Pedeset je sekundi od vremena poslaničke grupe.
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podnela grupa od 20 narodnih poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 19. amandman je podnela grupa od 20 narodnih poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković.

Gospodine Novakoviću, počeli ste brzo da čitate ove amandmane kao da ste išli na obuku kod predsednice Skupštine, ne još tako brzo, ali teško vas je stići.
Član 19. predviđa status službenog lica i pogledajte kakva se zaštita stečajnim upravnicima ovde omogućava, ali tako uvijeno, pa se ne kaže – imaju imunitet, nego se kaže – imaju status službenog lica u smislu odredaba Krivičnog zakonika kojim se reguliše položaj službenog lica. Najmanje što jedan zakonski propis mora da zadovolji, to je da bude jasan i precizan. Zašto u ovom zakonu postoji ovlašćena organizacija koja će se baviti stečajnim upravnicima, a znamo da po zakonu postoji agencija za licenciranje stečajnih upravnika? Zašto idete u takvu nepreciznost? Da li imate nameru nešto da naknadno menjate, pa tu organizaciju nazivate ovlašćenom organizacijom?
Da li se stidite što oni koji su u ovoj zemlji proizveli najviše gneva i uzimali po više stotina hiljada nagrade za štetu koju su učinili, sprovodeći stečajne postupke ili izvršavajući naloge onih zbog kojih su tu bili dovedeni i samo odabrani, da im pružate zaštitu koju imaju službena lica u smislu imuniteta? Kažete – rade odgovoran posao i često su izloženi napadima onih nad kojima treba da sprovode odluke, pa ih još štitite time što oni te odluke sprovode kao po nalogu suda.
Ne zaslužuju stečajni upravnici status koji im ovde dodeljujete i zaista mislim da je ova odredba potpuno suvišna u članu 19. i da je obavezno brisati, jer ako su proizveli odijum javnosti svojim apetitima i pohlepom, šta je ovo drugo, nego zaštita od osude onih koji bi s pravom stavili primedbu da ovi i ovakvi ljudi ne treba da budu zaštićeni imunitetom?

Od vremena poslaničke grupe 20 sekundi.
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Spasojević. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 20. amandman je podnela grupa od 20 narodnih poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković.

Član 20. je izuzetno interesantan po svom poslednjem stavu, gde uvodi u ovaj zakon i inače u naš pravni sistem ministra nadležnog za poslove stečaja. Verujte da sam imala nevericu da se neko usudio da na ovakav način uđe u nadležnost Ministarstva za pravosuđe.
Šta je stečaj kao postupak? Da li on potpada pod sudsku nadležnost?
Da li se nad njim primenjuju odredbe parničnog postupka ili je za gospodina Dinkića i vas koji ste pisali za njega ovaj zakon najbitnije to da se stečaj sprovodi nad privrednim društvima i pravnim licima iz oblasti privrede, pa ste nadležnost ministra za stečaj stavili kao onoga ko se bavi poslovima ekonomije i regionalnog razvoja?
Zaista je neverovatno da preplitanje tri odvojene grane vlasti u kojem izvršna vlast pokušava da stavi pod svoju kontrolu i zakonodavnu vlast i sudsku vlast, sada poprima razmere takve da čak i u okviru izvršnog organa, odnosno vlade, ministar nadležan za poslove regionalnog razvoja i privrede zalazi u nadležnost ministra pravosuđa koji bi se morao, po prirodi stvari, baviti ovim poslom.
Znam da ima mnogo slučajeva gde imate problem kako odrediti nadležnost, s obzirom na to šta je preovlađujuća karakteristika za određivanje nadležnosti. Postoji problem određivanja načina carinjenja robe u zavisnosti od toga koliko se u određenu robu ugradi domaćeg ili stranog materijala.
Da li je ovde preovlađujuće to što se nad nekim preduzećem otvara stečaj, kao pravni postupak, ili to što su privredna društva u oblasti privrede?
Ili je preovlađujuće bilo to što će gospodin ministar navedenim metodom slučajnog odabira, koji je ovde samo naznačen kao nova metoda, birati ljude koji će se pitati o životu i smrti zaposlenih i o postojanju ili ukidanju privrednih društava?
Mislim da vaš zakon u priličnoj meri diskredituje u smislu pravnog postupka, u smislu zasnovanosti ovog zakona na pravnom sistemu Republike Srbije, baš ovaj član i on jeste na neki način dokaz vaše poslušnosti i stavljanja te poslušnosti u službu čoveka, a ne stavljanja vaše profesionalnosti u službu zakona koji treba da služi građanima. Vas kao jednog od autora, zaista mislim da ovaj član zakona ne preporučuje za dalje pisanje, ni ovakvih ni bilo kojih zakona.

