Gospođo predsednice, izvinjavam se, ali stvarno reklamiran član 27. vaše staranje o radu ovog parlamenta danas, sve vreme tokom trajanja rada ovog parlamenta mi smo ovde permanentno izloženi rashlađivanju. Ne znam da li neko namerno pušta klimatizaciju, jednostavno, ne znam kako je u donjem delu sale, ali ovde gore postaje nesnošljivo hladno ili ćemo morati da oblačimo bunde ili može tehnička služba da interveniše da isključi barem ovu ventilaciju i da nas više ne rashlađuje.
Molim vas da u skladu sa tim vi ili sekretar, ili ne znam ko je nadležan, nešto učini, jer stvarno ćemo se razboleti. Vi ste lekar, znate da je rashlađivanje stresna situacija koja može pogodovati ako je neko u inkubaciji sa nekim virusom da se pre razboli. Mislim da možemo učiniti toliko da se ambijent prilagodi uslovima rada ovog parlamenta. Hvala vam. Izvinite.

Gospodine Mašiću, već sam dala nalog i informisana sam pre nekoliko minuta. Ja se zaista vama izvinjavam zbog uslova koji remete i vašu koncentraciju i realno ugrožavaju vaše zdravlje. Malopre sam prosto napravila po vas očigledno još jednu neugodnost time što sam vas prekinula, ali je bilo najavljeno da će grupa mladih ljudi biti svega desetak minuta, vi ste mogli govoriti i duže pa nije išlo da ne znamo ko nam je ovde. Znate, prosto i zbog njih, a i zbog nas poslanika, bila sam u obavezi da vas prekinem.
Što se temperature u sali tiče, dati su nalozi, pre desetak minuta sam obaveštena da je gore zaista hladno. Žao mi je. Nadam se da će se do kraja sednice to ispraviti potpuno dobro i da se ubuduće neće događati.
Gospodin Zoran Ostojić ima reč.

Hvala predsednice, koleginice i kolege, sa ovim budžetom mislim da će cele sledeće godine većini građana Srbije biti hladno, jer ovo bi trebalo da je budžet Republike Srbije, ali suštinski to je partijska preraspodela, preraspodela unutar vladajuće koalicije. Nažalost, tako je. Evo jednog podatka, a nemam vremena da iznosim druge, budžet za Državnu revizorsku instituciju, plus budžet za Agenciju za borbu protiv korupcije, plus budžet za Savet za borbu protiv korupcije u zbiru je manji nego budžet Ministarstva za dijasporu. To „a“ pokazuje da je to partijski budžet, ''b'' pokazuje odnos ove proevropske vlade ili tzv. proevropske vlade prema institucijama koje treba da nas uvedu i nauče evropskim vrednostima. U Poljskoj ima 3.000 revizora, u Srbiji četiri, pa, otprilike tim tempom ćemo i stići u Evropu.
Što se tiče razvojne komponente, ako je trećina ukupnih prihoda države, donacija, odnosno dotacija, odnosno pomoć Fondu PIO onda je to zaista jedan razvoj. Samo ne razvoj koji će sprečiti mlade ljude da odu iz ove zemlje, koji će pomoći mladim ljudima da dobiju posao, nego upravo nešto suprotno. Ovo je penzionerski budžet.
Kada LDP dođe u priliku da odlučuje o ovome, ovo će biti stvarno razvojni budžet, a to znači trećina prihoda ide u obrazovanje i nauku i to je jedino što može doneti razvoj – ulaganje u obrazovanje je ulaganje u budućnost. Bože moj, cena koalicije je da se ulaže u prošlost. O tome ćemo više pričati kada dođu amandmani. Znam da će teško biti prihvaćeni naši amandmani, ali želimo da pošaljemo poruku – ovo nije razvojni budžet. Nažalost, ovo nije budžet koji će nas dovesti u Evropu i, nažalost, ovim Vlada pokazuje da nema kapacitet da zemlju dovede do kandidature.

 Gospodin Bajram Omeragić nije tu.
Gospodin Dragan Šormaz ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, poštovana gospođo ministarko Dragutinović, ministre finansija najnesposobnije Vlade u istoriji Srbije, po mom dubokom uverenju, ovaj predlog budžeta je dokaz za to. Kao što je rekao moj uvaženi kolega Nenad Popović – ovo nije razvojni budžet, ovo je budžet koji će dodatno razoriti Srbiju. Ona je već u velikoj meri razorena od kada ste vi izvršna vlast u ovoj zemlji, a 2010. ako se bude sprovodio ovaj budžet država će biti u još daleko težoj situaciji.
