Šesta sednica, Drugog redovnog zasedanja, 12.12.2009.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Šesta sednica, Drugog redovnog zasedanja

2. dan rada

12.12.2009

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić-Dejanović

Sednica je trajala od 11:05 do 21:05

  • TAGOVI

  • Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2010. godinu sa predlozima odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove za 2010. godinu: Republičkog fonda za PIO_ RZZO_ NSZ (načela) (2009)
  • Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja (2009)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Da li narodni poslanici koji su izdvojili mišljenje na sednici Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja žele reč, narodni poslanici Zlata Đerić i Aleksandar Pejčić?
    Reč ima narodni poslanik Aleksandar Pejčić.
    ...

    Aleksandar Pejčić

    Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
    Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, uvaženi ministri, izdvojio sam svoje mišljenje na Odboru za rad, boračka i socijalna pitanja.
    Da je bilo sreće, mi bismo danas govorili i o nekim drugim tačkama dnevnog reda. Pre svega o Izveštaju Revizorske državne institucije, o završnom računu, da je bilo sreće, ovaj budžet bi još 1. novembra bio ovde u skupštinskoj proceduri.
    Izdvojio sam svoje mišljenje na razdeo 21, koji govori o sredstvima koja su upućena Ministarstvu rada i socijalne politike. Ako kompariramo određene zemlje u EU, kao što je, recimo, Portugalija, koja je gabaritno jednaka našoj zemlji po broju stanovnika i po površini, onda ćemo videti jednu disproporciju. Naime, Portugalija mnogo više ulaže u socijalnu politiku, mnogo više daje svom najsiromašnijem sloju nego što je to Srbija, četiri puta više. Portugalija u tom smislu izdvaja oko četiri milijarde dinara.
    Kada je reč o ovom pitanju, ja sam se usko vezao i za jedan problem koji muči građane Jablaničkog okruga, tj. ratne vojne rezerviste. Ovih dana je bio jedan protest ratnih vojnih rezervista koji su protestovali zato što im država nije ispunila one obaveze koje im je obećala, a to su zaostale ratne dnevnice. Na Kosovu se borilo 15.000 rezervista iz Jablaničkog okruga. Mnogi od njih se nisu vratili sa tog prostora.
    Država im je obećala da će im nadoknaditi te ratne dnevnice. Sam gradonačelnik, koga je policija čuvala prekjuče, 100 naoružanih policajaca, jer su rezervisti hteli da se vide sa njima i da popričaju, jer im je on obećao da će ta sredstva biti isplaćena, a od toga ništa nije bilo. Vi u ovom budžetu niste pokazali iole malo dobre volje da pomognete tim ljudima.
