Predsednice, uvaženi ministre, gospođo ministarka, koleginice i kolege, nažalost rasu se ministarski sastav i sada ministri kojima sam hteo da postavim pitanja nisu tu, tako da ću jedno morati da preformulišem, a drugo ću uprkos tome postaviti odsutnom ministru.
Kratak uvod. Prilikom posete predsednika Ruske Federacije, Medvedeva, zamenik predsednika Vlade i prvi potpredsednik i ministar unutrašnjih poslova, gospodin Ivica Dačić i gospodin Sergej Šojgu, ministar za vanredne situacije, potpisali su jedan sporazum o bazi kod Niša, bazi za vanredne situacije, brze intervencije ili kako god, ne vojnoj nego takvoj, civilnoj bazi.
Hteo sam da pitam ministra Šutanovca da li zna neke detalje više o tome, jer prosto pošto nije vojna baza mislim da ne može ništa biti tajna, ali zato sada pitam bilo koga od vas jer ste članovi Vlade - da li ste na Vladi raspravljali detalje tog sporazuma i usvojili?
Ovo pitam iz proste činjenice jer davati parče teritorije ili, da kažem, suvereniteta, to je omiljena reč mnogih u ovoj sali, nekoj drugoj državi, a to jeste baza, bez obzira što nije vojna, podrazumeva razne stvari, kao što je, na primer, da li je obezbeđenje, ako nisu naši državljani, nosi oružje, koliko ta država plaća za najam te baze odnosno te zemlje, ko sprovodi istragu ako se nešto unutra desi, da li naši organi ili njihovi organi.
To su stvari koje siguran sam da bi morale biti utanačene pre potpisivanja sporazuma, pa pošto nema Šutanovca, ministra odbrane, pitam vas da li ste o tome raspravljali na Vladi? Prosto pitanje, da ili ne? Neću više da dužim.
Da je tu ministar Marković, a nadam se da jeste, a možda je otišao da se osveži, pitao bih ga sledeće. Koliko u Vladi ima pomoćnika ministara i koliko njih nema položen državni ispit? Zbog gledalaca podsećam, po zakonu, pomoćnik ministra mora da ima položen državni ispit, a ako je pravnik mora da ima položen pravosudni ispit.
Dakle, koliko ih ukupno ima? Znam da se meri desetinama, samo ne znam tačan broj. Koliko njih nema položen državni ili pravosudni ispit, što je zakonska obaveza?
Za sve vas, da li ste raspravljali u Vladi o bazi pre potpisivanja sporazuma, a za ministra Markovića, ako je tu negde u hodniku, prosto koliko ima onih koji ne ispunjavaju zakonske uslove da budu pomoćnici ministra?

Da li neko od ministara želi da da odgovor? (Ne.) Da li imate dopunsko pitanje, gospodine Ostojiću?

Zaista nemam.

Narodni poslanik Nikola Žutić ima reč.

Gospodo ministri, postavio bih ponovo poslaničko pitanje ministru prosvete, Žarku Obradoviću, pošto nisam zadovoljan prethodnim odgovorom.
Naime, na sednici Četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine postavio sam pitanje – kako je moguće da Pravni fakultet Univerziteta „Union“, kao prava antinacionalna institucija koja uništava tradicionalnu srpsku pravnu nauku, legalno djeluje u državi Srbiji.
Nažalost, ministar mi je samo dao jedan više administrativni odgovor o osnivanju, o ispunjenosti uslova za rad, nadležnostima i akreditaciji. Dalje je naveo da ta prosvjetno-naučna institucija obavlja delatnost u skladu sa zakonom, zagarantovanim principom akademskih sloboda, pod kojim se u skladu sa članom 5. zakona podrazumijeva sloboda naučno-istraživačkog rada i umjetničkog stvaralaštva, uključujući slobodu istraživanja i javnog predstavljanja rezultata i naučnih dostignuća, zatim slobodu izbora metoda i interpretacije nastavnih sadržaja i slobodu izbora studijskih programa.
Dakle, pod principom akademskih sloboda zakon ne omogućava slobodno, neodgovorno ugrožavanje državnog i nacionalnog temelja tradicionalne nauke, tradicionalnog morala.
Nekontrolisane tzv. akademske slobodu mogu naprosto doprinositi anarhiji u društvu. Zato je neophodna i povremena intervencija državne uprave, odnosno nadležnog ministra, koji u svom resoru treba da predstavlja najveći državni autoritet, a koji se ostvaruje, da podsetim, strogim pridržavanjem državnih zakona. Ministri bi trebalo da budu isključivo rukovođeni interesima službe i interesima državnog opstanka.
Prosvjetni rad može, naročito kod mladih ljudi, da razvija patriotski osećaj, koji preko nacionalnog vaspitanja jača državno jedinstvo. Ova država kao da je zaboravila elementarni nacionalni prosvjetni rad naletom mondijalnih evrocentrističkih stremljenja.
Član 4. zakona koji govori o principima visokog obrazovanja u tački 5. zahtjeva ublažavanje humanističkih i demokratskih vrijednosti evropske i nacionalne tradicije. Ta tačka u zakonu, nažalost, nije detaljnije obrazložena.
Međutim, upravo neuvažavanje nacionalne tradicije sprovodi Pravni fakultet Univerziteta „Union“. Pravni fakultet Univerziteta „Union“ je pravna institucija anacionalnih disidenata s državnih pravnih fakulteta, koje odlikuje neobuzdana i neprimjerena kritičnost prema srpskoj državi, tradicionalnim pravnim institucijama i tradicionalnim crkvama, naročito prema SPC.
Konstatujem da je djelovanje pomenutog privatnog fakulteta…
(Predsednik: Vreme. Prošlo je tri minuta. Nisam uspela da shvatim baš konkretno pitanje.)
Samo još jedna rečenica. Zato ponovo postavljam pitanje – kako je moguće da tako problematična visokonaučna ustanova slobodno može da vrši obrazovanje i vaspitanje u državi Srbiji?

