Pre nego što nastavimo rad, na osnovu člana 88. stav 2. i člana 85, dajem obaveštenje narodnim poslanicima. Danas će pauza biti određena, u trajanju od sat vremena, između 16.00 i 17.00 časova. Razlog za određivanje pauze u 16.00 časova jeste što je do 16.00 rad sednice Narodne skupštine u direktnom prenosu na programu RTS.
Posle 17.00 časova radićemo na osnovu člana 85. i produžićemo rad i posle 18.00 časova, raspravom o načelnom pretresu tačke koja je na dnevnom redu, a odloženi prenos toka naše sednice od 17.00 časova započeće na programu RTS u 20.20 časova. Zahvaljujem poslanicima koji su imali drugačije pretpostavke.
Ako pogledate u ukupno vreme koje je na raspolaganju za raspravu, pošto ćemo od 17.00 časova biti u raspravi po prijavama za reč, ne mogu da procenim tačno vreme dokle ćemo raditi, ali ne verujem da će biti dalje od 20.00 časova, tako da je to sa rezervom, za moju ličnu procenu.
Molim narodne poslanike da sačuvaju sve svoje izjave za vreme kada će biti u pravu da imaju reč.
Narodni poslanik Aleksandar Pejčić želi repliku na izlaganje narodnog poslanika Vlajka Senića. Nemate pravo na repliku.
Narodni poslanik Milan J. Nikolić ima reč, pa narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Poštovano predsedništvo, uvažena gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ne postoji značajni zakonski projekat koji u toku jedne godine ovaj parlament donosi od projekta budžeta za određenu godinu. Od toga koliko se dobro analizira makroekonomska pozicija naše zemlje, kakva su kretanja bila tokom ove godine, kakva su kretanja u okruženju, kakvo nam je stanje u privredi i kakve su nam mogućnosti, šta želimo da u narednoj godini i u budućim godinama ostvarimo, kakvu ćemo makroekonomsku politiku definisati i koje ćemo instrumente uključiti, zavisi koliko ćemo i kako naredne godine i ubuduće živeti.
Nalazimo se u veoma složenom ekonomskom trenutku i svaka pogrešna odluka može da donese dalekosežne posledice. Mi zapravo donosimo budžet na kraju jedne godine koja je u svetu i kod nas bila opterećena mnogim okolnostima koje prilikom donošenja budžeta za 2009. godinu nisu dobro sagledane, neke doduše od tih okolnosti nismo ni mogli sagledati. Zbog toga je došlo do rebalansa budžeta i odstupanja od budžetom postavljenih makroekonomskih ciljeva. Da nije bilo više značajnih mera koje je Vlada Republike Srbije tokom godine predlagala, usvajala i realizovala posledice svetske ekonomske krize bile bi katastrofalne, pad bruto društvenog proizvoda daleko veći i svi ekonomski indikatori, koji su ionako loši, bili bi daleko gori. Mi moramo da usvojimo budžet za 2010. godinu u uslovima kada još uvek nemamo jasnu sliku koliko će još kriza trajati, da li će se ona produbljivati, iako će, sudeći po naznakama u najvećim ekonomija, ista da jenjava.
Što se tiče naše nacionalne ekonomije, ne vidi se niti u naznakama slabljenje svetske ekonomske krize. Upravo iz tih razloga odgovornost je veća da se donese budžet koji će se u svim pozicijama realizovati, posebno u makroekonomskom sprovođenju politike. Ako pođemo od ekonomskih kretanja u ovoj godini dolazimo do podataka da je zbog efekata ekonomske krize došlo do drastičnog smanjenja privrednih aktivnosti, opala je spoljnotrgovinska razmena, opala je tražnja u zemlji, smanjena je kreditna aktivnost i došlo je do ozbiljnog pogoršanja likvidnosti preduzeća.
Prema kretanjima za prvih devet meseci došlo je do pada bruto društvenog proizvoda za 4,1%, industrijske proizvodnje za 15%, prerađivačke industrije za 19,4%, promet u trgovini na malo je opao za 18,2%, izvoz je opao za 23,4% i uvoz robe za 31%. Neto priliv stranih investicija se kretao na nivou od milijardu eura. Zahvaljujući merama preduzetim od strane Vlade Republike Srbije, poslednjih meseci, dolazi do stagnacije i zaustavljanja pada bruto društvenog proizvoda i spoljnotrgovinske razmene, tako da su procene, to je već rečeno, da ćemo do kraja godine bruto društveni proizvod smanjiti od 4,1% na 3% pada, a da će izvoz, takođe, biti na nivou smanjenja od 22%.
Za 2010. godinu projektovani su osnovni makroekonomski ciljevi, rekao bih, ambiciozni, imajući u vidu sadašnji ekonomski trenutak, ali ne i nerealni rast bruto društvenog proizvoda za 1,5%, rast lične potrošnje za 3,6%, pad državne potrošnje za 7,2%, rast investicija 4,7%, rast izvoza za 6,2%, inflacija bi se kretala u procentu oko 6% i rast uvoza za 4,8%.
Ne projektuje se dalji pad zaposlenosti. Pored merljivih ciljeva planira se održavanje makroekonomske i finansijske stabilnosti u uslovima krize, kroz oporavak privrede i stvaranje uslova za povratak održivih realnih stopa, nastavak procesa evropskih integracija i sprovođenje strukturne reforme, posebno reforme javnog sektora.
Podrazumeva se da se sve ovo mora ostvariti u uslovima ekonomske krize, koja će, kako slabi, biti i u narednoj godini i koja je glavni ograničavajući faktor za realizaciju ovih ciljeva. Od presudne je važnosti budno praćenje kretanja u globalnom okruženju u ekonomiju i blagovremeno prilagođavanje kako bismo očuvali makroekonomsku i finansijsku stabilnost. Neophodna je stalna i suštinska koordinacija svih činilaca u kreiranju i sprovođenju monetarne i fiskalne politike. Važno je dosledno nastaviti sa sprovođenjem započetih reformi u javnom sektoru, posebno u organizaciji državne uprave, zdravstva, penzionog sistema i obrazovanja.
Ovako dosledna realizacija reformi sigurno će omogućiti smanjenje rashoda iz budžeta, a obezbediće se sredstva za povećanje iznosa za kapitalne investicije, posebno izdvajanja u infrastrukturu. Neophodne su vrlo konkretne mere za smanjenje javne potrošnje i sprovođenje štednje kod svih budžetskih korisnika, čime bi se na najbolji način kontrolisala inflatorna kretanja i realizacija postavljenih makroekonomskih ciljeva.
Dame i gospodo, po svemu sudeći poslovna i fiskalna 2010. godina će se po mnogo čemu karakterisati kao presudna za nacionalnu ekonomiju Srbije. Kao prvo, neophodno je privesti kraju proces privatizacije, a sredstva iz privatizacije iskoristiti za razvoj investicija i projekata koji imaju tržišnu šansu. Ovoj zemlji je potreban posao, mora se učiniti sve da se smanji stopa nezaposlenosti. Mislim da bi se zaposlenošću posebno razrešili mnogi drugi problemi koji opterećuju ekonomiju ove zemlje, pre svega u poboljšanju egzistencijalnog standarda ljudi, punjenju budžeta i ranije realizacije makroekonomske politike. Gorući problem neravnomernog regionalnog razvoja se mora rešavati razvojem investicija u nerazvijenim regionima.
Potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju mora što pre da se realizuje kako bi se preko pristupnih sredstava pospešio razvoj. Započeti infrastrukturni projekti se moraju nastaviti, jer je posebno putna infrastruktura poslovni preduslov razvoja zemlje i stvaraju se uslovi za unos inostranog kapitala.
Može se zaključiti iz makroekonomskog okvira koji nam je priložen u budžetskom Memorandumu, uz ovaj Predlog budžeta, kao i ostvarenim makroekonomskim i fiskalnim rezultatima u 2009. godini, da svi zahtevi korisnika i svi predlozi nisu mogli biti zadovoljeni ovakvim rasporedom utroška sredstava budžeta. Ne može se poreći ni činjenica da je Vlada učinila napor da se planirana ekonomska politika u ovim dokumentima sprovede i kroz planiranje, odnosno izvršavanje ovog Predloga budžeta u 2010. godini, koji pred nama stoji danas.
Razumem da nije bilo ni lako ni jednostavno da se u ovoj situaciji, rukovodeći se glavnim ekonomskim pokazateljima o ukupnoj ekonomskoj moći države, pa i stanovništva, određeni iznos sredstava izdvoji za finansiranje funkcija države, njenih obaveza i aktivnosti njenih organa.
