Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, izražavam zadovoljstvo u ime PUPS što će se danas razmatrati amandmani poslanika na Predlog zakona o ravnopravnosti polova na sveobuhvatan način na sednici Narodne skupštine Republike Srbije.
Razmatranjem amandmana o ravnopravnosti polova, uz aktivno učešće svih poslanika, od predlagača zakona, od Vlade Republike Srbije, preko skupštinskog Odbora za ravnopravnost polova, do svakog od stanovnika naše zemlje i šire, na koje se odnose amandmani koji će se danas razmatrati radi poboljšanja teksta zakona o ravnopravnosti polova.
Poštovana predsedavajuća, nakon usvajanja zakona o zabrani diskriminacije i donošenja drugih zakona, među njima i ovaj predloženi, koji su po svom karakteru antidiskriminatorni, predstavlja logičan sled stvari.
Uključivanje u svetske tokove i kreiranje demokratskog društva jednakih mogućnosti zahteva takav dokument, imajući u vidu da je još 1995. godine, na Četvrtoj svetskoj konferenciji UN, ustanovljeno da se rodna ravnopravnost kao osnovni princip razvojnih programa mora uključiti u sve vidove oblikovanja politike, programa i planiranja projekata, institucionalne strukture i procedure donošenja odluka.
Srbija je poslednja zemlja Evrope koja nema ovaj zakon, a kasni i za zemljama iz regiona. Zbog svega ovoga treba pozdraviti konačnu rešenost za usvajanje ovog zakona. Iako se naredni redovi mogu posmatrati kao školski primer pregleda zakona i bavljenje leksikom, smatram da bi trebalo napraviti distinkciju između pola i roda, jer bi u javnosti laici vrlo često bili zbunjeni upotrebom čas ravnopravnosti polova, čas rodne ravnopravnosti.
Takođe, treba primetiti da stručnjaci koji se bave ovim pitanjem upotrebljavaju termin "rodna ravnopravnost" uvek kada govore o ovoj temi, a iza toga sledi jednostavno objašnjenje. Ljudi se rađaju kao osobe ženskog ili muškog pola, i kada se govori o polu misli se na njihove biološke, telesne karakteristike na osnovu kojih se razlikuju.
Diskriminacija, koja postoji u društvu i koja se ovim predlogom zakona želi eliminisati, nije zasnovana na biološkim karakteristikama, već na rodu. Rod predstavlja društveno oblikovanje biološkog pola žena i muškaraca. Drugim rečima, rod pokazuje na koji način jedno društvo vidi ulogu žene i muškarca i odnosi se na čitav spektar ideja i očekivanja koji se tiču tih uloga.
Prema Evropskoj povelji o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou ove ideje i očekivanja nisu nešto što se stiče samim rođenjem, već što se kroz proces socijalizacije u porodici, školi i društvu i slično uči i razlikuje između društava i kultura. Samim tim bi pre trebalo govoriti o rodnoj ravnopravnost, nego o ravnopravnosti polova.
Još jedna činjenica koja govori u prilog primeni termina "rodna ravnopravnost" je i to što su u njemu uključene i osobe drugačijih rodnih identiteta, a jedan antidiskriminatorni zakon, kakvim se smatra i ovaj predloženi, mora da obuhvati i ovu kategoriju.
Dakle, pol je rezervisan za fiziologiju i anatomiju, dok je rod društvena konstrukcija. Evropska povelja koristi pojam "rodna ravnopravnost" i definiše ga na sledeći način - rodna ravnopravnost pretpostavlja da u jednom društvu, zajednici ili organizaciji postoje jednake mogućnosti za žene, muškarce i osobe drugačijih rodnih identiteta da doprinesu kulturnom, političkom, ekonomskom i socijalnom napretku, kao i da imaju jednake mogućnosti da uživaju sve koristi i dobrobiti od napretka jedne zajednice.
PUPS smatra da nakon usvajanja novih amandmana i samog zakona, do dana za izglasavanje, predlaže da se ovaj zakon i zove zakon za rodnu ravnopravnost. Hvala lepo.

Iskorišćeno je četiri minuta i 20 sekundi od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman sa ispravkom su podneli narodni poslanici Jelena Travar-Miljević, Gordana Rajkov i Stojanka Petković. Vlada i Odbor za ravnopravnost polova su prihvatili amandman u osnovnom tekstu, ali nisu razmotrili ispravku amandmana. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodna poslanica Snežana Stojanović-Plavšić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković i Aleksandar Pejčić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Milica Vojić-Marković.