Meni je motiv za večerašnje obraćanje, koje će verovatno biti u prenosu blizu ponoći, eto, takav odnos imamo kao zemlja koja želi da uđe u EU prema donošenju najvažnijeg zakona u toku jedne godine, a u zemljama EU, u skoro svim državama EU kada vlada ne dostavi parlamentu u zakonitom roku Predlog zakona o budžetu, nema više ni vlade, nema ni parlamenta, raspisuju se izbori.
Tako je po ustavima većine država članica EU, kod nas nije tako, nažalost. Ni mnoge zakone ne poštuje ova Vlada, dokazala je i revizija. Meni će motiv u stvari biti ono što su juče izgovorili predsednik Vlade i ministarka Dragutinović u svom obraćanju ovom parlamentu. Manje vi, o onome što ste vi rekli više ću govoriti kada bude rasprava o amandmanima. Navešću samo jednu stvar koju ste rekli vezano za ovaj budžet – iskustvo zemalja EU, stalno se na to pozivamo, pokazuje da je borba protiv korupcije moguća primena novog modela države kroz servise građana i preduzetnika u koju je uključena i tzv. četvrta grana vlasti, a to je mreža nezavisnih regulatornih i kontrolnih tela.
Dalje u delu vašeg obraćanja rekli ste da će zato ovim predlogom budžeta za 2010. godinu Državna revizorska institucija imati 58,8% veća sredstva nego 2009. godine. Kada pročitamo kolika su ta sredstva, to je 155 miliona dinara. Kada saberete sve ovo, Državna revizorska institucija, Agenciju za borbu protiv korupcije, Savet i sve ostalo o čemu je bilo govora, ta nezavisna i regulatorna tela koja treba da se bore protiv korupcije imaju mnogo manje novca svi zajedno nego bilo koje ministarstvo, recimo, Ministarstvo dijaspore. Da ne pričam o tome koliko su usluge po ugovoru itd, potrošnja koja je predviđena za reprezentaciju onih milion pojedenih ćevapa, nađenih na samo 27% kontrolisanog budžeta od strane Državne revizorske institucije.
Na taj način nema šanse da se bilo šta kontroliše, niti će Državna revizorska institucija funkcionisati na onaj način koji je potreban standardima dobro razvijene ili srednje razvijene evropske države. Reći ću vam samo jedan podatak, imao je sreću ovaj parlament da jedna njegova delegacije prošle godine poseti Komisiju za kontrolu ili Državnu revizorsku instituciju jedne srednje razvijene države EU, Poljske, koja ima 2.700 zaposlenih ili u toj njihovoj Komisiji za kontrolu. ponavljam, 2.700, otprilike ima tri puta više birača nego mi, znači, kao da mi imamo 900 zaposlenih revizora, a nemamo ni blizu.
Ne odlučuje njihova vlada o tome koliki će im biti budžet i kolike će im biti plate, nego oni sami dostavljaju vladi cifru koja im je potrebna i to je ministar finansija dužan da upiše u budžet, tako kako im dostavi državna revizorska institucija, ne samo oni, i kabinet predsednika države, narodna skupština u Poljskoj, ustavni sud, vrhovni sud, ombudsman za decu, zaštitnik prava građana, dakle, svi sami dostavljaju koliki su im troškovi, a Ministarstvo finansija je dužno to da upiše u budžet i da dostavi parlamentu na vreme. Toga ovde nema ni u naznakama.
Međutim, interesantniji mi je bio predsednik Vlade. Kaže predsednik Vlade ovako – svetska finansijska i ekonomska kriza ozbiljno je pogodila Srbija i zaustavila njeno ekonomsko napredovanje i dalji porast životnog standarda građana.
Stvarno? Kada smo mi to govorili, pre godinu i nešto, rečeno nam je da širimo paniku, da govorimo stvari koje ne stoje, da će Srbija napredovati u ovoj krizi i da je to šansa za Srbiju da još više napreduje njena privreda. Ista Vlada je to govorila u to vreme.
Međutim, uspelo je, kako kaže predsednik Vlade, u najvećoj meri je održan nivo zarada, plata, penzija i drugih ličnih primanja. Ne znam čijih.
