Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 92 narodna poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 87 narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad.

Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Momo Čolaković, Miletić Mihajlović, Mladen Grujić i Milica Radović.

Obaveštavam vas da sam, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pozvala da sednici, pored predstavnika predlagača, gospodina Nebojše Bradića, ministra kulture, prisustvuje i Nataša Vučković-Lesandrić, pomoćnik ministra kulture.

Prelazimo na 8. tačku dnevnog reda – PREDLOGA ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA (pojedinosti)

Gospođa Vjerica Radeta će biti ovlašćen predstavnik SRS-a po ovim tačkama.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: zajedno, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Jelena Budimirović, Božidar Delić, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković i Dragan Čolić; Vjerica Radeta, Aleksandra Janković; zajedno, Jovan Palalić, Miloš Aligrudić i Milica Vojić-Marković; Vladan Jeremić, Dušan Marić, Dragan Stevanović, Marina Toman; zajedno, Zoran Antić, Saša Maksimović i Oto Kišmarton; Vlatko Ratković, Boris Aleksić, Momir Marković, Milan Avramović, Aleksandar Martinović; zajedno, Vesna Pešić, Judita Popović i Nebojša Ranđelović, kao i Zaštitnik građana.

Narodni poslanici Jovan Palalić, Miloš Aligrudić i Milica Vojić-Marković su, pisanim putem, povukli amandman koji su zajedno podneli na član 8.

Primili ste Izveštaj Odbora za kulturu i informisanje i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1, amandman je podnela grupa od 20 narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.

Da li neko želi reč? (Da)

Gospodin Saša Maksimović ima reč. Izvolite.

Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, amandman glasi: ''U Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, u članu 12, tačka na kraju rečenice zamenjuje se zapetom i dodaju se reči: "i obavestiće ga da ostala sadržina dokumenta nije dostupna, uz obrazloženje".

Poslanici SNS-a su predvideli obavezu organa javne vlasti da u slučajevima kada traženu informaciju ne može učiniti dostupnom, mora tražiocu dokumenta dostaviti i obrazloženje iz kojih razloga ne može dostaviti traženu informaciju. Ovo je posebno značajno kada se odnosi na ostale informacije u dokumentu za koji organ javne vlasti nije dužan da omogući uvid u njega, ili se one ne odnose na zahtev tražioca.

Prihvatanjem ovog amandmana i obavezom organa javne vlasti da tražiocu informacija dostavi obrazloženje, smanjila bi se mogućnost manipulacije dokumentima i eventualne sumnje u ispravnost dokumenta, pogotovo ako je tražena informacija deo, iz određenih razloga, kako sam rekao, nedostupnog dokumenta.

Ako krenemo od premise da sloboda pristupa informacijama od javnog značaja predstavlja jedan od bazičnih indikatora demokratizacije društva i preduslov za ostvarivanje drugih ljudskih prava, trebalo bi učiniti sve da zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja bude kvalitetno napisan i da bude primenljiv. Kao što rekoh, svako ima pravo da zna, ali je to pravo u mnogim slučajevima neiskorišćeno, i to najvećim delom zato što ne postoji dovoljna svest o tome kolika je odgovornost organa vlasti prema građanima.

Ono što je, međutim, čest slučaj i što zabrinjava jeste činjenica da pojedini organi javne vlasti nastoje da proizvoljnim tumačenjem odredaba Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja izbegnu obaveze i dužnosti koje imaju u skladu sa zakonom, pre svega, zloupotrebljavajući one odredbe Zakona koje se odnose na isključenje i ograničenje slobode pristupa informacijama, ili klasičan primer opstrukcije zakona, tzv. institut ćutanja uprave, odnosno situacije kada organ javne vlasti kome je zahtev upućen uopšte ne odgovori na zahtev tražioca. To je nešto što se ne sme ponoviti nakon usvajanja zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Iz tog razloga smo i podneli amandman, koji bi vi trebalo da prihvatite. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne)

Na član 1, amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.

