Kao ovlašćeni predstavnik imate 4 minuta i 20 sekundi.

Upravo smo čuli u prethodnom izlaganju, nazovimo ga, problem člana 11. Trenutno imamo 28 poslanika iz različitih stranaka, koji su predložili amandmane na član 11. Nemoguće je da 28 ljudi u ovoj sali je ludo ili dokono ili ne znaju šta rade. Mi imamo član 11. u kome se definišu uslovi za stečaj.
Postoje uslovi za stečaj koji su jasni bilo kome u ovoj sali, ko gleda ovo kući, koga god da zaustavimo na ulici. To se zna kada preduzeće ne može da izvršava svoje obaveze.
Imamo problem što je dodata još jedna reč – prezaduženost, kao uslov za stečaj i način na koji je ministar Dinkić objasnio to prošli put nije loše. Mogu da se složim sa time ali, nažalost, u zakonu je ostavljeno toliko prostora da se tumači na sto različitih načina. Verujem da je gospodi ministar to u najboljoj nameri rekao, da je prezaduženost nešto što može da se koristi samo kada preduzeće odluči da se proglasi prezaduženim. Nažalost, to u zakonu ne piše ili nisam umeo to da pročitam ili 28 poslanika u ovoj skupštini to nije razumelo da razume.
Bojim se da ćemo imati situaciju da pojam „prezaduženost“ sudije koriste po svim drugim osnovama koji se ne nalaze u zakonu, a imamo mnogo takvih iskustava u zemlji.
Poštovani kolega je naveo primer trgovačkih lanaca. Mislim da je mnogo veći problem građevinskih firmi. Svaka građevinska firma u ovoj zemlji spada, po novom zakon o stečaju, u grupu firmi za koje treba raspisati stečaj jer su prezadužene. Znači, sve njihove zgrade, sve njihove lokacije koje su skupo plaćene proteklih godina, danas mnogo manje vrede, ne možda zbog toga što su te firme loše radile, nego zato što je takva situacija u svetu i kod nas. Znači, sve su one danas prezadužene i ako bi neko želeo i imao zlu nameru, ne daj bože, bi mogao da proglasi stečaj u tim preduzećima.
Želim da skrenem pažnju da u ovom trenutku govorimo o problemu koji se tiče 60 ili 62.000 preduzeća u ovoj zemlji koja ako u proseku imaju po tri zaposlena, a imaju više. Govorim o problemu koji se tiče 200.000 ljudi.
U ovom trenutku imamo 11 poslanika, uključujući i vas, gospodine predsedavajući, iz vladajuće koalicije koji žele da diskutuju o tom problemu. Nije moguće da ih valjda taj problem ne interesuje.
Da se vratim i da kažem još jedanput, za 11. član 28 poslanika je predlagalo, molilo, zahtevalo od Vlade da se nešto uradi sa njim. Vi ste se oglušili. Zar vam nije to malo čudno?

Tri minuta i 40 sekundi je iskorišćeno. Reč ima gospodin Srđan Milivojević.       

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospode narodni poslanici, građani Srbije, nisam poznat kao čovek koji voli da govori ljudima iza leđa. Javio sam se posle govora gospodina Dragana Todorovića, ali pošto je pobegao iz sale, želeo bih da malo porazgovaramo na ovu temu da je na vlast u Srbiji „peta kolona“, sačekaću, valjda će se vratiti. Ja ću u ovoj sali biti bar još par godina, za njega nisam siguran. Hvala.

Gospođa Jorgovanka Tabaković ima reč.

Poslanička grupa Napred Srbijo je podnela amandman na član 14, gde ukazuje da stečajni razlog koji znači da nesposobnost plaćanja postoji i to u smislu da 45 dana ne može da izvršava svoje obaveze odnosno da je došlo do trajnog poremećaja u poslovanju, u stvari nije. Nema veze, govorim o članu 11. po ovom osnovu, ali govorim jedan od navedenih razloga, a reći ću ukupno o članu 11. gde nijedan od kriterijuma koji jesu stečajni razlozi u stvari nije precizno definisan.

Šta znači prezaduženost, o čemu je kolega govorio? Na koji način se utvrđuje? Na primer, država ima prvo da se zaduži za pokriće tekuće nelikvidnosti u budžetu pet posto od ukupnog prihoda i ona je to prekršila, stoji u izveštaju DRI. Znamo kako se utvrđuje prekršaj, odnosno kako se ustanovljava neki kriterijum. Ovde samo piše prezaduženost. Šta je osnov u odnosu na šta se određuje?

Piše da je preteća nesposobnost, čitam član 11. zakona, ako stečajni dužnik učini verovatnim da svoje postojeće novčane obaveze neće moći da ispuni po dospeću. „Učini verovatnim“? Nečuveno.

Najzanimljivije - prezaduženost postoji ako je imovina stečajnog dužnika manja od njegovih obaveza. Prisutnu gospodu u ime Vlade pitam da li je u ovoj formulaciji sadržano iskustvo prikazivanja imovine u prospektima za privatizaciju, gde su znale da se izgube, zature, zaborave kvadrati, na hiljade kvadrata preduzeća koja imaju lokaciju u centru Beograda?

