Hvala. Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, u poslednja dva saziva Narodne skupštine, u okviru rasprave o budžetu Republike Srbije pokušavam da ukažem na zabrinjavajuću činjenicu da se zbog neadekvatne razvojne politike i neravnomerne regionalne raspodele budžetskih sredstava nastavlja sa galopantnim zaostajanjem nerazvijenih područja. I pored funkcionisanja Koordinacionog tela, skoro već 10 godina, u preševskoj dolini ne ostvaruju se osnovni projekti vladinog programa iz 2001. godine, kojim je bilo predviđeno da se u roku od tri godine ostvari ekonomska revitalizacija ovog ekstremno nerazvijenog područja, kao i adekvatno uključivanja Albanaca u državne organe i institucije.
Nažalost, i dalje imamo drastično tešku ekonomsku situaciju sa totalnim zapostavljanjem ovog područja, još za vreme jednopartijskog režima, a i ovo stanje je posledica nasilnog raspada bivše Jugoslavije, kada je ovo područje u potpunosti getoizirano novim granicama koje su grubo prekinule ranije privredne veze sa Kumanovom i sa Skopljem u Makedoniji i sa Gnjilanom i sa Prištinom na Kosovu. Umesto ekonomske revitalizacije, nakon 2001. godine došlo je do daljeg zaostajanja opština Preševo, Bujanovac i Medveđa, ali i susednih opština Trgovište i Bosilegrad, koje sada imaju od pet do sedam puta manje nacionalni dohodak po glavi stanovnika u odnosu na državni prosek, uz katastrofalnu stopu nezaposlenosti koja je čak veća od rekordnih 70%.
Kao direktna posledica ovog veoma teškog ekonomskog stanja, na ovom području su veoma intenzivne migracije stanovništva i to ne samo u brdsko-planinskim opštinama Medveđa, Trgovište, Bosilegrad, nego i u opštinama Preševo i Bujanovac, kroz koje prolazi Koridor 10 i veoma značajne međunarodne saobraćajnice.
Iz podataka sa poslednja dva popisa stanovništva može se videti da je stanovništvo opština Preševo, Bujanovac i Medveđa, ukupno u ovom periodu od 11 godina, smanjeno za 13.683 stanovnika. Po etničkoj osnovi ovo smanjenje stanovništva ima sledeću strukturu: Albanaca –10.817, Srba – 2.142 i Roma – 724, s tim što je, moram da dodam, realno još veće smanjenje broja Albanaca u preševskoj dolini, jer je 2002. godine popisano i oko 5.000 izbeglih Albanaca u toku ratnog stanja, a koji se još uvek nisu uspeli vratiti na svoja ognjišta, zbog nedostatka osnovnih uslova za život.
Ove statističke podatke iznosim zbog nakaradnog obrazloženja Predloga budžeta u delu u vezi Koordinacionog tela za ekonomske klasifikacije 511 i 512, gde se kaže da će se predviđenim sredstvima u ovim pozicijama finansirati projekti u srpskim naseljima u cilju sprečavanja migracije srpskog stanovništva.
Dakle, i pored mojih osnovanih primedbi koje sam na ovu temu izneo prošle godine, a što je još važnije, i pored činjenice da smo 27. marta ove godine potpisali Sporazum o rekonstrukciji Koordinacionog tela, kojim je trebalo da se i predstavnici Albanaca uključe u zajednički rad ovog vladinog organa, nažalost, nastavlja se sa autoritativnim nametanjem čak i ovakvim anticivilizacijskim rešenjima kojima se jednom delu stanovništva na ovom području obezbeđuju privilegije samo po etničkoj pripadnosti.
