ČETVRTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 26.11.2009.

3. dan rada

OBRAĆANJA

Milan Vučković

Za evropsku Srbiju
S obzirom na tok današnje rasprave i ono što se dešavalo u sali, a i s obzirom na vreme koje je preostalo i koje je kratko, i uvažavajući to da će moje kolege govoriti posle mene, imam potrebu da vam kažem samo jednu stvar. Nisam iz Vojvodine. Kragujevčanin sam. Srbin sam po nacionalnosti. Volim da pišem ćirilicom i pišem. Sebe smatram patriotom i glasaću mirne savesti i za zakon o nadležnostima i za potvrđivanje statuta AP Vojvodina.
Pošto smo nažalost imali takvu diskusiju, da su poslanici prozivani da svako poimenice govori, ne čujete me koleginice, pokušaću glasnije, pošto smo prozivani da svako od nas treba da se izjasni da li je za usvajanje i potvrđivanje statuta ili nije, javno, imenom i prezimenom sad govorim da ću glasati za iz patriotskih razloga: zato što je statut Vojvodine dobar za Srbiju.
Zašto je dobar za Srbiju, to ću vam objasniti. Nije Vojvodina sebična, Vojvodina želi da se u skladu sa Ustavom organizuje, da one poslove koje može da obavlja najbolje za sebe, obavlja. Sve što je dobro za Vojvodinu dobro je iza Srbiju.
Veći ekonomski razvoj koji treba da proistekne iz novog statuta doprineće… meni mašete kolega, ne... bržem ekonomskom razvoju Srbije. Svi porezi i doprinosi koji se uplate na teritoriji AP Vojvodine idu u kasu Republike Srbije. To je zajednički budžet.
Zbog toga, sve ono što je dobro za razvoj Vojvodine, dobro je i za razvoj Srbije. Dobro je i za Kragujevac, dobro je za sve regione u Srbiji. To što se neki plaše regionalizacije, jeste posledica, s jedne strane, nerazumevanja, a sa druge strane, bojim se, zle namere.
Ovde se već tri dana izvodi teatar koji treba da kulminira, kao što dobra drama treba da kulminira, gađanjem ili incidentom. Rizikujući da dobijem i cipelu u glavu od strane mojih kolega, kažem vam, statut je dobar za Srbiju, statut je dobar za sve građane Srbije, zakon o nadležnosti takođe.
Treba svi da smirimo strasti, da glasamo po savesti. Glasajući po savesti, ponavljam, ne kao neko ko živi u Vojvodini, već neko ko živi južno od Beograda, glasaću za potvrđivanje statuta i za zakon o nadležnosti.
(Aplauz.)
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je dva minuta i 35 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Milan Stanimirović.
...
Demokratska stranka

