Tri minuta.
Reč ima narodni poslanik Vlajko Senić, pravo na repliku na osnovu direktnog pominjanja.

Poštovana predsedavajuća, narodni poslanici, poštovana gospođo Tabaković, nadao sam se da ova naša rasprava može da ostane u okviru stručne rasprave, ali vi ste prešli na nešto lično, pa kada vas već zanima koji sam ja fakultet završio, mogu da vam kažem da fakultet koji sam završio, način i prosečna ocena koju sam postigao na fakultetu je lestvica koju sam postavio da vi ne možete za dva života da dostignete.
Ako vas to zanima, možete da odete da se raspitate, svi su podaci javni. Nemam nikakav problem sa tim.
Što se tiče jučerašnjeg Predloga zakona, vi, naravno, opet, kao i uvek, koristite demagogiju, pa kao brinete o interesima građana, a jedini cilj tog Predloga zakona, koji niste juče uspeli da progurate, i nećete ga nikada progurati, to vam ja ovde kažem, jeste da preraspodelite pare i da uzmete deo od vaših bivših stranačkih kolega, sve brinući o interesima naroda kako da napunite račun Srpske napredne stranke. Na taj način ste hteli da oštetite manje političke stranke i stranke manjina, jer ste smanjili onaj deo koji političke stranke treba da dobiju u odnosu na celokupnu sumu sa 30% na 15%. Prema tome, nemojte da pričate o tome da je briga interesa građana, briga je samo kako da ono što imate 21 poslanika pretvorite u finansiranje vaše političke stranke u narednom periodu.
Što se tiče svih ovih pozicija, vi dobro znate, ja uopšte neću, za razliku od vas koji ste sporili moju stručnost, to je vaša stvar i to me uopšte ne zanima, da sporim vašu stručnost, ali vi dobro znate da ovde postoje pozicije koje su jasno iskazane u budžetu Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, a da će se njihova raspodela vršiti po posebnom aktu Vlade.
To je u svakom slučaju oho-ho napredak u odnosu na vreme kada je budžet bio sastavljen od nekoliko strana, a ono što je, takođe, važno, gospođo Tabaković, mi ovde u javnom dugu, koji se deli na spoljni i unutrašnji, i dalje moramo da servisiramo staru deviznu štednju 92,73% strukture unutrašnjeg duga je stara devizna štednja, koju ste nam vi ostavili u nasledstvo pre 2000. godine. Mi to vraćamo građanima Srbije, imamo velike obaveze jer je ona indeksirana u eurima, jer želimo da ispoštujemo sve ono što su građani štedeli, a što im je nestalo 2000. godine i da im vratimo.
Još jednom vam kažem, zajedno sarađujemo vrlo korektno u Odboru za finansije, uvek možemo da razgovaramo na ovu temu na jedan korektan, kolegijalan i stručan način, ali nemojte da vređate. Ja vas neću da vređam, ja poštujem i vas i vašu političku opciju, ali hoću da vam kažem kako stoje stvari, i stvari tako stoje. I što se ''Fijata'' tiče, nemojte vi da brinete. Sigurno će da bude u mnogo boljem stanju, nego što je bio dok ste vi bili odgovorni za njegovo funkcionisanje. A, ako vam građani daju na narednim izborima poverenje, apsolutno ste slobodni da vratite ''Zastavu'' u ono stanje u kome je bila do 2008. godine. Hvala. (Aplauz.)

