Četiri minuta i 15 sekundi iskorišćeno je od vremena poslaničke grupe.
Na član 26. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta. Reč ima gospođa Radeta.

 Član 26. govori o stručnom nadzoru. Mi smo tražili da ovlašćena organizacija u postupku stručnog nadzora može da izrekne određene mere stečajnim upravnicima. Između ostalih, to je ovlašćena organizacija koja može da izrkne opomenu, pa javnu opomenu, pa novčanu kaznu, pa oduzimanje licence.
Jedino normalno i jedino što bi bilo primenljivo jeste da se izrekne novčana kazna ili da se oduzme licenca, odnosno bilo bi najbolje i jedno i drugo, jer ako neko ovaj posao nije dobro radio, onda naravno mora da plati i novčanu kaznu i mora da mu se oduzme licenca. Ali ne, ovde postoji mogućnost izricanja javne opomene. Naravno da smo mi tražili da se to briše, jer po samom karakteru, javna opomena nema nikakvog efekta koji bi postigla neka sankcija, a valjda treba da postoji i sankcija, ako neko ovaj veoma odgovoran posao ne radi kako treba, ne radi u skladu sa zakonom, pa još, ne daj Bože, zloupotrebljava.
Imali smo mi i slučajeva, znate da su funkcioneri dobijali javne opomene zato što su u sukobu interesa i ne vidimo da se iko potresao zbog toga, nego su i dalje bili u sukobu interesa, nego su i dalje srljali u sukob interesa, pa su uzimali još neke funkcije, itd. Dakle, javna opomena je zaista nešto što je ravno dečijoj igri. Mi i dalje mislimo da je neophodno da se to briše, iako vi iz Vlade, gospođo Matić, kažete da se amandman ne prihvata iz razloga što je u suprotnosti sa ciljem koji se želi postići donošenjem ovog zakona.
Valjda je cilj ovog zakona da se stečajni postupak radi u skladu sa zakonom, da se radi u najboljoj veri, u najboljem interesu, pre svega onih koji su zaposleni u tim privrednim društvima nad kojima se stečaj sprovodi.
Ne vidim koji je to cilj koji bi bio u suprotnosti, odnosno koji je to cilj koji se želi postići tako što će se nekome ko loše radi svoj posao izreći javna opomena.
Nije ovo bilo kakav posao. Loše obavljen stečajni postupak podrazumeva da će mnogo ljudi ostati bez posla, da će mnogo privrednih društava ostati bez imovine, da će mnogi poverioci morati možda i sami da idu u stečaj zato što neće da se naplate iz stečajne mase.
Dakle, ovo je suviše ozbiljno, suviše široko da bi neko mogao samo da dobije javnu opomenu, da mu se kaže - no, no, nikad više da nisi uništio neko novo privredno društvo, nikad više da nisi ukrao toliko para, ali evo, daćemo ti još šansu, javno si opomenut.
Opominjali smo vi ovde javno i Bojana Krišta, opominjali smo mi ovde javno i Mlađana Dinkića, i za upad u Narodnu banku sa dugim oružjem, sa čarapom na glavi, opominjali smo ga za Nacionalnu štedionicu, opominjali smo ga za mnogo stvari koje je uradio. Da li smo postigli efekat?
Naravno, nismo. Dok ne sedne javni tužilac, ne presavije tabak i ne uradi svoj posao, džabe javne opomene ljudima koji su bez morala, jer da nisu ne bi se doveli u situaciju da moraju da im se izriču ni javne, ni tajne opomene.