Hvala. Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.
Kada je reč o Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, i 2004. godine, kada je donet ovaj zakon, i 2007. godine, kada je menjan, i sada, kada se po drugi put menja ovaj zakon, poslanici SRS-a su iznosili primedbe i stavove koji se odnose na činjenicu da je ovakav, odnosno zakon s ovim nazivom neophodan, pre svega, građanima Srbije, zato što građani Srbije treba da znaju sve ono što je od interesa za svakodnevno funkcionisanje i njih i države Srbije. Nažalost, ni osnovni zakon, ni one prethodne izmene, a ni ove izmene o kojima danas govorimo, ne idu u prilog onome što je potreba, da građani imaju prave informacije od javnog značaja i da imaju slobodan pristup tim informacijama.
Javnost Srbije zna koliko je Poverenik za informacije od javnog značaja intervenisao u odnosu na Vladu RS kao nadležan organ, čak se obraćao i Parlamentu, da skrene pažnju da ni u okvirima Zakona, ovakvog kakav je, ne može da vrši svoju funkciju. Sećate se svih perioda kada Poverenik sa svojim službama nije imao ni odgovarajuće, odnosno, bolje reći, nikakve prostorije za rad, kada nije imao i još uvek nema dovoljan broj ljudi koji bi trebalo da učestvuju u radu u okviru nadležnosti Poverenika za informacije i onda se građani koji su zainteresovani za neku informaciju od javnog značaja susreću s neverovatnim problemom kada žele nešto da saznaju.
Podsetiću vas na činjenicu da je, negde u poslednjem kvartalu prošle godine, gospodin Dragan Todorović pokrenuo pitanje zarada u javnim preduzećima, poslovodstva i upravnih odbora javnih preduzeća. Sećate se Bojana Krišta i informacija o njegovoj neverovatno visokoj zaradi i bonusima itd. Podsećam da je Ministarstvo finansija ostalo dužno ovom parlamentu, pre svega, narodnom poslaniku Draganu Todoroviću, koji je to tražio, izveštaj finansijske inspekcije.
Podsećam vas na onaj poslednji radni dan protekle godine, to je bio 30. decembar 2008. godine, kada se navrat-nanos menjao Zakon o putnim ispravama, pa se ispostavilo da ni tada nije dobro promenjen, o tome ćemo kada bude to na dnevnom redu, a govorili smo i kada se navrat- nanos menjao Zakon o parničnom postupku, da se ne bi doveo u kolaps pravosudni sistem u Srbiji. Tada je na sednici Narodne skupštine bila prisutna ministar Diana Dragutinović i pitali smo je – kada će narodni poslanici dobiti finansijski izveštaj o malverzacijama na Aerodromu ''Beograd'', vezano, konkretno, za Bojana Krišta i ostale članove rukovodstva i Upravnog odbora tog preduzeća?
Tada je gospođa Dragutinović, postoje stenogrami koji svedoče o tome, rekla da je taj izveštaj dobijen i da treba da se pregleda, da se ponovo vrati, u skladu sa zakonom, Aerodromu, da oni eventualno stave neke primedbe i da će ga narodni poslanici dobiti polovinom januara 2009. godine.
Mi smo već u drugoj polovini novembra te iste 2009. godine i još uvek nismo dobili taj izveštaj koji smo tražili od Ministarstva.
Zašto navodim ovaj primer? Da bih skrenula pažnju, pre svega, građanima. Ako narodni poslanici, koji to javno zatraže i koji iznesu niz činjenica, niz saznanja o malverzacijama, konkretno, u tom slučaju Bojana Krišta, ne mogu da dobiju od nadležnog ministarstva tražene podatke, kako onda to može neki građanin koji je zainteresovan, zato što je, recimo, zaposlen u tom javnom preduzeću, pa čuje šta se priča, koliko njegov direktor uzima na ime nekih bonusa, koliko ima na platnom spisku ljudi koji se nikad ne pojavljuju u tom javnom preduzeću i na koji način se sve vrše malverzacije, a taj neko, recimo, zarađuje jedva nekih 15, 16, u vrh glave 20 hiljada dinara, pa je zainteresovan da dobije prave informacije, jer je to njemu informacija od javnog, odnosno od njegovog, pre svega, ličnog interesa i značaja?!
Takav neko, verujte, nema šanse da dođe do te informacije.
Sada ću da vam iznesem primer izvesne gospođe Jelisavete Vasilić, gde smo uspeli da preko Poverenika za informacije dođemo do određenih podataka, ali taj put je trajao devet meseci. Radi se o tome da smo imali saznanja da je ta izvesna gospođa Jelisaveta Vasilić član Saveta za borbu protiv korupcije i da je u isto vreme bila i član Agencije za privatizaciju, da je advokat, imam ovde i određene ugovore, upoznaću javnost s tim, i da je u jednom periodu primala tri plate iz državnog budžeta, po tri različita osnova.
