Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama je budžet za 2010. godinu i želim na početku da pravim jednu paralelu između rebalansa budžeta za 2009. godinu i ovog budžeta za 2010. godinu. Rebalansom budžeta za 2009. godinu bili su predviđeni ukupni prihodi od 620 milijardi dinara, za 2010. godinu predviđeni su ukupni prihodi od 656 miliona, što znači da je povećanje oko 36 miliona.
Na rashodnoj strani u rebalansu za 2009. godinu predviđeno je 720 milijardi, a za 2010. predviđeno je 762 milijarde, znači, povećanje je 43 milijardi dinara. Deficit u rebalansu za 2009. godinu je oko 100 milijardi, a za 2010. predviđen je deficit od 107 milijardi. Znači, deficit je povećan tačno za 7 milijardi.
Ono što je, takođe, predviđeno jeste da deficit u 2009. godini bude na nivou 4% društvenog proizvoda, što je i dogovoreno sa predstavnicima MMF. Da bi se sve ovo ostvarilo, Ministarstvo finansija je predvidelo da će privredni rast u 2010. godini biti 1,5% i da će inflacija biti 6%. To su dve stvari koje su jako važne što se tiče realizacije zacrtanog plana. U 2009. godini, i pored svih onih pesimističkih prognoza da ćemo imati pad društvenih proizvoda, odnosno proizvodnje nekih 6-7%, otprilike, završićemo sa padom od 3%. Inflacija će na kraju biti oko 7,5% u ovoj godini.
Važno je sada reći da su mere koje je sprovodila Vlada Republike Srbije u 2009. godini dale rezultate, da je država Srbija u 2009. godini imala manji pad proizvodnje nego što su imale neke razvijene zemlje u našem okruženju, kao što su Hrvatska, Mađarska, Rumunija ili Bugarska. Rumunija, koja je članica i EU, imala ja pad proizvodnje u toku 2009. godine čak blizu 9%.
Moram da podsetim, kada smo razgovarali pri kraju 2008. godine, kada je došlo do odlivanja deviza, odnosno ljudi su podizali štednje iz banaka zbog krize koja je nadolazila, da su mnogi predviđali da će doći do pada bankarskog sistema, jednostavno, desilo se da je Vlada donela odluku, kao i Narodna skupština, da se osiguraju štediše do 50.000 evra. Tada je doneta i odluka da nema oporezivanja kamata na dobit od štednje u periodu 2009. godine i to je potpuno stabilizovalo naš bankarski sistem. Vlada je već u martu mesecu izašla sa novim paketom mera koje su bile usmerene prema privredi. To su najčešće bile mere koje su vezane za subvencionisanje kredita prema privredi za poboljšanje likvidnosti.
Tada je Vlada prema poslovnim bankama imala svoje učešće da se smanje kamatne stope, Vlada je uložila nekih četiri milijardi dinara, a banke su iz svojih sredstava odložile 80 milijardi dinara. Da budemo iskreni, nije odlučivala Vlada ko će dobiti te kredite, već su odlučivale poslovne banke. Poslovne banke su pratile svoju politiku, pratile su programe i one su bile te, a Vlada je sa svoje strane subvencionisala kamatu, da bi ona bila što povoljnija, odnosno niža za privredu.
Sa druge strane, Vlada je, takođe, subvencionisala u martu mesecu početak za investicije koje su vezane za privredu. Tada je Vlada u tu svrhu uložila oko pet milijardi dinara, a banke su uložile 12 milijardi dinara.
Kada se uzmu i aktivne mere koje je sprovodila Vlada u toku prošle godine preko Nacionalne službe za zapošljavanje, gde je uloženo tri milijarde, start ap krediti i preko Fonda za razvoj, došlo se do rezultata, a to znači da je pad proizvodnje u državi Srbiji u 2009. godini bio 9%. Čini mi se, ako u 2010. godini bude Vlada vodila aktivnu politiku koja je slična politici iz 2009. godine, onda prognoza da će privredni rast u 2010. godini biti 1,5%, a inflacija 6%, čini mi se realistična i nadam se da će tako i biti.
