Narodni poslaniče, u obavezi sam, starajući se po članu 27, da ponovim i vama i svim drugim narodnim poslanicima koji imaju saznanja o pokušaju krivičnog dela ili učinjenog krivičnog dela, bez obzira na to da li se radi o sudiji, članu izborne komisije ili bilo kome – zakonom ste obavezani da o tome obavestite javnog tužioca, a ne ministarku pravde. Molim vas da se razumemo da se ne radi o međusobnoj razmeni informacija, nego o zakonskoj obavezi, bez obzira na to da li smo narodni poslanici ili nismo, da obavestimo nadležno tužilaštvo o pokušaju podmićivanja, jer je i to krivično delo, i o bilo kom krivičnom delu o kojem imamo saznanja. To piše u zakonima koje smo mi doneli.
Mi od ministarke pravde tražimo nadzor nad zakonitošću, pošto je to posao Ministarstva pravde, a za striktnu primenu smo mi u obavezi da to učinimo kao građani.
Ponovo ste prijavljeni, da li želite repliku ministarki? Imali ste pravo na repliku ministarki, a ja sam vam u obraćanju jasno ukazala da primenjujem član 27. Nemate pravo na repliku.
Narodna poslanica Vjerica Radeta, pravo na repliku na ministarkino izlaganje. Izvolite.

Najpre, gospođo Čomić, ovo što ste malopre rekli kolegi Munjiću nije baš u skladu sa zakonom.
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, dobili ste pravo na repliku na ministarkino izlaganje i molim vas da to pravo koristite.)
Gospođo Čomić, ovde se vrti krug: govorio je kolega Munjić, gospođa ministar, kolega Munjić, vi, gospođa ministar. I ovo je u sklopu ove rasprave, ali svejedno.
Dobro je da je gospođa ministar zabrinuta za stanje u pravosuđu, ali, gospođo Malović, to što ste vi rekli malopre da u zakonu piše da neko ko nudi mito podleže krivičnoj odgovornosti, kao i onaj ko prima mito, znate, svi su se isprepadali - i oni koji nude i oni koji primaju mito. Znamo mi to, znaju to i oni koji to rade.
Gospođo Malović, od vas se ne očekuje teoretska rasprava, od vas se očekuje da kažete šta ste uradili ili šta ćete konkretno da uradite. Znate, ako narodni poslanik sa ovog mesta iznese sumnju da je neko izvršio krivično delo, potkrepi to određenim dokumentima, kao što je to kolega Munjić malopre uradio, onda to obavezuje vas i pravo nadzora od strane vašeg ministarstva, ali to obavezuje i javnog tužioca.
Sve što se ovde kaže je javno izgovorena reč. Javni tužilac ima obavezu, ne da čeka da neko dođe da mu napiše, gospođo Čomić, nego da reaguje i ako nešto pročita u novinama i ako čuje da je neko negde rekao, pogotovo ako je to rekao neko od narodnih poslanika.
Ovo nije prvi put da se nama skreće pažnja – ako znate, idite i podnesite krivičnu prijavu. Mi sve vreme, kad govorimo o pravosuđu, govorimo o tome da smo podneli koliko god hoćete krivičnih prijava i da te krivične prijave završavaju u fioci. To jeste suština naše tvrdnje da je pravosuđe dobrim delom pod nadzorom, pod šapom izvršne vlasti. To je ono što nije dobro. Podnosili mi ili ne podnosili krivične prijave, dokle god postoji takva sprega, nema od tog ništa.
Ovo što je rekao kolega Munjić, slučaj ovog mandata, treba dobro napregnuti mozak i shvatiti kakvu je glupost uradio taj sud i ta izborna komisija. Zamislite, ovlašćeni predstavnik vam predlaže jednog čoveka za odbornika, a vi, zato što vam je neko drugi šapnuo, utvrđujete da je odbornik neko koga nije predložio neko ko je ovlašćen za to. To je nešto što zdrav mozak ne može da primi i da sam sebi obrazloži. To nije jedini slučaj kršenja izborne volje.
Gospođo Čomić, dozvolite, nastaviću po amandmanu.

Ima još prijavljenih narodnih poslanika. Završena je replika, pa ćemo imati ponovo pitanje ko želi reč.
Narodni poslanik Milorad Krstin je prijavljen u elektronskom sistemu. Želite da govorite o amandmanu? Izvolite.