Drugi, ne manje važan segment, jeste ekonomska stručna analiza prema kojoj je bilo neophodno da se sagledaju sve potrebe, odnosno preciznije zakonske obaveze Srbije koje postoje, a nisu izmirene prethodnih godina, kao i nove obaveze države koje treba iz budžeta finansirati u toku 2010. godini, za koju se budžet predlaže. Pri tome je potrebno da se planirani ukupni iznos sredstva rasporedi na najbolji mogući način i da se njima zadovolje u dobroj meri zahtevi svih budžetskih korisnika.
U ovoj situaciji se osvrćem na deo koji mene kao predstavnika privrede posebno zanima, a to je opredeljenje Vlade da se i u ovako ograničenim sredstvima budžeta koja ostaju, posle zadovoljenja osnovnih klasičnih funkcija države, pre svega mislim na plate zaposlenih i druge pripadajuće materijalne i osnovne troškove vezane za rad državnih organa, budžet predloži u okviru parametara ustanovljene poreske politike bez povećanja poreskih stopa, što je, čini mi se, značajan doprinos u ovom trenutku.
Drugi segment, po meni važan, jeste da ima i u ograničenim okolnostima i mesta za podsticaj i druge namene u privredi, ovo posebno zbog toga što mislim da je to na najbolji način upotrebljen novac iz budžeta, jer se njime omogućava višestruka korist, što u vidu povećanja proizvodnje, što zapošljavanja, a konačno i kroz porez i druge dažbine taj novac se ipak na najbolji način vraća u budžet.
Da budem iskren, kao i prošle godine, i ove godine sam imao zebnju, pre uvida u budžet, da će Vlada radi zadovoljenja zahteva budžetskih korisnika i obezbeđenja svih podnetih predloga za finansiranjem, podići stopu PDV. To je za mene dobar znak da je Vlada bez povećanja stope glavnih poreskih oblika, pre svega mislim na stopu PDV, uspela da sklopi budžet koji u datim uslovima, po meni, predstavlja realnost u budžetskoj, odnosno ekonomskoj politici Vlade za 2010. godinu. Ovo ukazuje da je Vlada rešena da u 2010. godini vodi čvrstu ekonomsku i fiskalnu politiku.
Pretpostavljam da je Vlada imala na umu da će u 2010. godini u izvršavanju ovog budžeta morati budno da dežura nad svim posebno prioritetnim projektima i rashodima iz budžeta, pa će se u skladu sa tim i rukovoditi u politici izvršavanja rashoda budžeta, što neće, po mom sudu, biti ni lak ni jednostavan zadatak, s obzirom na okolnosti u kojima će poslovati ukupna privreda zemlje, posebno u uslovima svetske krize koja će se sasvim sigurno odraziti negativno na ukupan privredni ambijent u kome će se morati poslovati i u idućoj godini.
Dakle, privredi predstoji vrlo težak zadatak da se održi postojeći nivo proizvodnje i, kako god je to moguće, povećati njen obim i kvalitet, da se izmire obaveze prema državi, partnerima i zaposlenima, a da će Vlada voditi čvrstu ekonomsku i fiskalnu politiku kako je i predstavljeno Predlogom ovog budžeta. Iskreno verujem da će Vlada zakonskim projektima posebno opredeliti sredstva za subvencije kako bi se moglo da videti sa koliko će od tih sredstava privreda moći da računa, jer je respektabilna pomoć koja je bila u toku ove godine, to je broj jedan. Broj dva, mislim da tokom ove godine i pored neophodne samostalnosti NBS, ekonomska politika i monetarna politika, rekao bih Vlada Republike Srbije i NBS moraju biti nokat i meso kako bi sinhronizovano mogli da donose odluke koje su neophodne za potpunu realizaciju postavljenog budžeta.
Poslanička grupa SPS i JS će podržati ovakav predlog zakona u uverenju da će se potpunom realizacijom ovako postavljenih ciljeva makroekonomske politike i realizacijom budžeta stvoriti platforma da u narednim godinama, 2011. i 2012, krenemo u ozbiljan razvoj ekonomije ove zemlje. Hvala lepo. (Aplauz.)

Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Zahvaljujem. Ove godine sa posebnim zadovoljstvom počinjem priču o Predlogu zakona o budžetu za 2010. godinu, a razlog za to je sledeći – mi priču o javnim finansijama Republike Srbije možemo da delimo na period do 1998. godine, kada smo imali Službu društvenog knjigovodstva kao jednu od najcelovitijih službi u kojoj su bili mogući svi finansijski tokovi da se vide, kontrolišu, prate i da se na osnovu njih i kreira neka ekonomska politika ove države, i na period od 1998. godine do 2009. godine, kada apsolutno nije postojala nikakva, ili makar ne prava, revizija završnih računa, u smislu da je neko objektivno, stručno i nepristrasno telo moglo to da kontroliše.
Čula sam da se pominju izvršene revizije gradskog budžeta i jedna revizija, ovde, završnog računa. To se ne može tretirati revizijom koju rade konsultantske kuće, koje, to je poznato odavno, za veliki novac koji im platite, napišu ono što naručilac zahteva.
Imamo prilike da vidimo takve revizorske izveštaje, za mnoge firme, preduzeća, koja na primer šest meseci unapred pune stupce poslovne štampe, koje govore o biznisu, kao najuspešniji privrednici, da bi se posle šest meseci našli sa one strane brave i za njih se vode istražni postupci itd. Čak je, na primer poslednji slučaj, i „Metals banka“, koja se do pre šest meseci nalazila na svim naslovnim stranama ''Bankara'', ne znam kojih časopisa još, sa njima je sarađivala Evropska banka za obnovu i razvoj, preko njih plasirala određene kredite, a onda je ispalo da je banka u dubiozi itd.
Period javnih finansija Srbije od 27. novembra ove godine kreće drugim tokom. Najozbiljniji predlog, koji želim da uzmu u razmatranje oni kojima je stalo do ove države je, da se gospodinu Sretenoviću i njegovim saradnicima obezbede primanja, koja nisu poznata i javna nijednom drugom funkcioneru, građaninu Srbije, dakle, toliko visoka da bi mogli da zadrže nivo objektivnosti koji je prikazan u Izveštaju koji smo dobili, nivo stručnosti i objektivnosti.
Prvi put molim nešto predsednika ove države. Molim gospodina Tadića da ovim ljudima dodeli neki orden najvišeg ranga za Izveštaj koji smo dobili. Takođe, izvinjavam se javnosti što sam svojevremeno pogrešnoj osobi dala pohvalu za prikaz onoga što su neidentifikovani sopstveni prihodi, o kojima država i građani nemaju pojma. Za hrabrost sam pohvalila prisutnu gospođu Dianu Dragutinović, ministra finansija, koja jeste, doduše, zbog te izjave imala prilično problema, ali to nije bila izjava koju smo prvi put čuli od nje. Ta izjava je već bila sadržana u Izveštaju revizora, dokumentovana podacima, samo što mi kao javnost nismo imali prilike da je čujemo, jer je to bio tok kada je ovaj izveštaj od Nacrta prerastao u Izveštaj i bio u vreme njegovog potvrđivanja u Vladi.
Priča o budžetu u ovoj godini mora da počne pričom o Izveštaju o završnom računu za 2008, gde na strani sedmoj Državna revizorska institucija konstatuje da ''glavna knjiga'' Trezora, a to je osnovna knjiga u kojoj se vode prihodi i rashodi, ne sadrži prihode i izdatke iz ostalih izvora indirektnih korisnika budžetskih sredstava.
Na strani osmoj kaže da u Nacrtu završnog računa nisu sadržani prihodi i izdaci iz ostalih izvora indirektnih korisnika sredstava budžeta zato što se preuzimaju podaci iz ''glavne knjige'' Trezora, a u njima se ovi prihodi i rashodi ne vode. Na toj istoj strani, u tački 4) se kaže, ''zaključni list'', znaju knjigovođe šta je to, ali ne one knjigovođe koje se optužuju, nego prave, da se podaci o preuzetim neizmirenim obavezama, o datim, a neopravdanim avansima itd. ne evidentiraju u skladu sa Pravilnikom o standardom klasifikacionom okviru i Kontnom planu za budžetski sistem, a to je za vas u Ministarstvu finansija Ustav nad ustavima, knjiga nad knjigama.
Ono što je Državna revizorska institucija rekla nama svima, bilo je sledeće, da ne gubim svoje vreme na čitanje Izveštaja, prevešću ga na jezik razumljiv svima – indirektni budžetski korisnici kojima je Vlada omogućila zakonima, ovde je popisano njih 46, plus Ustav, u njima je tri uredbe i jedan pravilnik, da naplaćuju razne vrste usluga u ime države, po propisima koje je ova država, ova vlada, u ovom parlamentu, donela, uglavnom, svojom većinom.
