Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, članovi od 19. do 34. Predloga zakona o stečaju odnose se na pravni položaj i status, ovlašćenja i delokrug rada stečajnog upravnika, koji je jedan od četiri relevantna organa u sprovođenju stečajnog postupka, a kako je praksa pokazala, često puta možda i najznačajnija karika u osetljivom lancu koga čine stečajni sudija, stečajni upravnik, skupština poverilaca i odbor poverilaca.
Razlog za ovu moju prethodnu tvrdnju je taj što je u okviru delokruga poslova, tj. ovlašćenja stečajnog upravnika navedeno čak nekih 20 različitih stavke koje su u njegovoj nadležnosti i on većinu od tih poslova obavlja potpuno samostalno, ima ovlašćenja da podiže kredite, da uzima zajam, odnosno da vrši nadzor nad domaćim i stranim fizičkim i pravnim licima koja su uključena u poslove stečaja. Da je mnogo, mnogo je.
Sama ta činjenica govori da nije svejedno ko će i pod kojim okolnostima biti postavljen na jednu ovako odgovornu i važnu funkciju, od koje često zavisi sudbina čitavog preduzeća, a samim tim i sudbina stotine i stotine radnika i njihovih članova porodica.
Stoga se moj amandman odnosi na član 21. spomenutog predloga zakona koji propisuje ograničenja u imenovanju stečajnog upravnika, pa je, između ostalog, ovim članom navedeno nekih devet slučajeva, odnosno devet razloga zbog kojih se određeno lice ne može imenovati za stečajnog upravnika.
Najvažniji od tih razloga bi bili: ako se trenutno lice nalazi u pritvoru ili se protiv njega vodi krivični postupak, ako je bračni drug, krvni ili tazbinski srodnik stečajnog sudije ili direktora stečajnog dužnika, ako je solidarni dužnik sa stečajnim dužnikom, pa ako je u poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka to lice bilo direktor član organa upravljanja ili nadzornog odbora preduzeća, ako je poverilac ili dužnik stečajnog dužnika i na kraju, ako je to lice preduzetnik koji se bavi nekom delatnošću koja je konkurentna sa delatnošću stečajnog dužnika.
Zato predlažem da se u članu 21. ispred postojeće tačke 1. doda nova tačka 1. koja bi glasila: „Ako je zaposleni u stečajnom dužniku“. Na taj način bi postojeće tačke od 1. do 9. postale tačke od 2. do 10.
Naime, šta je bio razlog za podnošenje amandmana u nabrajanju okolnosti pod kojima određeno lice ne može biti postavljeno za stečajnog upravnika, očito da je predlagač zaboravio da to ne može biti lice koje je već zaposleno u stečajnom dužniku, što bi samo po sebi bilo nedopustivo. Ako se ovaj amandman ne bi usvojio, onda ne bi bilo nikakvih smetnji sa pravne strane, da na mesto stečajnog upravnika bude imenovano lice koje je u njemu zaposleno.
Stoga, bilo bi mnogo bolje i pametnije da danas ovde raspravljamo o nekom zakonu koji bi se bavio oživljavanjem proizvodnje, nažalost, propalim srpskim preduzećima, ne da donosimo zakone koji će brže i efikasnije stavljati katanac na veliki broj državnih i društvenih firmi, koje očito pod jednom ovakvom neodgovornom vlašću, sve teže i teže mogu da opstanu na tržištu.
Na kraju bih želeo da izrazim žaljenje što ovde nije gospodin Mlađan Dinkić, koji je bio najavljen za današnju sednicu, jer bilo bi logično da mu postavimo svi pitanje – da li je i od koga on određen za stečajnog upravnika celokupne srpske privrede?