Gospodine ministre, u članu 2. stav 3. glasi - odredbe ovog zakona ne mogu se tumačiti na način koji bi doveo do ukidanja i ograničenja nekog postojećeg prava utvrđenog drugim propisima.
Naime, smatramo da nema potreba da ovakav stav stoji, pa smo zato predložili njegovo brisanje, ne zato što smatramo da je ovaj stav suprotan našem zakonodavnom sistemu, nego zato što mislimo da logički nema potrebe ovo uopšte uvoditi, zato što je jasno da postoje zakoni, kao što je Zakon protiv diskriminacije i slični zakoni, a ovaj zakon je u toj grupi, u kojima je ovakva stvar sasvim prirodna i normalna.
Sada bih nešto drugo rekla, ponukana onim što ste ovde govorili u obrazloženju zbog čega ne prihvatate ovaj amandman. Ovaj zakon ima nekoliko vrlo komplikovanih i nepotrebnih stvari i stvari koje, čini mi se, treba komentarisati. Imate jedan broj odredbi koje uopšte ne mogu da se zovu pravne norme i to je ono što bi trebalo ovde sada izbrisati iz ovog zakona, a ne ovo ubacivati, ovakav stav.
Recimo, u članu 14. se kaže - organi javne vlasti treba da nastoje da obezbede zastupljenost 30%. Ovo - treba da nastoji je ono što komentarišemo da je nepotrebno. Morate organe javne vlasti da naterate da rade svoj posao, a ne da nastoje. Zato što to može da bude nešto što oni mogu ili ne moraju i to je ono što je sporno za nas.
Takođe, u članu 34. u stavu 1, 2, 3. isto to imate - obrazovne ustanove su dužne da nastoje da ostvare neko pravo. Prosto mi se čini da je to ono što treba komentarisati. To je ono na šta treba da skrećemo pažnju i mi kao poslanici opozicije i vi kao predstavnik Vlade da nam odgovorite, a što se nas tiče ovakav stav nema potrebe da stoji jer je podrazumevajući. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima ministar Rasim Ljajić.

Vrlo kratko. Vaša primedba je na mestu i mi smo prihvatili amandman Odbora. Radi se o članu 14, jer zaista se radi o jedno rogobatnoj sintagmi - treba da nastoje, kada se upotrebljava - dužni su da primene afirmativne mere u skladu sa Zakonom o državnim službenicima.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović i Milan Dimitrijević. Vlada i Odbor za ravnopravnost polova su prihvatili ovaj amandman. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Donka Banović.