Ali to što naplate ti indirektni korisnici – znate li koliko prikažu u Vladi i budžetu? Samo onoliko koliko mogu da dokumentuju računima o trošenju tih prava koje su prihodovali.
To znači da se u ''glavnoj knjizi'' Trezora, koja se ne vodi u skladu sa članom tim i tim, ne sadrže promene, odnosno ne sadrže svi prihodi i izdaci već da se evidentiraju samo utrošci. Da li jedan građanin Srbije može kada treba da plati onaj godišnji porez na dohodak građana, koji je određen na neki nivo, milion i 200 ili 300, godišnje, da kaže – izvinite, ja vama ne mogu da platim porez za prihode preko milion i 300, platiću vam samo za ono što vam nisam opravdao troškovima? Ima li građanin na to pravo?
Na osnovu čega i vi imate pravo da samo konstatujete? Vi ste rekli – ima milijardu i 300 takvih prihoda. Tvrdim da ih ima više. Nije reč samo o indirektnim i direktnim korisnicima koji vam prikazuju samo one prihode koje mogu da opravdaju trošenjima, a razliku, odnosno suficit, nigde ne možete ni da vidite ni da obuhvatite.
Šta rade građani? Zašto nemamo izveštaj o tome, odnosno nemamo ustanovljene mogućnosti da građani prate ono što plaćaju u zdravstveni ustanovama? Nema, zato što ste vi hteli da ostavite, ne vi lično, vi kao država, sistem neregulisanim, da biste u neuporedivosti podataka i u nemogućnosti da se prate ovi parametri mogli da radite ono za šta vas ne može niko direktno optužiti kao zloupotrebu. Nažalost, ta optužba danas postoji i sadržana je u ovom izveštaju.
Šta je još zanimljivo? Prihodi od izvornih aktivnosti indirektnih korisnika nisu potpuni, molim vas, zabeležite, strana osma tačka 5) kaže – prihodi od izvornih aktivnosti indirektnih korisnika nisu potpuni i iskazuju se samo u visini njihovih izdataka. Znači, ne prikažu sve što su prihodovali, prikažu, vam, samo ono što su potrošili. To je prevod koji sam dugovala građanima.
Jedan od zaključaka koji brine, u trenutku kada donosimo budžet, jeste da podaci u ''obrascima'' koji sačinjavaju završni račun, jer danas pričamo o planu, ovo je problem za nas – šta će iz ovog plana biti stvarno trošenje, a reći ću šta je najveći problem za ovaj budžet, nisu sveobuhvatni, tačni i međusobno uporedivi, jer ne sadrže sva stanja i promene na imovini, potraživanjima, obavezama, izvorima finansiranja, rashodima, izdacima, prihodima i primanjima.
Može gospodin premijer da obećava kako će biti ubuduće, ali za ovo što je bilo, što je startna osnova, treba položiti račun.
Šta je problem? Ministarstvo finansija je, na primer, prvo zaduženo da ima internu reviziju i internu kontrolu u svom organu. I kontrolu i reviziju. Interna kontrola treba da omogući, namerno zbog građana moram nekoliko stvari da navedem iz samog Izveštaja, dakle, treba da obezbedi primenu zakona, čuvanje sredstava i ulaganje od gubitaka, uključujući i od prevare, nepravilnosti i korupcije, integritet i pouzdanost informacija i podataka, i da je za to odgovoran rukovodilac direktnog ili indirektnog korisnika, znači, za čuvanje sredstava, za pouzdanost informacija, ali, čak, i od greške, odgovoran je rukovodilac, ne knjigovođa, kome velikodušno obećavate slanje na obuku.
Ovo je zakon, ne čitam novinski tekst!
Dalje, vi, svi korisnici budžetskih sredstava, prvenstveno ministarstva, morate da imate internu kontrolu, jer kad god dođe revizija, koja je zakonom ustanovljena, po međunarodnom standardu revizije ISO 315, da bi revizor razumeo, da se ne pravdamo knjigovodstvenim greškama, pa da kažemo – niko nije ukrao novac, samo nije u sefu nego je smešten u drugu sobu, vi to hoćete da kažete, a nije tačno, dakle, kad dođe, da bi mogao da razume pravno lice kod kojeg čini kontrolu, treba da ima izveštaj te interne kontrole, i to takav, da može da proceni rizik postojanja materijalne greške u finansijskom poslovanju, koja može da bude posledica ili namerne greške ili kriminala. Ovo je standard, revizijski standard.
Tu internu kontrolu ima ustanovljeno četiri-pet ministarstava, samo dva od 25 kontrolisanih, imaju i izveštaj te interne kontrole, koja je trebalo da obezbedi da nema nerazumevanja, odnosno nema pravdanja greškom, jer se u kontroli to sve eliminiše.
U Ministarstvu finansija, upozoravam dugo i uporno, nema Uprave za javni dug, u stvari problemi su još i veći, a mi za njih nismo mogli da saznamo, a to je da nisu formirana, a sistematizacijom jesu predviđena, Odeljenja za standarde i interne finansijske kontrole izvršenja budžetskih sredstava. Zašto je problem to? Zato što je ustanovljeno da se nalozi za plaćanje daju bez prave prateće dokumentacije koja mora da bude zasnovana na zakonu i da samo takva bude osnov za plaćanje. To piše na dvanaestoj strani, jer preuzimanje obaveza mora da podrazumeva postojanje kompletne dokumentacije.
Šta sve od građana tražite za najobičniju informaciju ili dokaz da postojimo, da smo živi?! Stotinu puta moramo da vadimo jedna te ista dokumenta. Stalno moramo da dokazujemo da smo zaposleni ili da smo nezaposleni, da su nam deca redovni studenti kada ostvaruju najmanje pravo, a vi možete da imate sve procedure propisane, da se pozivate na zakone, ali ne morate da ih primenjujete.
Još samo jedan detalj iz ovog izveštaja. Ne zanimaju me pojedinačna ministarstva, bavim se principijelnim i sistemskim stvarima, ne zanima me nijedno ime pojedinačno, to je problem građana i oni će to da cene.
Na osnovu onoga što je pokazala ova kontrola, revizija za 2008. godinu, zaključeno je da interna revizija, koja jeste bila obaveza Ministarstva finansija, nije uspostavljena, od 18 u 11 ministarstava, jeste u sedam, a izveštaj je sačinjen samo u pet. Nemate ljudi ili imate višak zaposlenih, ili treba da dobiju jedinice onih 2224? Šta je u pitanju? Na osnovu tih prikupljenih podataka interna revizija nije organizovana na odgovarajući način, a morala bi da svojim funkcionisanjem omogući doslednu primenu zakona i poštovanje pravila interne kontrole, kao i ostvarivanje drugih ciljeva zbog kojih se, u skladu sa zakonom, osniva.
Svi smo svedoci, ovde smo već dva puta menjali Zakon o sprečavanju pranja novca. Da li se sećate da ste svakoj menjačnici, svakom advokatu, ustanovili obavezu evidentiranja, prijavljivanja i javljanja bilo koje sumnjive transakcije, lica, porekla, lične karte itd? Imate zakonsku obavezu, ona je u 2007. godini ustanovljena, da ova interna revizija i kontrola funkcionišu i rade, da obezbede građanima informaciju o trošenju sredstava. Vi ne morate – zato što nema sankcije, i Izveštaj Državnog revizora za vas je, pre svega, javna sankcija samim obelodanjivanjem.
Ono što mene najviše brine jeste, i pored postojanja ovog izveštaja, čak neću da ulazim u formalnosti, odnos prema regulatornim telima, nepostojanje formalnih uslova da se o tome raspravlja, meni ne možete da zabranite i nikome da o ovome raspravlja, što se vi niste ni u jednom trenutku u pravljenju novog budžeta osvrnuli na osnovane primedbe koje postoje u ovom izveštaju. U popisu ovih 46 zakona, plus Ustav, u kojima ima tri uredbe, jedan pravilnik, ne postoji zakon koji bi mi u nazivu mogao reći na osnovu kojeg prava Vlada, u ime države, daje pozajmice raznim privatnim pravnim licima, privrednim društvima, javnim preduzećima, organizacijama kojima bez ikakvih kriterijuma ili zakona može ili da otpiše, ako želi da restrukturira, odnosno ''udesi mladu'', da proda nekome otpisujući dugove koji idu na teret svih nas, a prodajući čisto preduzeće, ili da pretvara u vlasnički ulog te pozajmice.
