Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman se odnosi na član koji je pod naslovom diskriminacija. Nekada se jednostavnost neke forme u principu, jednostavnost neke forme ili neke rečenice u stvari ukaže i definiše njen potpun smisao. Lično mislim da Vlada u ovom članu nije našla adekvatno rešenje, odnosno adekvatnu formu za ovaj termin – diskriminacija.
U tom smislu smo hteli da ovaj amandman, ovaj stav i ovu rečenicu pojednostavimo. Vi ste predložili nešto što zvuči ovako: ''Diskriminacija po osnovu pola je svako neopravdano, neposredno ili posredno razlikovanje, isključivanje ili ograničavanje lica, kao i pomaganje u diskriminatorskom postupanju i davanje prvenstva''. Nekako nam je izgledalo u jednom dahu i u jednom cugu rogobatno.
Našom rečenicom, odnosno našim predlogom hteli smo da ovo pojednostavimo i predložili smo da to bude: ''Diskriminacija po osnovu pola je svako neopravdano diskriminisanje lica samo zbog toga što je muškog ili ženskog roda''. Možda je i ovo moglo da se definiše na bolji način, ali smo u svakom slučaju smatrali da je adekvatnije rešenje nego što je ono što je predloženo u zakonu.
Sa druge strane, ako ste baš hteli detaljno da razvijate ovo, onda ste mogli da se pozovete na jedan od nacrta ranijeg zakona, koji je još kompleksnije razložio i još dalje je u toj analizi otišao, dotakao se nečega čega nema u ovom članu, odnosno u ovom stavu 4. tog člana.
Naravno, Vlada je ovo šturo obrazložila – ne prihvata se što ne doprinosi poboljšanju teksta. Mi smo, koristiću vreme ovlašćenog predstavnika, u načelnoj raspravi pokušali da ukažemo predlagaču zakona da zakon nije dovoljno dobro razrađen. Činilo nam se da će Vlada i predlagač ovog zakona dobiti šansu za taj popravni ispit u postupku rasprave, odnosno njihovog odlučivanja u zauzimanju stava u odnosu na amandmane koje su i predstavnici i SRS i drugih stranaka podneli.
Na predloženi zakon došlo je oko stotinu ili preko sto amandmana. Čini mi se da se Vlada baš i nije razmašila činjenicom da je prihvatila svega desetak amandmana. Naravno, ne govorim ovde o odnosu Vlade prema amandmanima prema SRS, ovo je generalno stav u odnosu na amandmane koji su došli i sa strane SRS, ali i svih stranaka koje su pokazale učešća u svemu ovome i da u svemu ovome učestvuju. Čini mi se da nije time pokazan odnos prema strankama.
Mislim da smo pokazali i demonstrirali još jedanput odnos da nismo dovoljno zreli da se na jedan potpun, celovit i adekvatan način bavimo ovom materijom. Naravno, još uvek postoji šansa da se neke stvari isprave.
Ovde postoji još jedan pristojan broj amandmana koji su došli sa različitih stranaka koje ste objektivno mogli da prihvatite. Mi se nadamo da ćemo u postupku rasprave biti argumentovani, pa da vas ubedimo da ih dodatno prihvatite, kako bi ovo dobilo jednu kompletnu formu.
Vratiću se na trenutak na raspravu o ovom malo pre amandmanu, o kojem je govorila gospođica Nataša Jovanović. Vidite, ovde stoji da organi javne vlasti vode aktivnu politiku. Pazite, po Ustavu u obrazloženju kojim ste taj amandman odbili stavili ste da Vlada vodi politiku, a onda i organi javne vlasti vode i sprovode politiku. Ustav jasno definiše da Vlada vodi politiku, a svi oni koji su ispod Vlade tu subordinirani su dužni da je sprovode. Znači, imalo je smisla i u ovom članu ovo što smo predložili, pretpostavljam da ima smisla i u ovom, naravno.
Stav Vlade je takav, ja se nadam da ćemo uspeti u daljoj raspravi da snagom argumenata ubedimo da prihvatite još neke amandmane, jer kako je gospođica Jovanović malo pre rekla, zaista nam je bila namera da damo jedan ozbiljan doprinos u usvajanju ovog zakona, da on bude adekvatan kroz svoj normativni deo. Videćemo sad kolika je spremnost Vlade da u tom kontekstu sa nama razgovara i u nama prepozna sagovornika. Hvala.
