Izvinjavam se, propustio sam da ubacim karticu.
Čisto sam hteo, pošto član 39. završava jednu oblast i bilo je par amandmana o kojima Srpska napredna stranka nije govorila... Odnosi se na prijemne ispite, to je u članu 31, ocenjivanje, rang-liste, sprovođenje početne obuke, završni ispit, završne ocene, znači, na sve one oblasti i sve one institute za koje SNS smatra da su u koliziji sa postojećim zakonima o pravosuđu, znači, sa zakonima o sudijama, tužilaštvima, Visokom savetu pravosuđa. To je bio jedan od razloga.
U ovom članu 39. imamo situaciju da se, što smo već rekli, usaglašavamo sa početnim stavovima i da se one reči koje su nepotrebne u ovom tekstu, znači: „koje sadrži ocenu za svaki deo obuke i završnu ocenu“, brišu. Na taj način bismo, po našem mišljenju, dobili jedan znatno kvalitetniji zakon, i ovaj član je u funkciji svih onih instituta koje smo predložili u prethodnoj diskusiji. Hvala.

Zahvaljujem. To je bilo na član 39.
Na član 40. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Tomislav Nikolić i Božidar Delić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 40. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić, koji želi reč. Izvolite.

Hvala. Od čl. 26. do 41. predviđeni su uslovi za početnu obuku. Član 40. je regulisao obaveze i prava korisnika početne obuke. Intervencija koju smo podneli na član 40. stav 1. odnosi se na sledeće. Stav 1. Predloga zakona glasi: „Korisnik početne obuke zasniva radni odnos na određeno vreme u akademiji u trajanju od 30 meseci, počev od 1. oktobra u godini u kojoj je primljen kao korisnik početne obuke“.
Mi smo predložili da stav 1. člana 40. glasi: „Korisnik početne obuke može da zasnuje radni odnos na određeno vreme u akademiji u trajanju od 30 meseci, počev od 1. oktobra u godini u kojoj je primljen kao korisnik početne obuke“.
Zbog čega smo predložili ovakav amandman? Zato što se može desiti da korisnik početne obuke radi na nekim drugim poslovima, gde su mu novčana naknada i primanja veći nego što je to predviđeno članom 40, a ovde je rečeno, ukoliko dolazi iz osnovnog suda, da ima pravo na novčanu naknadu u iznosu od 70% prosečnog primanja sudije osnovnog suda.
Nije valjda pretpostavka za korisnike početne obuke da nužno budu zaposleni u sudovima? Oni mogu da dođu i iz drugih ustanova, odnosno sa drugih radnih mesta, naravno, pod tačno predviđenim uslovima koje je ovaj zakon predvideo. Stoga smatramo da u ovom slučaju može da se opredeljuje da korisnik početne obuke može da izabere da li će primati ovu naknadu kao korisnik početne obuke u akademiji ili će zadržati pravo na naknadu iz preduzeća, firme ili ustanove iz koje dolazi.

Na član 40. amandman je podnela narodni poslanik Jorgovanka Tabaković.
Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite, imate reč.