    Naime, mi smo kroz jedan amandman pokušali da vam pomognemo, dobro bi bilo da razmotrite taj amandman, da ga pogledate, jer je amandman dobar i odličan i da učinite gest dobre volje. Nadam se da će tako i biti i to rezervisti Jablaničkog okruga očekuju od vas.
    Kada je reč o ovom budžetu, kako reče naš predsednik Vlade, gospodin Cvetković, reč je o jednom razvojnom budžetu, on je plod razgovora MMF i Vlade Republike Srbije. Međutim, poslanici DSS će u raspravi u načelu i u pojedinostima dokazati da se ne radi o razvojnom budžetu već da se radi o jednom razornom budžetu za privredu Srbije i za standard građana Srbije.
    Naime, ono što nas i te kako muči jeste što Vlada Republike Srbije ulaže u ono što je svojevremeno govorila da je posao decenije, a to je u stvari prevara decenije, ulaganje u „Fijat“. Naime, ove godine je Vlada opredelila preko 150 miliona evra za „Fijat“, iako Vlada Republike Italije ne pomaže fabriku „Fijat“, mi smo se opredelili da im i te kako pomognemo.
    Zatim, Vlada se opredelila da 100 miliona evra stavi kao garanciju u depozitu za sve one firme koje će biti kooperanti sa tom budućom fabrikom „Fijat“, kao i ono što nama nije jasno i to želimo da nam objasnite, gospođo ministre, dva miliona evra za konsalting usluge. Naime, mi znamo da postoji već kooperativna firma između „Fijata“ i Vlade Republike Srbije i ne razumemo zbog čega tih dva miliona, kada jedna firma već radi posao. Bojimo se da će ta sredstva biti iskorišćena u neke druge svrhe, možda sredstva plasirana u neku narednu kampanju, u neke naredne izbore koji će se raspisati.
    Takođe, očekivali smo od ove vlade da puno više ulaže u poljoprivredu, s obzirom na to da je poljoprivreda grana privrede koja je najviše izgubila u jednostranoj primeni Sporazuma o stabilizaciji. Očekivali smo mnogo više sredstava i subvencija upravo u ovoj privrednoj grani. Red veličine kažu da je oko 150 miliona, a indirektno oko 300 miliona, izgubljeno zbog jednostrane primene Sporazuma o stabilizaciji.
    Evo prilike da podstaknete razvoj poljoprivrede, da pomognete seljaku, da pomognete poljoprivrednim proizvođačima na taj način što ćete povećati subvencije upravo u poljoprivredi i da poljoprivreda bude jedan generator razvoja cele privrede Srbije.
    Na kraju, ono što želim da poručim građanima Srbije, radi se o jednom razornom budžetu, a ne o razvojnom, kako nam je ovde predstavio premijer. Dobro bi bilo da pogledate amandmane DSS, da ih usvojite i da odbranite ono što se odbraniti ne može. Zahvaljujem.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Da li narodni poslanici koji su izdvojili mišljenje na sednici Odbora za prosvetu žele reč, narodni poslanik Zoran Šami i narodni poslanik i Nikola Žutić?
    Narodni poslanik Zoran Šami ima reč.
    ...