Zašto ovo pominjem? Traženi su podaci na osnovu člana 15. stav 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama, nisam bila sigurna da je ova gospođa član DS-a, ali pošto gospodin Srđan Milivojević skreće pažnju da ovo nije tema, onda mi se čini da jeste, jer smo imali određena saznanja i od Saveta za borbu protiv korupcije. Između ostalog, u obaveštenju koje smo dobili piše – koristim ovu priliku da vas obavestim da je Jelisaveta Vasilić za člana Saveta imenovana od strane Vlade RS, rešenjem o imenovanju, objavljenom u "Službenom glasniku RS" 46/2004, od 28. aprila 2004. godine.
Dalje, gospođa Verica Barać je potpisnik ovog dopisa, kaže se: ''U trenutku imenovanja za člana Saveta za borbu protiv korupcije, gore navedenim rešenjem Vlade RS, Jelisaveta Vasilić je već bila upisana u Registar Advokatske komore Srbije''.
U "Službenom glasniku" je objavljeno rešenje o razrešenju i imenovanju članova Saveta za borbu protiv korupcije i razrešene su Zagorka Golubović i Nikola Milošević, a u Savet za borbu protiv korupcije imenovani su Jelisaveta Vasilić, prof. dr Danilo Šuković i prof. dr Milić Milovanović. Kada sam gledala ovaj "Službeni glasnik", sasvim slučajno videh, na istoj strani, rešenje o imenovanju predsednika i članova Komisije za koordinaciju procesa pristupanja EU i vidim da je pod rednim brojem 9 član ove komisije Tatjana Dinkić, načelnik u Ministarstvu za ekonomske odnose s inostranstvom. Ovo je samo uzgred, jer sam primetila.
Dalje, u "Službenom glasniku" je objavljena Odluka o izmenama Odluke o obrazovanju Saveta za borbu protiv korupcije, gde se kaže da visinu naknade za rad i iznos troškova za predsednika i članove Saveta određuje Savet, svojom odlukom, u skladu s Poslovnikom o radu i planom rada Saveta, a u okviru sredstava u budžetu RS opredeljenim za rad Saveta.
Imamo odluku koju je potpisala gospođa Verica Barać, koja glasi: ''Visina mesečnih naknada za rad članovima, predsedniku i potpredsedniku Saveta za borbu protiv korupcije za drugi kvartal 2006. godine povećava se, u odnosu na 2005. godinu, u skladu sa rastom vrednosti evra'', interesantno, ''u odnosu na vrednost dinara, u iznosu, za članove Saveta, 43.500 dinara neto, za potpredsednika Saveta – 62.250 dinara neto, a za predsednika Saveta – 87.000 neto''. Mesečni iznos putnih troškova predsednika Saveta za drugi kvartal 2006. godine takođe se povećava u odnosu na 2005. godinu, u skladu s rastom vrednosti evra u odnosu na vrednost dinara, u iznosu od 38.000 neto.
U rešenju o utvrđivanju zarade za decembar, takođe ga je potpisala Verica Barać, kao predsednik Saveta za borbu protiv korupcije, stoji da je gospođi Vasilić Jelisaveti za decembar 2008. godine isplaćena naknada u iznosu od 43.500 dinara neto. Stoji još nešto veoma interesantno, pod rednim brojem 9, Vladimir Goati je dobio naknadu u iznosu od 87.000 neto i za novembar i za decembar, a čuli ste malopre da ovaj iznos pripada predsedniku Saveta, u ovom slučaju, gospođi Verici Barać, pa je zaista neverovatno po kom osnovu i kako je ovaj iznos mogao da dobije i Vladimir Goati.
Dalje, kada je u pitanju gospođa Vasilić, mnogo je ovde papira, ona se pominje u jednoj službenoj belešci koja je potpisana od strane Agencije za privatizaciju, gde je dozvoljeno članu SRS-a, koji je u ovom istraživačkom timu i koji je sve ovo istražio, da može da izvrši uvid u dokumentaciju koja se odnosi i na GP ''Trudbenik - gradnja'', gde je bila konsultant ova gospođa Vasilić Jelisaveta i gde je pružala konsultantske usluge Agenciji za privatizaciju. Dakle, neverovatan sukob interesa.
Zašto pominjem „Trudbenik“? Zato što sam juče ovde čitala pismo koje je poslao jedan građanin Poslaničkoj grupi SRS-a, kojim nas je obavestio da je dobio sudski spor 1997. godine sa „Trudbenikom“, da je to rešenje postalo izvršno i da mu „Trudbenik“ duguje 18 plata, koje do dana današnjeg nije dobio, ali gospođa Vasilić uredno to dobija.