 Pravo na repliku, narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Kolega Seniću, ja sam stvarno mislila da je zaista bio potreban minimalan mentalni napor i jedan digitron, evo ovakav, da saberete stavke 451, 454 i 621 i da ne započinjete, a vi ste prvi počeli, raspravu koja izlazi samo iz okvira budžeta.
Znači, ponavljam, oko 50 milijardi dinara novca sakriveno u ovim stavkama deli se u trenutku kada lokalne samouprave imaju svega 25 milijardi. Tri dana da raspravljamo da ne vidite ove cifre to neće promeniti stvarnost i to nema veze sa pričom koju vi pokušavate meni da nametnete.
Ono što je priča za građane je sledeće. Šta ako vraćate staru deviznu štednju? Ko je vršio stečaj tih banaka i gde su sredstva iz stečaja? Tražila sam, a tražim i dalje, da time formirate razvojnu banku? Zašto građane ne obavestite gde je od 30 i nešto milijardi otišao novac, a danas smo od ministra, Dijane Dragutinović, čuli da ima samo 388 miliona evra preostalih para od privatizacije i svega ostalog što je u ovu zemlju ušlo? To su pitanja na koja vi treba da odgovorite.
Ono što u ovom budžetu stoji jeste da pored svega što sam navela 451, 454 i 621 stavki, imamo i na stavki 424, ministarstva vašeg partijskog šefa, specijalizovane usluge. Pa, ajde, kad ste me povukli za jezik, da unapred upoznam građane. Planira se, na jednoj od sledećih sednica Vlade, ukidanje Akcijskog fonda i stvaranje novog organa pod nazivom ''akcionarski fond'', koji će se pripojiti Agenciji za privatizaciju, kojoj se kroz ove specijalizovane usluge namenjuje 250 miliona dinara. Ona Agencija za privatizaciju koja nije naplaćivala prihode od privatizacije, zadržavala pet posto procenta za naknadu u uspehu privatizacije, koja ima 466 neuspešnih privatizacija, ali nema obračun troškova za raskinute ugovore, koja je o svemu odlučivala, sem da podnese odgovornost državi u čije je ime, i u ime svih nas, radila tu privatizaciju!
Znači, ne možete mene spustiti na nivo rasprave o ljudima, ja raspravljam o pojavama. Koliko to građani cene i na čiji interes mi mislimo, kad ja građanima kažem da je meni važno isto ono što je važni i njima, oni meni veruju, jer ja živim isto kao i svi ostali građani, delim njihovu sudbinu, koju nam u velikoj meri poslednjih 10 godina kreirate vi, vaša politička stranka i ljudi koji se ovde predstavljaju ekspertima.
Učenost svih nas i ocene svih nas, znate li kako građani vrednuju? Ako učinimo bilo šta da oni žive bolje. Ja na tome radim spremajući se za ove zakone ozbiljno i nemanipulišući ciframa, nikada. Hvala, gospođo Čomić. (Aplauz.)

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Đuro Perić, a posle njega narodni poslanik Ivan Andrić.

Želeo bih da kažem sledeće. Danas smo u diskusiji čuli izuzetno mnogo raznoraznih izjava, s jedne strane, počinju da se liju krokodilske suze nad sudbinom pojedinačnih situacija sa penzionerima, a sa druge strane, ogromna kritika se upućuje njima, i to neosnovana, da su oni glavni kočničari razvoja, da su protiv ulaska u EU itd. Sve su to netačne stvari.
Tačne je sledeće: PUPS, a i Savez penzionera Srbije, i pre toga se borio za to da što manje sredstava iz budžeta ulazi u alimentaciju penzija.
Međutim, situacija koja je iz godine u godinu nailazila, od 1994. naovamo, uvek je dovodila do toga da se tu dešavalo štošta i što nije išlo u prilog tome. I sada smo još uvek u toj fazi.
Zašto? Zato što moramo raščistiti šta je to što treba davati kao doprinos i ko treba da daje taj doprinos. Uzmite samo poljoprivredne penzionere – od 2003. godine ukinuto je da svaki zaposlen u poljoprivrednom domaćinstvu bude osiguranik, nego je ostavljeno da samo vlasnik tog domaćinstva bude osiguranik i onda se radikalno smanjio broj tih osiguranika, a to je dovelo da je to kategorija od 240 hiljada penzionera koji su u najtežoj situaciji.
Sa druge strane, Fond penzijsko-invalidskog osiguranja ima evidentiranu imovinu tog fonda – šta je iz tog fonda ulagano u raznorazne delatnosti i bilo bi dobro kada bi se ta imovina na određen način vratila tom fondu da bi se on kapitalizovao, pa i sada, moram da kažem, iz tih raznih institucija, preduzeća, dosta se uplaćuju pare kao profit u budžet, a to ne ide direktno da se vidi da je to od tog dela i od ovih 215 milijardi. Neće moći opstati da tih 215 milijardi budu te pare koje će rešavati ovu sudbinu. Nadam se i na tome se dosta radi, da se u reformi penzijskog sistema nađe pravi način kako će se sve ovo voditi dalje i kako će da ide.
Trenutno u Evropi ima 90.000 penzionera, to možete da proverite na Internetu, do 2050. smatra se da će ih biti 150.000. Situacija je takva kakva je, i ti naši penzioneri se u stvari više zalažu da dobiju kriterijume kakvi su u Evropi, nego što su oni protiv te Evrope.
Oni su protiv ovakve situacije u kojoj se sada nalazimo sa privatizacijom, a privatizacija je takva da ono što je privatizovano ne ide onako kako se to računalo od strane penzionera koji su i ulagali velike pare dok su radili, mimo doprinosa, od svojih plata, pa su stvorili ogromna privredna preduzeća, ogromne sisteme itd, koji sada uopšte ne funkcionišu; vidite, i ovi sada što leže u Lapovu upravo su ti za koje se ne plaća nikakav doprinos, a taj vlasnik ima pare, samo su one na drugoj strani, ali on neće da plati za to.
Prema tome, ako mi ovako nastavimo sa tim stanjem kakvo je do sada bilo, mi ćemo doći u situaciju da niko neće ni hteli da uplaćuje jer nema sankcija prema njima i onda ćemo doći u situaciju da penzija postane socijalno davanje i socijalna kategorija. Penzija je ekonomska kategorija. To je sve zarađeno na određeni način. Dakle, treba tražiti druge načine kako ćemo mi obezbediti investicije, kako ćemo unaprediti tu našu ekonomiju i privredu.
Molim vas, niko ne spominje, a ja ću sada reći jednu stvar koja će možda mnoge uvrediti – dajte da ukinemo sve ove prateće službe koje prate silne ljude, sa silnim automobilima, sa silnim pratiocima, itd, pa ćete videti šta i tu možemo da uštedimo. O tome niko neće da govori, to sve treba da je normalno. Ali, kada se radi o onome što treba dati za penzionere, zbog toga što je situacija takva, a ne zato što se nije našlo pravo rešenje. Kamo sreće da taj Kruševac, Kraljevo, Valjevo, Šabac, Novi Sad, Niš i ostalo, koji su bili giganti naše industrije – što to ne funkcioniše, gospodo draga?! Ne funkcioniše ništa, para nema, a mi onda tražimo kako to da izvedemo. Budžeti nisu za investiranje, budžeti su samo za podsticaje. Za investicije treba tražiti druge izlaze.
Što se tiče penzionera, nemamo mi nikakav monopol da samo mi njih zastupamo, ali, molim vas, treba da budemo razumni, da nađemo zajednički način kako ćemo izaći iz svega toga, a ne ovako, znate, jer davanje tih etiketa kao da mi pojedosmo sve živo, a ovamo, najugroženiji ljudi od svih drugih. Hvala vam.