Kada je ova vlada došla na vlast, prosečna plata u Srbiji je bila skoro 400 evra, 390, a sad je 310, 300 evra, tako nešto. Penzije su i tad i sad bile 60% prosečne plate, iako je obećano da će biti 70%, od toga nema ništa, a na tom obećanju je ova vlada i formirana, tj. građani su prevareni, penzioneri su prevareni na taj način. Nije kriv PUPS, vidim česte napade na PUPS, PUPS je dobio možda 100.000 glasova od penzionera. Tu je kriva upravo DS, ZES. Ako bismo gledali strukturu njihovih glasova, barem pola miliona penzionera je glasalo i prevareno, i izlagano od strane te koalicije.
Trenutno država duguje, to je ono što najviše zabrinjava, znači, javni dug države je 10 milijardi evra, što je na prosečnu platu od 300 evra u stvari 1.350 evra po svakom stanovniku naše zemlje. Trista evra imamo prosečne plate, na broj porodica, da računamo optimistički da je jedna i po plata u porodici, a nije, to dođe oko 5.000 evra po porodici. Dakle, 300 evra je prosečna plata, a 5.000 dug. Vi, sad, izračunajte, to znači da jedna porodica u Srbiji da bismo mi vratili ovaj dug ne sme da stavi ništa u usta, detetu mrvu hleba u usta ne sme da stave, da bismo skupili svaka porodica po 5.000 evra da bi se vratio taj dug, a najveće zaduživanje je napravljeno od kad je ova vlada.
Na sve to, ovim predlogom budžeta predviđen je deficit 107 milijardi za sledeću godinu. Znači, da potrošimo više, da građani znaju, nego što ćemo prihodovati u budžet. Konsolidovani deficit, a to je ne samo deficit ovog budžeta, nego i pokrajinskog, svi lokalni, javnih preduzeća, jeste oko milijardu i 300 miliona evra, 4%. Tako nam je ovde i predstavljeno. Na koji način će biti ovaj deficit pokriven? Opet novim komercijalnim kreditima, opet emitovanjem hartija od vrednosti ili državnih zapisa, sledeće godine.
Moram vam reći da je ove godine to urađeno za milijardu evra, kamata je bila od 18 do 11,7%. Počela je sa 18, a sada je na oko 11,7%. Na to što smo emitovali samo na kamatu u ovoj godini moramo da platimo oko 120 miliona evra, a reći ću vam da je to za jug Srbije kompletni budžeti opština na jugu Srbije. Znači, celog okruga Jablaničkog, Pčinjskog, pa i Topličkog, kada dodate, možda dođu na 120 miliona evra, a toliko država plaća, ova vlada plaća, samo kamatu na ono što se zadužila u 2009. godini. Onda kažu – razvojni budžet. Tu nema ničega što ima veze sa razvojnim budžetom.
Šta je najinteresantnije za mene bilo, što je rekao predsednik Vlade. Kaže ovako – za 2010. godinu planiran je realni rast BDP-a za 1,5%. Inače, Crna Gora ove godine ima 1,5%. Mi imamo pad, a oni imaju rast, iako je ekonomska kriza, u odnosu na prethodnu godinu. Povećanje bruto domaćih proizvoda, znači, pazite sad ovo, on kaže da će na osnovu tog rasta u 2010. godini, pogledajte ovu rečenicu, to govori o vama, na koji način se vi odnosite prema građanima i kako se vi obraćate građanima Srbije i za šta ih smatrate, kaže – povećanje BDP znači i nova radna mesta, rast plata, penzija i drugih primanja. Kao da je u kampanji u 2008. godini, u maju.
(Nije tačno.)
Nije tačno? Šta nije tačno? Pita me kolega šta tu nije tačno? Nije tačno, kolega, pročitaj budžet, na strani 215, za sledeću godinu je predviđeno 1.823.000, to je sada procena – Projekcija osnovnih makroekonomskih pokazatelja Republike Srbije zaposlenih i piše opet 1.823.000. Znači, nema nijednog zaposlenog, ne predviđa Vlada da će bilo ko biti zaposlen novi sledeće godine 2010.