Minut i 55 sekundi.
Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić.
Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj amandman tiče se člana 26. koji u ovom predlogu zakona o stečaju uređuje oblast koja se tiče stručnog nadzora, odnosno mera koje ovlašćena organizacija u postupku stručnog nadzora izriče i mogli ste već i da čujete u prethodnom izlaganju koleginice Vjerice Radeta o tome koliko su na neki način apsurdne ove mere koje su na ovakav način predviđene, da li je reč o opomeni ili o javnoj opomeni.
Interesantno je i ovo obrazloženje koje je pristiglo od predlagača zakona, dakle, da se amandman ne prihvata iz razloga što je u suprotnosti sa ciljem koji se želi postići donošenjem ovog zakona, jer uvođenje više vrsta sankcija i izricanje odgovarajućih sankcija u odnosu na težinu propusta omogućava se sankcionisanjem i najmanjih propusta u obavljanju dužnosti stečajnog upravnika, čime se doprinosi razvoju profesije stečajnog upravnika. Čini mi se da je upravo ta profesija stečajnog upravnika i jedan od najznačajnijih problema u celoj ovoj stvari.
Primera radi samo, izneću neke od podataka koji se tiču broja stečajnih upravnika u zemljama u okruženju. Recimo, u Sloveniji na nekih 1.049 stečajnih postupaka ima 108 stečajnih upravnika, Hrvatska 4.000 stečajnih postupaka i 486 stečajnih upravnika, u BiH preko 500 stečajnih postupaka i 194 stečajna upravnika, u Makedoniji ima nekih 3.467 stečajnih postupaka i 202 stečajna upravnika.
Ono što je evidentno, problema u ovoj oblasti ima puno, a pogotovo ''zasluge'' za to snose upravo i stečajni upravnici i ono kako je regulisano zakonom do sada bilo, zato se i dešava ono o čemu su već kolege i pričale, primeri dugotrajnih stečajeva u Srbiji, a slučajeva je sijaset. Možda u svemu tome treba potražiti i neku vezu sa tim da su stečajni upravnici pre svega i dobro plaćeni za taj posao i naravno da im se i ne žuri mnogo.
Primer nekadašnjeg privrednog giganta "Beka", koji je na doboš otišao još 2003. godine i ne može da izađe dok se god ne reši pitanje vlasništva nad imovinom u Hrvatskoj i Sloveniji, odnosno dok se ne završe svi sporovi, jeste možda jedan od eklatantnih primera za celokupnu situaciju u ovoj oblasti.
Ono što je problem, da čak i donošenje ovih novih stečajnih propisa neće ubrzati već započete postupke, jer se, naravno, odnose samo za nove i to praktično znači da će i slučaj "Beka", kao i mnogih drugih preduzeća biti još uvek u magli, odnosno rešenje se neće nazirati, bar još neko dogledno vreme. Naravno, u svemu tome najviše ispaštaju radnici, zaposleni.
Primera ima puno. Ovog puta ću samo da pomenem Industriju obuće "Beograd" i spor koji se vodi. Naravno, ovih dana smo slušali i o problemu u "Zorki" u Šapcu, u "Janku Lisjaku", a evo tome da pridodamo samo Industriju obuće "Beograd", gde je još od 2003. godine, iako je postojao ugovor zaključen između pomenute firme i zaposlenih, a njih je nekoliko desetina u pitanju, dakle, ne poštuju se neke zakonske odredbe vezano za pre svega i isplatu zaostalih primanja i posledice koje su samo reperkusija onoga do čega je dovedena srpska privreda u najvećem broju slučajeva.

Dva minuta i od vremena poslaničke grupe.
Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite, gospodine Periću.