Narodni poslanik Čedomir Jovanović ima pravo na repliku, pogrešno tumačenje.

Gospodine Periću, slažem se sa vama da je penzija ekonomska kategorija. Upravo zbog toga, tog novca o kojem vi govorite odavno nema. Taj novac je potrošen u političkom projektu koji je, između ostalog, upamćen i po onoj paroli:  ''Ušće-Lešće''.
Sećate li se kada ste se okupljali na mitinzima, pa kretali na studente koji su bili na Terazijama? Vi ste ušli u vladajuću koaliciju kroz ucenu. Vaš zahtev je bio povećanje penzionog fonda za 10%. Ovde je ministarka finansija. Za penzije se izdvaja 15% GDP ove zemlje, 15% od 30 milijardi evra, 4,5 milijarde, 10% od toga je 450 miliona.
Vi ste, gospodine Periću, plaćeni 450 miliona u 2009. godini i sada od vas, kao dela vladajuće koalicije, mi očekujemo razumevanje za one koji su to finansirali, a to su, između ostalog, mladi ljudi, preduzetnici, generacije koje su se prethodnih 10 godina uspravile i omogućile i vama i onima koji su se kockali kod ''Dafine'', kod ''Jezde'', onima koji su žrtve državne pljačke početkom devedesetih godina, da makar, iako to više nije ekonomska kategorija, kroz socijalni aspekt i pristup države oni opstanu i prežive.
Ne radi se ovde o našoj želji da smanjimo penzije penzionerima koji imaju 13.000 dinara penzije, a pola miliona ih je takvih, nego našoj svesti da će za godinu dana sve penzije biti još manje, a broj onih koji penzije traže još veći.
Hajde sada da reagujemo, preventivno, da budemo društvo koje gleda unapred, a ne društvo koje reaguje samo na posledice. To je suština amandmana koji smo mi podneli. Hajde da uvedemo red u penzioni fond.
Sami znamo da je tu bilo puno zloupotreba. Znamo da se u penzije odlazilo i na regularan i na neregularan način. One koji su otišli na neregularan način, da jednom sankcionišemo, da kažemo – više ne može tako, da izvršimo reviziju invalidskih penzija, da vidimo šta ćemo da radimo sa činjenicom da je kod nas ipak penzija socijalna kategorija.
Pošto smo rekli da hoćemo penziju 70% od plate, možda je bolje, gospodine Periću, da bude 30% od nečeg što vredi, nego 70% od nečega što je potpuno obezvređeno. O tome moramo zajedno da razgovaramo i to je problem Diane Dragutinović, što ona mora da plaća kroz budžet cenu vladajuće koalicije. Kada se suočimo sa jednostavnim pitanjem – kakva je budućnost zemlje, koja duplo više izdvaja za prošlost nego za budućnost, odgovor svi znamo. Mi smo ovde dužni da gledamo unapred i da vidimo kako ćemo to da rešimo.
Zato smo tražili – svaki penzioner koji je otišao u penziju, a da nije ispunio puni radni staž, treba da bude svestan činjenice da on troši nečiji novac, prvo novac ove države iz budžeta. Hajde da smanjimo za svaku godinu koja fali do punog radnog staža jedan procenat tu penziju, pa da vidimo onda ako je potrebna država, da definišemo državnu penziju, onu koja će garantovati normalne i minimalne prihode penzioneru za normalan život, da tu uvedemo ravnotežu...
(Predsedavajuća: Tri minuta.)
... da nemamo tako velike skale, to je naša obaveza, to je posao za vas.