Po svemu sudeći, ovakvi recidivi političkih i etničkih predrasuda ometali su do sada ostvarivanje projekta Saveta Evrope o ''mini regionu'' Preševo, Kumanovo, Gnjilane iz 2002. godine, kojim je trebalo da se inicira prekogranična saradnja u oblasti privrede, naravno, i u obrazovanju, kulturi i informisanju. Nikako ne mogu da shvatim da i ovim predlogom budžeta opštine na jugu Srbije ne mogu da se uključuju u okviru druge komponente instrumenta za pretpristupnu pomoć EU prekogranične saradnje koja se finansira iz IPA, jer nije predviđena prekogranična saradnja ni sa Kosovom, što se zna da ne dolazi u obzir kada je u pitanju aktuelna zvanična politika, a što je još neshvatljivije, ni sa Makedonijom, što apsolutno ne mogu da shvatim zbog čega.
Ako se analizira struktura predloženog budžeta predviđenog za Koordinaciono telo, vidi se da još uvek u Vladi nema spremnosti za podršku razvojne, socio-ekonomske komponente u opštinama Preševo, Bujanovac, Medveđa, što bi jedino moglo da spreči aktuelni masovni odlazak mladih sa ovog područja, kojima su zatvorene sve perspektive za normalan život, jer nemaju nikakve šanse za zapošljavanje, kako zbog katastrofalne ekonomske situacije, tako i zbog toga što ova vlada ne pokazuje spremnost da reši ključni problem priznavanja diploma Prištinskog univerziteta i nostrifikacija diploma univerziteta Albanije i Makedonije. Umesto ozbiljnog pristupa u rešavanju ove dramatične situacije, u Predlogu budžeta se prilična sredstva usmeravaju za prevodilačku delatnost za fakultete koje treba otvarati u Preševu i Bujanovcu, nakon što ćemo dobiti Studiju izvodljivosti, koja poprilično kasni i dugo se radi.
Ovo ukazuje da se planira da se aktuelni eksperiment sa osam albanskih studenata u Medveđi proširi i u Preševu i u Bujanovcu, gde godišnje završava srednju školu oko 800 maturanata. Po već iznetoj veoma smešnoj logici, u obrazloženju ovog budžeta o privilegijama koje bi trebalo da imaju stanovnici srpskih naselja, sada se, pod fasadom projekta za rešavanje veoma osetljivih problema u visokoškolskom obrazovanju Albanaca, nudi diskriminacija kojom je predviđeno da studenti srpske nacionalnosti nastavu prate na maternjem jeziku, a Albanci bi imali surogat od predavanja, prevodi koji bi išli uz neku simultanu tehniku, a iz trenutne prakse u Medveđi to rade apsolutno nestručni ljudi.
Sada se postavlja pitanje – da li zaista želimo da rešimo problem obrazovanja, visokoškolskog obrazovanja na albanskom jeziku ili samo želimo da odložimo neke stvari, a neki procesi se odvijaju, ljudi idu, čekaju godinu, dve, nemaju šanse i oni koji diplomiraju, a sa druge strane nemaju mogućnost i u svojoj državi da studiraju, da završavaju fakultete i budu spremni za rad.
Ako mi ovo ovako budemo odugovlačili, za neko vreme nećemo imati uopšte za koga naći rešenje, vezano za ove dramatične probleme sa kojima se suočavaju mladi ljudi na tom području. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima ministar, izvolite.

Hvala. Poštovane kolege narodni poslanici, gospodine Halimi, mi smo o ovoj temi više puta razgovarali. Mislim da nije korektno kritikovati Koordinacioni centar na način na koji vi to činite.
Koordinacioni centar i kolega Marković čine puno toga da se poboljša situacija u ove tri opštine. Znam da postoji dobra volja i da su i on i ljudi u Koordinacionom centru preduzeli niz aktivnosti da se stanje unapredi, ali moram reći da u svim akcijama koje Koordinacioni centar vodi i kolega Marković, oni nemaju uvek u punoj meri saradnju sa druge strane.