    Zoran Šami

    Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
    Zahvaljujem. Gospođo predsedavajuća,  dame i gospodo poslanici, gospođo i gospodo ministri, izdvojio sam mišljenje na Odboru za prosvetu zato što sam potpuno nezadovoljan budžetom za prosvetu. O drugim važnijim pitanjima vezano za ovaj budžet govorićemo kasnije u raspravi. U ovom izlaganju zadržaću se samo na razdelu 60, koji se odnosi na prosvetu.
    Ovogodišnji budžet prosvete je otprilike na nivou prošlogodišnjeg, možda nekih desetak miliona dinara manji, ali to je samo u nominalnom smislu. Potpuno je jasno da je on manji, ako ništa drugo, ono za stepen inflacije. Pogotovo treba imati na umu, da, nažalost, ponovo u budžetu za prosvetu, nekih 98% sredstava idu direktno na plate. Drugim rečima, svim zaposlenima u prosveti biće, kako je to već ovim budžetom predviđeno, zamrznute plate, ali će u suštini imati 10% plate niže. Ako je ta socijalna strana pitanje, onda je očigledno jasno da od socijalno odgovorne Vlade nije ostalo ništa.
    Međutim, nisam se samo zbog toga javio. Javio sam se pre svega zbog toga što već godinama, čini mi se, kada usvajamo budžete ili rebalanse budžeta, ja sam već sam sebi dosadio, pričam jednu te istu priču koju niko, ali, apsolutno niko, neće da čuje. Potpuno je jasno, 107 milijardi nije mala para, to je sedmina budžeta otprilike. Mi tu sedminu budžeta, 98%, trošimo na plate. U jednoj gorkoj šali sam rekao i ponoviću – kad tih 98% poraste na 100%, mi možemo slobodno da ukinemo Ministarstvo prosvete, bićemo verovatno jedina zemlja na svetu koja nema Ministarstvo prosvete. Šta to Ministarstvo prosvete u stvari treba da radi? Ako 100% ide na plate, onda su dovoljna dva službenika u Ministarstvu finansija da ukucavaju rashode i sve je rešeno. Nema dinara za bilo kakvo osmišljavanje, niti potrebe da se bilo šta osmišljava u jednoj tako važnoj oblasti kakva je prosveta za svaku državu, pa valjda i za našu.
    Ova vlada, a ni Ministarstvo prosvete, nisu učinili u proteklih godinu dana apsolutno ništa da nešto u toj logici promene. Potpuno je jasno da treba menjati način finansiranja prosvete, da treba osmisliti jedan način da ljudi koji rade efektivno u prosveti dobiju više, a da se više sredstava ostavi na razvojne poslove, jer, znate, prosveta je jedan inertan sistem i ako hoćete da je popravite u sledećih pet ili 10 godina, to morate da počnete da radite danas, da ne kažem juče.
    Prema tome, mi se zadovoljavamo time da su nama svi koji su zaposleni u prosveti praktično službenici Ministarstva prosvete, od univerzitetskih profesora do čistačice u osnovnoj školi, svi su u direktnom radnom odnosu sa Ministarstvom prosvete. Pri tom, škole uopšte nisu stimulisane da koriste svoje resurse u obogaćivanju ponude koju daju, kroz dodatnu nastavu, dodatnu edukaciju, itd.
    Sa druge strane, lokalna samouprava ničim nije stimulisana da se bavi, recimo, da dotira neku specijalizovanu školu u svom gradu, da ima neku specijalizovanu školu visokog ranga itd. To su sve stvari koje valja raditi. Ovako, iz godine u godinu, prosvetni radnici će dobijati sve manje i manje, trošićemo sedminu budžeta na njihove plate i, u stvari, prosveta će biti tamo gde jeste. Zahvaljujem.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Da li narodni poslanik Nikola Žutić, koji je izdvojio mišljenje na Odboru za prosvetu želi reč? (Da.)
    Reč ima narodni poslanik Nikola Žutić.
    ...