Gospođo ministre, samo ću da upotpunim nešto sa dokazima sličnim onim koje je izneo kolega Munjić. Dobro znate da sam bio kod vas pre nekih dva, dva i po meseca, primili ste me, a reč je o izborima za savet Mesne zajednice u naseljenom mestu Novo Miloševo, opština Novi Bečej. Tamo je SRS od 17 kandidata osvojila devet i imala većinu. Međutim, Izborna komisija, koja je samovoljno prepravljala zapisnike sa biračkog mesta 24-19, smanjila nam je dva člana saveta, iz više razloga, koji su članovi DS.
Rekao sam vam tada da je Okružni sud kod zamene dva odbornika, od 22 koliko ima SRS u gradu Zrenjaninu, postupio zakonski, ali taj isti Okružni sud po našoj krivičnoj prijavi protiv dva člana Izborne komisije Mesne zajednice nije postupio po zakonu i rekao je da to nije u njihovoj nadležnosti, na šta ste mi vi odgovorili da niste zadovoljni radom Okružnog suda u Zrenjaninu.
Vi imate sisteme, metode da proverite građanske parnice, građanske prijave. Mi smo uzeli advokata koji je podneo krivične prijave protiv njih.
Nisu ovo jedini primeri, primer koji je izneo gospodin Munjić i primer koji ja iznosim, dešavanja u Srednjebanatskom okrugu, opština Novi Bečej, naseljeno mesto Novo Miloševo. Tu su veće priče, tu je u pitanju deponija koja treba da bude u Novom Miloševu, gde će se investirati oko 640.000.000 dinara, a zna se, ako dođe SRS, da neće biti mućkanja niti lopovluka, zato je nekima bilo potrebno da se ukradu dva člana saveta.
Pokazao sam vam zapisnike sa biračkog mesta 24-19. U rubrici – ima li primedbi, niko od članova biračkog odbora se nije potpisao da ima primedbe. Čak su na kraju u ponedeljak ujutru objavili listu članova saveta bez potpisa predsednika Izborne komisije u Mesnoj zajednici Novo Miloševo i bez pečata, a prebrojavanje je bilo tek u četvrtak. Od nedelje, kada su izbori bili završeni u 20 časova, brojano je do 3.15 ujutru u ponedeljak, a nastavljeno je tek u četvrtak, bez člana SRS.
Ovakvih primera po Srbiji, gospođo ministre, imate puno, a vi ništa ne radite; ništa ne radite da dovedete do toga da u sudstvu rade ono za šta su plaćeni. Hvala.

Iskorišćeno je tri minuta i jedanaest sekundi od vremena Poslaničke grupe SRS. Sada je na raspolaganju 26 minuta i trideset sekundi.
Narodna poslanica Vjerica Radeta, o amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi danas govorimo o Predlogu zakona o pravosudnoj akademiji. Zamislite samo kako to zvuči – pravosudna akademija. To bi trebalo da ima poseban značaj u budućem pravosudnom sistemu i kod svih, i sadašnjih i budućih, diplomiranih pravnika.
Konkretno, govorim o amandmanu kolege Mirka Munjića na član 23, koji je rekao da je obuka sudija i tužilaca organizovano obnavljanje i usavršavanje praktičnih i teorijskih znanja i veština potrebnih za nezavisno, stručno i efikasno vršenje njihove funkcije.
Zašto ovo nije prihvaćeno, to verovatno zna samo ministar i njeni saradnici. Nije dobro ako vi ne prihvatite ovakav amandman i ako niste razumeli koliko su naši amandmani dobronamerni. Ja ću vas podsetiti u okviru obrazloženja ovog amandmana, recimo, na amandman koji sam podnela na član 35. gde ste vi zaboravili (zamislite, zaboravili ste!) da ustavno pravo navedete kao jedno od osnovnih. Rekli ste: „Početna obuka traje dve godine, počinje 1. oktobra i sastoji se od teorijskog i praktičnog dela iz oblasti građanskog, krivičnog i prekršajnog prava, kao i opšte i profesionalne kulture.“ Niste predvideli obuku iz ustavnog prava.
Prihvatili ste amandman, i to je dobro, ali hoću da kažem koliko smo mi zaista ovim amandmanima iskreno želeli, verujte, pre svega zbog samog pravosudnog sistema i zbog mladih ljudi koji će polagati u ovoj pravosudnoj akademiji... Moramo tim ljudima, to sam govorila i malopre, omogućiti da imaju neki osećaj da je to nešto zaista bitno u njihovom životu, u njihovoj karijeri, u njihovoj profesionalnoj orijentaciji itd.