Iskoristila bih ova dva minuta da kažem zašto je dobro da je predlagač prihvatio ovaj naš amandman.
Naime, u stavu 3. su nabrojani svi organi koji su dužni da prate ostvarivanje ravnopravnosti zasnovane na polu u svim oblastima društvenog života, primenu međunarodnog standarda i Ustavom zajemčenih prava u ovoj oblasti.
U tom nabrajanju se predlagaču potkrala greška. Naime, kada se govori o organima AP, onda se stiče utisak da predlagač gubi iz vida da u RS postoje dve AP i mi smo to uočili i u amandmanu smo ponudili korekciju, tako da će u ovom članu stajati - da su organi autonomnih pokrajina dužni da prate ostvarivanje ravnopravnosti polova itd.
Nekako se ova greška u mnogim predlozima zakona potkrade. Nastojimo da te greške ispravljamo. Neka ministarstva razumeju o čemu pričamo, neka ne. Zahvaljujem predlagaču što je prihvatio ovaj amandman.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gospodin Avramović je želeo da precizno od samog početka, u ime poslaničke grupe SRS, uredi zakon o ravnopravnosti polova, zato što ne samo terminološki, već i u stvarnom smislu, mnogo je bolji termin da državni organi javne vlasti razvijaju, a ne kako ste vi napisali vode politiku jednakih mogućnosti.
Mi srpski radikali smo se, osvrćući se na ovaj predlog zakona i podnoseći amandmane, osvrnuli na strateške dokumente koje su usvojile mnogobrojne međunarodne organizacije, pre svega na Pekinšku deklaraciju koja je usvojena 1995. godine, zatim na Povelju UN o ljudskim pravima, Opštu deklaraciju o ljudskim pravima i drugim međunarodnim dokumentima u kojima se upotrebljava izraz "razvijanje".
U planu za akciju, koja je jasno razrađena i o čemu ću da govorim kasnije, u delovima Pekinške deklaracije, koja se osvrće na svaki segment društvenog, javnog, političkog života, angažovanja žena i muškaraca, a tu se tretiraju i porodična prava i prava dece, upotrebljava izraz "razvijanje".
Zbog čega? Ako vi kažete, da aktivno vodite politiku, to znači da je ona već ustanovljena i da je vi samo dalje vodite, a ovaj zakon, zapravo, treba, pozivajući se na sve proklamovane međunarodne standarde i Konvenciju o pravima dece, ne samo samohranih majki, nego uopšte samohranih roditelja, sa čime bi se vi složili, pravnici, da ispravan termin ako je roditelj sam i izdržava svoje dete, dakle razvijanje politike jednakih mogućnosti – jednakih mogućnosti zapošljavanja, jednakih mogućnosti učešća u javnom i društvenom životu, jednakih mogućnosti za suzbijanje svih negativnih pojava u društvu.
Mislim da je trebalo to da prihvatite zbog toga što upravo naše društvo treba da dođe u tu situaciju da se razvijaju ti partnerski odnosi između muškaraca i žena. Ne mislim u negom drugom smislu, nego u smislu društvenog napretka, jer bez takve komunikacije i bez aktivnog učešća pre svega muškaraca, ako su u ovom slučaju žene manje zastupljeni pol, što se u našoj poslaničkoj grupi pokazuje kao intencija. Vidite i da je naš ovlašćeni predstavnik naš kolega Dragan Stevanović. Mi ne želimo da imamo, ne daj bože, feministički stav po ovom pitanju.
Smatramo da je u Srbiji, kao i u svakom društvu, potreban dijalog između muškaraca i žena, u tom partnerskom odnosu, koleginica poslanika u Narodnoj skupštini, sa vama kao ministrom i eto to je politika razvijanja mogućnosti. Tako vi imate za saradnicu koleginicu Lakićević-Stojačić.
Mislim da shvatate u čemu je bila intencija kolege Milana Avramovića – da mi pokažemo čitavoj Srbiji da se ovaj zakon donosi ne zbog nekakvih kvota, nego zbog toga što manje zastupljeni pol treba da se svrstava u svim segmentima našeg života u nekakve procente, da li je to u pitanju zapošljavanje ili politika, mi to sada moramo, da se na neki način obavežu svi organi vlasti da to bar minimum poštuju.
Videćemo kasnije da vi tome vrlo fakultativno pristupate, jer kažete „treba da“, a ne znači „da mora“. Mi smo stavili svuda izričiti da to mora, kada je i procenat u pitanju.
Opet moram da vas podsetim, to zna vrlo dobro gospođa Čomić, a evo i vas gospodine Ljajiću, da je upravo predsednik naše stranke dr Vojisalav Šešelj insistirao da se prihvati amandman tada predsednika Odbora za ravnopravnost, koleginice Lejle Ruždić, da se manje zastupljeni pol, u ovom slučaju dame, nađu u 30% na listama za lokalne izbore i da budu izabrane u lokalne skupštine.
To je u velikoj meri, morate priznati, promenilo i ulogu žena u političkom životu, pa imate i žene koje su na veoma odgovornim funkcijama u organima lokalnih, opštinskih i izvršnih vlasti.
Prema tome, ako ovo prihvatite mi ćemo postići svojevrsni konsenzus sada, je li tako, evo jedan kolega poslanik predlaže, srpski radikal, da vodimo politiku razvijanja jednakih mogućnosti i time ćemo da napravimo napredak za čitavo društvo.
Da bi se obezbedila puna implementacija, odnosno primena prava, ljudskih prava, prava na rad, prava na život, na poštovanje svega onoga što Ustav garantuje i muškaraca i žena, naše društvo i vlast koja je trenutno u mnogim segmentima neodgovorna kada je u pitanju socijalni status i položaj, kako muškaraca, a pogotovo žena. To ćemo videti kasnije kroz konkretne podatke njihove nažalost umanjene zarade.
Da vas podsetim da smo mi u Savetu Evrope u junu upravo usvojili jednu takvu Rezoluciju koja se tiče iskorišćavanja žena po tom osnovu, pa je kolega Dragan Stevanović iznosio podatke da nije Srbija baš najgora u tom smislu, kako su to neki hteli da predstave. Mnoge zemlje koje su članice EU, u koju Srbija sasvim izvesno neće ući pre nego što se takva tvorevina koja se sama urušava raspadne, daleko su iza nas po mnogim pokazateljima. Kada već to nije tako sumorna statistika kada su u pitanju te razlike, mnogo su veće u Velikoj Britaniji, u Finskoj, u Holandiji i u mnogim drugim zemljama, razlika između onoga što u neto iznosu prima žena, a koliko je veći procenat onoga što primaju muškarci.
Takođe, kada je u pitanju i segment osiguranja, to smo takođe u toj Rezoluciji Saveta Evrope jednom tačkom tretirali, možete da zamislite da ima takvih primera u toj EU, u kojoj vi kažete da je sve divno i bajno i krasno – da žene koje se nalaze na porodiljskom odsustvu imaju manji procenat osiguranja. S druge strane, mi ovde nemamo mogućnost da žene u jedinicama lokalne samouprave u mnogim gradovima, iako je to njihova obaveza, dobiju onu neophodnu nadoknadu za prvorođeno dete.
Ne samo to, nego velika Konferencija o deci koja je održana u Njujorku 1990. godine, kao i o ljudskim pravima 1993. godine o razvoju stanovništva i sveta uopšte i o društvenom razvoju u Kopenhagenu iz 1995. godine, sve sa ciljem postizanja jednakosti i razvijanja, kako se u tim dokumentima kaže. Kako god da prevedete, to je jedina reč sa engleskog na srpski, odnosno poznaju taj termin – „ne vode“, nego „razvijaju“ politiku jednakih mogućnosti.
Sada pokušavajući da vas ubedim da sada na licu mesta prihvatite ovaj amandman, da završim ovo izlaganje i time jednostavno uputim poruku kao poslanik SRS čitavoj srpskoj javnosti, i ženama i muškarcima, da mi zaista želimo da programski tako opredeljeni razvijamo politiku jednakih mogućnosti oba pola u našem društvu. Hvala vam.

Osam minuta i 45 sekundi iskorišćenog vremena poslaničke grupe.
Reč ima ministar Rasim Ljajić.