Milan Stanimirović

Za evropsku Srbiju
Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, evo dva dana dnevno-političkih tumačenja zakona o prenosu nadležnosti i statutu Vojvodine sa ideoloških, a ne pravnih premisa, što je Nada Kolundžija, šef poslaničke grupe, očigledno i pokazala jednom uporednom analizom ustavnih odredbi i ustavnih rešenja.
Znači, ni milimetar više, ni milimetar niže od ustavnog okvira, ili što bi rekao potpredsednik Skupštine, gospodin Novaković – taman.
Primedbe koje su iznete su pre svega političke, a ne pravne prirode. O čemu se radi? Radi se o nečemu što se zove sekuritizacija problema.
Kada nemate šta da kažete o reformama obrazovanja, zdravstva, državne uprave, društva u celini, onda morate da pronađete neku temu u kojoj ćete pronaći nekoga koga ćete nazivati izdajnikom, secesionistom, protivnikom Srbije itd. Onda skrećete temu sa onoga što je nasušna potreba ovoga društva, a to je da se tema reformi nametne kao ključna tema u ovom društvu i to je istinski i pravi patriotizam 21. veka.
U ovoj liniji razgraničenja onih koji će glasati za Predlog statuta i za Predlog zakona o nadležnostima Vojvodine, postoji jedna linija razgraničenja i postoje tri grupacije koje osporavaju ova dva dokumenta koja treba da usvojimo, zakon i statut.
Prvi, oni neskriveno kažu da su oni za unitarizam kao ideologiju i kažu: da su sami pisali Ustav, Srbija bi bila unitaristička država. Ne želim uopšte da raspravljam s njima, to je njihovo legitimno pravo i, verujte, nikome ne pada napamet da bilo kakvim drugim argumentima, osim racionalnih, osporava njihova uverenja.
Na Srbiji je da proceni kako bi funkcionisala unitarna država koju bi vodila Centralna otadžbinska uprava i očigledno je da neki ne mogu da se odreknu komunističkih uverenja, jer kao što je nekad bio Centralni komitet Saveza komunista, koji je određivao sve, danas bi trebala da postoji samo jedna centralna otadžbinska uprava koja bi nam propisivala kakvo uređenje treba da bude u celoj državi.
Dakle, ne bih o njima trošio više reči. Građani Srbije vrlo dobro znaju s kim imaju posla, jeftini populizam i demagogija koji su veoma skupo koštali ovu državu u prethodnih 20 godina.
Drugi legalistički pristup ima problema sa nedoslednošću. Ovde imam jednu stručnu studiju – ''Prizma'', januar 2003, žao mi je što ovde nije gospodin Samardžić, gde kaže - u predlogu DSS zastupa se oblik regionalne države u okviru ustavnog koncepta, u kome prevagu legitimacijski odnosi ideja građanske liberalne i decentralizovane države. Regioni učestvuju u centralnoj zakonodavnoj vlasti i raspolažu, obratite pažnju, svojom autentično decentralizovanom zakonodavnom vlašću.
To je samo jedan primer. Ovde je čak i fotografija. Nema zabune da se neko zove Slobodan Samardžić, pa da to nije ovaj Slobodan Samardžić, koji danas osporava svaku potrebu autonomije Vojvodine i decentralizacije Srbije, a nekada se zalagao da i regioni u onom predlogu Ustava DSS imaju zakonodavnu vlast.
Treći ideološki još nisu profilisani. Znaju da su protiv, ali još ne znaju zašto. Srbija je čekala 20 godina da shvate kako su pratili jednu ideologiju koja nema smisla na pragu 21. veka. Nemamo vremena da čekamo još 20 godina da shvate da Srbija mora biti regionalizovana država i da mora biti decentralizovana država.
Samo na jednom primeru osporiću, juče je njihov šef poslaničke grupe rekao ovde - šta će razvojna banka Vojvodine? Kamo sreće da imamo razvojnu banku i u Kragujevcu, i u Kraljevu, i u Čačku, i Apatinu, i u Šidu i u svakom gradu da imamo razvojnu banku.
Reći ću vam šta centralizacija konkretno znači na ovom primeru. Vrbas koji je nekada po ličnih dohocima, tada u onoj bivšoj Jugoslaviji, bio među pet, najviše među 10 opština, jer je bio prehrambeni gigant sa "Vitalom", "Karneksom", "Šećeranom", "Medelom" i da ne pričam o drugim firmama, imao je svoju razvojnu banku koja se zvala - Osnovna banka Vrbas.