Ono što je govorio kolega Munjić navodeći konkretne primere iz suda u Lučanima, vezano za ove odborničke mandate, nije to nikakvo čudo, mi takvih primera imamo koliko god hoćete. Malopre sam u okviru jednog amandmana rekla da je Nata Mesarević, predsednik Vrhovnog suda, režimski čovek. I sada to tvrdim. Dakle, ta gospođa Nata Mesarević godinu dana – ili nije dala nekom veću u Vrhovnom sudu ili je dala nekom pa mu rekla da to drži u fioci – drži u fioci predmet Šumadijskog okružnog odbora SRS, vezan za odborničke mandate, koji jedino u tom sudu, na teritoriji Okružnog suda u Kragujevcu nije rešen u skladu sa zakonom. I, nikom ništa, to stoji. Dokle će da stoji, koga je briga. Gospođa Nata Mesarević je poznata po tome što kaže – dobili smo presudu, umesto – doneli smo presudu, tako da zaista takve stvari ne treba, nažalost, da nas iznenađuju.
Postoje problemi što se tiče primene Ustava, zakona i Poslovnika i u samom ovom parlamentu. Danas raspravljamo o amandmanima koje su usvojili Vlada i Odbor za pravosuđe, ali nemamo mišljenje Zakonodavnog odbora. Naravno, nama u SRS odgovara da govorimo i o ovim amandmanima, jer nikada se ne bi znalo da ste vi u Pravosudnoj akademiji izostavili da predvidite teorijsku i praktičnu nastavu iz ustavnog prava da nije prilike da mi kažemo da smo vam mi na to skrenuli pažnju. Nije dobra praksa da Zakonodavni odbor nema svoje mišljenje. Zapravo, Zakonodavni odbor ne može da se sastane, bilo je više pokušaja, ali nije bilo kvoruma.
Sada ću, gospođo Čomić, da citiram ono što ste vi pre neki dan rekli gospodinu Todoroviću, vezano za njegovu primedbu da predstavnici Demokratske stranke ne dolaze na Odbor za bezbednost, kao što ne dolaze, ja sada kažem, ni na Zakonodavni odbor i ne čine kvorum. Kažete vi tada: „Što se tiče vaših primedbi o radu radnih tela, podsećam vas da kako za predsednika Narodne skupštine, predsednicu Narodne skupštine, predsedavajućeg Narodne skupštine, tako i za predsednike radnih tela važi i može da se primenjuje član 27. koji podrazumeva staranje o urednom obavljanju poslova za koje je kao predsednik radnog tela zadužen. Dakle, ne smatram“, kažete vi, gospođo Čomić, „da su iscrpljene sve mogućnosti da se sednica odbora kojem predsedavate održi. Upućujem vas na odredbe kojima možete da se obratite predsednici Narodne skupštine, koja će zakazati sednicu odbora, ali vas istovremeno podsećam da je svaki predsednik svakog radnog tela, kao što je i svaki predsedavajući, dužan da obezbedi uslove za rad tog tela. To je ne samo praksa nego i obaveza po odredbama Poslovnika Narodne skupštine i ta se odgovornost ne može prebacivati ni na koga.“
Naravno, kada se vi ovako obraćate mi nemamo pravo da vam repliciramo, ali vidite, uvek se ukaže prilika da to komentarišemo.
Moje pitanje za vas i za gospođu Đukić-Dejanović je: da li ste se na ovaj način obratili predsedniku Zakonodavnog odbora Vlatku Ratkoviću; da li je gospođa Đukić-Dejanović u okviru svojih nadležnosti zakazala sednicu Zakonodavnog odbora; da li je obezbeđen kvorum za sednicu Zakonodavnog odbora?
Pošto ste rekli da je obaveza kako predsednika parlamenta tako i predsedavajućih, a i predsednika radnih tela, kako onda objašnjavate da mi juče i prekjuče nismo počeli rad u vreme koje je predviđeno po Poslovniku, da vi niste obezbedili kvorum za početak sednice, a to se nije desilo samo juče i prekjuče, nego više puta? Čija je tu odgovornost, gospođo Čomić?
Dalje ste rekli, kada je gospodin Todorović na vašu primedbu da poslanici SRS ne čine kvorum odgovorio da je to naš politički stav ... To je tačno, naravno, i dalje nećemo da činimo kvorum tamo gde vladajuća koalicija ima obavezu. Znate, ako ste vladajući, znači da imate većinu i u Skupštini i u svakom radnom telu. Ako vam treba pomoć, onda znači da više niste vladajući, da nemate većinu je l' tako? Vi ste tada lepo rekli: „Smatrati političkim stavom odluku da se ne prisustvuje sednicama radnih tela je politički stav i ne može biti predmet Poslovnika Narodne skupštine.“ U redu je, samo vas pitam kao člana Demokratske stranke da li je politički stav Demokratske stranke da ne prisustvuju sednicama Zakonodavnog odbora?