Pružena ruka nije uvek, nažalost, dobrodošla, ali znam da se puno toga čini i da je Koordinacioni centar, zajedno sa Ministarstvom prosvete i sa Vladom Republike Srbije u saradnji sa Univerzitetom u Nišu, Pravnim fakultetom i Ekonomskim fakultetom Univerziteta u Nišu, uspeo da otvori dva odeljenja tih dvaju fakulteta u Medveđi. I da je to počelo sa radom. Da je dozvolu potpisao resorni ministar tj. ja, da je upisan jedan broj studenata, među njima i jedan broj Albanaca i da je tačno da je nastava organizovana na način da postoji simultani prevod na albanski jezik. Očigledno da u ovom trenutku nismo imali dovoljan broj kvalitetnih nastavnika, da bi se zadovoljili svi standardi koji se podrazumevaju za rad u ustanovama visokog obrazovanja.
To možda nije dovoljno. Ali reći da ne valja i da nije dobro, mislim da nije korektno, jer se sa tim započelo pre nekoliko meseci, pre nepuna dva meseca, i to je nešto što je počelo i što će se nastaviti, jer znam da je plan da se otvori isto i u Bujanovcu i da se pripadnicima albanske manjine kao i Srbima i ostalima koji žive u tom području, području tri opštine, stvore uslovi za visoko obrazovanje, što se, priznaćete, retko dešava u velikom broju drugih zemalja. Dakle, visoko obrazovanje na svom maternjem jeziku, što se, priznaćete, retko dešava u mnogim drugim zemljama, koje inače uzimaju sebi za pravo da nam, da kažem, dele lekcije, verbalno i na drugi način, o ljudskim pravima i pravima pripadnika manjina.
Kada je reč o pitanju diploma država Srbija je više puta, javno i jasno rekla da priznaje diplome koje u svom sadržaju imaju oznaku UNMIK Kosovo. Ja mislim da to nije sporno. Mislim da ni do sada nije bio problem. Ako je bio problem, problem je prevaziđen. Ali se tu postavljaju još dva pitanja. Objektivno se postavljaju, bez obzira šta ko mislio o tome, a evo, ja vam govorim šta Vlada Republike Srbije čini. Postavlja se pitanje – zašto se izdaju diplome bez oznake UNMIK Kosovo, koje imaju u svom sadržaju oznaku ''republika Kosovo''? Zašto se ta deca dovode u situaciju da im se izdaju dokumenta za koja se unapred zna da ne mogu biti korišćena na području Republike Srbije? To je pitanje koje, nažalost, ne nailazi ni na pokušaj odgovora sa bilo čije strane. Voleo bih da i vi razmislite o tome, pa da nam date možda neki mogući odgovor.
Drugo je pitanje – zašto deca idu da studiraju na fakultetima koji izdaju zvanične diplome koje nemaju u svom sadržaju oznaku – Srbija ili imaju oznaku – ''republika Kosovo''? Na to pitanje, takođe, treba postaviti odgovor, kao što imamo, nažalost, situaciju u ostalom delu Srbije da neka deca, i njihovi roditelji, uz saglasnost roditelja više ili manje, upisuju fakultete koji nemaju, primera radi, dozvolu za rad ili nisu predmet procesa akreditacije, iako znaju unapred da to nema svoju upotrebnu vrednost. Nije to pitanje samo odnosa prema tim diplomama.
Država ima isti stav prema pitanju vrednovanja kvaliteta visokoškolskih ustanova i ne može se uvek tražiti krivac na strani Srbije, u Vladi Republike Srbije, i pitati zašto Vlada ne učini nešto. Vlada čini nešto. Nego se postavlja pitanje – zašto druga strana, u ovom slučaju obrazovni sistem koji radi u okviru UNMIK-a Kosova, izdaje diplome koje u svom sadržaju sadrže ''republika Kosovo'', a nema oznaku UNMIK Kosovo? Zašto? To pitanje nažalost se ne elaborira na pravi način.