Odakle pravo jednom čoveku ili dvadesetorici ljudi u Vladi da mimo Zakona o privatizaciji, mimo Zakona o javnim preduzećima, mimo Zakona o javnom dugu, mimo svih sporazuma kojima smo se zadužili, vi budžetski novac dajete nekome, ne znamo zašto, ne znamo po kojim merilima, kriterijumima, ne znamo koji su efekti i onda odlučite u jednom trenutku da izvršite otpis toga ili konverziju u ulog.
Lično se zalažem za veću ulogu države u ovom društvu, jer država ne sme da se povlači ni iz odgovornosti za socijalni mir, pre svega iz odgovornosti da vodi računa o zaposlenosti, ali mi nikad nismo dobili izveštaj, gospođo Dragutinović, za taj član zakona, koji je i ranije bio sadržan u Zakonu o budžetu, kojim ste dobijali pravo od ove Skupštine da dajete pozajmice, a onda vršite otpise. Da ste makar jednom uz novi budžet dostavili i rekli – postoji strateško preduzeće u jednom delu Srbije gde svi žive od njega, gubitaš je, ali moramo da finansiramo? Ne, dovoljno je da dobijete odobrenje da radite ono za šta nikome nećete položiti račun!
Ovaj novi budžet je vrhunac po toj vrsti traženja odobrenja da imate veću moć od organa koji vam tu moć odobrava. Vi od Skupštine tražite, članom 10, da možete, dakle, ako se budžet ne puni dovoljno predviđenom dinamikom i ako sve mere koje preduzimate za punjenje budžeta ne uspeju, da izuzetno od člana 61, koji definiše da nema prelivanja sredstava između zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, čak i to biste da uradite i vi ćete to i da uradite ako za ovo bude glasalo 126, vi ukidate podelu na tri grane vlasti time što ćete uskratiti finansiranje bilo kojoj od ove tri grane i tražite da (čitam član 10. stav 3.) u slučaju da se primanja budžeta ne ostvaruju u predviđenoj dinamici, mimo člana 62. i izuzetno od člana 61 – ''Vlada donosi odluku da se iznos aproprijacije koji nije moguće iskoristiti, unese u tekuću budžetsku rezervu i može se koristiti za namene koje nisu predviđene ovim zakonom...''
Verujte mi da nisam verovala da je moguće da u jednom dokumentu piše ovako nešto – tražite pravo da raspodeljujete sredstva mimo zakona.
Pre nego što mi kažete da je isteklo vreme, 134 milijarde prihoda od PDV u zemlji jeste loše projektovana cifra ili uračunato povećanje PDV, što ću obrazložiti u raspravi kada krenemo pojedinačno.

Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima narodni poslanik Nenad Popović.

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministre, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, jednom je jedan kritičar govoreći o umetničkim delima rekao –kako dobro umetničko delo ima hiljadu mana i vrlina, i može se hvaliti i osporavati na mnogo načina, dok loše umetničko delo ima samo jednu manu – što uopšte postoji.
Dakle, problem sa ovakvim budžetom je što uopšte postoji i najpoštenije bi bilo da ga povučete iz procedure. Ali, ako već moram da govorim o ovako lošem delu, kao što je ovaj budžet, podsetiću vas da je premijer Cvetković, govoreći o njemu rekao kako je ovo što je pred nama razvojni budžet.
Tu bih se složio sa premijerom, istina je, ovaj budžet je kako kaže naš premijer Cvetković, razvojni. Ali je samo jedan mali problem što budžet nije razvojni za privredu Srbije i za obične građane Republike Srbije, ovaj budžet je razvojni samo za državnu administraciju. Ovakvim budžetom razvija se i goji administracija i oni koji žive na grbači gladnih ljudi, i uništavate srpsku privredu ovim budžetom.
Ovaj budžet, dakle, nije razvojni. On je razorni! Praksa ove vlade je da se svaki budžet koji predlaže kvalifikuje kao vrata na bašti nekog budućeg ekonomskog blagostanja Srbije. Takođe, i svaki lekar koji nema lek pacijentu nastoji da stvori ma kakvu lažnu nadu za ozdravljenje.
Šta svako ko nešto zna o finansijama ima pred očima kad čuje za neki razvojni plan? On odmah pomisli na investicije, na nova radna mesta, na nove proizvode, na povećani izvoz. Međutim, u ovom budžetu toga nema. Da bi ovaj budžet bio razvojni, a ne razorni, u njemu ne bi bilo sledeće: rasta manjka u budžetu sa 70 na 107 milijardi dinara, povećanja učešća plata državnih službenika na 63% budžeta, troškova kamata od 35 milijardi dinara, izdvajanja za čuveni "Fijat" od 150 miliona evra, vraćanje duga 292 milijarde dinara i raznih rasipanja u vidu tzv. usluga po ugovoru specijalizovanih usluga, i agencija sa nerastućim budžetom. Zbog zamerki koje iznosimo na ovaj budžet vi nas nazivate pesimistima. Kao nepopravljive optimiste želim da vas podsetim da su pesimisti u stvari optimisti sa iskustvom.
Mi znamo da iz ovog ovakvog budžeta ne stoji bilo kakav razvoj, već dalje razaranje srpske privrede. Već smo navikli da Vlada daje, takođe, lepa imena svakom novom budžetu. Prethodni budžet ste nazvali –restriktivni, pa je i on povećao manjak, dugove i opterećenja za privredu, a i za građane. Taj budžet je trebalo da bude restriktivan jer ste u njega ugradili zamrznute plate, penzije i zabranu zapošljavanja u državnoj upravi. Rešili ste da štedite na standardu državnih službenika i penzija. Zaboravili ste da štedite, na nabavkama nameštaja za nove kabinete, na novim automobilima, službenim putovanjima itd.
Da ste neka štedljiva Vlada prvo biste štedeli na sebi. Ukinuli biste nepotrebna ministarstva, agencija i komisije. Smanjili biste broj savetnika, državnih sekretara, i pomoćnika. Ne možete tražiti reforme drugih, a da u isto vreme ne menjate ništa u sopstvenom dvorištu. Sada svi već znaju da je ovo najveća Vlada u Evropi, a među tri najveće u svetu. To joj nije najveća mana. Najveća mana je to što je nesposobna. Šta bi se desilo da se ukine Ministarstvo za nacionalni investicioni plan? Šta bi se desilo da se spoje Ministarstvo kulture, vera, Ministarstvo dijaspore i Ministarstvo za manjinska prava? Šta bi se desilo da se spoji Ministarstvo trgovine sa Ministarstvom ekonomije, i da se konačno poveže Ministarstvo obrazovanja sa Ministarstvom nauke?
Ne bi se desilo ništa, ali bi se mnogo uštedelo. Imali bismo šest ministara manje, oko 30 savetnika manje, kao i stotine službenika u kabinetima manje. Ovako imamo vojsku ministara, a korist malu. Uštede bi se merile milijardama dinara. Da ste se bar malo potrudili oko javne uprave i njene racionalizacije, sigurno bi vam upalo u oči da se za Kancelariju za decentralizaciju u ovom budžetu povećavaju troškovi na 24 milijarde dinara. Šta je to još decentralizovano po njihovim savetima da biste za njeno delovanje izdvojili ovoliku sumu?
Rekli ste da ovaj budžet smanjuje javnu potrošnju. Kakvo je to smanjenje javne potrošnje, kada je budžet sa 719 narastao na 762 milijarde dinara? To je rasipnički, a ne štedljiv budžet! U budžetu je sve veći udeo plata državnih službenika, 182 milijarde dinara, i penzija – 215 milijardi dinara, što je dobro za te građane, ali to ne možete da prikažete kao razvoj. To su ljudi zaradili.
Nikakve retoričke i teorijske figure ne mogu od manjka od 107 milijardi dinara da naprave osnovu za razvoj Srbije. Može, ali ako je taj manjak uložen u puteve, poljoprivredu, industriju i u izvoz. Na ovaj način ovaj manjak će da pokaže svoje razarajuće dejstvo.
Vlada pokušava da budžet sa 107 milijardi manjka predstavi kao razvojni, iako je manjak povećan za 37 milijardi, u odnosu na ovu 2009. godinu. Za nas koji se bavimo realnom ekonomijom to je 400 miliona evra više opterećenja za poljoprivredu i građane, koje će biti finansirano iz kredita.
