Član 23. reguliše pitanje obuke sudija i tužilaca. Gospođo ministre, posle dve-tri rečenice, koje takođe imaju veze sa ovom temom, osvrnuću se malo konkretnije na ovu obuku sudija i tužilaca, na ovo što je predmet ovog amandmana.
Pre toga, dozvolite mi jedno par malih digresija vezanih za opšte stanje u sudovima. U trenutku kada se već zna koliko i u kojim sudovima ima viška sudija, kada se već na neki način vrši „trijerisanje“ sudija, vrši se izbor sudija, iako se sve to radi pod nekim velom tajni, ništa nije, kako vi kažete, transparentno, ali će, pretpostavljam, to sve biti u vreme kada ste objavili da treba da dođe do izbora sudija.
Reći ću vam da, na primer, Okružni sud u Čačku od devet sudija, ima četiri viška. Opštinski sud u Čačku ima blizu 50% viška sudija. Opštinski sudovi, pričam o sudovima Moravičkog okruga, opštinski sudovi u Gornjem Milanovcu, Guči, Ivanjici imaju takođe višak sudija.
Gospođo ministre, da li vi znate da u pojedinim sudovima već provejavaju, u kuloarima doduše, izjave pojedinih sudija da bi možda ponudili i nekih 10.000-15.000 evra ako se izaberu, znate li za to? Znate li da pojedine sudije u nekim sudovima već naglas razmišljaju šta bi sve učinili ako budu izabrani?
Gospođo ministre, to su sudije iz onog drugog, trećeg ešalona. To su sudije drugog, trećeg poziva. Oni prvog poziva već znaju da će biti izabrani. Razgovarao sam sa nekoliko njih i vidim iz razgovora sa njima da oni već znaju da će biti izabrani. Znaju, ali, siguran sam, ne na osnovu svojih referenci vezanih za njihov dotadašnji rad, za potvrđivanje njihovih odluka itd., već za neke sasvim druge okolnosti koje nemaju veze sa ovim.
Što se tiče obuke sudija, tražili smo da obuka sudija i tužilaca bude organizovano obnavljanje i usavršavanje praktičnih i teorijskih znanja i veština potrebnih za nezavisno, stručno i efikasno vršenje njihove funkcije.
Što se tiče obnavljanja, siguran sam da se kod onoga ko je završio pravni fakultet i položio pravosudni ispit, ukoliko određeni broj godina nije u nekoj materiji ili je nedovoljno u toj materiji, to znanje polako pomalo gubi i potrebno je da to svoje znanje obnovi kroz ovo. Pored toga, treba da se usavrši u tim praktičnim i teorijskim znanjima potrebnim za obavljanje sudijske funkcije.
Vlada je rekla da je njena odredba preciznija. Nije obrazložila zbog čega je preciznija, nije obrazložila zbog čega ne prihvata da tu stoji obnavljanje ovih njihovih znanja i usavršavanje praktičnih i teorijskih znanja, ali neka ide da je Vlada to kazala što je kazala, da je njihova odluka preciznija. Međutim, postavljam pitanje – hoće li ova obuka koju ste vi predvideli sprečiti donošenje nezakonitih, naručenih odluka i, slušajte ovo, fiktivnih odluka?
Namerno kažem fiktivnih odluka, zbog nekih dešavanja o kojima ću vam sada reći. Dešava se da sudije donesu fiktivnu odluku, gospođo ministre, a da nisu održali sednicu. Sada ću vam kazati primer za ovo. O ovome ću vam dati i potrebnu dokumentaciju, ukoliko ste voljni da je pogledate.
U svojstvu ovlašćenog predstavnika SRS za izbor novog poslanika u SO Lučani, podneo sam predlog Izbornoj komisiji. Predsednik Izborne komisije, gospođo ministre, jeste sudija Opštinskog suda u Guči Jelena Ćurčić. Uz to sam podneo svu potrebnu dokumentaciju, odluku Okružnog suda da raniji, bivši odbornik više nije odbornik, da je izgubio status odbornika; zatim, pismenu saglasnost kandidata da prihvata mandat i moje ovlašćenje kao ovlašćenog lica podnosioca izborne liste.