Mislim da država Srbija apsolutno ima dobru volju i da je tu dobru volju pokazala više puta. Sada će se kroz rad ova dva odeljenja u Medveđi, nadam se iduće godine i u Bujanovcu, stvoriti uslovi da se pripadnici albanske manjine obrazuju na svom maternjem jeziku na nivou visokog obrazovanja, pa ćemo onda stvarno svi biti u situaciji da vidimo da li je u pitanju nemogućnost ostvarivanja obrazovanja na svom jeziku ili nešto treće, o čemu se možda u ovom trenutku ne govori ili možda ne postoji dobra želja da se o tome govori. Hvala.

Nema osnova za repliku, gospodin Halimi. Ovo je bilo samo razjašnjenje. Nema uvreda, nejasnoća.
Gospodin Zoran Šami ima reč.
Povreda Poslovnika, izvolite.

Hvala, gospođo predsednice. Ja sam, ne prvi put …
(Predsednik: Samo recite koji je član povređen?)
… član 104. Nije prvi put da o ovoj temi razgovaramo i u ovoj skupštini i u raspravi sa gospodinom ministrom. Tema je veoma osetljiva i ne možemo se olako, po meni površno, odnositi prema životnoj temi koja trenutno apsolutno diskriminiše u najdrastičnijoj formi stanovništvo na ovom području.
Pomenuta je Viša poslovna škola, nije direktno, ali indirektno, iz Čačka. Doduše, ima ili nema akreditaciju, to je pitanje za vlast. Već četiri godine tamo funkcionišu. Oni dovode profesore iz Tetova, Skoplja koji predaju na albanskom. Ne rade ove surogate od predavanja preko veoma loših prevoda, koji apsolutno srozavaju pojam studija i uopšte visokog školstva. Na to sam ukazao maločas.
Gospodo, da li o građanima Preševa, Bujanovca, Medveđe treba više da brinu vlasti na Kosovu ili država u kojoj žive? Zato tražim da se ovo pitanje ozbiljno razmotri, jer nema nijednog studenta Albanca sa ovog područja da studira u Nišu, Beogradu, Novom Sadu kako je to ranije bilo pre oružanih sukoba i uopšte tih tragičnih događaja u bivšoj Jugoslaviji.

 Vreme. Zahvaljujem.
Moram vam reći, gospodine Halimi, da nema povrede člana 104. Gospodin ministar je krajnje argumentovano i korektno govorio i nije bilo povrede dostojanstva Skupštine.
Gospodin Zoran Šami ima reč.

Treća sreća. Zahvaljujem, gospođo predsednice Skupštine.
Dame i gospodo poslanici, gospođo i gospodo ministri, počeću sa jednom digresijom. Moj kolega, gospodin Andrić, očigledno nije razumeo da je zapravo ministar vera najbolji izbor za zastupanje budžeta, jer kada čovek vidi ovo čudo od budžeta može jedino da se prekrsti, pa je ministar vera najmeritorniji da proceni da li je to obavljeno kako valja.
Vlada nam je dostavila jedan vrlo težak budžet. Merio sam, ima dva kilograma i 300 grama. I kada bi se kvalitet budžeta merio u kilogramima, to bi bio jedan sjajan budžet. Nažalost, kvalitet budžeta se meri nečim drugim, a od tog nečeg drugog nema ni pomena.
Počeću sa rashodnom stranom. Naravno, kada bi po svim razdelima iščitavao sve nelogičnosti i sve promašaje ovog budžeta, to bi trajalo bar dva i po sata, a sumnjam da bi mi gospođa predsednica Skupštine to dopustila. Zato ću se zadržati samo na dve stvari.
Prvo, da se prisetimo šta je budžet, jer Vlada predlaže budžet i zapravo predlaže koliko namera i mogućnosti država ima da zaradi novca, sa jedne strane, i, sa druge strane, kako će taj novac, a kako vidimo i više od toga, da potroši? Podsećam, rashod budžeta je 762 milijarde budžeta.
