LSV smatra da Predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine je jedan dokument dosta skromnih dometa i da u njemu ne treba tražiti neke velike inspiracije, zbog toga što je pre tri godine jedna grupa stranaka, od kojih bih apostrofirao DSS i SRS, sa svim njenim frakcijama, glasala za jedan ustav koji je bio nakaradan, loš, protiv koga se LSV, zajedno sa kolegama iz LDP, organizovala da se pobuni.
Mi smo to radili, uradili sve što smo mogli kao Liga da građani Vojvodine budu upoznati sa sadržinom tog ustava. Zbog toga taj ustav nije potvrđen na referendumu Vojvodini, ali Vojvođani, kao verovatno najlojalniji deo građana Srbije su ga, iako nije potvrđen u Vojvodini, prihvatili i trude se da se on sprovede.
Kada kažem najlojalniji, to ću odmah potkrepiti dokazima. Lojalnost se u civilizovanom svetu meri time ko koliko poreza plaća i koliki je stepen naplaćenosti poreza, jer izvršavanje poreske obaveze je u stvari najbolji dokaz patriotizma u današnjem svetu.
Nažalost, Vojvodina u tome prednjači, ali je neki drugi ne slede na onaj način kao što bi to trebalo. Sve u svemu, danas slušamo da ti isti, koji su se kleli da je taj Ustav onaj pravi Ustav i koji su tada govorili da je to ono što će garantovati opstanak Kosova u Srbiji, bore se protiv nekog fantomskog separatizma.
Nismo od juče. Svi se dobro sećamo protiv koliko su se separatizama ti isti borili i do sada su uspeli da ne pobede nijedan. Verovatno će u Vojvodini uspeti da pobedi separatizam, jer ga tamo nema. Zato su ga i odabrali za današnje lamentiranje nad celovitošću Srbije, a zaboravlja se da ovaj zakon koji sam spomenuo, dakle, Predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodina, u sebi ne sadrži praktično ništa što bi značilo nekakvu izvornu autonomnost AP Vojvodine.
Od izvornih nadležnosti mogu se spomenuti samo dve: da Vojvodina može da ima mišljenje, što je zaista impresivna nadležnost i, sa druge strane, da Vojvodina može da daje u upravne odbore pojedinih državnih preduzeća po jednog člana upravnog odbora bez prava glasa. To su te impresivne izvorne nadležnosti.
Sve ostale su prenete, što možete pogledati, pa videti i sami. Te poverene nadležnosti, to je otprilike kao kada vam neko poveri novac da odete da mu kupite cigarete. To je taj nivo nadležnosti koji se nudi AP Vojvodini. I upravo je zbog toga više nego licemerno kada neko to naziva separatizmom ili pravljenjem države u državi.
Politika koju sada sprovodi DSS, SRS i sve njene frakcije, apsolutno pokazuje da je ona kontinuitet logike centralizma, koja je bila pogubna i za SFRJ. Nisam primetio da je ta politika uspela da zadrži u jednoj državi bečke konjušare, ustašoidne tvorevine, mudžahedinske tvorevine, crnogorske švercere i ne znam koga sve se vređalo, s tim da će to biti put kojim će se ostvariti čvrsta i jaka država na prostoru Balkana. Nije se u tome uspelo.
Uspelo se u tome da moj uvaženi kolega, koji je govorio pre mene, profesor Mašić, kaže - da će se stvaranjem Vojvođanske akademije nauka i umetnosti, mada ona postoji od 1979. godine, stvoriti dve akademije nauka na teritoriji Srbije. Mene to kao patriotu vređa, to bi bilo tri, pošto postoji kosovska akademija nauka i umetnosti, što je profesor zaboravio ili možda misli da Kosovo nije deo Srbije.
Treba se setiti jedne važne stvari. Na teritoriji Vojvodine zbog centralizma kojem je bila izložena više nema nijednog sedišta nijedne banke. Imovina Vojvodine je centralistički preuzeta 1996. godine zakonom koji se zvao Zakon o imovini u vlasništvu Republike Srbije, čime su generacijske tekovine generacija Vojvođana jednim birokratskim potezom pera postale vlasništvo, praktično, Vlade Republike Srbije. Od tada je ta imovina samo uništavana, rasprodavana i sada neko hoće da kaže da se ovim zakonom koji praktično, ponavljam, ne donosi ništa, nešto tu vraća i da se pravi država u državi.
Bogu hvala što je u pitanju Vojvodina, jer do sada su oni koji su se branili od takvih stvari, nisu pravili države u državi, nego države van države. Tih država van države do sada ima šest, koje je napravio ovaj tip centralističke brige za državu.
Upravo zbog toga, ako ćemo razgovarati o patriotizmu, onda moram da vas pitam - kome vi to ne verujete u Vojvodini, ko su ti iz Vojvodini koji će pokrenuti strašnu operaciju odvajanja Vojvodine od Srbije? Ko, Srbi iz Vojvodine?
Dakle, ti isti Srbi iz Vojvodine, gde ima više manastira na Fruškoj gori nego na celom Kosovu, ti isti Srbi će da se otcepljuju? Da li su to možda Mađari iz Vojvodine, Mađari za koje su pravljeni 1999. godine, za vreme bombardovanja, u Mađarskoj kampovi koji je trebalo da prime više stotina hiljada ljudi, a nije ih došlo vih od par stotina, zato što su ostali da dele sudbinu svojih sugrađana i svojih sudržavljana u jedinoj domovini - Republici Srbiji?
Da li su to možda Slovaci u Vojvodini, da li su to možda starosedeoci u Vojvodini? Ko je to? Da li su to oni koji su došli da svojim rukama podižu Vojvodinu i da od nje prave svoju poslednju postojbinu, zbog toga što se iz Vojvodine ne ide nikud, osim pod zemlju, osim ako se ne rasteraju akcijama kakve je pravila SRS i ostali koji su proterivali Vojvođane 90-ih godina, a sada se, bože moj, brinu. Naravno da se brinete, znate kakva ste zla tamo pravili.
Upravo zbog toga, ovaj predlog zakona ima samo jedan smisao, a to je da se otvori prvo pravo političko pitanje u ovoj skupštini, a to je kako Srbija treba da izgleda sutra. Ako misli da bude razvijena država, onda se treba setiti - Dunavska banovina se protezala od Subotice do iza Kragujevca i niko nije ima ništa protiv. AP Vojvodina postoji 161 godinu, u raznim varijetetima, a Republika Srbija, u raznim varijetetima, 131 godinu. Pa, mislite malo o tome.