Imamo ovde i ugovor o konsultantskim uslugama zaključen između Agencije za privatizaciju i dalje je izbrisano, odnosno zatamnjeno ime gospođe Vasilić. Kaže se – konsultant će pružati usluge u periodu koji počinje da teče od 1. maja 2008. godine i završava se 31. decembra 2008. godine. Uslovi plaćanja – plaćanje će se vršiti u dinarima, u protivvrednosti naknade izražene u evrima, primenom zvaničnog srednjeg deviznog kursa Narodne banke Srbije na dan plaćanja, najkasnije u roku od 20 dana od dostavljanja fakture, u dva primerka, koordinatoru klijenta iz paragrafa 4. Taj koordinator je gospođa Vasilić, ali je izbrisan iznos koji je ona dobijala na ime te naknade. Potpisnik ugovora o konsultantskim uslugama s Jelisavetom Vasilić je gospođa Vesna Džinić, u to vreme direktor Agencije za privatizaciju.
Imamo sada sledeći ugovor, zaključen, takođe, između Agencije za privatizaciju i gospođe Jelisavete Vasilić, gde se opet kaže da će konsultant pružati usluge, a ona je konsultant, u periodu koji počinje da teče 1. maja 2008, do 31. decembra 2008. godine. Na ime izvršenih usluga, klijent će konsultantu isplatiti naknadu na mesečnom nivou u neto iznosu od hiljadu i po evra mesečno. Naravno, i ovaj ugovor je potpisala gospođa Vesna Džinić.
Sada imamo račune koje je ispostavila gospođa Jelisaveta Vasilić, gde je njoj za maj 2008. godine isplaćeno 1500 evra na ime, na osnovu jednog od ova dva ugovora – rad na projektima restrukturiranja i tendera. Kojih? Kakvih? Čega restrukturiranja? Kojih tendera? To ovde nema, ne postoji, samo postoji da ona za maj 2008. godine dobija 1500 evra.
Rad na projektima restrukturiranja i tenderi: „Filip Kljajić“ Kragujevac, „PIN“ Beograd, „Goša“ Smederevska Palanka, „Lola sistem“ Železnik, „Simpo“ Vranje, „Fabrika kablova“ Jagodina, za jun – iznos 1500 evra. Za jul 2008. godine, opet rad na projektima restrukturiranja i tendera.
Mnogo dugo traje rad na ovim projektima, a najbolje znaju radnici „Filipa Kljajića“ iz Kragujevca, „PIN-a“ Beograd, „Goše“ Smederevska Palanka, „Lola sistema“ Železnik, „Simpa“ Vranje, „Fabrike kablova“ Jagodina, „Delišesa“ Vladičin Han, „Borelija“ iz Sombora. Koliko ih je ostalo bez posla? Koliko ih je danas u onoj grupi od milion gladnih u Srbiji, a njihove pare je Agencija, preko budžeta, dala gospođi Jelisaveti Vasilić kao treću zaradu u odnosu na njena primanja.
Za avgust 2008. godine, opet restrukturiranje i tenderi: „Filip Kljajić“ Kragujevac, „PIN“ Beograd, „Goša“ Smederevska Palanka, „Lola sistem“ Železnik, „Simpo“ Vranje, „Fabrika kablova“ Jagodina, „Delišes“ Vladičin Han, „Boreli“ Sombor, iznos od tričavih 1500 evra. Rad na projektima restrukturiranja i tenderi, u septembru: „Filip Kljajić“ Kragujevac, „PIN“ Beograd, „Goša“ Smederevska Palanka, „Lola sistem“ Železnik, „Simpo“ Vranje, „Fabrika kablova“ Jagodina, „Delišes“ Vladičin Han, „Boreli“ Sombor, 1500 evra za septembar.
Za oktobar 2008. godine, takođe, 1500 evra, opet restrukturiranje i tenderi: „Filip Kljajić“ Kragujevac, „PIN“ Beograd, „Goša“ Smederevska Palanka, „Lola sistem“ Železnik, „Simpo“ Vranje, „Fabrika kablova“ Jagodina, „Delišes“ Vladičin Han, „Boreli“ Sombor. Novembar 2008. godine, opet gospođi Vasilić 1500 evra za projekte restrukturiranja i tendera: „Filip Kljajić“ Kragujevac, „PIN“ Beograd, „Goša“ Smederevska Palanka, „Lola sistem“ Železnik, „Simpo“ Vranje, „Fabrika kablova“ Jagodina, „Delišes“ Vladičin Han, „Boreli“ Sombor.
Decembar 2008, gospođi Vasilić Agencija za privatizaciju iz državnog budžeta uplaćuje iznos od 1500 evra, opet na ime restrukturiranja i tendera, dakle, ovo je već šesti mesec kako restrukturira i tenderiše: „Filip Kljajić“ Kragujevac, „PIN“ Beograd, „Goša“ Smederevska Palanka, „Lola sistem“ Železnik, „Simpo“ Vranje, „Fabrika kablova“ Jagodina, „Delišes“ Vladičin Han, „Boreli“ Sombor.