Stečaj je kompleksna, teška, vrlo često i tužna materija i problematika, ali pristup kao da je volonterski, kao da je neozbiljno shvaćen.
Da vam kažem, gospođo Matić, ne uklapa mi se uz vaš lik ovo, vi ćete ostati upamćeni kao osoba koja je uspela da organizuje održavanje prve sednice elektronske Vlade i to je nešto što je dobro.
Uz vas ne ide zakon o stečaju. Kada se spominje stečaj, znači ruši se pokušaj obnavljanja na neki način. Mi tu imamo dve mogućnosti, da dođe do bankrotstva ili da se reorganizuje. Ali eto, šta ćete, zapalo vas to, pa ne vredi.
Mi smo hteli da budemo malo precizniji nego što je to predlagač zakona ovde predvideo, pa se govori o stručnom nadzoru u članu 26. Predloga zakona, stav 3, između ostalih, sankcija, mera kaznenih, kako hoćete, govorim narodski da bi svi razumeli, opomena, javna opomena, novčana kazna oduzimanja licence, naravno da smisla ima novčana kazna i oduzimanje licence, ima negde i opomena, javna opomena, ali ovamo se raspolaže sa velikom vrednošću.
Kad smo malopre objašnjavali amandman na član 24. zakona i kad smo rekli nema više povratka onih koji na nestručan ili na bilo koji drugi način kaljaju tu profesiju, nema davanja mogućnosti ponovo istim licima da se bave tim, mi smo imali nameru i da preventivno delujemo.
Znate, ako oni koji su stečajni upravnici, koji se pripremaju da to postanu, ako znaju da postoji mogućnost da izgube licencu i da će im biti uskraćena velika mogućnost zarade, oni su obično dobro nagrađeni, onda će oni voditi više računa o tome. A možda će i jednom da žrtvuju pauzu od pet godina ili najduže do pet godina, pa da steknu veliko enormno bogatstvo na osnovu jednog ili dva slučaja. Znate vi otprilike kako se to završava.
Mi predlažemo da se pored novčane kazne definiše koji je to iznos.
Nisam siguran kolege da je ovo najsrećnije rešenje . Mi smo predložili od sto hiljada do milion dinara. Možda je to moglo i manje i više, ali jednostavno ne može ostati samo sa novčanom kaznom.
E sad Vlada, kad navodi razloge zbog kojih ne želi da prihvati ovaj amandman, ona kaže - pa to će biti regulisano posebnim zakonom, novčane kazne, ali prvo, mora da se zna da postoji novčana kazna. Posebnim zakonom će možda biti regulisane sve te sankcije i sve mere.
Ovaj član 26. apsolutno je bio nepotreban i vrlo često se vezuje velika stručnost za stranku G 17 plus.
Ne mislim lično na gospodina Novakovića, taman posla, na gospođu Matić, da imaju bilo kakve veze s tim, ali kada imate dobre kadrove, kada su stečajni upravnici u najvećoj meri slučajeva, naravno da to nije uvek tako, vezani za stranku G 17 plus, zašto te vrlo izuzetno stručne kadrove ne pošaljete malo u „Viskozu“, u „Krušik“, „Milan Blagojević“, u „Prvi partizan“, ne smem da kažem u „Ravanicu“, jer će ustati Srđan Milivojević i reći ne dirajte mi Ravanicu, hajde da ne šalju tamo, tamo se dobro stoji, posluje.
A da pošaljete Bojana Krišta? Što ga niste poslali u „Viskozu“, pa da tamo boravi, pa da onda skinemo svi kapu da kažemo zaista imate stručnjake vi u Lutriju Srbije, na Aerodrom „Nikola Tesla“, sada ima jedan koji sebe smatra i naziva političkom elitom, sedi na dva mesta, neću da kažem koja, javno preduzeće, gubici se pokrivaju. Lako je to, može da vodi bilo ko.
Hajde da te stručne kadrove, one za koje kažemo da su nam najbolji, da te stranke imaju najbolje kadrove, hajde da ih pošaljemo tamo gde je malo teže, da ne ide Čović svagde gde je teško, da pošaljemo neke druge.

Dva minuta je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Mirko Munjić.