Međutim, u budžetu je, pažljivo sam to prekontrolisao, dato pravo Vladi da svojom internom odlukom raspodeli 59.690.231.000 ili da zaokružimo 60 milijardi dinara ili, ako hoćete, 630 miliona evra ili, ako opet hoćete, 8% rashoda budžeta.
Dakle, 8% rashoda budžeta Vlada raspodeljuje svojim internim odlukama, to dođe, negde, oko 23 miliona evra po ministru. Naravno, nisu svi ministri-ministri, neki imaju mnogo veća prava, neki mnogo manja. Nudim jednu skromnu nagradu onome ko iz prve pogodi koji ministar ima najveća prava. Dajem skromnu nagradu zato što ćete svi pogoditi. Ja sam na ovo ukazao i prošli put i džaba se mi pokrivali sa ova dva kilograma i trista grama ako 60 milijardi delimo onako – Vlada na predlog ministra, pa kako se njemu dopadne! To je jedna opasna navika. Ono što je dosta interesantno, što je i prošli put to bilo, ako me pamćenje ne vara, 8%. Izgleda da ova vlada radi za 8%. To je ono što nesumnjivo mora da brine.
Druga stvar, ovde je to više diskutanata istaklo, pitanje trošenja para, znate, obično se smatra da kada plate državnih službenika i penzija dođu do granice od 50%, onda se po pravilu smatra da je država u ozbiljnom problemu. Nama je to stiglo do 63%. Država očigledno jeste u ozbiljnom problemu. Pri tom, hajde da sad ulazimo u dugove i pravimo minus od 107 milijardi, što je milijardu i 100 miliona evra, ako se ne varam, možda čak i nešto više, pa da te pare stvarno ulažemo u nešto. Daću vam jedan banalan primer.
Malopre smo čuli da prodajemo malinu po 80 dinara, a da prodajemo slatko od malina, teglicu od 250 grama, dobili bismo 400 dinara. Ukinut je embargo na Trgovinski sporazum, ali gospodo, embargo ne služi za to da se slikate za dnevnu "Politiku". Ukidanje embarga i primena Trgovinskog sporazuma u celini služi za to da naša privreda dobije neku šansu. Postoje mnogi, da kažem, sa zvučnim imenima ili nekim bezimeni i nepoznati privrednici kojima je valjalo obezbediti neka sredstva da bi se stimulisao izvoz, jer očigledno sada postoji šansa sa ukidanjem carina da se pojave na stranom tržištu. Oni ne mogu tek tako da se pojave, potrebno je nešto investirati i tu priliku u ovom budžetu ova vlada propušta.
Zatim, ovde je pomenut, meni je žao što je gospodin Mrkonjić otišao, Koridor 10. Jedna stvar apsolutno postoji, ulaganje u saobraćaj, u ovom slučaju Koridor 10, što nisu samo putevi nego i pruga, jeste nešto što je apsolutno najprofitabilnije za državu, zato što do poslednjeg dinara sve što uložite ostaje u državi, potroši se u državi, sve. Na kraju se kroz višestruki PDV državi sve vrati. Znam da ćete sada reći – obezbedili smo giga-mega kredite itd, kao da su ti krediti poklonjeni, to treba i vratiti, sve je to u redu, ali država mora sopstvenim primerom, ulaganjem sopstvenog novca u te poslove da pokaže celom svetu jasno svoje namere.
Mi pokazujemo da ćemo da odvojimo sedam milijardi i još na jednom drugom mestu tri milijarde za poslove otkupa zemljišta. Zašto ne više?
Čuli smo, ima nešto para da se investira u železnice, pošto inače mislim da pomenem železnice, ali nigde ne vidim da se investira u pravljenje, odnosno rekonstrukciju pruga. Da li znate podatak da trenutno vozovi u zemlji Srbiji idu sporije nego 1936. godine? Idu sporije zato što ima 200 kilometara pruge na kojima vozovi ne smeju da voze brže od 20 kilometara na sat.