Zašto iznosim ovaj primer? Ovo je eklatantan primer sukoba interesa, jer neko ko radi ovu vrstu poslova, kao konsultant u Agenciji za privatizaciju, istovremeno je i advokat koji može da zastupa učesnike stranke u ovim sporovima, bilo je mnogo sporova u ovim firmama, pre svega, radnih sporova, zato što je mnogo ljudi ostalo bez posla, onda, kao šlag na tortu, gospođa je i član Saveta za borbu protiv korupcije. Ako ovakav neko može da se bori protiv korupcije, onda zaista svaka čast, ali ovo ne govori o gospođi Jelisaveti Vasilić, ovo govori o režimu u Srbiji, o tome kako se na svakom koraku vrši korupcija, kako se krade iz džepova građana Srbije.
Jutros čuh da smo sa 85. mesta po korupciji u Evropi stigli na čak 83. mesto, to su podaci koje ste dobili iz vaše drage Evrope, da je korupcija prisutna na svim mestima, u pravosuđu, u prosveti, u zdravstvu, u javnim preduzećima najviše, i to najviše preko uticajnih političkih stranaka, bolje reći, stranaka koje su trenutno na vlasti.
A da se ovakve stvari ne bi i dalje dešavale, SRS misli da je potrebno da svi građani, ne da čekaju devet meseci, nego da što brže mogu dobiju informaciju od javnog značaja, zato što je to jedan od načina da se spreči korupcija u Srbiji. Ali, vi, gospodo iz vlasti, ne želite da sprečite korupciju, zato što i sami ljudi iz vlasti, odnosno deo režima učestvuje u svim ovim poslovima koji su vezani za korupciju i ne pada im na pamet da zakon donesu u interesu svoje štete, već da zakonom, što je moguće više, zakukulje i zamumulje svoje prljave poslove i korupciju, koja uništava građane Srbije.
Verujte, građani Srbije, kada bi se iskorenila korupcija, pre svega, na visokom državnom nivou, kada bi se iskorenila korupcija u okviru režima, u okviru javnih preduzeća, svi biste mnogo bolje živeli, jer vaš dinar, vaše pare, kroz poreze, kroz budžet, idu ne tamo gde bi trebalo da idu, gde nijednom građaninu ne bi bilo žao da se ulože, ne idu ni za izgradnju obdaništa, ni za gradnju bolnica, ni za lek protiv trenutno aktuelnog gripa, ni za škole, ni za siromašne, ni za socijalna davanja, za trudnice, za porodilje. Na svim tim nivoima i na mnogima koje nisam spomenula svakodnevno Vlada pokušava da uštedi, odnosno najavljuje se, a videćemo šta će se desiti kroz rebalans budžeta i kroz budžet za narednu godinu.
Dakle, štedi se na onome gde svaka država čini sve da maksimalno zaštiti svoje građane, ali zato, kada je ''drp sistem'' u pitanju, što bi kolega Krasić rekao, onda se predstavnici režima štite zakonima.
Mi sada imamo zakon, imaćemo ga kad ga usvojite, a ne sumnjam da ćete da usvojite i ovaj zakon. Mi ćemo imati situaciju da javnost Srbije neće moći dobiti prava informacije, jer će svaka informacija moći biti proglašena ili državnom tajnom, ili vojnom tajnom, ili službenom tajnom, pogotovo, gospodine ministre, zahvaljujući ovom zakonu koji ste vi ovde propagirali i koji je jedva usvojen 31. avgusta prošle godine – o javnom informisanju. Niti više građani mogu biti informisani kroz taj zakon, niti mogu da saznaju preko Poverenika za informacije od javnog značaja šta se dešava u svim sferama života.
Čuju na televiziji da smo na 83. mestu po korupciji u Evropi, ali ni od koga ne mogu ni zvanično, ni nezvanično da saznaju ko to vrši korupciju, kako se vrši korupcija i kada će neko od ove vlasti nešto učiniti. Boris Tadić se svakih nekoliko meseci pojavi na televiziji da obeća odlučnu borbu protiv korupcije, to mu je postalo uobičajeno. Kvartalno, otprilike, pojavi se na RTS-u da to saopšti javnosti, a šta je uradio i šta istinski namerava da uradi, govore ovi zakoni koji, zapravo, otvaraju mogućnost za još veću korupciju i još veće zloupotrebe.
Član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, a ovo moje prethodno izlaganje je bilo uvod za obrazloženje amandmana koji sam podnela na ovaj član, odnosi se na član 12. osnovnog zakona, koji kaže da ako tražena informacija od javnog značaja može da se izdvoji od ostalih informacija u dokumentu u koji organ nije dužan tražiocu da omogući uvid, organ vlasti će omogućiti tražiocu uvid u deo dokumenta koji sadrži samo izdvojenu informaciju i obavestiće ga da ostala sadržina dokumenta nije dostupna.
Mi smo rekli da, umesto ovog dodatka – ''obavestiće ga da ostala sadržina dokumenta nije dostupna'', treba da stoji da će ga ''na način propisan ovim zakonom obavestiti o razlozima zbog kojih ostala sadržina dokumenta nije dostupna''. U obrazloženju smo naveli da SRS smatra da su organi javne vlasti, u slučajevima iz člana 12. ovog zakona koji sam malopre citirala, u obavezi da tražioca informacije obaveste o razdvajanju informacije isključivo na način propisan ovim zakonom.