Iskorišćeno je minut i 20 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Goran Mihajlović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima gospodin Mihajlović.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, članovi od 19. do 34. Predloga zakona o stečaju odnose se na pravni položaj i status, ovlašćenja i delokrug rada stečajnog upravnika, koji je jedan od četiri relevantna organa u sprovođenju stečajnog postupka, a kako je praksa pokazala, često puta možda i najznačajnija karika u osetljivom lancu koga čine stečajni sudija, stečajni upravnik, skupština poverilaca i odbor poverilaca.
Razlog za ovu moju prethodnu tvrdnju je taj što je u okviru delokruga poslova, tj. ovlašćenja stečajnog upravnika navedeno čak nekih 20 različitih stavke koje su u njegovoj nadležnosti i on većinu od tih poslova obavlja potpuno samostalno, ima ovlašćenja da podiže kredite, da uzima zajam, odnosno da vrši nadzor nad domaćim i stranim fizičkim i pravnim licima koja su uključena u poslove stečaja. Da je mnogo, mnogo je.
Sama ta činjenica govori da nije svejedno ko će i pod kojim okolnostima biti postavljen na jednu ovako odgovornu i važnu funkciju, od koje često zavisi sudbina čitavog preduzeća, a samim tim i sudbina stotine i stotine radnika i njihovih članova porodica.
Stoga se moj amandman odnosi na član 21. spomenutog predloga zakona koji propisuje ograničenja u imenovanju stečajnog upravnika, pa je, između ostalog, ovim članom navedeno nekih devet slučajeva, odnosno devet razloga zbog kojih se određeno lice ne može imenovati za stečajnog upravnika.
Najvažniji od tih razloga bi bili: ako se trenutno lice nalazi u pritvoru ili se protiv njega vodi krivični postupak, ako je bračni drug, krvni ili tazbinski srodnik stečajnog sudije ili direktora stečajnog dužnika, ako je solidarni dužnik sa stečajnim dužnikom, pa ako je u poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka to lice bilo direktor član organa upravljanja ili nadzornog odbora preduzeća, ako je poverilac ili dužnik stečajnog dužnika i na kraju, ako je to lice preduzetnik koji se bavi nekom delatnošću koja je konkurentna sa delatnošću stečajnog dužnika.
Zato predlažem da se u članu 21. ispred postojeće tačke 1. doda nova tačka 1. koja bi glasila: „Ako je zaposleni u stečajnom dužniku“. Na taj način bi postojeće tačke od 1. do 9. postale tačke od 2. do 10.
Naime, šta je bio razlog za podnošenje amandmana u nabrajanju okolnosti pod kojima određeno lice ne može biti postavljeno za stečajnog upravnika, očito da je predlagač zaboravio da to ne može biti lice koje je već zaposleno u stečajnom dužniku, što bi samo po sebi bilo nedopustivo. Ako se ovaj amandman ne bi usvojio, onda ne bi bilo nikakvih smetnji sa pravne strane, da na mesto stečajnog upravnika bude imenovano lice koje je u njemu zaposleno.
Stoga, bilo bi mnogo bolje i pametnije da danas ovde raspravljamo o nekom zakonu koji bi se bavio oživljavanjem proizvodnje, nažalost, propalim srpskim preduzećima, ne da donosimo zakone koji će brže i efikasnije stavljati katanac na veliki broj državnih i društvenih firmi, koje očito pod jednom ovakvom neodgovornom vlašću, sve teže i teže mogu da opstanu na tržištu.
Na kraju bih želeo da izrazim žaljenje što ovde nije gospodin Mlađan Dinkić, koji je bio najavljen za današnju sednicu, jer bilo bi logično da mu postavimo svi pitanje – da li je i od koga on određen za stečajnog upravnika celokupne srpske privrede?

Od vremena poslaničke grupe je iskorišćeno dva i po minuta? Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Milorad Buha.