Ono što je važno u ovom budžetu jeste da je predviđeno oko 1,4 milijarda dinara za subvencije za grinfild investicije. One sada jesu važne zato što je tokom krize 2009. godine smanjen broj investicija iz inostranstva u državi Srbiji, ali smo potpuno sigurni sa odmrzavanjem Prelaznog trgovinskog sporazuma da se kredibilitet naše države povećava, dakle, da mi moramo da budemo aktivni, da pomognemo i da pospešimo dolazak naročito grinfild investicija, a to znači dolazak privrednih subjekata koji će zaposliti ljude.
Sa druge strane, Vlada je definisala i subvencije, negde 17 milijardi dinara, koje jesu vezane za "Fijat". To je nešto što je naša ugovorna obaveza i onog trenutka kad bude italijanska strana uložila svojih 67% učešća to mora pripremiti država Srbija i ne vidim razloga da je to nešto sporno.
Ali, tu se kriju još neke druge stvari koje su važne, a to su – zamena staro za novo, koje su vezane za kamione, pa će Vlada pomagati na taj način i FAP iz Priboja. To je vezano za šinska vozila, pa ćemo na taj način pomagati i oko osam preduzeća koja rade šinska vozila, kako teretne vagone, tako i putničke vagone u državi Srbiji. Tu se kriju start ap krediti i tu ima mesta i za ono što smo pričali, da su nama potrebni izvozni proizvodi, da treba pospešiti privrednike koji imaju izvoz i zato se tu nalaze sredstva i za Agenciju za osiguranje izvoza. Potpuno je jasna stvar da se sve to može desiti po nekim kriterijumima koje će sama Vlada definisati, a to su poprilično isti kriterijumi koji su bili i prošle godine i nadam se da će to dati svoj puni doprinos.
Ono što je, takođe važno, Vlada u narednoj godini predviđa nekih 3,7 milijardi za aktivne mere za zapošljavanje i to jesu mere vezane za pripravnike, za samozapošljavanje, za otpremninu, do posla, javne radove, dakle, sve ono što dovodi do toga da kriza ima manji efekat na otpuštanje radnika, odnosno novo zapošljavanje ljudi u 2010. godini, da imamo manji pritisak u tom domenu.
Vlada posebnu pažnju mora da povede o razvoju nerazvijenih opština, to su najčešće male opštine, i ove godine samo za privredu, odnosno privrednike iz tih opština predviđeno je 1,7 milijardi dinara, a to znači za povoljne kredite koji će se dodeljivati na osnovu javnog konkursa koji će biti raspisan.
Imamo jedan deo koji je prošle godine sprovođen, i ove godine će biti sprovođen preko Ministarstva za Nacionalni investicioni plan.
Za te male nerazvijene opštine namenjene su dve milijarde, od onih osam koje su predviđene, zato što te opštine imaju manje projekte i stručnjake koji ne mogu da vode velike projekte, a njima se mora pomoći, jer bez razvoja infrastrukture i bez privrednog razvoja tih opština siguran sam da će se ljudi iseljavati. Onda, u ovoj godini, uz ove dve mere, koje će biti kombinovane, preko javnog konkursa, siguran sam da će se voditi računa da razvijenost tih opština bude na višem nivou nego što je bila do sada.
Takođe, potpuno sam siguran da je Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan, koje raspolaže sa otprilike osam milijardi dinara, koje će biti vezane za razne infrastrukture, najčešće, da li u industrijskim zonama, da li u gradovima i opštinama, a svi gradovi i opštine u toku 2009. godine do 1. oktobra su imali mogućnost da prijave, da kandiduju svoje projekte, nadležno da pregleda te projekte da li zadovoljavaju projektnu proceduru, a iza toga sam potpuno siguran da će sva ministarstva dati ocenu tih projekata, jer će realizacija, normalno, ići preko tih ministarstava.