Zašto? Zato što ne može da se ostavlja mogućnost ni Povereniku za informacije od javnog značaja, niti bilo kom službeniku, da on bira koje će informacije da izdvoji, nego to mora da bude striktno i jasno propisano zakonom, ukoliko ne želimo dalju zloupotrebu u ovoj oblasti. Šta kaže Vlada u obrazloženju zašto amandman ne prihvata? Iz razloga što je zakonom propisano da organ javne vlasti, u slučajevima kada neko neku informaciju ne može učiniti dostupnom, donosi rešenje o odbijanju zahteva i to rešenje pismeno obrazlaže.
To nije tačno. Malopre ste imali priliku, pre svega, građani Srbije, da vidite, kada sam čitala ove podatke vezane za izvesnu gospođu Jelisavetu Vasilić, koja je istovremeno primala tri plate iz budžeta Republike Srbije, da smo dobili jedan ugovor o konsultantskim uslugama, zaključen između te gospođe i gospođe Vesne Džinić, u ime Agencije za privatizaciju, bez ikakvog rešenja i bez ikakvog obrazloženja; samo je taj deo gde stoji kolika joj je mesečna zarada, samo je taj deo prilikom kopiranja bio prekriven belim papirom, pa se ne vidi.
Gospodine ministre, ako istinski želite borbu protiv korupcije, morate građanima Srbije da omogućite uvid u sve informacije od javnog značaja. Što više informacija o korupcijama i zloupotrebama u raznim državnim organima, javnim preduzećima bude prisutno u javnosti, bude dostupno građanima Srbije, to će, verujte, da doprinese smanjenju korupcije, smanjenju kriminala, i to će ne samo državu Srbiju podići na neko mesto iznad onog 83. mesta po korupciji, koje je drastično strašno za građane Srbije, nego će i građanima Srbije omogućiti bolji život.
Mi, srpski radikali smo ubeđeni, i to vam uporno ponavljamo, da je jedan od osnovnih razloga zašto građani Srbije loše i teško žive, upravo korupcija na svim nivoima vlasti. Smanjenje korupcije, smanjenje krađe, trošenje para građana Srbije koje se slivaju u budžet Srbije za prave stvari, u interesu građana Srbije, doprinelo bi da građani Srbije bolje žive, da nemamo milion ljudi koji su ispod ivice egzistencije. Ta ivica egzistencije izračunata je od strane nadležnih u Vladi, plata od 8.250 dinara. Da vidimo ko to, recimo, iz Vlade Republike Srbije može da nam tvrdi da se može živeti i nedelju dana, a kamoli mesec dana, s platom od 8.250 dinara?
Kada bi se smanjila korupcija u državi Srbiji, ne bismo imali onu strašnu činjenicu koju su mediji objavili pre dva-tri dana, da je u Srbiji, to su zvanični statistički podaci, 300.000 dece gladno, odnosno 300.000 dece nema treći obrok. Zamislite, šta bi mogao da bude taj treći obrok – šolja čaja, parče hleba i, eventualno, neki namaz na taj hleb. Dakle, 300.000 dece nema ni taj obrok, gospodine ministre, taj treći obrok. To su podaci koje je Republički zavod za statistiku izneo i koje redovno iznosi jedan od ministara u vašoj vladi, koji usput, sa nivoa ministra, promoviše svoju novu stranku. Rekla sam i njemu, kada je bio ovde, a reći ću mu opet, ovo nije poruka, nego, pre svega, radi javnosti, ministar nije za to da konstatuje loše i teško stanje, ministar je da predloži rešenje, da nađe rešenje za prevazilaženje tako teškog stanja, odnosno ovakve socijalne bede i ekonomske krize u kojoj se Srbija nalazi.
Vaš zadatak, kao ministra za kulturu i informisanje, gospodine Bradiću, jeste da učinite sve što je u vašoj moći da ovaj zakon bude u interesu građana Srbije. Naravno, i da poradite na promeni onog strašnog zakona o javnom informisanju, ali sada ne bih da trošim vreme na to, o tome smo govorili kada je to bilo aktuelno i građani Srbije znaju stav SRS-a o tome. Ali, želimo da znaju i stav SRS-a o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama.
Dragi građani Srbije, kada ova vladajuća većina u Skupštini usvoji ovaj zakon, nećete više imati nijednu moguću informaciju o tome ko vas krade, ko vas pljačka. Naravno, vi znate da je to aktuelni režim Borisa Tadića. Hvala lepo.