Dalje, mi imamo ovde problem, gospođo ministre, nije u vašoj direktnoj nadležnosti, ali svakako, šire tumačeći, dobro je da kao ministar pravde znate i to, mi imamo problem i sa funkcionisanjem Administrativnog odbora. Imamo dve ostavke, koje su podnele Lidija Dimitrijević i Elena Božić-Talijan, u skladu sa Ustavom, u skladu sa našim poslovnikom, ali ne i u skladu sa stavom Nenada Konstantinovića koji je za tada obezbedio na tom odboru većinu da kažu da nema uslova da se prihvate te ostavke.
Da li se vama to, gospođo Malović, kosi sa zdravom pameću? Vi ste dugo bili član RIK-a i dobro znate šta znači volja nekoga da li će da bude poslanik ili neće da bude poslanik. To valjda mora da se poštuje, ali to vaša Demokratska stranka ne poštuje.
Imali smo pre nekoliko dana slučaj na RIK-u, evo gospodin Odalović je tu prisutan kao član RIK-a – pojavila se sumnja od strane Demokratske stranke u RIK-u da li je ovlašćenje koje ima naš kolega Ljuba Kragović u skladu sa zakonom, jer, bože moj, valjda misle da je nemoguće da Vojislav Šešelj iz Haga nekome da određeno ovlašćenje. I, šta se tu ispostavilo i šta se desilo? Naravno, Ljuba Kragović ima uredno ovlašćenje, jer Vojislav Šešelj u Hagu daje sva ovlašćenja koja su potrebna, overava ih konzul i sa pečatom konzulata ta ovlašćenja se primenjuju u pravnom prometu u Srbiji gde god je to potrebno.
Isprovocirani, naravno, takvom sumnjičavošću, koja nije samo tada bila prisutna, je l' tako, gospodine Odaloviću, članovi RIK-a iz SRS tražili su da se proveri ovlašćenje gospodina Gorana Bogdanovića da zameni jednog odbornika, čini mi se, u opštini Novo Brdo, možda sam opštinu pobrkala. Evo, gospodin Odalović kaže – Vitina.
Šta se onda našlo u materijalima? Da je Boris Tadić ovlastio Marka Đurišića, a na osnovu tog ovlašćenja Marko Đurišić ovlastio je Gorana Bogdanovića da sprovodi određene izborne radnje, podnosi dokumentaciju, listu itd., što je apsolutno u skladu sa zakonom i nije sporno.
Ali, u tom ovlašćenju koje je Tadić dao Đurišiću stoji izričito da mu se ne dozvoljava da on menja odbornike, a Demokratska stranka je pokušala to da proturi Republičkoj izbornoj komisiji pre pet dana, gospodine Odaloviću. Ali, zahvaljujući revnosnom radu članova te komisije iz SRS-a, i gospodin Odalović prihvatio je to kao činjenicu na koju je moralo da se reaguje.
Naravno, u međuvremenu je gospodin Bogdanović dobio uredno ovlašćenje. Tu nije ništa sporno, ali šta mi hoćemo da vam kažemo? Da se jedno od najsvetijih prava, to je izborno pravo, u ovom parlamentu, u ovom sazivu toliko krši da zaista normalnog čoveka i dobrog pravnika od toga boli glava. Hvala lepo.

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je jedanaest minuta i pedeset sekundi, SRS ima na raspolaganju petnaest minuta i dvadeset sekundi.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 25. amandman je podnela grupa od dvadeset narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Mileta Poskurica.

Dame i gospodo, sasvim je očigledno da se nedosanjani san o lustraciji, makar o njenim posrednim efektima, u pravosuđu može sprovoditi tako, mic po mic, zakon po zakon. Pred nama je jedan od takvih, koji će možda za konačni cilj imati da nekoliko stotina sudija ipak izgubi posao. Doduše, možda ne pod istim političkim okolnostima koje su važile u vreme kada se neki drugi ministar glasno vajkao zašto tog zakona nema, zašto se ne ponište sve funkcije i ponovi izbor. Mi smo na tragu činjenice da smo već nekoliko zakona koji regulišu rad pravosuđa, sistemski ga regulišu, zakon o sudstvu, zakon o mreži, pa i sad zakon koji donosimo, o akademiji...