Da li neko želi da da odgovor na ovo pitanje? (Ne) Da li vi želite da koristite pravo na dopunsko pitanje? Do pet minuta. Izvolite.

Pošto ministar nije ovde, ipak bih sačekao odgovor. Ali, treba da istaknem da „Union“, nažalost, nije jedini anacionalni fakultet. I moj Filozofski fakultet, odeljenje za istoriju, također ima profesorski kadar koji često istoriju predstavlja sa neke mitološke, često velikohrvatske strane, tako da bi revizija istoriografskih saznanja trebalo što više da se primenjuje na fakultetima, pogotovo na fakultetima društvenih nauka.
Drugo ne bih imao ništa, nego samo da mi ministar na vreme odgovori na moje poslaničko pitanje.

Reč ima narodni poslanik Milan Nikolić.

Želeo bih da postavim pitanje ministru poljoprivrede. Naime, predsednik Vlade je pre nekoliko meseci izjavio da je poljoprivreda u razmeni sa inostranstvom u prvih šest meseci ostvarila suficit oko 300 miliona evra. To lepo zvuči. Međutim, šta mi imamo od toga ako nam je poljoprivreda uništena i iz dana u dan sve više se uništava?
Osvrnuo bih se na proteste poljoprivrednih proizvođača koji su bili u toku kampanje prvenstveno malina, višnje, pšenice itd. Vi znate, ministre, bili ste uključeni oko protesta malinara. Počeli su iz Arilja, odakle dolazim, Arilje je centar maline. Nezadovoljni cenom maline, iz Arilja su proizvođači došli u Beograd. Ispred Vlade iz Beograda su vraćeni u Arilje, uz obećanje da će se tamo postići dogovor. Nije postignut dogovor. Dogovoreno je da se razgovori nastave u Užicu.
Pregovori u Užicu nisu se dogodili, pomereni su i zakazani u Valjevu. U Valjevu je bio sastanak 4. septembra. Dogovoreno je da za deset dana Ministarstvo izađe sa saopštenjem proizvođačima malina šta ih očekuje. Ni dan-danas proizvođači malina nemaju informaciju šta je sa njihovom cenom maline, odnosno pregovori koji su vođeni između Ministarstva, s jedne strane, proizvođača maline i hladnjičara koji su otkupljivali malinu. To je jedno pitanje.
Drugo pitanje je za ministra telekomunikacije. Do kada će kablovski sistemi, KDS sistemi koji funkcionišu po gradovima Srbije, u velikoj meri funkcionisati bez ispoštovanih osnovnih tehničkih propisa koji važe za tu oblast, znači, bez ispunjenosti osnovnih tehničkih propisa koji važe za tu oblast?
Primera radi, Arilje, kablovski sistem SBB funkcioniše šest godina bez ispunjenosti tih osnovnih normi za funkcionisanje.
Uz proteste opozicije, na čelu sa mnom, inspektor je morao da izda nalog zabrane rada. To je bilo pre dve godine, a taj sistem i dalje funkcioniše.

Gospodin ministar Saša Dragin ima reč.