Samo da napomenem da ovi krediti, takođe, imaju svoju kamatu, pa nas to košta još dodatnih 10% na godišnjem nivou. I to bismo mogli da prihvatimo – da znamo za šta se to zadužujemo. Da li se od tih para nešto gradi? Da li je podignuta neka fabrika? Da li će neko dobiti zaposlenje? Kada bi se te pare koristile za privredu, mogli bismo to da prihvatimo i tada bi naša deca plaćala veći porez nego mi, a inače već previše plaćamo.
Pošto je ovo Srbija danas, 2009. godine, mi nemamo kao država važnije ciljeve od očuvanja domaće privrede, očuvanja radnih mesta u Srbiji i zaštite standarda građana u Srbiji. Toga u ovom budžetu nema. Da postoji razvojni program i da je ovaj budžet razvojni, ne bi se desilo da su subvencije privredi na nivou od 3,5 milijarde dinara ili da prevedem – 0,5% budžeta.
Subvencije bi trebalo za privredu da budu 20 puta veće i da iznose 10%. Kada pročitate podatak da su izdvajanja za usluge po ugovoru u ovom budžetu vredne 4,8 milijardi dinara, a da su subvencije privredi 3,5 milijarde dinara, tada vam je jasno koliko je pažnje poklonjeno rastu privredne aktivnosti u Srbiji i konkurentnosti naše privrede. Da su se investicije povećale za ovih 37 milijardi dinara manjka, pa da razumemo povećanje manjka kao cenu nekog ubrzanog razvoja.
Nažalost, nije tako. Manjak ste povećali za 400 miliona evra, a dajete od tih 400 miliona evra u investicije samo 60. Nema od 60 milijardi koridora, luka itd.
Prethodna Vlada je potpisala Ugovor o koncesiji za gradnju autoputa ''Horgoš-Požega''. Vi ste ga raskinuli, a sada za iste te puteve tražite zajmove po svetu da biste počeli da gradite. Tada ste tvrdili da možda taj autoput i nije neophodan, a sada da je prioritetan.
Kada bi bio bilo kakav realan plan za ekonomiju ove zemlje, bilo bi mnogo bolje, jer se i loš plan može popraviti, ali ako nema plana, onda nema ni napretka.
Moram samo da vas podsetim da je planirani manjak za 2008. godinu, kada je ova vlada izabrana, bio 14,8 milijardi dinara, a sada je 107 milijardi, šest puta veći manjak za godinu i po dana ove vlade. Šest i po puta veći manjak! Direktor koji preduzeće na kraju godine dovede do 15% gubitaka bude smenjen. Ako je budžet glavna finansijska odgovornost ove vlade, onda i ova vlada zaslužuje da bude smenjena.
Subvencije za privredu su sa 3 porasle na 3 i po milijarde dinara. Da li može neko da mi kaže gde je tu razvoj? Predložene su subvencije poljoprivrede do 18 milijardi dinara, koliko su bile i u godini kada je kukuruz bio 16, a žito 18 dinara. Tada je taj nivo subvencija bio nešto, ali danas, kad je cena žita i kukuruza 9 dinara, kada malina košta 80 dinara, a šljiva 10 dinara, povećanje subvencija na nivo od pre dve godine je uvredljivo za seljake. Tu nema razvoja poljoprivrede.
Projektovani manjak u narednoj godini je, dobrim delom, rezultat stalnog rasta zaduživanja države u inostranstvu i kod domaćih banaka, tako da ispada da privreda i građani Srbije danas rade da bi plaćali kamatu. Iznos kamata koje će se platiti iz budžeta u narednoj godini dostigao je vrednost od 350 miliona evra, što je gotovo tri puta više nego što je to bilo u budžetu za 2008. godinu. Pokrivanje manjka se planira iz izvora koji nas sve više vode u dužničku zavisnost, a neki bi rekli – u dužničko ropstvo. Kamata je pojela više od izgradnje 30 km autoputa kroz Vojvodinu.
Moram da dodam da bi manjak koji ste prikazali u budžetu bio još veći, da u njega nije ugrađen nerealni optimizam. U toku rasprave o budžetu za 2009. godinu govorio sam da ste prihode od PDV precenili, jer ste tada predvideli da će iznositi 338 milijardi dinara. Na kraju ste to i priznali u rebalansu, jer je taj prihod smanjen na 302 milijarde dinara, tačno za 10%, koliko smo govorili.
Sada ste ponovo na bazi nerealnih očekivanja procenili da će rast PDV na domaće proizvode da bude preko 30%, odnosno sa 101 na 134 milijarde dinara. U Srbiji po takvoj stopi nije rastao nikada nijedan javni prihod, pa ne verujemo ni ovaj. Jedino što je u ovom budžetu poraslo po ovolikoj stopi jeste rast broja skijaša na Staroj planini.
Zaista je neverovatno da ste ulaganje u projekat Stare planine od 938 miliona dinara, Javnog preduzeća „Skijalište Srbije“, 901 milion dinara, ukupno oko 20 miliona evra, opravdali trostrukim rastom broja skijaša na Staroj planini, kako piše u obrazloženju Predloga zakona. Pored toliko problema koje danas ima ova država, koje ima privreda Republike Srbije, Vlada razvija skijališta na Staroj planini.
Najveće budžetsko razočarenje za nas je rasipanje vezano za Vladin čuveni projekat sa „Fijatom“. Odmah da se razumemo, „Fijat“ je, kao i svi ostali strani investitori, uvek dobrodošao u našu zemlju. Uvek! Međutim, „Fijat“ nije došao da privatizuje „Zastavu“, „Fijat“ nije došao da postane njen strateški partner ili „Fijat“ nije došao da realizuje grinfild investiciju – „Fijat“ je došao jer će građani Republike Srbije platiti cenu njegovog dolaska. To se jasno vidi u predlogu ovog, kao i prethodnih budžeta.
Moram da vas podsetim na izjave raznih ministara da će vrednost ugovora sa „Fijatom“ iznositi milijardu evra, da će „Fijat“ odmah da nam da 700 miliona evra, da se planira proizvodnja 200 hiljada automobila godišnje, A ili B klase, izvoz od preko milijardu evra u 2011. godini. Zapošljavanje je posebna enigma. Od početnih najava da će se zaposliti desetine hiljada ljudi, sada vidimo da će se otpustiti još njih 1.400. Idemo redom.
Republika Srbija daje 150 miliona evra našeg novca za osnivački ulog u zajedničkom preduzeću sa „Fijatom“. Podsećamo da „Fijat“ još nije ispunio svoju obavezu za osnivanje zajedničke kompanije u iznosu od 200 miliona evra. „Fijat“ kasni godinu i po dana sa ovom uplatom i vi to tolerišete.
Verovali ili ne, idem dalje, novim budžetom je predviđeno da Republika Srbija izda garancije, ponoviću, Republika Srbija izdaje garancije u iznosu od oko 100 miliona evra da bi kompanija „Fijat“ uzela kredit za kupovinu opreme. Ovo je nečuveno! Republika Srbija daje garanciju „Fijatu“ za kupovinu opreme!
Idemo dalje. Država nastavlja i ove godine da daje više od dva miliona evra mesečno za subvencije „Zastavi“, iako oni rade na proizvodnji „Fijatovih“ automobila, to je „Fijatov“ automobil, neverovatno je da država daje novac za plate u jednoj stranoj kompaniji.
Četvrto, to bih nazvao vrhuncem bezobrazluka, to što je u budžetu za 2010. godinu predviđeno (citiram) ''dva miliona evra'', nećete verovati, ''za plaćanje savetodavnih usluga „Fijatu“ – Automobili Srbija!'' Naime, na razdelu 17, u okviru ekonomskih poslova, na drugom mestu neklasifikovanih, na ekonomskoj klasifikaciji 423 - Usluge po ugovoru, predviđeno je izdvajanje 195 miliona dinara ili dva miliona evra za savetnika u projektu sa „Fijatom“. Ovde se vidi da je ovo neko pokušao da sakrije.
Dakle, nije dovoljno što sve ovo plaćamo, nego treba da platimo i dva miliona evra nekakvom savetniku upravnog odbora preduzeća u kome „Fijat“ ima 70% većinski deo. To, stvarno, normalan čovek ne može da razume.
Italijanski premijer, Silvio Berluskoni, ne daje pare kompaniji „Fijat“ u italijanskom budžetu, ali zato srpski premijer Cvetković daje „Fijatu“ pare u srpskom budžetu. Voleli bismo da ovakve podsticaje Vlada da „FAP-u“ iz Priboja, „Krušiku“, „Magnohromu“, „Prvoj petoletki“, hiljadama, desetinama hiljada malih i srednjih preduzeća. Te su kompanije nosioci razvoja i zapošljavanja u Srbiji. Izgleda da Vlada daje podsticaj samo onim kompanijama koje su bile deo njihovih predizbornih obećanja.