Da li je reč o preduzećima u kojima je znalo da se zaboravi čitavo postrojenje ili je reč o preduzećima najinteresantnijim u privatizaciji, kod kojih se znalo da se zaboravi u prospektu strani dug odnosno naplata duga iz inostranstva, koja se svesno ostavljala da se posle privatizacije naplati i da navodni kupac, parama baš tog preduzeća, koje su stajale na deviznom računu napolju, isplati preduzeće koje je navodno kupio?

Kažem navodno, ali su se takvi ljudi zaista upisivali kao vlasnici preduzeća i to vrlo vredne imovine, vrlo značajnog proizvodnog asortimana i to nisu jedan ili dva slučaja koji su izuzetak.

Kako se usuđujete da napišete ovakvu formulaciju i da nas podsećate na taj zločin koji je ostao nekažnjen. Kako se usuđujete da kažete da postoji mogućnost pokretanja postupka i to stečaja koji je navodno opravdan, kada se nesporno utvrdi da je dužnik nesolventan usled trajnog poremećaja u poslovanju, što vi tek utvrđujete pretpostavljajući?

Može li se o nečijoj sudbini, životu, plati, poslu odlučivati na bazi učiniti verovatnim, pretpostaviti ili dati kriterijume koji u stvari to nisu?

U članu 11. nemate nijedan kriterijum koji se zaista može nazvati stečajnim razlogom i zaista je nečuveno da ovakva formulacija onoga što znači promenu nečijeg načina poslovanja odnosno gašenja bude sadržana u nečemu što pretenduje da se nazove zakonom.

Iskorišćeno je četiri minuta od vremena poslaničke grupe. Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Mladen Grujić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podnela grupa od 20 narodnih poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Mirko Munjić.

Ovde smo tražili da se u članu 11. stav 3. reč „trajnija“ briše, a u tački 1. broj „45“ da se zameni brojem „90“.
Član 11. govori o stečajnim razlozima i u tački 1. kao prvi od stečajnih razloga predviđena je ova trajnija nesposobnost plaćanja.
Tražili smo da se reč „trajnija“ izbriše. Zašto? Zato što ovakva odrednica dozvoljava mogućnost slobodnog tumačenja, jako ekstenzivnog, jako širokog tumačenja, a samim tim i mogućnost zloupotreba koje u praksi mogu nastupiti.
Dakle, ovde može doći do situacije da dođe do vrlo različitog tumačenja od slučaja do slučaja, jer ono što je u nekom slučaju trajnija nesposobnost plaćanja za nekog, u drugom slučaju, u tumačenju nekog drugog ne mora biti trajnija nesposobnost.
Vlada se u obrazloženju neprihvatanja amandmana čak nije ni osvrnula na predlog brisanja odrednice „trajnija nesposobnost plaćanja“.
Ako se pažljivo čita deo obrazloženja koji se odnosi na rok od 45 a ne 90 dana, kako smo tražili u amandmanu, rekli bismo ko ne zna gde i u kakvom društvu živimo, da živimo u jednom idealnom, harmoničnom, finansijskom ambijentu, gde se neuredno izmirenje obaveza malate ne odmah sankcioniše.
Stvarnost je sasvim drugačija. Da je idealno ne bi bilo toliko firmi u blokadi zbog neizmirenja obaveza. Rok koji predlažemo je primereniji i zbog toga treba prihvatiti ovaj amandman.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 12. i član 12. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Reč ima gospodin Buha.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, kao i kod prethodnog člana, u ovom članu 12. predložio sam da se reč - trajnije briše. Zašto brisati? Naime, ova reč nema mesta u ovom članu, a i u jezičkom smislu ne znači ništa.
Ako je u članu 11, kada su navođeni razlozi stečajnog postupka, rečeno da trajnija nesposobnost plaćanja postoji ako stečajni dužnik nije odgovorio svojim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveza ili potpuno obustavi plaćanje u neprekidnom trajanju od 30 dana, šta znači trajnije? Propisani su rokovi. Rokovi su prekluzivni. Ne mogu se prekoračiti. Šta znači trajnije? Smešno je obrazloženje koje sam dobio na ovaj amandman.
Vlada kaže - amandman se ne prihvata iz razloga što je dužnik nesposoban za plaćanje već prvog dana neizmirenja svojih obaveza. Šta znači trajnije?
Kaže dalje - termin trajnije ukazuje na postojanje vremenskog period u kome dužnik mora biti nesposoban za izmirenje obaveza, da bi se mogao pokrenuti stečaj, a što je uređeno članom 11. Direktno ukazuje da se podrazumeva da može još to da traje itd. Nema prekluzivnosti ova dva roka koja su postavljena od strane predlagača zakona. Kaže - u dosadašnjoj praksi ovaj termin nije doveo do spornih tumačenja, niti do nekonzistentne primene. Čudo.
Uradimo jezički nešto što je nepotrebno i onda kaže da nije izazvalo nekonzistentne uslove pretpostavke. Čudo, ali to se i kod nas dešava.