Zahvaljujem. Narodni poslanik Đuro Perić ima pravo na repliku.

Potpuno se slažem sa tim da se u proteklim vremenima išlo u penziju tako kakva je u određenom trenutku bila politička situacija u našoj zemlji i da ima jedan veliki broj penzionera koji nisu ispunili pun staž.
Takođe, bile su široke kategorije koje su imale određene beneficije i rano odlazile u penziju i upravo se sada predlažu mere koje će učiniti da se tome stane na put.
Dakle, da se skrate ti razni procesi koji su do sada bili, uključujući čak i ove neke najnovije nacionalne penzije koje se pojavljuju za ove ili one kategorije, a koje ipak treba vrlo jasno i precizno oceniti i podvesti ih pod zakonske norme. Sa te strane nema problema i mi upravo insistiramo u ovoj reformi penzijskog sistema i pri donošenju ovog novog zakona da se te stvari izmene i da se što više raščiste ti razni odnosi.
Međutim, što se tiče tog sveta koji je ranije otišao u penziju i ostalo, mislim da mu se ne može prigovarati da nema razumevanja za sve to.
Imao je razumevanja za sve to vreme, jer su, moram da kažem, od 1994. godine naovamo stalno vršene neke restrikcije, menjani su uslovi, tako da, kada pogledate koliko ljudi živi sa tim minimalnim penzijama, itd, to je ogroman broj ljudi, a s druge strane, ne preduzimaju se ove mere o kojima govorim, ne samo u pogledu tih restrikcija u penzijskom i invalidskom sistemu, nego i svemu onome što treba da nadomesti ono što se zove doprinos za socijalno osiguranje, odnosno za penzijsko i invalidsko osiguranje da bi se došlo jedne čiste situacije, gde će, sem onih kategorija koje je država odredila da ih finansira iz budžeta, za te određene kategorije, ni to nije mali broj, da se to onda dovede na jednu čistu ravan i da bude čista situacija.
Inače, potpuno se slažem da, ako bismo ovako nastavili, ne samo penzioneri, nego ćemo i mi u celini doći u mnogim stvarima u tešku situaciju, da neće moći da funkcioniše štošta drugo, jer ako nema razvoja, nema ništa, onda nema ni govora o nekakvom životu.
Dakle, stvar je u tome da se realno procenjuje svaka situacija, a uskoro ćemo imati i zakon o reformi penzijskog i invalidskog sistema, da se to i uradi, koliko se može i koliko bude prihvatljivo. Inače, nikakve mi ucene nikome nismo činili, nego smo, kada smo bili u kampanji za izbore, govorili o tome da treba popraviti to stanje, koje je išlo ka tome, što reče jutros, ne znam ko je spominjao, gospodin Krasić, ko li, taj socijalni genocid koji se pripremao. Da smo sada u toj situaciji, sada bismo imali silna ubistva. Da vam ne pričam sada kakva je smrtnost među tom kategorijom i kakve su sve to situacije...
(Predsedavajuća: Tri minuta.)
... to je posebna priča, ali, molim vas, da to razumete dobro.