Gospođo predsedavajuća, iskoristiću, ako ne uspem, vreme poslaničke grupe.
Od subvencija za poljoprivrednike je mnogo značajnije danas da poljoprivrednici imaju poštene cene i lojalnu konkurenciju.
Na kraju, pošto mi je vreme ograničeno, zaključiću, a govoriću posle u detaljima, da o manama Predloga budžeta, koji ste podneli, može da se govori gotovo u nedogled, ali je pitanje koliko to ima smisla.
Već sada je sasvim izvesno da ovaj budžet nije razvojni već je razorni i za njega nema novih radnih mesta, nema investicija i on neće zaštititi srpsku privredu i standard građana. Zbog toga ovaj predlog budžeta mora da bude povučen iz procedure, a Vladu koja je pripremila ovakav predlog budžeta treba hitno promeniti, jer je još jednom dokazala svoju nesposobnost.
Promene koje su neophodne toliko su značajne da ih je nemoguće sprovesti bez novih izbora i zato vam predlažem da povučete Predlog budžeta, podnesete ostavke i raspišite izbore, da više ne mučite ni sebe ni ovu napaćenu privredu i građane. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Da li još neko od ovlašćenih predstavnika ili predsednika želi reč?
Narodni poslanik Vlajko Senić je prijavljen sa željom za repliku. Razumela sam, pošto ste najavili, ali nemate pravo na repliku. Narodni poslanik Nenad Popović je dao svoju verziju izlaganju kada se radi o ''Fijatu''. Biće vremena za razmenu pravih informacija tokom rasprave u delu kada poslanici budu govorili.
Narodna poslanica Lidija Dimitrijević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, 2010. biće treća po redu godina svetske ekonomske krize. Za građane Srbije – godina krize daleko je više od tri, ali činjenica je da se poslednjih nekoliko godina došlo do granice izdržljivosti. U takvom stanju mi sada pred sobom imamo Predlog budžeta koji će verovatno ovako kako je predložen i biti usvojen, jer većina od 126 može sve.
I ovog puta je država planirala da potroši više nego što može da prihoduje, pa će ukupan deficit iznositi 107 milijardi dinara.
Samo da podsetim, Predlogom budžeta za ovu 2009. godinu, planirani iznos deficita iznosio je 49,9 milijardi dinara, da bi rebalansom u aprilu bio uvećan na 70,5 milijardi. Sada je planirani iznos 107 milijardi. I ovog puta će se za pokriće tog većeg trošenja od prihodovanja uzeti kredit, što je već postala praksa i to ide u nedogled, pa smo sve zaduženiji, emitovaće se državne hartije od vrednosti, a računa se i na određeni iznos donacija, kao i na neutrošena sredstva iz prethodnih godina.
Zamoliću, kasnije, gospođu ministra da nam objasni o kojim se to neutrošenim sredstvima radi, jer smo poslednjih godina imali prilike da čujemo najave da će biti izvršen rebalans budžeta za 2009. godinu. Da li će biti samo manjih preraspodela, kako ste rekli, u okviru određenih stavki budžetskih rashoda ili će možda ipak biti novih zaduživanja?
Kada pogledamo planirane prihode za 2010. godinu, vidimo da je planirano da najveći prihodi budu poreski prihodi, a u okviru njih najznačajniji su prihodi od poreza na dodatu vrednost. Da bi ovaj prihod bio ostvaren, potrebna je veća privredna aktivnost i veća kupovna moć stanovništva, a ni jedno ni drugo nije izvesno da će biti u 2010. godini. Naprotiv, stanje je sve lošije. Planiran je i viši prihod od akciza u odnosu na prošlu godinu, i to za 14.200.000.000, to će, takođe, biti teško izvodljivo, ako u obzir uzmemo životni standard stanovništva.
Što se tiče rashoda, moram da istaknem da je zaista dobro to što je predviđen viši iznos subvencija u poljoprivredi u odnosu na 2009. godinu, mada je stav SRS da je za ovu namenu trebalo izdvojiti više sredstava.
Takođe, naš stav je i da je nedovoljan iznos za subvencije u privredi. Za ovu namenu je predviđeno 3,5 milijarde dinara, što znači 74 miliona manje no u ovoj godini. Ako predsednik Vlade za Predlog zakona o budžetu kaže da je razvojni, zar to ne znači da je pored izgradnje infrastrukturnih objekata potrebno obezbeđivanje i većeg broja radnih mesta? Sa ovoliko planiranih sredstava za subvencije u privredi teško!
Mnogo se govorilo o tome da je ovaj predlog zakona o budžetu urađen jasnije i transparentnije u odnosu na prethodne budžete i SRS pozdravlja takve namere. Međutim, svima je odavno postalo jasno da kada glasno počne da se govori o transparentnosti nečega građani Srbije mogu s pravom da očekuju da će vlast nešto da prikrije i da je to nešto uglavnom neka krupna nepravilnost.
Na vrlo lukav način, u Predlogu zakona o budžetu, prikazuje se postojanje javnih agencija i nekih drugih organa i to kako oni troše novac. Pojedine agencije su predstavljene na ispravan način.
To je slučaj sa Agencijom za rudarstvo, Agencijom za energetsku efikasnost, Agencijom za borbom protiv korupcije, Republičkom agencijom za mirno rešavanje radnih sporova, Agencijom za strana ulaganja i promociju izvoza, Antidoping agencijom Republike Srbije, Agencijom za zaštitu životne sredine, Fondom za zaštitu životne sredine i drugima.
Ovi organi, iako su paralelni zvaničnim državnim organima, u Predlogu zakona o budžetu imaju svoje mesto, u određenim razdelima prikazani su kao budžetski korisnici.
Po funkcijama i ekonomskim klasifikacijama prikazano je sve ono što je bitno kod jednog budžetskog korisnika: plate, dodaci, naknade zaposlenih, socijalni doprinosi na teret poslodavca, stalni troškovi, troškovi putovanja, usluge po ugovoru, materijal i sve ostale potrebne stavke. Međutim, neki su pokušali da budu lukavi tako što su na pojedinim ekonomskim klasifikacijama opredeljivali sredstva za rad agencija i drugih tela.
Na primer, kod Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, na strani 98, u Predlogu zakona o budžetu, funkcija 410, ekonomska klasifikacija 424 - Specijalizovane usluge, u obrazloženju piše – sredstva ove aproprijacije u iznosu od 250 miliona dinara namenjena su za Agenciju za privatizaciju. Sredstva u iznosu od 17.760.000 dinara namenjena su za akreditaciono telo.
Kod istog ovog ministarstva, na strani 102, funkcija 474, ekonomska klasifikacija 424 - Specijalizovane usluge, u obrazloženju stoji – sredstva ove aproprijacije u iznosu od 320 miliona namenjena su za finansiranje Nacionalne agencije za regionalni razvoj i za ostale specijalizovane usluge. Ovde čak i ne piše koji je iznos namenjen Nacionalnoj agenciji za regionalni razvoj, a koji za ostale specijalizovane usluge.
Kod Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, na strani 116, razdeo 23, funkcija 560, ekonomska klasifikacija 451 -Subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, u obrazloženju je napisano sledeće – sredstva ove aproprijacije u iznosu od 153 miliona dinara namenjena su za finansiranje Zavoda za zaštitu prirode, sredstva u iznosu od 65 miliona dinara za Agenciju za hemikalije i, sredstva u iznosu od 25 miliona dinara namenjena su za finansiranje Agencije za zaštitu od jonizujućeg zračenja i nuklearnu sigurnost.
Na strani 117, funkcija 620, ekonomska klasifikacija 451 -Subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, stoji obrazloženje – sredstva ove aproprijacije namenjena su za Republičku agenciju za prostorno planiranje. Radi se o iznosu od 169.950.000 dinara.
Dakle, jedno ministarstvo je agencijama obezbedilo sredstva putem specijalizovanih usluga, a drugo kroz subvencije. Onda ne čudi što su se primedbe Državnog revizora, u Izveštaju o finansijskoj reviziji završnog računa budžeta Republike Srbije za 2008. godinu, najviše i odnosile na zloupotrebe specijalizovanih usluga.
Imali smo prilike da se upoznamo sa time kolike su trošadžije javne agencije i kolike su bile plate njihovim direktorima u februaru ove godine, i do 355.000 dinara, to su podaci objavljeni na zvaničnom sajtu Vlade. O tome smo već više puta govorili i ne bih sada, zbog vremena, da sve to ponavljam.