Prema tome, umesto da poklanjamo železnici 12 milijardi i 400 miliona, da i dalje ne bi funkcionisala, hajde malo da počnemo da smanjujemo te dotacije. Ne kažem da ih treba odmah ukinuti, to je nemoguće, ali hajde malo to da smanjujemo, pa da te pare prebacimo na rekonstrukciju pruga, opet u železnicu, samo na jedan mnogo razumniji način.
Konačno, nešto o prihodima. Pedeset posto prihoda planiramo da dobijemo od PDV-a, 325 milijardi. DSS će biti mnogo srećna ako se to ostvari. Mi ne navijamo da se to ne ostvari, samo se jako bojimo da će to jako teško da se ostvari. Neka vas ne zavaravaju proseci zarada, pa, dakle i mogućnosti za potrošnju. Znate, prosek je jako čudna stvar. Izvešću vam jednu prostu računicu. Ako 49 ljudi zarađuje 200 evra mesečno, a onaj 50-ti 5 hiljada evra mesečno, jer je on veliki gazda, u proseku zarađuju 300 evra mesečno, ali se u potrošnji ne nalazi 300 evra mesečno po glavi, nego se, nažalost, nalazi 200 evra mesečno po glavi. Jasno je da onaj ko zarađuje 200 evra mesečno sve što zaradi mora da pojede i da nahrani, ako ne može baš on da pojede, možda bar deca da pojedu. Gde je tu zarada od PDV-a? Jako se bojim da od tog PDV-a neće biti ni blizu 325 milijardi.
Dalje, planirate još 20% prihoda od akciza, 131 milijardu. Od tih 131 milijardu, praktično, sem nekih 11, čini mi se, milijardi, a sve ostalo je prihod od akcize na naftu i akcize na duvan, ukoliko vam gospodin ministar zdravlja ne zabrani pušenje, ne znam šta ćete onda. Možete vi da planirate koliko god hoćete da zaradite na benzinu i može cena benzinu da budete koliko god hoćete, polazim od sebe, kupujem mesečno benzina za 3.000 dinara, bez obzira koliko god da jeste i naravno takav rezon uglavnom ima najveći broj stanovnika Srbije.
Dakle, vama je 70% prihoda u budžetu na jako klimavim nogama. Pošteno da vas pitam, šta ćemo da radimo ako tih para ne bude? Ponavljam, DSS navija ne da bude toliko, nego da bude više, ali se bojim da ne može da bude više. I zato sam rekao da je ovo jedan jako rđav budžet i zato sam rekao da mi se ponekad čini da povodom ovih pitanja Vlada tumara, kao guske u magli, bez jasne vizije, bez jasne ideje kamo će da dođe.
A, onda ćemo jednog dana da konstatujemo da nam ni onih 63% nije dovoljno, da nam treba 73% ili ne znam koliko posto, i onda više ništa nije važno jer smo definitivno bankrotirali. Ovaj budžet je najava bankrota i ako se nešto hitno ne promeni, a jedino što hitno može da se promeni i što valja promeniti to je ova i ovakva vlada. I, gotovo, potpuno rezignirano ovim završavam ovu diskusiju.

Zahvaljujem. Gospodin Đorđe Milićević ima reč. Izvolite

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, budžet Republike Srbije za 2010. godinu, sa pratećim planovima republičkih fondova i Memorandumom o budžetu predstavlja zapravo program rada Vlade u narednoj godini. Međutim, čini mi se da je u ovom trenutku kada se predlaže i usvaja budžet, zapravo, više pažnje je podigao i više prašine revizorski Izveštaj o trošenju budžetskih sredstava. Odmah na početku da još jednom istaknem ono na šta sam do sada često ponavljao i ukazivao, da i najbolji zakon, pa, između ostalog i najbolji i najtransparentniji budžet, može da upropasti njegova realizacija, odnosno način trošenja sredstava i izvršavanja rashoda.