Od vremena Poslaničke grupe je iskorišćeno 13 minuta. U potpunosti je iskorišćeno vreme ovlašćene predstavnice Poslaničke grupe SRS-a. Vreme na raspolaganju Poslaničkoj grupi je 22 minuta i 50 sekundi.

Da li još neko želi reč? (Ne)

Na član 1, amandman, s ispravkom, podnela je narodna poslanica Aleksandra Janković.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 1, amandman, s ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Jovan Palalić, Miloš Aligrudić i Milica Vojić-Marković.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima narodna poslanica Milica Vojić-Marković.

Hvala.

Gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, vrlo kratko ću da kažem nekoliko stvari koje treba da znaju građani Srbije, pre svega, zato što vidim da ono što mi govorimo nije naročito bitno ministrima. Juče je gospodin ministar Milan Marković izašao u jednom trenutku i više se nije pojavio, tako da smo se uplašili da mu nije možda pozlilo.

Gospodin Bradić ima drugi način obraćanja poslanicima. On jednostavno ćuti na sve ono što govorimo, tako da govorimo građanima Srbije.

Zbog čega je Poslanička grupa DSS-a podnela nekoliko amandmana na predlog ovog zakona, tj. na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja? Pre svega, zato što smo smatrali da treba javnosti da ukažemo na nekoliko vrlo važnih činjenica, koje se očigledno negde gube, pa mislimo da treba i građani da znaju. Prva od tih činjenica je – ko je autor ovog zakona?

Mi znamo da je za najveću državnu tajnu proglašen podatak ko je autor Zakona o javnom informisanju. Dan-danas, mediji, koji mnogo puta stvari saznaju, nisu uspeli da saznaju spornog autora, koji očigledno ima debele razloge da bude toliko sakriven od očiju javnosti. Koalicija za slobodan pristup informacijama tvrdi da je ona autor ovog zakona, a nama poslanicima u materijalu piše da je Predlog napravilo Ministarstvo kulture, odnosno predložila ga Vlada.

Zašto je toliko važno ko je autor ovog zakona? Zbog toga što su u ovom predlogu, koji je podnela koalicija, izostavljeni neki vrlo važni delovi, u predlogu koji je pred nama. Prvi je zaštita izvora informacija, drugi, mogućnost žalbe protiv Skupštine, protiv Vlade, predsednika Vlade, Republičkog javnog tužioca, Ustavnog i Vrhovnog suda, ako uskrate pristup informaciji, i treće, primat Zakona o slobodnom pristupu informacijama nad drugim propisima koji bi utvrđivali ovu materiju. Recimo, pred nama je bio zakon o tajnosti podataka, juče.

Prosto mi se čini da treba skrenuti pažnju na ovo, a još ću skretati pažnju na neke detalje koje javnost treba da zna. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić, ovlašćeni predstavnik. Vreme na raspolaganju je četiri minuta i 20 sekundi.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, vodi se objedinjena rasprava kada su u pitanju zakon o tajnosti podataka i izmene Zakona o dostupnosti informacijama od javnog značaja, ali stiče se utisak, videli smo to u jučerašnjoj raspravi, da predlagač ovog zakona, predlagači, predstavnici Vlade, nisu usaglasili odredbe ova dva zakona.

Kao što je sve što rade konfuzno i nedorečeno, tako je i u ovom slučaju. Naglašavaju pozitivne strane izmene Zakona o dostupnosti informacija, a potpuno ih demantuju odredbe zakona o tajnosti podataka, o čemu smo juče govorili, a to je član 8. tog predloga zakona i član 25, koji govore o mogućnosti opoziva tajnosti podatka i mogućnosti da Poverenik za informacije od javnog značaja bude uskraćen za dobijanje informacija koje su mu značajne.

Da ne govorim o tome kakav će haos da se uvede u čitav ovaj sistem kada gradonačelnici, predsednici opština, budu proglašavali sve živo za tajnu, sve podatke do kojih dođu, a onda će sam poverenik imati problem u različitim postupcima; ono što veliki broj gradonačelnika, predsednika opština želi da sakrije, svoje plate, svoje poslove, tendere, biće skriveno od Poverenika. Izuzetno loš zakon o tajnosti podataka nikako ne može da popravi pokušaj izmena ovog zakona o dostupnosti informacija, a mi smo za to da se uvek jačaju pozicije Poverenika.