Koliko licemerje karakteriše ovu vlast najbolje možemo videti na primeru otpuštanja zaposlenih u državnoj administraciji, a takođe, i u lokalnoj.
I pored upozorenja opozicije da to ne radi u ovom trenutku ekonomske krize, kada oni koji ostaju bez posla ne mogu drugde da se zaposle, predstavnici vlasti su juče glasali za zakon kojim će veliki broj ljudi ostati bez posla, a sve u cilju povećanja efikasnosti državne administracije i smanjenja javne potrošnje.
A kako u Predlogu zakona o budžetu za 2010. godinu to izgleda? Da li se zaista na ovaj način smanjuje javna potrošnja? Naravno da se ne smanjuje.
Predstavnici vlasti su govorili da će se pozitivni efekti ove mere na budžet moći da vide tek naredne godine, jer će ove godine onima koji ostaju bez posla biti isplaćene otpremnine. Al' kako stvari, zaista, stoje? Rebalansom budžeta za 2009. godinu predviđeni su rashodi za zaposlene u ukupnom iznosu od 180.690.424.000 dinara. Predlogom zakona o budžetu za 2010. godinu, predviđeno je 182.515.844.000 dinara, što znači za 1.825.420.000 dinara više u 2010. godini.
U javnosti ste govorili da je u ovom iznosu sadržan i iznos otpremnina za one koji će ostati bez posla. Ministar Dinkić je 8. decembra izjavio, i to su preneli mediji, da su sredstva u budžetu za 2010. godinu, koja su prividno planirana za veći broj zaposlenih u javnom sektoru viša no ove godine, zapravo, novac za isplatu otpremnina u procesu racionalizacije. Odgovarajući na pitanje – da li su u budžetu za 2010. godinu predviđena izdvajanja za veći broj zaposlenih nego ove godine, gospodin Dinkić je rekao da je i on to pitao gospođu ministra i da je dobio takvo objašnjenje.
Sada želim da uputim pitanje ministru finansija – šta je istina, jer imamo sledeću situaciju? U razdelu 61, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, funkcija 110 - ekonomska klasifikacija 414, predviđeno je 110.000.000 za socijalna davanja zaposlenima tj. za otpremnine za zaposlene u državnim organima.
Ovo je jedino mesto gde su sredstva predviđena za ovu namenu i radi se o iznosu 110 miliona dinara. A, već sam rekla da su sredstva za rashode za zaposlene predviđena u 2010. godini viša za 1.825.420.000 od sredstava iskazanih u rebalansu za 2009. godinu, koji je urađen u aprilu.
Sada moramo da napravimo paralelu između iznosa od 110 miliona i iznosa od 1.825.420.000 i molila bih ministra da nam definiše koji je iznos predviđen za otpremnine onima koji će dobiti otkaze? A da bi građanima Srbije, kojima je jasno šta se krije iza ovih otpuštanja, bilo još jasnije, pročitaću podatke iz tabele koji se odnose na broj izvršilaca za koje se obezbeđuju sredstva za plate. Inače, ova tabela je sastavni deo Predloga zakona o budžetu, što znači da predstavlja zvaničan podatak.
Prilikom rebalansa budžeta za 2009. godinu, predviđeno je 261.316 lica za koja se obezbeđuje plata u budžetu, dok je ukupan broj izvršilaca u 2010. godini – 266.699, što znači da je sada 5.383 lica više i to samo za jednu godinu. Evo obrazloženja iz Vlade Srbije, odnosno Ministarstva finansija, koje su preneli mediji (citiram):
''Kao što je i u obrazloženju budžeta za 2010. godinu navedeno, sredstva za povećanje broja izvršilaca kod pojedinih budžetskih organa obezbeđena su po osnovu preuzimanja određenog broja izvršilaca iz odgovarajućih institucija, na osnovu novih nadležnosti, koje su definisane određenim zakonskim aktima, i radi jačanja kadrovskog kapaciteta kod pojedinih organa, koji bi doprineli i boljem nadzoru nad radom državnih organa. Reč je o nadležnostima koje proističu iz procesa evropskih integracija.
Naime, Vlada je i dalje na stanovištu da će se, kada je reč o državnoj administraciji, ići u pravcu smanjenja broja državnih službenika, ali da su izuzeti od otpuštanja i zabrane novih zapošljavanja sektori koji intenzivnim aktivnostima ispunjavaju obaveze u skladu sa procesom evrointegracija.'' (Kraj citata.)
Najlakše je reći – ''mora se zbog evropskih integracija'', i onda je sve moguće, sve je dopušteno. A, sa druge strane, prazne priče o smanjenju javne potrošnje i te se priče stalno ponavljaju. Verovatno vlast misli da ako stalno o tome govori, da će ubediti građane da je to istina, a toliko uporno o tome govori da će pre samu sebe ubediti da je istina.
Veoma je interesantan način na koji vlast želi da ostvari uštede, najpre, otpuštanjem zaposlenih, o čemu sam upravo govorila, dalje, uz Predlog zakona o budžetu na dnevnom redu ove sednice su i prateći predlozi i zakoni o dopuni Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju i izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.
Odluka je pala da se uštede ostvare na onima koji imaju najmanje; kada to kažem, ne mislim na onaj mali broj penzionera koji imaju penzije od kojih se normalnim ljudima, zaista, vrti u glavi.
Govorim o penzionerima čije penzije vređaju ljudsko dostojanstvo. Oko 1.600.000 penzionera u Srbiji prima prosečnu penziju, oko 930.000 penzionera ima nekih 20.000 dinara, dok više od 500 njih ima penziju ispod 13.000 dinara. I ti ljudi su sada suočeni sa činjenicom da, kao i u 2009, i u 2010. neće biti povećanja iznosa penzija. To je uslov MMF i od toga odstupanja nema.
Priče o budućem standardu penzionera u Srbiji – da će za koju godinu biti sličan standardu penzionera u Sloveniji, a potom i standardu penzionera u Danskoj, nemaju utemeljenje u srpskoj realnosti, štaviše, te priče iritiraju ogromnu većinu penzionera u Srbiji koji su sa svojih 13.000 prinuđeni da izdržavaju članove svoje šire porodice, tačnije, unuke, da ih školuju, jer njihovi roditelji nisu u prilici da se zaposle, pa da oni obezbede egzistenciju svojoj porodici. Da ne govorim o tome da životno doba penzionera prate veliki zdravstveni problemi i koliko im je novca potrebno za lečenje i lekove.
Mnogim porodicama je penzija jedino primanje i njome moraju da plate tekuće kućne troškove, a oni stalno poskupljuju i moraju da se plate, jer država svoje traži – ako ćete nešto da koristite, morate i da platite. Čuli smo i najave da će u toku naredne godine struja da poskupi, verovatno u dva navrata, a da ne govorim o cenama hrane koja se u prodavnicama menja skoro svakodnevno. Žalosno je što najveći broj ove populacije u Srbiji karakteriše odricanje maltene od svega. To su ljudi koji su završili svoj radni vek, koji su uplaćivali doprinose penzijsko- invalidskom fondu, i sada, umesto pristojnih penzija, primaju crkavice za poniženje.
Pomenula sam Republički fond za penzijsko-invalidsko osiguranje. Moram da istaknem da transfer iz budžeta ovom fondu u 2010. godini iznose 215 milijardi dinara, a da je stanje u privredi onako kako bi trebalo da bude, a nije, ovaj fond bi se punio sredstvima koja zaposleni uplaćuju Fondu i iz budžeta bi mnogo manje bilo potrebno sredstava za ovu namenu, pa bi se sredstva mogla usmeriti u druge svrhe.
Inače, transfer iz budžeta Republike učestvuju sa 45,6% u ukupnim prihodima i primanjima Fonda. Ovako, Republički fond za penzijsko-invalidsko osiguranje, Nacionalna služba za zapošljavanje, predstavljaju krupne budžetske korisnike.
Još jedan način da se uštede ostvare u budžetu jeste da se štedi na isplati naknada zarada ženama na porodiljskom odsustvu, jer je, navodno, uočeno da poslodavci uvećavaju zaradu zaposlenoj trudnici u periodu koji je od uticaja na ostvarivanje ovog prava. Promena koju predlaže Ministarstvo ogleda se u posmatranju prosečne zarade zaposlene žene za poslednjih 12 meseci i predstavlja nestimulativnu populacionu meru.
Rađanje dece u današnje vreme postalo je hrabrost i žene koje rađaju treba nagraditi.
Činjenica jeste da je biti zaposlen danas postalo privilegija u Srbiji, a ne osnovno ljudsko pravo, tako da su mnoge žene koje ne rade neretko u situaciji da odlažu rađanje čak i prvog deteta, a da ne govorim o problemima mnogih zaposlenih žena koje znaju da ukoliko rode dete ostaju bez posla, jer su pri zapošljavanju morale da potpišu blanko ugovor o prestanku radnog odnosa.