Govoriću o članu 40. Ne samo o stavu 2, na koji sam podnela amandman, nego o članu 40. koji sa 13 stavova pokušava da reguliše osam oblasti, i to na način koji nije ustavan.
Koristim vaše prisustvo, gospođo predsednice, da ponovim ono što sam jutros rekla. Nije u redu da ovakav zakon razmatramo bez stava Zakonodavnog odbora o usklađenosti ovog zakona sa pravnim sistemom Republike i sa Ustavom. Znači, ona uobičajena formulacija, gotovo tehničke prirode, da je Odbor razmatrao neki zakon i da je o tome podneo izveštaj, u nadležnosti Zakonodavnog odbora prevazilazi tehniku. Zaista, Zakonodavni odbor ima jednu suštinsku nadležnost, gde se on ne izjašnjava o predlozima u formalnom smislu, da je to prošlo odbor. Jednostavno, njegov rad se u praksi ne svodi samo na to da je amandman pravno moguć, već je to onako kako je to u opisu našeg poslovnika definisano članom 45.
Čak tvrdim da je Odbor za ustavna pitanja, prema članu 44, morao u okviru svoje nadležnosti, a njegova je nadležnost da ocenjuje načelnu primenu Ustava, da oceni koliko je ovaj član i zakon uopšte u saglasnosti sa Ustavom.
To govorim pre svega zbog toga što član 40. definiše predlaganje kandidata za izbor sudija. Ako mi imamo zakone, koje na ovoj sednici razmatramo, gde se kaže da bi poslodavac mogao nešto da uradi, ovde su odredbe eksplicitne, u smislu naredbe, gde se kaže: Visoki savet sudstva, odnosno Državno veće tužilaca je dužno (znači, obaveza) da prilikom predlaganja kandidata predloži kandidate koji su završili početnu obuku u akademiji.
Upravo zbog toga insistiram na neustavnosti ovog dela zakona, gde se prednost obuke na ovoj akademiji daje eksplicitnim nalogom predlagaču, što je nezakonito, i to takva nedostižna prednost gde obrazloženje Vlade kao predlagača, koja kaže da to ne osporava, odnosno ne oduzima pravo predlaganja drugim nosiocima funkcija, jeste malo ponižavanje logike čoveka.
Znači, vi ne možete da kažete nekome – time što vam osporavam predlaganje, umanjujem vam pravo na izbor. Tačno, ne osporavate predlaganje nijednom organu koji je po Ustavu nadležan, ali onemogućavate izbor kandidata koji se na taj način predlažu, jer ovi imaju prednost.
I, ono što je eksplicitno definisano, kaže se da samo ako nema kandidata koji su završili početnu obuku, Državno veće tužilaca ili Visoki savet sudstva može da predloži kandidate koji ispunjavaju neke druge opšte uslove za izbor.
Znači, gde će obuka biti vršena, kolika će naknada za obuku biti isplaćivana, da li ocenjuje, predlaže i obučava isti organ, to zaista nije primereno da bude u jednom ovakvom zakonu, koji pretenduje da stvori nezavisno sudstvo.
Ponoviću, ovo je jedan od zakona po kojima imamo evidentnu krizu podele vlasti i pokušaj da izvršna vlast stavi pod svoj direktan uticaj sudsku vlast. Ovaj zakon to najbolje govori.
To što je Vlada rekla da će način biranja upravnog odbora preformulisati amandmanima, da umanji evidentan i priznat uticaj izvršne vlasti, a da nijedan amandman nije promenjen, govori o tome da Vlada nema nameru da odustane na bilo koji način od ovog zakona, i to njoj neka služi na čast. Uverena sam, Ustavnom sudu će ovo biti prvi sledeći posao posle posla koji bude završio sa ocenom ustavnosti Zakona o javnom informisanju, a verovatno i ocenom ustavnosti onog zakona o eksproprijaciji, gde smo povodom gasovoda imali razgovor, gde može i odlukom, a mora zakonom. Da ne donosimo zakone na prečac, na brzinu i da oni nisu odraz političke ambicije pojedinih ministara, mi se sa ovakvom situacijom ne bismo susretali.
Najozbiljnije molim da se ova upozorenja uzmu u obzir i povodom člana 40. i ostalih stavova se više neću javljati. Hvala.

Da bi odbori mogli da funkcionišu, potrebno je da imaju većinu. Imam informaciju da je iz parlamentarne većine bilo bolesnih poslanika, koji nisu mogli da uzmu učešća, pa molim da kada su ovako značajna pitanja kvorum za rad daju i svi oni poslanici koji razmišljaju kao gospođa Tabaković.
Na član 40. amandman je podnela narodni poslanik Jelena Budimirović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 40. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Antić i Stefan Zankov.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 40. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Babić.
Da li neko želi reč? (Da.) Gospodine Babiću, izvolite.