Ta osnovna banka Vrbas omogućila je razvoj celog kraja i on je bio jedan od ekonomski najjačih krajeva u bivšoj Jugoslaviji koju danas nazivamo zapadni Balkan.
Šta se desilo? Po političkom nalogu centralizacijom svega postojećeg, Osnovna banka Vrbas je morala da uđe u sastav Beogradske banke. Beogradska banka je prošla onako kako je prošla. Otišla je u stečaj. Danas opština Vrbas, 3.000 kvadratnih metara poslovnog prostora u centru Vrbasa koje su gradili građani Vrbasa svojim rukama i svojim novcem finansirali, moraju od Agencije za stečaj i sanaciju banaka da kupe onu imovinu koju su oni gradili svojim novcem i svojim rukama. To je, gospodo, nešto što se zove centralizacija na delu.
Ovi što dobacuju, moram da im kažem jednu primedbu - um je kao padobran, radi samo kad je otvoren. Morate malo da se otvorite prema svemu ovome i da malo dublje razmislite o tome gde želite da povedete ovu Srbiju.
Inače, ovde me posebno vređa kao Srbina, čija majka potiče sa Drine, a majka sa Morave, a ja sam rođen u Vrbasu, da su ovde prozivani kao loši Srbi oni koji će glasati za statut i koji će glasati za zakon o nadležnostima Vojvodine.
Gospodo, da vas podsetim samo da su sa teritorije Vojvodine neki Srbi, kao što su Dositej Obradović, Sterija Popović, Branko Radičević, Đura Jakšić, Jova Jovanović Zmaj, Stevan Sremac, Isidor Bajić, Paja Jovanović i Veljko Petrović, Petar Konjović, Miloš Crnjanski, Mihailo Pupin i mogao bih da nabrajam još mnogo više, ali neću da oduzimam vreme mojim kolegama.
Legitimno je biti nacionalista. Palo mi je napamet, malopre, kad je bi prekid. Mudri Klaudije Magris je rekao - ekstremna desnica jeste patriotska, ali češće i radije puca na svoje sunarodnike, nego na strane okupatore.
Zaista, ovde su bili pucnji u vidu reči, a počeli su da lete i neki predmeti prema drugačijem mišljenju. Ovakva vrsta netolerancije zaista ne bih poželo da se ikad više desi u ovom visokom domu.
Da vam kažem nešto, kada već pričamo kao neki eksponenti srpskog nacionalizma, da je 923. Stanoje Stanojević napisao - Vojvodina je tipičan predstavnik srpskog nacionalizma. Kod srpskog naroda u Vojvodini srpstvo je bilo najveći ideal kome je svaki služio. Sve što je srpsko bilo je dobro, lepo, junački i plemenito, ali to nije bio ni šovinistički ni imperijalistički patriotizam.
To je tolerantan prema svemu tuđem, pun poštovanja prema svemu stranom, što je dobro i dostojno poštovanja. Srpski je narod u Vojvodini voleo srpstvo, kao roditelji što vole decu, sa svim manama i nedostacima i taj i takav srpski nacionalizam i patriotizam zračio je iz Vojvodine u sve druge krajeve.
Nažalost, evo i posle 100 godina nije stigao taj zrak do nekih danas koji se deklarišu kao srpski nacionalisti.
Na kraju da kažem, podržaćemo decentralizaciju koja ne znači dezintegraciju. Sa demokratskog stanovišta, to znači pojačano učešće građana u javnim poslovima. Sa državnog stanovišta - jačanje državne celovitosti.
Decentralizacija je jedina prava brana svakom separatizmu, jer ako nekome ne uzimate nadležnosti, koje će on na bolji način na dobrobit građana obavljati na nekom nižem nivou, da li je to lokalni, pokrajinski, regionalni nivo, on nema razloga da se buni protiv bilo kog centra.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno vreme poslaničke grupe  je 8 minuta i 25 sekundi. Narodni poslanik Miloš Aligrudić želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu ...
(Miloš Aligrudić, sa mesta: Replika...)
Ne, nemate pravo na repliku.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz, posle njega narodni poslanik Srđan Miković.
...
Srpski pokret obnove