Još jedna stvar, sa kojom moram da izrazim neslaganje, jeste smanjenje transfera opštinama i gradovima. Za 2009. godinu planiran iznos ovog transfera bio je 40.681.000.000 dinara.
Zatim je rebalansom smanjen na 25.681.000.000, što znači za 15 milijardi. Time su mnoge jedinice lokalnih samouprava dovedene u situaciju iz koje se ne vidi izlaz i njihovo funkcionisanje je dovedeno u pitanje.
Istovremeno, dok je sa jedne strane izvršeno smanjenje transfernih sredstava gradovima i opštinama, država je nekontrolisan osnivala mnogobrojne izmišljene organe, najčešće agencije, o tome je bilo puno reči, pa da ne ponavljam. Građani su shvatili koliko se ovog puta vodilo računa o ravnomernom razvoju svih krajeva Srbije. Ovo je najbolji primer.
Smatram svojom obavezom da danas, kada govorimo o budžetu za 2010. godinu, kažem nešto o izvršenoj reviziji računa budžeta Republike Srbije za 2008. godinu. Državna revizorska institucija je počela da radi i odmah je utvrdila brojne nepravilnosti. Mnogo ih je, neću stići da ih sve pomenem, ali je najveći broj nepravilnosti uočen kod stavke – stručne usluge.
To je stavka kod koje smo mi iz SRS svih ranijih godina imali primedbe. Ispostavilo se da smo bili u pravu kada smo govorili da je to način na koji se novac uzima nezakonito. Državni revizor je to samo potvrdio.
Na kraju ću, u ime SRS, izraziti svoje neslaganje sa ovim predlogom zakona o budžetu za 2010. godinu i izraziti nadu da će ovaj predlog biti konačan, da nas u toku naredne godine neće čekati novi rebalans, jer smo ionako previše zaduženi.
Kad god to kažem, gospođa ministar kaže da postoji neko drugi ko je zaduženiji od nas, ali činjenica je da svako snosi odgovornost za svoje postupke.
Takođe, građani Srbije očekuju da će u 2011. godini, kada za to bude došlo vreme...U redu, hvala. (Aplauz.)

Dvadeset minuta. Zahvaljujem.
Da li još neko od ovlašćenih predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa, prijave za reč, u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe: Poslanička grupa PUPS, Poslanička grupa LDP, Poslanička grupa Manjina, Poslanička grupa SPS-JS, Poslanička grupa Napred Srbijo, Poslanička grupa DSS, Poslanička grupa G17 plus, Poslanička grupa SRS i Poslanička grupa ZES.
Reč želi ministar Milutin Mrkonjić.

Malo da i mi sa ove bine kažemo neku reč. Diana, Žarko i ja smo se dogovorili kako ćemo raditi, pa neću da smetam mnogo.
Onaj deo koji se odnosi na čisto stručna pitanja budžeta, Diana ima sva prava i ona će to lepo da objasni, ali ona pitanja koja su bila vezana za moj resor, u vrlo inspirativnom govoru gospodina Popovića, koji prihvatam delimično, podsećam ga da sam se, kao i on, bavio razvojem 40 godina.
Možda su ovde razvojne pare sakrivene. Ne slažem se da ovaj budžet nije razvojni – milijardu i 100 miliona u kreditu za Koridor 10 –autoput, i 600 miliona za Koridor 10 - železnicu, pri čemu su ruske pare, 450 miliona, takođe, u kreditu. Što se tiče saobraćajne infrastrukture, ovaj budžet je razvojni, gospodine Popoviću, ako se slažete sa mnom.
Što se tiče puteva, o tome je bilo dosta reči, kritika nije bilo danas, koliko vidim, Vlada Republike Srbije ostaje dosledna na pravcu završetka autoputa kroz našu zemlju do maja 2012. godine. Ova sredstva, o kojima sada govorim, već su tu i ona se troše delimično.
Bila je mala kritika, opet u vrlo inspirativnom govoru, poslanika Jovanovića, vezano za organizaciju tog posla. Naravno da je u prvoj godini rada bilo dosta problema oko organizacije. Naša preduzeća godinama nisu ništa radila i morala su da se organizuju. Danas već imamo relativno dobro organizovanu proizvodnju u tim preduzećima za puteve, imamo dobru organizaciju u projektovanju i imamo novca i za eksproprijaciju.
Još jedanput podsećam, deo u budžetu koji se odnosi na eksproprijaciju, nalazi se, takođe, sakriven u Ministarstvu za finansije, ali, velika sredstva su bila potrebna za eksproprijaciju. I danas treba 100 miliona za eksproprijaciju.
Dakle, ove godine, ono što je završeno na kompletiranju saobraćajne infrastrukture vezano za Koridor 10, to je tih 50 kilometara kompletiranog autoputa. Osposobljena je naša građevinska operativa da taj posao nastavi da radi, pripremljena je kompletna projektna dokumentacija i pripremljena je eksproprijacija. To je ono što je preduslov da bismo ove godine mogli da uradimo novih 150 kilometara, i da na tom projektu budemo dosledni onome što smo rekli.
Što se tiče kritike na subvencije železnici, od gospodina Hajdarevića, gospodina Jovanovića itd, naravno da smo najzad, posle 35 godina, koliko se ja nalazim na železnici, ušli u reformu železnice. Već se šest meseci radi projekat reforme železnice. Sada, u godini kada mislimo da tu reformu započnemo, a to znači već čuveno odvajanje infrastrukture od transportnih usluga i ostalih ćerki firmi, ne možemo skraćivati i broj radnika. Znamo da je radno mesto danas svetinja. Znači, tih 13 milijardi je lični dohodak za one ljude koji će ovu godinu provesti u železnici radeći onoliko koliko mogu, ali krajem 2010. godine garantujemo da ćemo najzad završiti reformu srpske železnice. To je suština te subvencije i ništa drugo.
I još jedna stvar, ni železnica nije zapostavljena, naravno da je Koridor 10 vrlo važan, mi smo ceo ruski kredit, vezan za taj deo infrastrukture, preveli na železnicu. Dakle, 450 miliona danas iz ruskog kredita, 200 miliona za završetak ''Prokopa'', odnosno ''beogradskog železničkog čvora'', 150 miliona za završetak pruge Valjevo-Loznica i 100 miliona za završetak pruge od Niša do Dimitrovgrada, odnosno elektrifikaciju, to smo izdvojili iz ruskih sredstava.
Ono u čemu se, takođe, ne slažem sa jednim od inspirativnih govornika, neću spominjati kineski kredit, pare nemaju boju. Sa tim se potpuno slažem.
Dakle, Zapadne, Istočne, to ne priznajem. Bitno je da, recimo, sa ruskim preduzećima razgovaramo o njihovom učešću, jer oni imaju mesta u projektima naše železnice, za autoput nam nisu potrebne neke velike tehnološke inovacije, možemo i sami, ali zbog toga što svetske banke insistiraju na tenderima koji su međunarodni, mi taj uslov zadovoljavamo. Dakle, i kineski kredit i ruski kredit apsolutno su prisutni u ovoj vladi i zbog toga je taj projekat razvojni, i zbog toga molim da Vlada u ovom trenutku, u tom delu, dobije podršku.
Još jedna stvar, važno je da projekat ide, on je živ. Sada ću reći nešto što je možda suviše rano da govorim, ali naša građevinska operativa, koja stvarno nije bila osposobljene, kad govorim o građevinskoj operativi, govorim, pre svega, o putnoj privredi. A šta smo mi radili? Mi smo privatizovali sva naša građevinska preduzeća putne privrede, velikih preduzeća nema, a preduzeća koja su se bavila održavanjem privatizovana su. Ne mogu preduzeća koja su radila na održavanju da grade nove autoputeve. To je problem. U ovoj godini smo uspeli da ih nekako homogenizujemo i da oni i taj posao rade.
Sada već oni sami, to je jedan pozitivan trend, predlažu da, recimo, severni krak od Novog Sada do Subotice radi konzorcijum naših preduzeća po najjeftinijoj ceni, naravno, ali tu sad ima problema sa Zakonom o javnim nabavkama itd.
Mi smo se dogovorili, oni će dati jedan predlog, i biću ponosan da Skupštini taj predlog iznesem, da vidimo da naša građevinska operativa sama radi na tom projektu. To je ono što u ovom trenutku deluje inspirativno, gospodine Popoviću. Hvala najlepše.