Zatim, gledajte sledeće. Ima zaposlenih, biće zaposlenih, ali gledajte gde. Izabrana lica i zaposleni u javnim službama – 136.179, a predviđa se da bude sledeće godine 138.745, za 2.566 više. Kako sad kad treba da smanjimo javnu potrošnju, ispada da će biti više zaposlenih do 2.500? Gde su ti? Znači, otpustićete 7.000-8.000, a zaposlićete novih 10.000. To ove cifre govore. Kojih 10.000 novih? Gde? Partijski kadrovi i to verovatno u novoj administraciji u Vojvodini itd. To će opet plaćati građani Srbije.
Ali šta je ovde najopasnije? Nema novih radnih mesta za mlade, svi mladi treba da znaju da toga nema ovde, da to nije uopšte predviđeno. Nova zaduživanja koja će ti mladi morati da vraćaju kada budu jedva nekako našli posao, ali i penzioneri. Znate šta se, gospodo penzioneri, sprema ovde, u stvari, kroz ono što će se desiti, jer 1. aprila 2011. godine, do tad nema povećanja penzija, a priča se o novom sistemu, o reformi penzionog sistema?
Desiće se, ako ova vlada ostane na vlasti, a to svi penzioneri treba da čuju, reforma penzionog sistema po istom principu kao u Bosni i Hercegovini. Tamo se isplaćuju penzije po određenim koeficijentima, samo na osnovu uplata u penzioni fond u toku meseca.
Ono što se uplati ovog meseca, drugim rečima, isplaćuje se kao penzija sledećeg meseca po koeficijentima, a kod nas trenutno pola penzija su budžet, a pola penzija je fond, što znači da će penzije po tom sistemu biti duplo manje nego sad. To je ono što se sprema i to je ono što je najveća prevara. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Narodni poslanik Saša Dujović ima reč.

Poštovana predsednice, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, shodno situaciji u kojoj se nalazi privreda Republike Srbije, od čega u velikoj meri zavisi realizacija budžeta, odnos prema socijalnim davanjima iz budžeta u 2010. godini može se posmatrati kao zadovoljavajuće rešenje, uprkos situaciji u kojoj se nalazi naše društvo u celini.
Problem socijalnih zahteva i njihovo izvršenje iz budžeta zavisi od privrednog rasta. U tom smislu očekujemo da subvencije za privredu, delom kroz razvojne projekte, nađu svoj put i do onih građana koji sada koriste socijalna davanja za svoje životne i egzistencijalne probleme. Potrebno je omogućiti mladim ljudima i ostalim radno sposobnim kategorijama nezaposlenih građana da sopstvenim radom stiču prihode, a ne da stoje na šalterima nacionalnih službi za zapošljavanje. Sigurni smo da će Vlada svojim posebnim aktima, a u skladu sa budžetom i programom razvoja privrede, omogućiti lakša zapošljavanja i stimulativno delovati na otvaranje novih radnih mesta.
Potrebno je da se ovaj posao sprovodi kroz angažovanje većeg broja državnih institucija i organa. Socijalna politika ne može biti samo zadatak jednog ministarstva, već cele Vlade i svih ministarstava i ostalih državnih institucija.
Budžetom za 2010. godinu predviđena su sredstva za boračku i invalidsku zaštitu. Ova vrsta davanja prati sudbinu državnog budžeta i privrednog razvoja. Određena potraživanja naših građana iz ove oblasti, mislim na ratne rezerviste, oni nisu budžetski predviđeni za 2010. godinu, što smatram da nije najbolje rešenje, ali u slučaju velike ekonomske krize i podizanja naše srpske, posebno ove privrede, čekaće bolja vremena i neka nova zakonska rešenja.
U ovom, kao i u mnogim drugim slučajevima, državi su potrebni partneri, jer smo u tom smislu uložili i amandman kojim predlažemo predlagaču uvažavanje partnerskog odnosa u ovoj oblasti sa nevladinim sektorom, a u cilju efikasnijeg rešavanja problema sa kojima se suočavaju korisnici ovog budžeta.
Na kraju svega rečenog može se zaključiti samo jedno, da je Predlog budžeta kompromis jedne ekonomske realnosti i velike potrebe korisnika. Poslanički klub SPS - JS će u danu za glasanje podržati Predlog ovog budžeta. Hvala. (Aplauz.)

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik gospođa Jorgovanka Tabaković.

Hvala. Izneću još neke detalje, ali sad baš konkretno vezane za Predlog ovog budžeta i ne mogu da se pridružim onima koji ga hvale ni po transparentnosti, ni po rešenjima koja su u njemu sadržana.