    Nikola Žutić

    Srpska radikalna stranka
    Gospodo poslanici, deo budžeta posvećen prosveti, pisan je u uopštenoj formi, bez konkretiziranja pojedinih stavki prihoda i rashoda.
    Na raspravi u Odboru za prosvetu, ministru Obradoviću sam postavio pitanje vezano za donacije od nevladinih organizacija, međunarodnih organizacija. Iz ovako uopšteno napisanog budžeta, ne vidi se koje su to nevladine organizacije, međunarodne organizacije. Da li one deluju sa antidržavnih pozicija ili sa antisrpskih pozicija? Ako takve organizacije deluju sa antidržavnih i antitradicijskih pozicija srpskog naroda, da li će njihove donacije uslovljavati prosvetnu politiku, koja neće ići u prilog državi i narodu?!
    Ako se posmatra istorijska retrospektiva, ali i današnje stanje u nekim državama koje brinu o svom suverenitetu, uočljivo je da su u prosvetno zakonodavstvo ubacivane odredbe o potrebi nacionalnog vaspitanja, uspostavljanja državne ideje, ali i državnog i nacionalnog jedinstva.
    Međutim, današnje srpsko prosvetno zakonodavstvo očišćeno je od takvih odredbi, pa se vodi pogubna politika prosvetnog liberalizma i nedozvoljene količine prosvetne autonomije, kada je u pitanju nacionalna državna strategija.
    Udžbenici su naročito veliki problem u celom prosvetnom sistemu. Pretpostavljam da će ministar odgovoriti da Ministarstvo prosvete nije ovlašćeno za vršenje nadzora nad naučnim i stručnim radom visokoškolskih ustanova, odnosno da svaki fakultet autonomno nastupa i samostalno kreira svoj stručni i naučni profil i to je po meni u redu. Ali, ne treba zaboraviti da u ozbiljnim državama, ministarstvo mora da usmerava nacionalni i moralni rad profesora, nacionalno i moralno ponašanje studenata.
    Na Odboru je gospodin ministar sam rekao, da već po pravilu, u periodu upisivanja godine, studenti koji nisu dovoljno radili, učili, organizuju štrajkove i to je u stvari istina. Postavlja se pitanje – da li je to moralna strana takvih studenata?
    Što se tiče nacionalnog kursa na pojedinim fakultetima društvenih nauka, uočljivo je da se pojedini fakulteti amerikanizuju, odnosno mondijalizuju, verovatno pod pritiskom raznih ranije pomenutih donacija i donatora. Tradicionalna nauka se potiskuje. Egzaktna naučna, istina, zasnovana se na dokumentarnim istraživanjima, stavlja u drugi plan, pred agresivnom strategijom anacionalne mondijalizacije, znanja i saznanja.
    Meni su se nedavno obratili studenti Fakulteta političkih nauka, njihov srpski politički forum, protestujući protiv, kako i oni sami kažu, amerikanizacije nastavnog i naučnog plana na Fakultetu političkih nauka. Slična je situacija na pojedinim katedrama Filozofskog fakulteta u Beogradu na kojima predavanja vrše anacionalni elementi prohrvatske orijentacije. Na pojedinim privatnim fakultetima, situacije je još gora, što se tiče nacionalnog i moralnog rada sa studentima.
    U više navrata u Skupštini sam pominjao anacionalno stanje na Pravnom fakultetu univerziteta ''Union'', postavljao pitanja ministru Obradoviću, ali sam dobijao, više-manje administrativne odgovore. Univerzitet ''Megatrend'', na primer, ranije je direktno finansiran od ''Eksim banke'', Orlando – Florida, kako bi se u Srbiji osnovala američka obrazovna institucija.
    Na kraju, postavljam pitanje – ko treba da štiti državotvorni, naučni i prosvetni suverenitet, ako ne Ministarstvo prosvete? Valjda neko u ovoj državi mora da vodi računa o antinacionalnim dešavanjima na fakultetima društvenih nauka. Ko je u Srbiji kontrolor nacionalnog i moralnog rada na fakultetima? Zakoni o visokom školstvu su po meni potpuno nedorađeni, zato predlažem ministru prosvete da razmišlja o izmenama i dopunama postojećeg Zakona o visokom obrazovanju. Zahvaljujem.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Da li narodni poslanici koji su izdvojili mišljenje na sednici Odbora za finansije žele reč, narodni poslanici Jorgovanka Tabaković, Radojko Obradović, Slobodan Maraš i Zoran Krasić? (Da.)
    Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović.
    ...