Kolega Krasić je podneo amandman i zatražio da se u članu 21. stav 1. tačka 1) brišu reči – ili koje ga čine nedostojnim za obavljanje poslova stečajnog upravnika. Zbog javnosti moram pročitati odredbe člana 21, gde kaže – za stečajnog upravnika ne može biti imenovano lice koje je, pa kaže, u pritvoru za vreme trajanja pritvora ili protiv koga je po službenoj dužnosti pokrenut krivični postupak. Lice koje je pravosnažno osuđeno za delo za koje je zaprećena kazna preko pet godina, i na kraju, u tim kumulativnim nabrajanjima kaže – ili koje ga čini nedostojnim za obavljanje poslova stečajnog upravnika.
Šta znači biti dostojan odnosno nedostojan? Kolega Antiću, vi ste pisali ove odredbe ovoga predloga zakona. Voleo bih da mi kažete, gde se to vadi potvrda o dostojnosti i o nedostojnosti? Koji je to državni organ koji će vam izdati potvrdu i kako ćete proceniti, na temelju dokumentacije koje vam dostavljaju stečajni upravnici, njegovu dostojnost ili nedostojnost?
U obrazloženju ovoga predloga zakona, odnosno ovog amandmana kaže se sledeće – amandman se ne prihvata s obzirom na to da je pitanje dostojnosti za obavljanje poslova za određene profesije, kao što je profesija stečajnog upravnika, naročito imajući u vidu, da je on dužan da postupa u interesu stečajnih i drugih poverilaca koje ga najčešće neće ni birati. Za obavljanje tih poslova potrebno je da te poslove može da obavlja to lice koje je dostojno da obavlja takve funkcije. Konačno, nije nepoznato u zakonodavstvu Republike Srbije, jer ga poznaje važeći Zakon o advokaturi sa vrlo sličnim tekstom normi.
Kolega Andriću, baš bih voleo da se oglasite, s obzirom da nema ministra. Dobro bi bilo da date obrazloženje. Ovo je jako smešno. Ovo će stvoriti zloupotrebu u praksi. Onaj ko bude odlučivao, jednostavno će odbiti one koje on hoće i kaže – niste dostojni, ne možete biti stečajni upravnik. To je zloupotreba prava, samo da znate. Hvala vam.

Od vremena poslaničke grupe je iskorišćeno dva minuta i 25 sekundi.
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Mladen Grujić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 221. amandman je podneo narodni poslanik Mladen Grujić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 231. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 231. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite, gospodine Munjiću.

U članu 23. tražili smo da se stav 6. briše. Podsetiću da stav 6. kaže da rešenja iz stava 1. i 5. su konačna i protiv njih se može voditi upravni spor. U kojim situacijama se može voditi upravni spor? On se može voditi ukoliko su ispunjeni uslovi iz st. 1. i 5. ovog člana. Podsetiću samo da stav 1. govori ko izdaje licencu za obavljanje poslova stečajnog upravnika i kaže da tu licencu izdaje ovlašćena organizacija, i to svojim rešenjem o izdavanju licence. Stav 5. govori o tome, da u slučaju da nisu ispunjeni uslovi za izdavanje licenci iz ovog člana, ovlašćena organizacija donosi rešenje o odbijanju zahteva za izdavanje licence.
Konačnost rešenja, uz mogućnost vođenja upravnog spora, koja se predviđa članom 23. stav 6. Predloga zakona, može dovesti do određenih neželjenih posledica. Do neželjenih posledica koje se odnose na odugovlačenje postupka. U razlozima stečaja, vi predviđate rok od 45 dana sa obrazloženjem brzine i efikasnosti stečajnog postupka, a ovde zbog izgleda nepoverenja u konačnu odluku ovlašćene organizacije za izdavanje licenci, vi dozvoljavate mogućnost vođenja upravnog spora.
Ako ovlašćena organizacija konstatuje da nisu ispunjeni uslovi za izdavanje licence i to potkrepi očiglednim, jasnim i argumentovanim dokazima, vođenje upravnog spora bi moglo samo dodatno da uspori postupak, što verovatno nije intencija predlagača zakona. Moglo se ovde naložiti sigurno da dođe do određenih ispravki, nepravilnosti u nekom kraćem roku, a ne vođenje upravnog spora.
Međutim, izgleda da je ovde važnije, što kažu – zašto prosto, ako može komplikovano.