Državna revizorska institucija i revizor su odradili deo posla i dostavili Izveštaj i prosto treba da im omogućimo da bez pritisaka završe posao do kraja i preduzmu se zakonske mere protiv odgovornih nalogodavaca, ukoliko se proceni da je to potrebno. Nećemo valjda opet zabavljati građane oko nekakvih mahinacija i nenamenskog trošenja budžetskih sredstava, a narod želi i očekuje od nas suštinski odgovor kako će živeti i preživeti ovu narednu 2010. godinu.
O prošlosti prosto ne želim da govorim. Prošlost ne možemo da menjamo, ali postavlja se pitanje i sadašnjosti i budućnosti. Postavlja se pitanje – u kakvom privrednom ambijentu i koji su makroekonomski okviri u kojima predlažemo budžet za narednu godinu, odnosno za 2010. godinu? Moje mišljenje je da su tendencije u privredi, iako su nepovoljne, mnogo izvesnije i prepoznatljivije nego u istom periodu prošle godine, kada se nije mogao sagledati obim uticaja svetske ekonomske krize na domaću privredu. Nepovoljne tendencije i galopirajuća kriza krajem prošle godine nastavljene su i u prethodnom periodu tekuće godine.
Preduzetim merama ekonomske i monetarne politike od strane Vlade Republike Srbije sprečen je kolaps finansijskog i realnog sektora i ublažene su posledice, rekao bih, globalne krize na našu privredu. Preduzete vladine mere su zaustavile recesione tendencije, što je pozitivno, ali pitanje na koje je vrlo teško dati odgovor u ovom trenutku je – kada počinje i koliko će trajati oporavak, sa tendencijom rasta ekonomskih indikatora?
U ambijentu kada je neto priliv direktnih stranih investicija manji za, čini mi se, 40% u odnosu na prošlu godinu, Vlada se posle niza godina vraća podsticajnim merama domaćoj privredi, i to kroz stimulativne kredite, sa upola manjom kamatnom stopom privredi. Država je odvojila, čini mi se, oko četiri milijarde dinara, zatim potrošački krediti za kupovinu domaćih trajnih, potrošnih dobara, zatim krediti za investicije. Država je obezbedila, čini mi se, oko pet milijardi dinara, mere za poboljšanje likvidnosti privrede, kao i stimulativne mere za zapošljavanje pre svega mladih ljudi. Uz preduzete mere štednje i racionalizaciju uprave, napred navedene stimulativne mere, uveren sam, daće određene rezultate.
Prihod po osnovu poreza na dodatu vrednost na domaće proizvode je znatno povećao svoje učešće u ukupnom prihodu po ovom osnovu. U 2009. godini, PDV na ovu robu činio je 30%, a u budžetu za 2010. godinu – 43% ukupnih prihoda po ovom osnovu. Taj odnos potkrepljuje i činjenica da je za prvih devet meseci ove godine uvoz robe smanjen za 30,7% zbog pada tražnje, što se osetno odrazilo na smanjenje tekućeg platnog deficita.
Sa druge strane, zabeležen je znatno manji pad realnog maloprodajnog prometa u trgovini od 10,7%, što je dovelo do realnog pada konsolidovanih javnih prihoda za 8,8%. Nepovoljno je to što prihodi po osnovu PDV čine oko 53% poreskih prihoda budžeta, što ukazuje na konstataciju da se i ovaj budžet finansira iz potrošnje.