Šta se desilo? Saznao sam da je Izborna komisija, čiji je predsednik ovaj sudija, donela odluku da se mandat dodeljuje licu koje ja nisam predložio kao ovlašćeni predstavnik. Predložio sam Milovana Obradovića. Dotična gospođa sudija donela je odluku da se mandat dodeljuje, evo kome – Verici Stanojević. Taj mandat, kaže, Izborna komisija opštine Lučani dodelila je kandidatu koga je odredio podnosilac izborne liste, ekonomskom tehničaru iz Lučana Verici Stanojević. Izborna komisija imenovanoj je izdala uverenje da je izabrana.
Gospođo ministre, ja sam u petak otišao kod gospođe sudije da joj predočim dokumentaciju (sa mojim ovlašćenjem da sam ovlašćeni predstavnik) na osnovu koje sam predložio novog kandidata ispred SRS. Kada sam joj predočio svu dokumentaciju, kao i obrazloženje Okružnog suda koje ću vam takođe pokazati, gde se kaže da sam jedini ovlašćeni predstavnik ispred SRS koji može to da uradi, kad sam joj predočio svu dokumentaciju, znate li šta mi je rekla, dva ili tri puta? Posle ovoga, ja mogu da se ubijem. Dva ili tri puta mi je sudija to ponovila. Sve to ne bi bilo ništa strašno u domenu materijalnog prava, jasno, dokazujući da li je to trebalo ovako ili onako, razumete, da mi sudija nije doslovce rekla – ja tu sednicu nisam ni održala.
Gospođo ministre, njoj je neko doneo, po njenim rečima, papir na kome je pisalo ko se bira za odbornika. Rekli su joj da je to validna odluka, da je to sve u redu i da ona treba samo da potpiše. Zamislite tu farsu! Ona je to potpisala. Ona mi je rekla da je istog dana potpisala još jednu takvu odluku. Tačno, bio je izbor još jednog odbornika. To je uradio sudija.
O kakvom pravosuđu pričamo? O kakvom moralu, o kakvom izboru sudija, kakve ćete sudije da birate, gospođo ministre? Hoćete li da birate sudije koji su ovako poslušni? Hoćete li da birate sudije koji donose odluke, a da nisu održali sednice? To je neviđeno u istoriji pravosuđa, ne samo našeg. Daću vam tu dokumentaciju posle.
Primer broj dva, dozvolite i to. Posle ove farse koja se desila, Okružni sud u Čačku, vrli sudija Milorad Janjićijević u svom obrazloženju navodi da je tačno da sam ja jedini zakoniti podnosilac dokumentacije Izbornoj komisiji, da sam jedino lice koje u svojstvu podnosioca izborne lice može da podnese zahtev za promenu odbornika. On to potvrđuje. Međutim, istovremeno kaže da odbija našu žalbu iz razloga što, kaže, Izbornoj komisiji nije podneta pismena saglasnost lica da prihvata mandat. Ona je podneta. Evo, tu u dokumentaciji stoji da je to podneto, piše – podneta pismena saglasnost kandidata, prihvata mandat, potpisala radnica iz opštine.
Ovaj sudija nas odbija zbog toga, gospođo ministre. Hajde, i to bi sad bilo predmet neke … da nije taj sudija propustio da pročita jedan član Zakona o lokalnim izborima koji kaže: „Od kandidata se pre potvrđivanja mandata pribavlja pismena saglasnost da prihvata mandat.“ Gospođo ministre, mandat potvrđuje skupština lokalne samouprave, skupština lokalne samouprave traži tu pismenu saglasnost, a ne Izborna komisija, kao što to tvrdi ovaj vrli sudija. Dakle, u ovoj fazi Izbornoj komisiji nije trebalo ovo pismeno.
Pogledajte kakve su sudije. Treba da ih obučavate, ali neke ne treba da izaberete, sigurno. Ovo su ti primeri, ima ih još. Hvala.