Činjenica da mi u Narodnoj skupštini, kada je god prisutan gospodin Bradić, imamo raspravu o vrlo lošim zakonima, koji, u suštini, predstavljaju nazadak kad su u pitanju dostignuti demokratski procesi i ljudska prava. Imali smo skandalozan Predlog zakona o izmenama Zakona o informisanju, sada imamo izmene Zakona o tajnosti podataka i sve to predstavlja korak unazad, uopšte, svi zakoni koji sada dolaze pred Narodnu skupštinu, bilo da se tiču mogućnosti da građani imaju informaciju o tome šta radi vlast, bilo da su zakoni koji nam slede – o masovnim otpuštanjima, kad su u pitanju lokalne samouprave, državna uprava i realni sektor, kroz Zakon o stečaju. Ono što nas čeka sledeće nedelje je vrlo opasan po državu zakon o prenosu nadležnosti na Vojvodinu i statut Vojvodine, o čemu ćemo tek da pričamo, o pogubnosti takvog zakona.

Sve u svemu, nije jasno šta ova vlast radi i kakve zakone predlaže Narodnoj skupštini, a najveći je problem što unutar same Vlade, evo, na ova dva zakona, nemamo nikakvu usaglašenost, a Poverenik, kome se daju određena prava i mogućnost da ubrza postupak u ovom predlogu zakona, za mnogo toga će biti uskraćen i mnogo će mu se zakomplikovati i posao i mogućnost da vrši svoje nadležnosti i omogućava građanima da saznaju ono što je interes da znaju kroz zakon o tajnosti podataka.

Gospodine ministre, mislim da su predstavnici vašeg ministarstva morali da sede s predstavnicima Ministarstva pravde kad su se pisala ova dva zakona, koja ni na koji način nisu mogla biti objedinjena u ovoj raspravi. Sasvim sigurno, stvoriće dodatnu konfuziju Povereniku i neće doprineti napretku demokratskog procesa. Naprotiv, sve ovo što radite, ne samo da usporava, nego vraća korak unazad ono što je dostignuto dok vi niste došli na vlast.

Da li još neko želi reč?

Ako ne, na član 2, amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 2, amandman je podnela grupa od 20 narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima narodni poslanik Saša Maksimović.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji smo podneli se odnosi na obavezu organa javne vlasti da, ukoliko nije mogućnosti da stavi na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, ima rok od tri dana da obavesti tražioca informacije.

Iz kog razloga rok od tri dana? Smatram da je rok od tri dana, pogotovo što u do sada važećem zakonu stoji kao rok: „odmah“, više nego dovoljan da organ javne vlasti smisli, razmotri, odluči da li dokument ili informaciju poseduje ili ne. Svakako je nakon toga predviđen i dodatni rok od 40 dana za obaveštenje, odnosno obaveštavanje tražioca informacije.

Da su problemi u protekloj i budućoj primeni zakona o dostupnosti informacija vezani uglavnom za ljudski faktor pokazuje i obrazloženje Vlade u vezi s odbijanjem ovog amandmana, da licu koje je ovlašćeno za davanje informacija ovo nije jedini posao ili, da budem još precizniji, da ga pročitam: „Amandman se ne prihvata, imajući u vidu da lice koje je ovlašćeno za davanje informacija od javnog značaja taj posao ne obavlja kao jedini posao“.

Ovo obrazloženje govori, dame i gospodo, samo za sebe. Ukoliko to lice nije u stanju da obavi povereni posao, ne treba ni da ga obavlja, a ne da se zakonskim rešenjima omogućava da svoj posao odugovlači, odnosno da ga ne obavlja kako treba.

Do sada je bilo izuzetno mnogo problema u primeni ovog zakona. Pokušaji tražioca prečesto nailaze na zid ćutanja, izlive netrpeljivosti ili odbijanje organa da postupe u sudskim odlukama, i bez olakšica koje želite ovakvim rešenjem da omogućite organima javne vlasti. Od neprimenjivanog zakona stižemo do zakona o izmenama i dopunama istog zakona, koji bi bio više nego dobrodošao da nije u pojedinim odredbama, kakva je ova, problematičniji i lošiji i od postojećeg zakona.

Pojedini članovi ovog zakona, umesto da obezbeđuju čvršće pravo na slobodan pristup informacijama, to pravo smanjuju i ograničavaju, ili, u ovom slučaju, odugovlače. Ovaj zakon, odnosno Predlog zakona, nije, nažalost, dovoljno ozbiljan, sa puno je propusta i neće u nekoj većoj meri doprineti rešavanju problema koji evidentno otežavaju primenu postojećeg zakona, a odbijanje amandmana opozicije neće pomoći zakonu. Naprotiv, čini upravo suprotno. Hvala.