Doduše, ovaj budžet je na neki način i nastavak jednog lošeg potrošačkog modela ekonomskog rasta koji mi primenjujemo već devet godina unazad, zasnovan na rastu trgovine na malo, telekomunikacija i građevinarstva, i ono osnovno sa čim se svi deklarativno slažemo, ali vi koji ste u prilici da to pretočite u zakone, u fiskalne podsticaje, ne radite, a to je da imamo ekonomski rast zasnovan na razvoju industrije, poljoprivrednog i izvoznog sektora.
Ono što meni posebno smeta, mislim da ste bili u prilici, gospođo ministre, da pokrenete, znam da za to nikada nećete imati zdušnu podršku ostalih u Vladi, ali kontrola troškova javnih finansija je još uvek na nivou medija i na nivou javnih pritisaka da se afere koje dospeju do medija raščiste.
Zaista ću od svih da tražim podršku da Izveštaj Državne revizorske institucije bude jedan institucionalizovan sistem kontrole javnih finansija za koje moramo da se zalažemo svi.
Ponoviću, svako od nas je nekad bio na vlasti, danas jeste, biće sutra. Koliko god dugo da trajemo na vlasti, svako od nas je duže građanin koji je zainteresovan da njegova Vlada i vlast troše sredstva samo za namene koje su zaista opravdane.
Ono što mislim da jeste vaše ograničenje bilo, s jedne strane, jeste i monetarna politika koja sa svojom ciljanom inflacijom i stabilnim kursom, kao ciljevima samim za sebe, a ne podsticanjem zaposlenosti, nije bila mnogo od pomoći.
Narodna banka posluje u zgradi koja je imovina Republike Srbije. Narodna banka jeste neko ko treba Republici da plaća kamatu na sredstva koja drži i da bude simbol one ruke koja vas podržava i usmerava, a kada pogledate Izveštaj Državna revizorska institucija možemo da vidimo da se na primeru odnosa Republike Srbije i Narodne banke makar dva problema vide: to, da nema podrške u monetarnoj politici, i da su odnosi Republike Srbije i Narodne banke, bukvalno, po isteku čitave godine, ugovorom, koji je pokrio godinu na isteku, isplaćene vam, odnosno obračunate kamate na devizna i dinarska sredstva.
Da li bi ijedan finansijski inspektor kod nekog koga kontroliše priznao ugovor koji je zaključen 31.12.2008. godine, a da se odnosi na čitavu 2008. godinu, na primer? Da sada ne pričam napamet, da se neko od kolega ne uvredi, 21. strana Izveštaja – Prihodi od dividendi budžeta Republike Srbije govore o tome kako i koliko Republika Srbija naplaćuje od svojih javnih preduzeća, opet za Riplija rubrika, samo je osam javnih preduzeća Vladi uplatilo dividendu, a Vlada je osnivač, makar, na sajtu Narodne banke se pojavio spisak javnih preduzeća, ima ih preko 500, od čega je deo na nivou lokalne samouprave, ali mogli su se naći kroz konsolidovani izveštaj, jer mi znamo kako se ovo ovde uklapa.
Ono što je sporno, kažem, bio je vaš zadatak, a niste se upustili u kontrolu, ne verujem da će građani moći da poveruju kada im sad kažem da Republika Srbija u svojim poslovnim knjigama potražuje onoliko dividendi od javnih preduzeća samo koliko joj uplate. To je kao ono što sam govorila o indirektnim korisnicima i njihovim sopstvenim prihodima. Oni prikažu u budžet da su prihodovali samo ono što mogu da vam dokumentuju računima da su i potrošili.
Prema tome, javna preduzeća koja su osnovana od strane Republike Srbije, obavljaju delatnosti od opšteg interesa, ne iskazujete za njih potraživanja od dividendi, nego kada vam prenesu, tek tada formirate njihovu obavezu prema vama i samo to se pojavljuje u poslovnim knjigama.
Dakle, unazad nekoliko godina pričamo da ova država nema evidenciju imovine, obaveza, tokova, potraživanja po osnovu finansijskih sredstava i, evo, na najdrastičniji način se to u ovom izveštaju i pokazalo.