Ovde smo predvideli da se u članu 26. stav 3. briše.
Član 26. reguliše pitanje stručnog nadzora nad radom stečajnog upravnika. Stručni nadzor treba da postoji. Treba da postoji neka institucija ili organizacija koja će da kontroliše rad i poslovanje stečajnih upravnika. To radi ovlašćena organizacija i shodno članu 26. može izreći određene mere, kao što smo čuli, to su javna opomena, novčana kazna i oduzimanje licence.
Znate, ova opomena je javna opomena najviše podsećaju na nekadašnje vreme „časna Titova pionirska reč“. To je nekad bilo, gospođo ministre, pretpostavljam da se ne sećate tog vremena, ali ovde sede glave koje se izuzetno sećaju tog vremena, i vremena druga Tita, koji sigurno ne bi ni blagonaklono gledao ni na Otpor, ni na neke stvari, ali dobro.
Mere koje se izriču rešenjem kaže se u stavu 3. ovog člana 26. koje je konačno. Da li je organizacija, koja ovlašćena da izvrši nadzor nad radom stečajnih upravnika, bezgrešna? Njoj se daje diskreciono pravo da odlučuje koju će meru u konkretnom slučaju primeniti. Da li će to biti ova Titova pionirska reč ili opomena, ili će to biti jedna od dve teže, drastičnije mere, novčana kazna ili oduzimanje licence, to je stvar o kojoj odlučuje ovlašćena organizacija.
Može li ovde da dođe do subjektivnih viđenja, a samim tim i do donošenja nepravilne odluke od strane ovlašćene organizacije? Može li da dođe čak i do mogućnosti zloupotrebe od strane ovlašćene organizacije? Sigurno je da može.
Jeste da je zaštita stečajnog dužnika i stečajne mase ugrožena ako bi nesavesni stečajni upravnik nastavio sa daljim preduzimanjem štetnih radnji u okviru stečajnog postupka, međutim, šta ako se ovim postupak neopravdano produži pa dođe do još štetnijih posledica po stečajnu masu i stečajnog dužnika. Konačnost rešenja je automatsko isključivanje stečajnog upravnika uz mogućnost rešenja i automatsko isključivanje stečajnog upravnika uz mogućnost da se možda posle upravnog spora i vrati u isti predmet. Dakle, vrati se ponovo u taj predmet stečajni, a posledice posle toga mogu biti još veće i pogubnije. Zbog toga predlažem da ovaj amandman prihvatite.

Minut i 15 sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Mladenović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Bojan Mladenović

Član 26. stav 6. reči „opomene, javne opomene“ brišu se. Amandmanom se predlaže brisanje predložene mere, jer je po svom karakteru vrlo malo sankcionog efekta i neće postići svrhu kažnjavanja.
Što se tiče spornih stečajeva u Srbiji, oni su uvođeni da bi se velika preduzeća sa vrednom imovinom jeftino prodala i da bi ih se dočepali preprodavci, tajkuni i drugi. Proviziju ili kajmak uzimali bi članovi stečajne mafije.
Opšte je poznato da su Robne kuće „Beograd“ prodate, Ineks u stečaju, veći deo imovine prodat, „Jugoeksport“ u stečaju, takođe je deo imovine prodat, „Beko“ u stečaju, takođe je deo imovine prodat, „Ce market“ prodat, građevinsko preduzeće „Rad“ u stečaju, takođe je deo imovine prodat, „Bim Slavija“ u stečaju, takođe je deo imovine prodat.
Država je oštećena za 50 miliona evra. Optužnica ima na stotine strana. Država ne reaguje, dozvolila je da ova firma, da ova preduzeća koja su nekada bila oslonac, da propadnu i da budu u stečaju i da se na kraju rasprodaju.
Takođe je pomenut i Voždovac malopre. Samo ću rečenicu-dve. Optužena je pre svega DS kako deli ulje i šećer biračima na Voždovcu, a tužila ih je i stranaka koja to isto radi, samo je otišla korak dalje. Pored pomenutog dele se i kućni aparati, mobilni telefoni, a čak smo videli na televiziji da su podelili i građevinski materijal za par privatnih kuća. Kako i na koji način se kupuje obraz upravo su oni radili, zajedno sa „žutima“ na Voždovcu i rade svih ovih meseci.