Mirko Čikiriz

Za evropsku Srbiju
Dame i gospodo narodni poslanici, SPO kao desna strana liste ZES u korpusu prosvećenih srpskih nacionalista, želi da vidi Srbiju bogatu ekonomski, sa perspektivom za sve njene građane i za sve njene krajeve, i u potpunosti decentralizovanu.
Zbog toga ćemo u danu za glasanje dati svoj glas za usvajanje statuta AP Vojvodine, jer smo za decentralizaciju i jačanje pokrajinske, regionalne i lokalne samouprave i njihove šire nadležnosti u odnosu na centralnu vlast.
Nadzor centralnih organa, po našem shvatanju, treba da bude koncentrisan samo na kontrolu ustavnosti i zakonitosti, dok proširenje nadležnosti lokalne samouprave, pokrajinske samouprave, ne sme da ugrozi jedinstvo države ni teritorijalni integritet.
Ovde su se, u odsustvu argumenata, čuli svakojaki razlozi zbog čega ne treba glasati za statut. Jedan od njih je pitanje - šta će biti posle usvajanja statuta sa Fruškom gorom?
Fruška gora će biti tamo gde je bila otkako je sveta i veka i dok je sveta i veka, samo će upravljanje Fruškom gorom preuzeti oni koji žive na Fruškoj gori i oko Fruške gore i koji su životno zainteresovani da Fruška gora izgleda bolje i sadržajnije nego što je to danas slučaj.
Pre pet-šest godina iznet je jedan politički stav s kojim se SPO u potpunosti slaže, a to nije stav naše političke stranke, ali mi ovom stavu nemamo šta da oduzmemo ni da dodamo.
Kaže se: “U Srbiji danas postoji gotovo postignuta javna pravna saglasnost oko njene decentralizacije. Saglasnost je relativno velika stoga što se razlozi decentralizacije ne traže samo u jednom činiocu, recimo njenoj relativnoj etničkog složenosti već i u mnogim drugim privrednim, istorijskim saobraćajno-komunikacijskim razlozima.
Sve ih objedinjava ideja o većoj efikasnosti u pogledu odlučivanja nižih organa u odnosu na centralnu vlast, jer bi time vlast bila bliža građanima i time podložna njihovom boljem uticaju i kontroli.“
Ovaj politički stav ima jedan nedostatak, sa čim se SPO ne slaže, a to je da regionalni organi, po nacrtu Ustava koji je predložila DS iz 2004. godine, treba da donose zakone. SPO se nije slagao sa ovim zadnjim stanovištem i zbog toga ne razumemo tu zloupotrebu ovako osetljivog pitanja, koje je osetljivo u svim zemljama koje su prvo išle u dva proces.
Recimo, Španija i Italija su vekovima pokušavale da niz svojih pokrajina, gradova itd. ujedine u jednu jedinstvenu italijansku ili špansku državu.
Pokazalo se da iz jednog centra ne može da se kvalitetno uređuje život u svojim državama i onda su te zemlje imale niz separatističkih pokreta, od kojih su najizrazitiji bili na Siciliji i Sardiniji u Italiji i severnoj Italiji, a u Baskiji i Kataloniji u Španiji.
Međutim, bez obzira što je bilo oštrih političkih rasprava kako urediti najbolje odnose i decentralizovati centralnu vlast najveći otpor u Španiji decentralizaciji je pružao fašista Franko, pozivajući se na tradicionalne španske vrednosti.
Tradicionalne srpske vrednosti su upravo evropejske vrednosti, jer u vreme kad su se naši najviši nosioci državnih funkcija potpisivali krstom, jer su bili nepismeni, kad su nosili turske fesove, znala je ta tadašnja srpska vlast da pošalje svoju elitu na školovanje u evropske centre.
Oni su sa školovanjem u Srbiju doneli i evropske ideje i sa tim evropskim idejama sve do dolaska komunizma Srbija je ekonomski napredovala, širila svoje granice i bila uvek na pravoj strani u velikim svetskim razmiricama. Jedino posle dolaska komunizma i relikta komunizma Srbija dobija svoj sunovrat i konstantno propadanje.
Jedan od uslova da ponovo povratimo snagu i uticaj Srbije je upravo u njenoj sveobuhvatnoj decentralizaciji, u otvaranju perspektive za sve njene građane i za sve njene krajeve i zbog toga će desna strana Liste Za evropsku Srbiju, koju čine prosvećeni nacionalisti, u danu za glasanje glasati za ove akte.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je 5,20 minuta.
Pošto niko od narodnih poslanika prijavljenih po redosledu ne želi više da koristi svoje pravo i da se obrati Narodnoj skupštini, tako da na listima poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč.
Pre zaključivanja pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika?
Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija, predsednica poslaničke grupe ZES. Vreme na raspolaganju je 2,35 minuta.