Gospodin Aleksandar Martinović, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je potpuno jasan scenario za ovu sednicu. Dakle, režim Borisa Tadića je ovde poslao Nenada Čanka kao dežurnog zabavljača da mu se građani Srbije smeju i da pokuša da se oštrica kritike SRS prema ovom nakaradnom predlogu zakona usmeri prema Nenadu Čanku, da bi građani Srbije stekli pogrešno uverenje kako je ovo, u stvari, projekat Nenada Čanka. Nenad Čanak ima do te mere jaku partiju da ne sme samostalno da izađe na izbore ni u jednoj opštini u Vojvodini, a van Vojvodine, o tome na treba posebno ni da se komentariše.
Pošto su ovde iznete neke kvalifikacije koje grubo vređajući dostojanstvo ne samo svakog člana SRS, nego mislim svakog građanina Srbije, pokušaću za ovo kratko vreme da nešto kažem.
Prvo, gospodine Čanak, pošto neprestano pričate o tome koliko ko plaća poreza, gde je naša imovina, gde su naši novci itd, kažite nam koliki to porez plaćate vi? Odakle vama tolika imovina, a nemate dana radnog staža? Kažite mi koji je to recept za životni uspeh, pa da svi mi taj recept primenimo.
Kako je moguće da neko ko je samo poslanik u Skupštini Srbije ima toliku imovinu? Kažite nam sa kolikim doprinosom vi učestvujete u budžetu Srbije, odnosno u budžetu Vojvodine, koliki porez vi plaćate i odakle vam ta imovina?
Koga je to, gospodine Čanak, proterivala SRS? U kom to mestu u Vojvodini? O čemu vi govorite? Kažete da vojvođanska autonomija postoji 161 godinu, ako se ne varam. Gospodine Čanak, Srpsko Vojvodstvo nastalo je 1848. godine, bečki dvor ga je priznao 1849, ugašeno je 27. decembra 1860. godine. Gde je tu 161 godina?
Ta teza o tome da su se Srbi koji žive u Vojvodini uvek borili za autonomiju nije tačna. Gospodine Čanak 1918. godine, kada je došlo vreme da se Srbi ujedinjene, nažalost, to se nije desilo. Jaša Tomić, najveći autonomaš pod Habsburškom monarhijom, rekao je: "Ideja autonomije Vojvodine u jedinstvenoj srpskoj državi je austrijska starudija".
Nema, gospodine Čanak, primera u Evropi koji za sebe traži autonomiju u svojoj rođenoj državi. Ta priča da ste vi nastavljači onih autonomaša iz 1848. godine je isto toliko tačna kao kada bi neko rekao da su papski inkvizitori nastavljači politike Isusa Hrista.

Gospodin Slobodan Samardžić ima reč.