    Radojko Obradović

    Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
    Zahvaljujem, gospođo potpredsednice. Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, gospodo ministri, izdvojio sam mišljenje na Odboru za finansije. Obrazložiću to u nekoliko minuta.
    Prva ograničavajuća stvar za ovu raspravu jeste to što raspravljamo o budžetu za 2010. godinu, a još uvek ne znamo na koji način su trošene, i u kojim okvirima, pare za 2009. godine. Naime, potpuno je jasno da mora biti usvojen rebalans, a taj rebalans predstavlja, u stvari, kada se donese zakon o budžetu, a to je baza za budžet za narednu godinu. Druga stvar, jako je važno bilo raspravljati o Izveštaju Državne revizorske institucije i treća stvar, o završnom računu. Naravno, raspravljali smo poslednjih nekoliko godina o tome, ali, srećna okolnost je da je prvi put Državna revizorska institucija dostavila svoj izveštaj.
    Ono što se u javnosti najčešće pominjalo mislim da ni na koji način nije suština rada Državne revizorske institucije i to bih istakao i ovom prilikom. Suština nije da podnosi krivične i prekršajne prijave. Naravno, obaveza po zakonu je da za sve zloupotrebe i sve greške Državna revizorska institucija to treba da uradi. Suština je, da utvrdi da li su pare građana trošene racionalno i da li postoje sistemski propusti. Naša obaveza je da na to ukažemo i da u svim budžetima za narednu godinu, već smo imali priliku za 2010. godinu, otklonimo te propuste. Sumnjam da je greška jedino knjigovodstvenog karaktera i da će se otkloniti jednim popodnevnim kursom na koji će ići samo knjigovođe iz Ministarstva. Mislim da je greška drugačijeg tipa i da je o tome trebalo ovde da raspravljamo.
    Druga manjkavost je, da li će ovde postojati prateći zakoni koji treba da definišu izvršenje budžeta? Iz novina čujemo da ih ima, da će se pojaviti porez na imovinu i još neki drugi porezi. Zgodno je bilo i bilo bi neophodno da o tome raspravljamo odmah, tako da se postavlja osnovno pitanje – da li nama treba budžet i ako treba, šta je svrha tog budžeta? Da li je budžet samo hiljadu stranica različitih nekih brojeva, koji odslikavaju kako će se trošiti pare ili taj budžet ima daleko dublji karakter?
    Osnovna svrha budžeta je da nam pokaže kuda ide jedno društvo. Osnovna svrha budžeta je da kroz prihode i rashode pokaže kakva je ekonomska politika Vlade i kakva je politika Vlade uopšte, a da građani iz toga vide kakve su njihove kratkoročne i dugoročne projekcije. U ovom budžetu od hiljadu stranica o ekonomskoj politici ima samo jedna jedina stranica. Postoji Memorandum, ali bolje da ne citiram Memorandum, u raznim odeljcima ima raznoraznih stvari. O budžetu, kažem, o ekonomskoj politici ima samo jedna strana na osnovu koje ne može ništa da se zaključi o reformama.
    MMF je bio ovde i kao ključni problem Srbije je naglašeno da je problem javni sektor i problem je pitanje plata i penzija. O tim stvarima u Memorandumu i u budžetu nema gotovo ništa, osim da se plate zamrzavaju, odnosno plate i penzije se zamrzavaju još godinu dana i da će prvo usklađivanje shodno tome biti 1. aprila 2011. godine.
    Šta je strategija a šta taktika, teško može da se vidi iz ovog budžeta. Jasno je da je taktika zaduživanje, a šta je strategija i kakav će biti model rasta u budućnosti, to se iz ovog dokumenta ne može videti.
    Potpuno je jasno da je jedini izlaz za Srbiju otvaranje novih radnih mesta i strukturna reforma privrede.
    Kada pogledate ovaj budžet, predviđeno je da se sledeće godine broj radnih mesta u Srbiji poveća za nula procenata, a sledeće tri godine, do 2012. godine, broj novih radnih mesta je svega 31 hiljadu. Znači, krajem 2012. u Srbiji će biti 31 hiljada ljudi zaposleno više nego što je to danas. Ako je to toliko mali broj radnih mesta, onda je potpuno irelevantno da sad ovde govorimo o nekim procentima, procenama i nekim drugim kategorijama koje mogu da se pokažu ovako ili onako. Suština je u novim radnim mestima, njih nema i to najbolje govori o čitavom ovom dokumentu. Hvala. (Aplauz.)
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Slobodan Maraš.
    ...