Nada Kolundžija

Za evropsku Srbiju
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, želim samo da kažem da će poslanička grupa ZES glasati za odluku o potvrđivanju statuta AP Vojvodina iz nekoliko ključnih razloga.
Zbog toga što je to naša ustavna obaveza i mi želimo dosledno da sprovodimo Ustav, zbog toga što je to interes građana i mi smo spremni uvek da radimo u njihovom interesu.
Mi ćemo glasati za ovu odluku zbog toga što duboko verujemo da je decentralizacija vlasti najbolji interes svih građana ove zemlje, zbog toga što, takođe, verujemo da poštovanjem Ustava, potvrđivanjem ovog statuta i donošenjem zakona, mi potvrđujemo jedinstvo Republike Srbije i njenu celovitost.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Pre nego što zaključim jedinstveni pretres o Predlogu odluke, da li predstavnica predlagača, narodna poslanica Slavica Đukić-Dejanović, predsednica Odbora za ustavna pitanja, želi završnu reč? Ne.
Zaključujem jedinstveni pretres.
Pošto smo obavili jedinstveni pretres o Predlogu odluke, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu odluke o davanju prethodne saglasnosti na Predlog statuta AP Vojvodina.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O UTVRĐIVANjU NADLEŽNOSTI AP VOJVODINE (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Aleksandra Janković, Zlata Đerić, Aleksandra Ilić, Srđan Spasojević, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Božidar Delić, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Momo Čolaković, Vlatko Ratković, Đura Mučenski, Dragomir Cimeša, Nandor Maraci, Čedomir Jovanović, Nenad Milić, Nataša Mićić, Judita Popović, Nebojša Ranđelović, Vesna Pešić, Ivan Andrić, Zoran Ostojić, Nenad Prokić, Slobodan Maraš, Kenan Hajdarević, Žarko Korać, Velimir Ilić, Miroslav Markićević, Milutin Jeličić, Radoslav Mojsilović, Lodi Gabor, Miloš Aligrudić, Donka Banović, Milica Vojić-Marković, Milan Dimitrijević, Arsen Đurić, Milan Lapčević, Nikola Lazić, Vladimir Milentijević, Zoran Nikolić, Radojko Obradović, Miroslav Petković, Aleksandar Pejčić, Jovan Palalić, Miloš Radulović, Svetlana Stojanović, Slobodan Samardžić, Željko Tomić, Zoran Šami, Dragan Šormaz, Aleksandar Martinović, Vjerica Radeta, Dragan Stevanović, Milorad Krstin, Dobrislav Prelić, Milan Škrbić, Vitomir Plužarević, Nataša Jovanović, Milorad Buha, Marina Toman, Dragan Živkov, Gordana Pop-Lazić, Paja Momčilov, Sreto Perić, Mirko Munjić, Dušan Marić, Nikola Žutić, Momir Marković, Vladan Jeremić, Petar Jojić, Zoran Krasić, Dejan Mirović i Boris Aleksić.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i Zakonodavnog odbora i mišljenje Vlade o amandmanima.
Pismenim putem, amandmane su povukli: narodni poslanici Aleksandra Janković, za dodavanja novih članova 5a, 5g, 5d i 5đ, zajedno Aleksandra Janković i Zlata Đerić za dodavanje novih članova 5b i 5v, zajedno Zlata Đerić, Srđan Spasojević, Aleksandra Ilić i Aleksandra Janković na član 8, grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe „Napred Srbijo“ sve amandmane podnete 20. novembra 2009. godine i na članove 16. 17. 35. i 64, podnete 23. novembra 2009. godine, zajedno Velimir Ilić, Miroslav Markićević, Zlata Đerić, Srđan Spasojević, Aleksandra Ilić i Aleksandra Janković na član 3. stav 5, zajedno Velimir Ilić, Radoslav Mojsilović, Srđan Spasojević i Milutin Jelačić na naslov iznad člana 48. i na član 48, i na naslov iznad člana 49. i na član 49, koje su podneli 23. novembra 2009. godine, zatim zajedno Miloš Aligrudić i Donka Banović na član 8. i zajedno Slobodan Samardžić, Milica Vojić-Marković, Aleksandar Pejčić i Milan Dimitrijević na član 8, a Zlata Đerić i Aleksandra Ilić povukle su potpise sa amandmana na član 76. stav 1, tako da je jedini podnosilac tog amandmana Srđan Spasojević.
Na osnovu člana 148. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, Zakonodavni odbor je odbacio kao nepotpune amandmane narodnih poslanika: Aleksandra Martinovića na naziv Predloga zakona, naziv glave I iznad člana 1. i čl. 1, zajedno Velimira Ilića, Miroslava Markićevića, Milutina Jeličića i Radoslava Mojsilovića na član 3. i grupe od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe „Napred Srbijo“ na član 17.
Na osnovu člana 148. stav 3. Poslovnika, ovi amandmani neće biti predmet rasprave i o njima se neće glasati.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pre nego što pređemo na pretres Predloga zakona u pojedinostima amandmanom na član 1, obaveštavam Narodnu skupštinu da ćemo današnju redovnu pauzu koristiti između 15.00 i 16.00 časova. Do 15.00 časova radićemo pretres u pojedinostima, odnosno raspravu po amandmanima, a posle pauze u 16.00 časova, po Poslovniku, poslednji četvrtak u mesecu je dan za dolazak članova Vlade u Skupštinu i postavljanje poslaničkih pitanja, što će trajati do 19.00 časova. O daljem toku sednice bićemo obavešteni na vreme.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Janković, Zlata Đerić i Aleksandra Ilić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima Aleksandra Janković.

