Gospodine Ostojiću, ja i grupa kojoj pripadam i politička opcija kojoj pripadam nasilje i političku borbu vrlo odvaja. Svaki oblik nasilja vrlo osuđujem.
Osmeh koji se mogao videti na mom licu bio je pre vezan za komentare onih koji sede sa moje leve i desne strane i koji nisu imali, nažalost, neposredno veze sa sadržinom koja je očigledno bila predmet vaše opservacije.
Mislim da nema povrede Poslovnika, ali ako niste zadovoljni... Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe “Napred Srbijo”.
Gospodin Aleksandar Martinović, replika. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista nisam mogao da razumem ovu intervenciju gospodina Ostojića, zato što je SRS, kao što vrlo dobro znate, prva izašla sa rezultatima izbora za predsednika SRJ. Uopšte nismo dovodili u pitanje činjenicu da je Vojislav Koštunica pobedio na tim izborima.
Doduše, jeste da su posle toga zapaljeni zapisnici o radu biračkih odbora koji su se nalazili ovde u zgradi Savezne skupštine, gde je bilo sedište Savezne izborne komisije, to je tačno, ali to nije činila SRS.
Gospodine Ostojiću, moram da vas podsetim da su 24. septembra 2000. godine održani savezni i lokalni izbori. To nisu bili izbori za Republički parlament. Kako ste onda mogli da otimate na silu RTS, da palite, da palite reportažna kola itd? To nije način da vi dokažete da je bilo ko pobedio na izborima.
SRS je, dame i gospodo narodni poslanici, savest potpuno mirna. Nikada nismo organizovali bilo kakav rušilački miting ili rušilačku demonstraciju. Naprotiv, i kada smo imali da to radimo, uvek smo skretali pažnju našim članovima i simpatizerima, da se vlast menja na izborima, a da se vlast ne menja na ulici.
Nažalost, peti oktobar zaista jeste bio puč, zato što su preuzete čisto republičke institucije, koje nisu bile savezne, niti su bile lokalne. Svako ko malo poznaje pravnu teoriju zna da je puč uzimanje sebi za pravo nečega što inače ne bi moglo da se desi. Dakle, uzimate sami sebi neko pravo koje vam ne pripada. O tome se radilo.
Da je to bio puč, o tome, na kraju krajeva, svedoče stranci koji su o tome napisali knjige, koji su to finansirali, i koji su vrlo dobro bili upoznati gde i kada su se pripremali pučisti da izvrše to što su uradili petog oktobra 2000. godine.
Što se tiče ovog osmeha na licu gospođe Slavice Đukić-Dejanović, moguće da sam joj makar malo drag, kao što je ona draga i meni, pa da je to razlog njenog osmeha.

Gospodine Ostojiću, samo recite osnov javljanja?
(Zoran Ostojić, sa mesta: Replika.)
Po mojoj oceni, nije bilo elemenata za repliku.
Gospodin Zoran Antić ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, SNS podnela je par amandmana na ove izmene i dopune Zakona o krivičnom postupku. Konkretno, amandman o kojem govorim odnosi se na član 3, odnosi se na zabranu prisustvovanja određenim sportskim priredbama.
Što se tiče ovog predloga člana, smatramo da je ova materija, sankcija koja je predviđena, nije u dovoljnoj meri razrađena. Isto tako činjenica da je predviđena zatvorska kazna od 30 dana do 3 meseca poprilična i da je kao takav i taj oblik kazne razrađen u Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija.
Prepoznali smo mesto o ovoj sankciji baš u tom zakonu, da je konkretno u članovima 279. i 280. već predviđena ta sankcija i da je neophodno, ako ste se već opredelili za to, da se nakon izvršenja neke zatvorske kazne nekom učesniku, počiniocu, zabrani prisustvo određenim sportskim priredbama, da je neophodno da se makar vodi evidencija o sportskim priredbama za koje taj izvršilac ima zabranu.
Isto tako, da bi, eventualno kroz izmenu Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, bilo neophodno da se taj počinilac javlja policijskim upravama, da se to evidentira, kontroliše, da se uredi način kada bi se od te obaveze odstupilo, da se, sve u svemu, odrede okolnosti i uslovi pod kojima bi ova sankcija trebalo da se izvrši. Ovako je ostalo poprilično toga nejasno. Ostavljeno je sudijama i tumačenje zavisno od situacije do situacije, što je, po mišljenju SNS, neprihvatljivo.