Naravno, mi smo stavili primedbu zašto govorimo o zakonu o akademiji, zašto se zove akademija, jer u institut uvodimo sad jedan obrazovni sistem koji je potpuno nepriličan za nekoga ko će uskoro, verovatno za godinu-dve, biti i master, dakle završiće visoko obrazovanje, imaće adekvatni stepen stručne spreme. Posle toga, on će morati da ide, u vremenu koje očigledno nije dovoljno dugo da bi se podmirila zahtevnost jedne akademske obrazovne institucije, onoga što pruža akademija, ali vi naravno nikakve amandmane i sugestije ne prihvatate...
Nismo sigurni da ćete prihvatiti ono što smo hteli da izmenimo u članu 25, a to je možda ključni član u trećoj glavi, koja se tiče obuke sudija i tužilaca. Mi smo jednom malom ispravkom pokušali da preciziramo ovaj opis početne obuke koju treba da urade oni koji se uključuju u sudije i u zamenike tužilaca, na nivou osnovnih sudova i u prekršajnim sudovima; kroz tu početnu obuku treba da budu uvedeni, uz izmenu člana, u smislu ovog zakona.
Zato, da bismo izbegli sa jednom pravnom institucijom koju ste ozvaničili, ozakonili kroz Zakon o Visokom savetu sudstva, gde postoji u članu 13. nedvosmislena obaveza da se obuci, toj takozvanoj početnoj obuci, podvrgnu samo sudije, dakle, da bismo izbegli takvu nejasnoću u zakonu, mi smo predložili u članu 25. izmenu koja je suvisla, logična i ticala bi se, naravno, i sudija i zamenika tužilaca, ali i njihovih pomoćnika i pripravnika.
Nismo dobili odgovarajući odgovor Vlade. Odgovorom koji smo dobili nismo zadovoljni, tim pre ako su nam dajući odgovor pratili i naše dalje amandmane, u kojima je amandman na koji se poziva zakonopredlagač bio takođe predmet naše intervencije kojom smo hteli da taj član brišemo, pa je, prema tome, ovo bila sasvim suvisla izmena, ali u kontekstu usvajanja i tog 45. člana.
Naravno, vidimo da je to vrlo malo verovatno, da se sistem rada i funkcionisanja organizacije sudske mreže, sudstva, izbora sudija sprovodi očigledno po političkoj volji. Mi dolazimo iz sredina u kojima sudije na stručnim kolegijumima, redovnim sastancima zaziru jedni od drugih. Neko se oseća potpuno sigurnim, neko krajnje nesigurnim. Prilično je nezrela i nezdrava atmosfera u našim sudovima i oni tome radi nisu, ali očigledno se moraju prikloniti ovakvim reformskim zahvatima Ministarstva pravde, a videćemo do čega će to dovesti. Zahvaljujem.

Minut i trideset sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 26. amandman je podnela grupa od dvadeset narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Član 26, dame i gospodo narodni poslanici, koji isto tako tretira početničku obuku, na drugačiji način formulisan je od strane Srpske napredne stranke, a u želji da se ovaj zakon usaglasi sa zakonima koji su izuzetno važni u oblasti pravosuđa, znači, sa Zakonom o sudijama, Zakonom o javnim tužiocima, Zakonom o Visokom sudstvu i Zakonom o Državnom veću tužilaca.
Po nama, ovaj član ovako kako je dat u Predlogu zakona nije adekvatan, u koliziji je sa tim zakonima, iz prostog razloga što se ovim zakonom o Pravosudnoj akademiji oduzima pravo odlučivanja o pravima i obavezama nosilaca pravosudnih funkcija, pre svega kad je u pitanju pravo na stručno usavršavanje. To pravo se predaje agenciji, odnosno akademiji, pravo da obučava i da vrši izbor kandidata za obuku. To je pravo koje mora da pripada sudskim organima, a ne akademiji.
Ovim članom 26. akademija je na neki način uslovila nove kandidate prijemnim ispitom, što isto tako ne bi trebalo da bude pravo akademije, već, kao što rekoh, proističe iz ovih zakona koje samo malopre nabrojao.
Na neki način je i ponižavajuće da sudije i javni tužioci, koji su izabrani i koji su izborom u Narodnoj skupštini dokazali, ili smo bar mi narodni poslanici tako procenili, da imaju adekvatne kvalifikacije, adekvatnu stručnost, da su dostojni funkcije na koju su izabrani, polažu neki dodatni ispit pred akademijom. Čini mi se da je to loše rešenje, koje na neki način unižava i pravosudnu i tužilačku funkciju i uopšte samo pravosuđe.
Prema tome, mi iz SNS-a smatramo da je predloženo rešenje koje smo mi dali u članu 26. znatno korektnije i u saglasnosti sa zakonima koji su već doneti u oblasti pravosuđa. Hvala.