Iako DSS deklarisani separatisti nisu toliko interesantni koliko prikriveni separatisti, ipak je važno da se nešto kaže povodom reči koje je gospodin Čanak ovde izrekao u povodu usvajanja Ustava Srbije. Istine radi, ne zbog nečeg drugog.
Naime, mi smo ovde večeras po ko zna koji put čuli neistinu da je Vojvodina imala referendum o Ustavu Srbije. To prosto nije tačno.
Referendum o Ustavu Srbije bio je raspisan na teritoriji cele Srbije. Svi građani Srbije su glasali po postupku koji je odredio Slobodan Milošević kada je pravio Ustav, koji je usvojen u septembru 1990. godine. Dakle, moralo je, da podsetim, da se izjasni za taj Ustav 50% biračkog tela Srbije i tako se i računalo.
Moguće je da u još nekom mestu nije bilo više od 50%, ali je to pravilo potpuno jasno. Dakle, traži se većina od ukupnog broja stanovnika. Ne znam kako je neko uopšte došao do ideje da broji delove Srbije kako se ko izjasnio u kom delu Srbije.
Međutim, ono što je interesantno u ovom zapažanju jeste nešto što je Predlog statuta Vojvodine usvojio u postupku donošenja i menjanja statuta Vojvodine od Slobodana Miloševića i od načina kako je Ustav Srbije bio usvojen, a kako je trebalo da se menja.
Naime, u tom predlogu piše da se statut Vojvodine usvaja, dakle, apsolutnom većinom u Skupštini, a da se menja dvotrećinskom većinom.
To je, dakle, taj način kada se hoće napraviti dokument za čije se usvajanje predlaže jedna manja većina, a onda se postulira veća većina da bi se on ovekovečio i da ne bi došlo do njegovog skidanja sa dnevnog reda. Ovo građani Srbije moraju znati radi istine.
Kada je reč o imovini Vojvodine u ovom zakonu o utvrđivanju nadležnosti, bez obzira šta je bilo sa imovinom Vojvodine, ko je nju kada uzurpirao, da li je uzurpirao itd, mi jedino hoćemo da se zakon o imovini Vojvodine donese pre statuta Vojvodine zato što to Ustav tako nalaže.
To, u krajnjoj liniji, piše i u ovom zakonu o utvrđivanju nadležnosti. Znači, ne može Vojvodina u svojoj skupštini da odredi šta će biti imovina Vojvodine ako traži da se donese zakon, ne može da to prejudicira. Ništa više mi tu nismo tražili.

Prošlo je tri minuta. Gospodin Nenad Čanak ima reč.

Samo bih skrenuo pažnju uvaženom kolegi iz SRS da možda se meni smeju, ali zbog vas sigurno plaču ljudi u Srbiji, jer ste ih unesrećili do te mere da su ispražnjena čitava mesta po Vojvodini: Slankamen, Hrtkovci, Beška. Mislite da ne znam? Sva imena 27 mesta, iz kojih su vaši batinaši proterivali ljude.
Hoćete da se još pozivate na Jašu Tomića i mislite da niko ne zna da se pozivate na notornog ubicu, koji je svojim rukama ubio Mišu Dimitrijevića, antisemitu, koji se posle političkim vezama izvukao iz zatvora, jer je to vaša praksa, pa vam je valjda zato uzor? To je ono što mi nije jasno.
Šta hoćete da mi kažete, da bez jednog dana radnog staža imam veliku imovinu? Pre svega, moja imovina je tolika kolika je, a imam 21 godinu radnog staža, ne znam da li to znate, od čega samo par godina u skupštinama. To je cela priča.
Vaši pokušaji da se sada preko noći presvučete u ne znam šta, da se pocepate u hiljade frakcija koje će zajednički sutra sprovoditi isti program "Velike Srbije", koji je već koštao glave stotine hiljada ljudi. To neće moći.
Što se tiče gospodina Samardžića, Ustav Srbije kažete prošao je na referendumu u Srbiji. Da, ali ni u jednoj opštini u Vojvodini. Znači, samim tim, svako ko ima iole političkog sluha, dobro bi se zapitao koliko takav Ustav može da bude od koristi državi u kojoj, u njenom navodno najrazvijenijem delu, a Vojvodina odavno nije najrazvijeniji deo, jedan od 15 najrazvijenijih opština u Srbiji, sa najvišim prihodom, osam su na teritoriji grada Beograda, četiri na teritoriji geografske Srbije i tri na teritoriji Vojvodine, od kojih najrazvijenija opština Vršac se nalazi na 12. mestu. To su podaci koji su posledice centralizma o kojem govorimo.

Narodni poslanik Zoran Mašić ima reč.

Hteo bih da repliciram. Istina je što je gospodin Čanak rekao  da je u nekom periodu u Republici Srbiji bilo tri akademije nauka, bila je Kosovska i bila je Vojvođanska akademija, svakako i Kosovska akademija nauka i Vojvođanska su bile produkt Ustava iz 1974. godine, Ustava koji je doneo velike probleme i veliku propast Republici Srbiji.
Na sreću, promenama Ustava ugašene su bile te akademije, međutim, istine radi, i te akademije, naročito Kosovska akademija, bila je izvor i jezgro separatizma u toj pokrajini, koji je kulminirao i oružanom borbom i doveo do onoga što imamo trenutno u toj pokrajini. Svakako, moja stranka i ja ne odričemo se KiM, nikada se nećemo odreći. Smatramo to integralnim delom Republike Srbije.
Neću da budem zlonameran, ni u podsvesti, da Vojvođanska akademija nauka može biti jezgro nečega što je bila Kosovska akademija, ali želim samo i vas i neke druge da podsetim na ono što je rekao akademik Matija Bećković, kao cenjeni i ugledni akademik, a to je - kada akademija dobije mlađu sestru u svojoj pokrajini, možda će i država da dobije sestru u istoj toj pokrajini.

Narodni poslanik Zoran Ostojić, replika.