Na član 4. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe “Napred Srbijo”. Gospodin Veroljub Arsić želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SNS podnet je amandman na član 4. Predloga zakona. Navodno, članom 4. vrši se samo jedna pravno-tehnička redakcija postojećeg zakona.
Pa čak i da je tako, postavio bih pitanje – zašto je predloženo da se deo teksta koji glasi „ili radi ostvarivanja i zadržavanja uticaja na privredne ili druge važne državne strukture“ briše? Pa čak i da je u pitanju ta pravno-tehnička redakcija, obrazloženje je da se to reguliše članom 112. stav 35.
Međutim, ako je tako, predlagač je onda morao da vodi računa i o Zakoniku o krivičnom postupku, Zakonu o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala.
Znači, uvidom u ova tri zakona, zajedno sa ovim koji se sada menja, videćemo da je formulacija „organizovane grupe“ u sva tri zakona različita, iako su sva tri zakona usaglašavana na jednoj istoj sednici, od jednog istog predlagača. Međutim, bili smo svedoci u našoj ne tako dalekoj prošlosti, samo nekoliko godina unazad, da su razne organizovane kriminalne grupe imale uticaja na razne državne organe. Čak i nedavno je potvrđeno da čak i navijačke grupe imaju uticaja na državne organe, konkretno na policiju. Ne bih po tome više da oduzimam vreme.
Ima još jedan problem. Sve ove zakone treba da sprovode sudije. Samo ću neke podatke da iznesem, neka gospođa ministar zapiše. Recimo, Opštinski sud u Požarevcu je, po biltenu Vrhovnog suda, bio na trećem mestu po opterećenosti u broju predmeta. Na trećem je mestu po broju potvrđenih presuda na teritoriji Republike Srbije i na trećem mestu je po efikasnosti kojom su razni sudski postupci završavani.
Gospođo ministre, to je slavna prošlost tog opštinskog suda. Ona neslavna jeste da je to prvi sud u Srbiji koji ima najmanje reizabranih sudija. Ne verujem Visokom savetu sudstva zato što se u njemu nalaze članovi koji su izabrani na nezakonit način, članovi koji su u sukobu interesa, a i samo iskustvo, samo se tad zvao Visoki savet pravosuđa, malo su menjani izrazi, recimo, dva puta je predlagao za predsednika Opštinskog suda u Požarevcu starog predsednika koji, kada je došao na čelo tog opštinskog suda, taj opštinski sud se nalazio između 9. i 12. mesta, a pri kraju njegovog mandata završio je na 111. mestu.
Dva puta je predlagan od Visokog saveta, dva puta ga je Odbor za pravosuđe i upravu zaustavio i sada je taj isti sudija, koji je najgori sudija u Opštinskom sudu u Požarevcu, reizabran.
Gospođo ministre, zabrinuti smo, ne samo u Požarevcu nego i u čitavoj Srbiji, kako se reizbor vršio. Vi se igrate jednom izuzetno ozbiljnom problematikom, da će u našim sudovima da budu sudije koje su nestručne, koje nisu podobne da vrše tu dužnost. Nemojte više ovakve eksperimente da pravite, jer će posledice samo ovog jednog da se otklanjaju sledećih 15-ak godina. Teško je kad nešto srušite praviti iznova.

Na član 4. amandman su podneli narodni poslanici Elvira Kovač i Dejan Radenković. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić. Da li neko želi reč? (Da)
Gospođo Radeta, niste bili na početku, izvestila sam da je vaš amandman odbačen. Zakonodavni odbor je, na osnovu člana 148. stav 2. Poslovnika, odbacio kao nepotpun amandman na član 4. koji ste vi podneli.

Podneo sam amandman na član 5. tražeći da se član 5. briše. Da podsetim, u članu 5. se radi o nasilju na sportskim terenima, nasilju, pri čemu se oštećuje imovina veće vrednosti. Vi ste tražili da se učiniocu dela iz st. 1-4. ovog člana obavezno izriče mera bezbednosti zabrane prisustvovanja određenim sportskim priredbama.
Kada su u pitanju sportske priredbe i izricanje mere zabrane prisustvovanja određenim sportskim priredbama, prvo što treba reći jeste da bi ovo možda bilo u redu u potpunosti, ovako kako ste predvideli, pod uslovom da je prethodno sve učinjeno da do ovoga ne dolazi. Šta znači da je prethodno sve učinjeno? Šta je sa preventivnim delovanjem na mlade, koje je neophodno potrebno da oni ne bi činili ovakve stvari?
Sledeće pitanje koje se postavlja jeste vrlo važno pitanje – gospođo ministre, šta je sa kolovođama koje učestvuju u ovakvim aktivnostima? Vrlo se dobro zna da su kolovođe te koji čine ova krivična dela, da su kolovođe te koji, pored činjenja ovakvih krivičnih dela vezanih za sportske manifestacije, dakle, za učestvovanje na sportskim manifestacijama prilikom kojih se oštećuje imovina veće vrednosti, rade još neka druga krivična dela ispred, za vreme i posle ovih sportskih događaja.
Dakle, šta je sa njima? Da li se na tome dovoljno uradilo, da li se privode te kolovođe dovoljno, da li se zna ko su oni i da li je policija odradila svoj deo posla kada su oni u pitanju?
Ranije je dosta rađeno na edukaciji mladih vezano za sportske manifestacije, vezano za sport uopšte, pa je ta edukacija rađena i po osnovnim i srednjim školama. U to su bili uključeni i mediji, a i Javni servis je imao jedno široko uključenje u sve to.
Međutim, svega ovoga danas nema ili ima u vrlo malim količinama. Verujte da i medijima sa nacionalnom frekvencijom izgleda da su mnogo važnije kocka, lutrija, „Veliki brat“ i sve te gluposti nego edukacija mladih, pogotovo onih koji učestvuju na ovim sportskim manifestacijama.
Ovde je tačno ono da se novcu sve pokorava, sve je važnije osim mladih. Pohapsite ove huligane i pustite mlade da idu na sportske terene i da navijaju za svoje sportske klubove.