Nije to pitanje o kome treba da odlučuje jedan ministar ili da odlučuje jedno ministarstvo. Ako imate javni konkurs, onda su opštine kandidovale ono što je njima preko potrebno i ono što je najbolje, onda su tu ministarstva koja će odlučiti koliko se to uklapa u njihove politike, a onda je to ministarstvo poslednje koje će uklopiti sve to u sredstva koja imaju na raspolaganju, pa ne vidim nijednog načina da to bude partijska raspodela sredstava, čak je to i nemoguće, jer stvarno moramo priznati da su ministri u ovoj vladi iz različitih partija.
Ono što je, takođe, važno, želim potpuno da budem siguran da će Ministarstvo za NIP i ministarstva imati jaku želju da pomognu lokalnim samoupravama da to budu oni projekti koji su najvažniji i za lokalne samouprave. Ja sam potpuno siguran i srećan i molim Vladu, makar što se tiče projekata iz grada iz kojeg dolazim, a to je grad Kraljevo, da zatvoreni bazen, koji je prioritet naše lokalne samouprave, bude taj koji će ministarstvo i Vlada podržati u 2009. godini, što mislim da je dobro i za ostale opštine koje su konkurisale.
Infrastruktura jeste važna stvar i Vlada u ovom trenutku u budžetu predviđa nekih 7 milijardi koje su predviđene direktno za budžet, za razvoj infrastrukture.
Jedan od prioriteta jeste Koridor 10 sa Obilaznicom oko Beograda, kao sastavni deo sa Koridorom 10. Predviđeno je 4 milijarde dinara za sam Koridor 10 i za tunel Straževica.
Druga stvar, Vlada je obećala ove godine da će početi realizaciju autoputa ''Beograd – Južni Jadran''. Dve milijarde dinara su obezbeđene za izgradnju tog autoputa. Možemo mi pričati u ovom trenutku da li je to malo ili mnogo, u ovom budžetu je toliko imalo prostora. Potpuno sam siguran ako realizacije tog projekta bude krenula kako valja, odnosno dobro, da će sledeće godine sigurno biti izdvojeno više sredstava.
Da budem još, s jedne strane, iskren, nemojte mnogo da kukate za autoput Horgoš – Požega i ono što se dešavalo. Treba samo da se setimo, ja sam to nekada postavio pitanje i još uvek nisam dobio odgovor, u koncesiji koja je bila potpisana, kilometar autoputa kroz Vojvodinu je bio 2 miliona evra. Kada je država raspisala javnu nabavku, javna nabavka je bila 700 hiljada evra od istog preduzeća koje je bilo koncesionar i imalo ponudu 2 miliona evra.
Kakva je tu razlika od milion i tri stotine hiljada evra?
To je velika razlika i nisam bio siguran da oni koji kukaju zato što je ta koncesija raskinuta, da razmišljaju mnogo o dobrobiti te države, već o nekim drugim stvarima.
Potpuno sam siguran, molim ministra koji je ovde, da male lokalne samouprave neće biti zadovoljne transferima prema lokalnim samoupravama. Oni jesi na nivou onih transfera koji su bili u rebalansu budžeta za 2009. godinu.
Verujem da će se neke uštede u budžetu za 2010. godinu naći. Moraće se povesti računa, jer mnoge lokalne samouprave, govorim o malim opštinama, njihova likvidnost zavisi od toga koliko budu dobile sredstava od države. Ako kažem da su neke opštine danas u blokadi, onda tim opštinama moramo naći načina da pomognemo, možda i više nego što smo ovo uradili pre nekoliko meseci, kada je 200 miliona dinara iz budžeta i još više, na kraju krajeva, dopunskih sredstava, podeljeno tim opštinama.
Sagledavajući ceo ovaj budžet, G17 plus misli da je ovo budžet koji je u ovom trenutku jedini moguć. Potpuno ga podržavamo i nadamo se da će u danu za glasanje i druge poslaničke grupe podržati ovaj budžet. Hvala.
(Aplauz.)