Aleksandra Janković

Nova Srbija
Član 1. briše se i zamenjuje rečima: "Ovim zakonom utvrđuju se izvorne i poverene nadležnosti autonomne pokrajine, imovina AP Vojvodine, sredstva za vršenje poverenih nadležnosti, ovlašćenja Republike Srbije u nadzoru nad vršenjem izvornih i poverenih nadležnosti i uređuju druga pitanja od značaja za položaj AP Vojvodine".
Naime, pre godinu dana su čak 64 akademika, više desetina uglednih građana, univerzitetskih profesora, kulturnih i javnih radnika podržali ovo naše stanovište i uputili otvoreno pismo i predsedniku, i Vladi i Skupštini Srbije, pozivajući da se zaustavi stvaranje države u državi. Jedna nevladina organizacija apelovala je na nas poslanike Skupštine da sprečimo novo rasparčavanje Srbije na sledeći način. Ta nevladina organizacija izražava veliku zabrinutost za suverenitet i teritorijalni integritet države Srbije, koji je najpre teško narušen, nadamo se samo privremeno, nasilnim otimanjem i okupacijom KiM, potom pokušajem da se od AP Vojvodine načini nova država u državi Srbiji.
Predlog statuta Pokrajini protivustavno dodeljuje obeležja državnosti, čime se namerava da se vojvođanskim Srbima prida poseban nacionalni identitet. Kako se Predlogom statuta Vojvodine započinje novo rasparčavanje i razaranje već smanjene i obogaljene srpske države, odlukom Sinoda, znači reč je o toj nevladinoj organizaciji, u ime patrijarha Pavla i SPC, molimo vas da dopise i zahteve iznete na zasedanju Skupštine, na kome bi bilo raspravljano o tom pitanju.
U nadi da će mu poslanici posvetiti dužnu pažnju i da će ovom očigledno protivustavnom aktu uskratiti svoju saglasnost i potvrdu, pisalo je u pismu upućenom predsednici Skupštine Slavici Đukić-Dejanović. Pismo sličnog sadržaja upućeno je predsedniku Srbije i predsedniku Vlade. To je pismo koje je pročitao kolega iz SRS Aleksandar Martinović, ne znajući naravno, pošto većinu saopštenja Sinoda sastavlja vladika Irinej Bački, da li je potpisao ili nije, ali to pismo nije falsifikat, realno je bilo upućeno predsednici Skupštine Srbije onog trenutka kada je Predlog statuta Vojvodine ušao u skupštinsku proceduru.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Narodna poslanice, molim vas da se vratite temi dnevnog reda. Član 103: "narodni poslanik je obavezan da govori o temi dnevnog reda". Vaš amandman je na član 1. i amandman pretpostavlja izmene i dopune člana 1, pa vas molim da poštujemo zajedno član 103.