Gospođa Vjerica Radeta ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, svakako da je Vlada trebalo da prihvati amandman kolege Mirka Munjića, a i čulo se veoma jasno i precizno obrazloženje zbog čega je to trebalo da se uradi, kao što je trebalo da se usvoji i ovaj prethodni amandman na član 4.
Čudni su predlozi zakonskih tekstova koje mi dobijamo, kao što je i ovaj predlog o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, gde je u članu 112, otprilike kao da su oni koji će primenjivati ovaj propis maloumni.
Značenje izraza u ovom zakonu, to je tema člana 112, pa nas onda Vlada, odnosno pravnike koji će primenjivati, sudije i tužioce, ovaj zakon, kaže da se detetom smatra lice koje je navršilo 14 godina ili da se maloletnim licem smatra koje nije navršilo 18 godina, ili da je novac metalni, papirni novac ili novac izrađen od nekog drugog materijala, koji je na osnovu zakona u opticaju u Srbiji ili u stranoj državi ili, recimo, da izraz – neće se kazniti, znači da u tom slučaju nema krivičnog dela.
Dakle, potpuno nebulozna objašnjenja, kao što je i ova tačka 35. ovog zakona, koja kaže da organizovana kriminalna grupa je grupa tri ili više lica koja postoji određeno vreme i deluje sporazumno u cilju vršenja jednog ili više krivičnih dela za koja je propisana kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna radi neposrednog ili posrednog sticanja finansijskih ili drugih koristi.
U Predlogu zakona koji sada brišete stoji da „ili radi ostvarivanja i zadržavanja uticaja na privredne ili druge važne državne strukture“. To smo tražili da se briše, odnosno da ostane ova formulacija da organizovana kriminalna grupa može biti i ona koja se formira radi ostvarivanja i zadržavanja uticaja na privredne ili druge važne državne strukture.
Ovo je upravo veoma važno i, nažalost, veoma česta situacija danas u Srbiji. Uostalom, Vladu u kojoj ste vi, gospođo Malović, formirali su tajkuni i to je ta organizovana kriminalna grupa.
Gospodin Dragan Todorović već nekoliko puta pokušava da dobije odgovor – šta je sa „konsalting“ mafijom u Srbiji? Nema odgovora nijednog predstavnika Vlade niti od Vlade u celini. To je upravo ono što je do sada, bar kao jedan od izraza u Krivičnom zakoniku postojalo, a što ste vi sada izbrisali, ne kao materijalno-pravni propis, nego samo u obrazloženju izraza.
Mišljenja smo da je ovo moralo da se briše. Zaista je neverovatno zašto amandman koji predlaže da se jedan član briše, a to je član 4. predloga vašeg zakona, nije potpun. Malopre je kolega Munjić obrazlagao amandman gde je predložio da se član 5. briše, o kojem se raspravljalo da li će Vlada da ga prihvati ili neće. To je manje važno, odnosno to je stvar Vlade.
Meni je interesantno obrazloženje Vlade i baš sam jedva čekala da dobijem obrazloženje, da vidimo zašto se ne prihvataju neki amandmani. Dobili smo Vladino obrazloženje upravo onakvo kakvo sam i pretpostavila kada sam govorila zbog čega sam izuzela mišljenje, kada je u pitanju ovaj predlog zakona.
Vlada nas lepo obaveštava, ovim zaista mislim da će da se zgrane pravnička javnost u Srbiji, da Krivični zakonik usklađuje sa Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela.
To je ono, gospođo Malović, što vam otkada ste ministar ponavljamo – ako to ovi pre vas nisu uradili, uradite jedan dobar posao, predložite Narodnoj skupštini kodifikovani Krivični zakonik. Onda ćete ostaviti nešto pozitivno iza sebe, za razliku od ove tzv. reforme pravosuđa koja će biti crna mrlja u vašoj karijeri i to će pokazati praksa.