Zanimljiv podatak jeste i taj da su od svih onih agencija i paradržavnih organa, o kojima svi govorimo na slične načine, u toj 2008. godini uplatili dividendu, odnosno prihod koji iznosi svega 135.397.000 dinara, i to uglavnom centralni registar, depo i kliring hartije od vrednosti je 100.000 od ovih 90.000.000, od ovih 135.000 uplatio. To znači da je dva ili tri korisnika uplatilo ono što bi morali apsolutno svi, a znamo da ih ima preko stotinu i da svi naplaćuju tako visoke troškove usluga i da vi njih nemate ni na uvidu, ni na spisku. A kada smo donosili Zakon o budžetskom sistemu, dovoljno je, gospođo ministre, da vi napravite nov spisak korisnika budžetskih sredstava i oni bi bili pod vašom kontrolom i uvidom.
Jednom kolegi je smetalo danas što smo dali zahtev da se smanje troškovi finansiranja političkih stranaka. Ušteda je bila upravo ovoliko koliko vam uplaćuju sve agencije u 2008. godini. Nekome ne smeta da on potpuno neopravdano raspolaže sa 50 milijardi dinara subvencija za koje nema zakon, za koje nemamo efekte, za koje često ima nezakonitih otpis, ali mu smeta da neko ko ima poslanike ovde bude finansiran na ovakav način i još mu smeta ako se predlaže ušteda u tom smislu.
Ono što je vrlo zanimljivo, gospođo ministre, ne dajte mi za pravo ako grešim, naplata dividendi, po osnovu vlasništva Republike Srbije u kapitalu banaka za 2008. godinu nije bilo, a jedini sektor koji je ostvarivao prihode i kome je pod izgovorom ili s razlogom subvencija i likvidnosti država najviše pomagala, to je upravo bio bankarski sektor, koji je imao poslove, klijente, kojima je Vlada dotirala razliku u kamatama i ono što je najzanimljivije, za šta tražim da me demantujete, to je da za ovu banku, koja vam apsolutno nije uplatila dividendu u 2008. godini.
Sada izgleda menjamo i onaj zakon o preuzimanju akcionarskih društava, da uzmemo sebi predaha da kada Evropska banka za obnovu i razvoj uplaćuje svoj deo uloga mi sebe sačuvamo da iz ovog vlasništva ne izađemo. Uostalom, o tom zakonu ćemo pričati. Znači, sporno je da nam neko ko je evidentno pozitivan u poslovanju, čiji smo vlasnik, delom, nije uplatio ni dinar dividende.
Pitanje je – ko je tamo predstavnik Vlade u upravnom odboru, da li vi to od njih očekujete, tražite, smete, ne smete, hoćete, nećete, nije to stvar vaše volje. To je stvar zakona i zato na tome insistiram.
Ono što jeste vrlo problematično to je da je zadržan sistem neproduktivnih subvencija. Nema tog ko se u ekonomiju razume, ko može da kaže da je turizam ta noseća grana, gde su te subvencije produktivne. Ne pada mi na pamet da optužim Fond za razvoj, koji u delu svog poslovanja gde od naplate sopstvenih plasmana plasira tamo gde može i gde se on pita, ali da vi kompromitujete i Fond za razvoj usmeravanjem određenih kredita preko njega, a po odluci i rešenju ministra za ekonomiju za regionalni razvoj, kad se on nađe u onom izvešaju Svetske banke, pa se kaže da se svega 10% od tih i tako plasiranih sredstava, pogotovo ona preduzeća koja spremate za restrukturiranje, ne vraća zbog čega bi možda neko mogao pomisliti da Fond za razvoj ne radi svoj posao kako treba, to ne bih želela ni na koji način.
Želim samo da pomenem još jednu interesantnu stvar koja se nalazi konkretno u onim prelaznim i onim završnim odredbama, a to je da tražite od Skupštine ovlašćenje. Hajde da pitam – kako se usuđujete? To je najnežnije što mogu da vam kažem, da izdajete garanciju da uđete u postupak zaključivanja garancije od 100 miliona evra, a za namenu obezbeđivanja finansijske stabilnosti, finansiranja ili refinansiranje likvidnosti pravnih lica, odnosno sprečavanje šteta itd. U redu za sprečavanje šteta, ali, odakle vam pravo da mimo svih zajmova, kredita, tražite za refinansiranje likvidnosti nekih pravnih lica.
Ovaj budžet vrvi od izuzetaka, drugih namena, nekih i ostalih, i to je nedopustivo i zato za njega ni u snu ne možemo glasati. Hvala.

Narodni poslanik Saša Milenić ima reč. Zahvaljujem gospođi Jorgovanki Tabaković.