Na osnovu člana 147. Poslovnika Narodne skupštine, u ime poslaničke grupe Napred Srbijo - SNS podneo sam amandman na član 40. Predloga zakona o Pravosudnoj akademiji. Naime, stavovima 8, 9. i 11, koji su ovim amandmanom predviđeni za brisanje, propisana je obaveza Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca da za sudije i zamenike javnih tužilaca predlažu prvenstveno kandidate koji su završili osnovnu obuku, i to prema rang-listi koju predlaže ustanova, a da ostale kandidate mogu predlagati za izbor samo ako nema kandidata koji su završili osnovnu obuku.
Ovakvo zakonsko predloženo rešenje nije u skladu sa članovima 4, 147, 154. i 165. Ustava Republike Srbije, a nije u skladu ni sa Zakonom o sudijama, Zakonom o javnom tužilaštvu, Zakonom o Visokom savetu sudstva i Zakonom o Državnom veću tužilaca. Ustavom i odredbama ovih zakona utvrđena je isključiva nadležnost Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca da predlažu kandidate za izbor sudija i zamenika javnih tužilaca, što vi ovakvim zakonskim rešenjem ukidate.
Na ovaj način vi vršite nametanje obaveze da se izbor vrši prema listi kandidata koju utvrđuje ustanova koja je pod direktnom kontrolom izvršne vlasti, odnosno Ministarstva pravde, pri čemu su kandidati i odabrani od strane te ustanove, po njenim sopstvenim pravilima.
Na ovaj način vi ćete Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca praktično oduzeti pravo vršenja izbora kandidata koje treba da predlože za izbor, a to pravo i obaveza koje im oduzimate predviđeni su Ustavom.
Na ovaj način takođe kršite i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava o nezavisnosti i samostalnosti sudske vlasti od zakonodavne i izvršne, pa vas još jednom pozivam da u danu za glasanje prihvatite ovaj amandman Srpske napredne stranke. Hvala vam.

Na član 43. amandman je podnela grupa od dvadeset narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 45. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Mirko Munjić.

Tražio sam da se u članu 45. stav 1. briše, a stav 1. kaže da su sudije i zamenici javnih tužilaca koji su prvi put izabrani na tu funkciju, a nisu završili početnu obuku, obavezni da pohađaju poseban program stalne obuke.
Vlada je odgovorila da je u cilju uspešnijeg i efikasnijeg obavljanja funkcije neophodno da navedene kategorije sudija i zamenika javnih tužilaca pohađaju tu obuku.
Međutim, postavljam ovde jedno drugo pitanje – kako mi da obučimo one sudije koje se u svom radu ne pridržavaju zakona? Kako da obučimo one sudije koje u svom radu dozvole sebi da kao predsednik izborne komisije donesu određenu odluku, da ne zakažu sastanak izborne komisije, da se ne održi taj sastanak, a odluka da se donese?
Gospodine ministre, hteo bih vama da se obratim, s obzirom na to da se ovo što ću reći direktno odnosi na vaše ministarstvo. Jako je dobro što ste i vi prisutni ovde. Da li ste ikada do sada imali u praksi situaciju, gospodine ministre, da izborna komisija u jednoj lokalnoj samoupravi donese odluku, a da se ne održi sastanak izborne komisije, da donese odluku o dodeljivanju mandata jednom odborniku? Pretpostavljam da do sada to u praksi ni vi niste imali. Da li ste, gospodine ministre, imali u praksi još jedan drastičniji primer, da se promeni sedam ili osam odbornika u jednoj lokalnoj samoupravi a da se ne održi nijedan sastanak izborne komisije? Da li je to u ovoj državi moguće? Moguće je. Osam odbornika je promenjeno, gospodine ministre, a nije održan nijedan sastanak izborne komisije. Mada, vidim da ovo vas ne dotiče.
Izborna komisija opštine Lučani, na čijem je čelu sudija Opštinskog suda u Guči, donela je odluku, gospodine ministre, da se dodeli mandat jednom odborniku koji je predložen od strane neovlašćenog lica; donela je odluku a da nije održala sastanak izborne komisije. Donela je odluku da se još sedam odborničkih mandata dodeli pre toga odbornicima, a da nije održan nijedan sastanak izborne komisije. Jednostavno su te odluke njoj donošene na potpis, gospodine ministre. To se radi u jednoj lokalnoj samoupravi - u opštini Lučani.
Da li će Ministarstvo nešto da preduzme povodom ovoga? Da li je moguće da jedan predsednik izborne komisije može tako nešto da uradi? Gospodine ministre, predočiću vam ovu dokumentaciju. Postaviću vam i poslaničko pitanje povodom ovoga i tražiću da vaše ministarstvo preduzme određene mere, ukoliko zaista želite da se zakonito postupa. Ukoliko je vaša intencija, a kažete uvek da jeste, da se svuda i na svakom mestu zakonito i ispravno postupa, videćemo šta ćete uraditi i onda ćemo o tome obavestiti javnost. Zahvaljujem.

Na član 45. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Tomislav Nikolić i Jorgovanka Tabaković.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospođa Tabaković.