    Slobodan Maraš

    Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, gospodo ministri, izdvojio sam mišljenje na Odboru za finansije. Nažalost, nisam bio u prilici da ga izdvojim u drugim odborima, jer nije bilo moguće to učiniti, ali moram prvo da kažem da je nakaradno sve što prati ovaj budžet. Imali smo kršenje rokova, Zakona o budžetskom sistemu, nisu postojale nikakve konsultacije sa vama, gospođo ministarka, što mislim da je bilo neophodno, jer ne verujem da vi želite da ovo bude samo vaš budžet i budžet premijera Cvetkovića, verujem da želite da imate i širu podršku.
    Farsa je ono što se događalo juče na Odboru i oko Odbora za finansije. Farsa je to što ste odbili, ne vi nego Skupština Srbije, odnosno oni koji je vode, da se raspravlja o Izveštaju Državne revizorske institucije i završnom računu za 2008. godinu pre ulaska u ovu raspravu o budžetu za 2010. godinu, iz prostog razloga da bismo videli gde su propusti, da bismo ukazali na to šta ne može više da se čini, u krajnjoj liniji, da biste vi koji vodite ovu Vladu znali gde ste grešili i da li je bilo nepravilnosti u načinu na koji ste vi radili.
    Problem sa ovim budžetom za 2010. godinu je što u njemu nema strategije i nema ekonomske strategije, jedina strategija koja postoji jeste da se ništa ne promeni. Ono kako ste vi juče rekli da je ovaj budžet socijalni i podsticajni, verujem da je samo vama jasno šta to znači. To znači, pre svega, da je on populistički – reći ćemo građanima i da ćemo da podstičemo privredu, a isto tako da ćemo i voditi računa o socijali. Verujem da svi građani najbolje znaju sami šta ih čeka u 2010. godini, jer se vidi iz ovog budžeta i onoga što je juče premijer u tri minuta, vi malo duže, pokušali da prezentujete, da se ništa promeniti neće.
    LDP je suštinu svojih amandmana usmerila ka oživljavanju agrara, odnosno ka podizanju budžeta za agrar, za prosvetu, za nauku, iz prostog razloga što imamo veliki problem sa tim što ova Vlada i dalje svoju politiku usmerava ka održavanju i subvencionisanju propalih javnih preduzeća. Moj kolega Kenan Hajdarević postavio je pitanje vezano za subvencije koje se odnose na ''Železnicu''. Mi smo najviše pokušali sa te stavke da skinemo i da preusmerimo na ove detalje za koje smo mislili da su vama važni, pre svega agrar. Vi ćete sigurno reći da je agrar za 2010. godinu veći nego za agrar za 2009. godinu, ali je manji nego što je bio 2008. godine.
    Vi ćete sigurno reći da su subvencije veće nego prošle godine, ali su manje nego što su bile u 2008. godini. Moram da vam kažem da je budžet za agrar skoro deset puta manji od ukupnog budžeta za penzije. Imamo veliki problem, što je i ministar poljoprivrede rekao, da sve obaveze koje postoje, pre svega prema penzionerima, o kojima vi jako vodite računa, o poljoprivrednim penzionerima, koje su dospele u 2009. godini, biće realizovane tek 2011. godine. Nismo dobili odgovor – zašto, ni od vaših saradnika iz Ministarstva finansije.
    Isto tako, gospođo ministarka, postoji ustavna obaveza kada je u pitanju Vojvodina. Najmanje 7% iz budžeta Srbije da se izdvoji za budžet AP Vojvodina. Kada malo analiziramo, pošto ste vi ovaj put izbegli, odnosno tako sastavili budžet gde nema posebnog člana, kao što je do sada bio član 4. koji je govorio koliko sredstava ide, pa sve preostalo u iznosima – kada saberemo tih 26 milijardi koje idu na kapitalne rashode i još 6 milijardi, koliko će iznositi transferi lokalnim samoupravama, mi shvatamo da će svega nešto više od procenta ili procenta i po od tih predviđenih 7% ići za kapitalne investicije. To je rekao i sam pokrajinski sekretar za finansije, koji je najavio i rebalans budžeta, zato što mnoge stavke, zbog kašnjenja usvajanja Statuta i odnosa koji je Vlada imala prema Statutu i prema Zakonu o nadležnostima, nisu stigle da se obuhvate ovim budžetom, niti budžetom za AP Vojvodina. Mislim da ćete o tome morati voditi računa i da ćemo se vrlo brzo videti na rebalansu.