Drugi vrlo bitan budžetski prihod su akcize, koje u iznosu od 131,5 milijardi čine 21,6% poreskih prihoda. Akcize na derivate nafte i duvanske prerađevine čine 91,2% ukupnih akciza, što potvrđuje ranije izrečenu ocenu kod povećanja akciza, da kada škripi po prihodima, budžet obično pada na teret korisnika duvanskih proizvoda i na one koji koriste motorna vozila, odnosno na vozače. Ako su akcize na derivate nafte visoke, ali su derivati zapravo nužna potreba, akcize na duvanske prerađevine čine 41,4% ukupnih akciza, što za sobom povlači velike troškove negativnog uticaja duvana na zdravlje i troškove lečenja.
Sa druge strane, poreski prihodi od poreza na plate i dobit korporacije čine 16,0% ukupnih poreskih prihoda, što ukazuje na nivo privrednih aktivnosti i uspešnosti poslovanja privrednih društava, pri čemu porez na dobit korporacija beleži pad od 24% u odnosu na 2009. godinu. Tome ide u prilog i podatak da prihodi od socijalnog doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje čine 52,3% tekućih prihoda fonda za 2010. godinu. Nedostajući iznos planiranih sredstava se najvećim delom obezbeđuje iz budžeta. Naš cilj, zapravo, treba da bude usmeren na povećanje prihoda iz doprinosa, što se može postići samo oživljavanjem privredne aktivnosti, naravno, nastavkom izgradnje započetih proizvoda.
Koridor 10 je danas nacionalno pitanje. Danas svako u Srbiji shvata važnost Koridora 10, bez obnove, modernizacije i razvoja infrastrukture prosto nema ekonomskog razvoja.
Što se tiče subvencija, ono što želim da kažem jeste da Vlada ovaj deo budžeta treba prioritetno da izvršava, ali da o efektima izveštava republički parlament. Dakle, važno je da imamo i mi ovde u republičkom parlamentu konkretan program za subvencioniranje. Za većinu je mnogo bitnija rashodna strana budžeta i trošenje budžetskih sredstava. Mislim da je tu Vlada izašla sa jasnim kriterijumima i ciljevima. Ovo je razvojni budžet sa merama štednje i racionalnog trošenja za državnu administraciju. To ilustruje podatak da je masa sredstava za plate i dodatke zaposlenih koje se finansiraju iz budžeta povećana samo za 1,6% u odnosu na prethodnu godinu, dok su subvencije povećane za 21,2%, a sredstva za realizaciju NIP-a na 15,5 milijardi dinara, odnosno 25,2%.
Na teškoće likvidnosti budžeta u izvršavanju obaveza jasno ukazuje podatak da su kamate na otplatu domaćeg javnog duga povećane u planu 208,9% i iznose 13,4 milijardi dinara. Tome je doprineo, naravno, i budžetski deficit koji je sa MMF usaglašen, tako da iznosi ukupno 107 milijardi dinara, odnosno budžetski deficit iznosi 82,7 milijardi dinara. Budžetsko pokriće budžetskog deficita treba da se obezbedi iz kredita koji je planiran u iznosu 78,85 milijardi dinara, koliko mi se čini.
Na samom kraju, što se tiče socijalnih efekata budžeta, mora se imati u vidu činjenica da je budžet stvoren na zatečenim pravima. Potrebno je da se vodi jedna aktivna politika zapošljavanja kroz podsticaj proizvodnje, a ne kroz pasivna davanja zaposlenima. Naša očekivanja od Nacionalne službe za zapošljavanje jesu da ne bude evidentičar zaposlenih, već da u okviru posebnih projekata zapošljava one kategorije nezaposlenih koje teško dolaze do posla.
Ono što sam želeo na samom kraju da kažem, gospodin Mrkonjić je izašao, pominjao je, između ostalog, i nekakve teške uslove, kada je reč o svetskim bankama koje danas egzistiraju na prostoru Republike Srbije. Želim da kažem da je veoma važno da svaka država ima svoju razvojnu banku i svoje državno osiguravajuće društvo, zbog praćenja tokova novca i uštede budžetskih sredstava. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Zoran Mašić. Izvolite.