Na član 44. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe “Napred Srbijo”. Da li neko želi reč? (Da) Gospodin Zoran Antić, izvolite.

Još jedan amandman SNS koji je, verujem, u interesu građana. Odnosi se na presude donete u sporu zbog ćutanja uprave. To je u našoj praksi jako čest slučaj. Ćutanje uprave i donošenje rešenja u zakonskom roku je najveći problem građana danas u Srbiji, bar mi to tako vidimo.
Što se tiče ovog člana 44, mi smo dali jedan potpuno novi član koji unosi i neke nove institute, neke nove obaveze, obaveze kada je u pitanju sud, znači, da u roku od 15 dana donose rešenje kojim se nalaže organu koji je napravio grešku da u roku od isto 15 dana donosi odgovarajući akt. Znači, želeli smo rokovima da obavežemo i sud i organe uprave da moraju da se na adekvatniji način odnose prema građanima, da moraju da budu ažurniji.
Isto tako, predvideli smo i mogućnost, odnosno obavezu da se odgovorno lice u organu uprave koje nije postupilo na osnovu ovog naloga suda kazni sa nekih 50.000 dinara. To je danas isto tako jedan veliki problem – da odgovorna lica ne snose nikakvu odgovornost ukoliko ne poštuju prava građana.
Smatramo da bi ovo znatno ubrzalo postupak, da bi, jednostavno, postupak učinilo i bitno efikasnijim i da bi uz pomoć ova dva nova instituta koja su predložena građani Srbije mogli da pravo koje zbog ćutanja administracije ne mogu da ostvare ostvaruju znatno efikasnije.

Na naslov iznad člana 45. i član 45. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Palalić i Miroslav Petković. Gospodin Jovan Palalić ima reč. Izvolite.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo u okviru ovog člana želeli da ukažemo na jednu stvar koja se tiče u stvari realnog života, a to je – koliko su u stvari u upravnom postupku i konkretno u upravnim sporovima sudovi rešavali parnične stvari, koliko je sudova rešavajući predmet upravnog spora odlučilo da presuđuje i za naknadu štete i za povraćaj stvari.
Ovu normu smo imali u sadašnjem zakonu i voleo bih da čujem od predstavnika ministarstva i od ministra kada se vrati neku informaciju, statistički podatak koliko je uopšte predmeta rešeno u situaciji, kako se ovde kaže, ako utvrđeno činjenično stanje pruža pouzdan osnov za to da se može rešiti pitanje naknade štete ili povraćaj stvari.
Mislim da se to može nabrajati na prste jedne ruke. Ovo je, neverovatno, u praksi postojala kao jedna mrtva norma. U tom smislu je pitanje da li takva norma treba i dalje da postoji. Naravno, postavlja se pitanje u kojoj meri bi se čitav upravni spor zakomplikovao kada bi sada i odlučio se upravni sud da rešava ovakav jedan slučaj.
Naravno, može se sve uvek to napisati, lepo to zvuči. Sud će da sam procenjuje, jedan će hteti da skine sa vrata i upravni spor, da se još bavi i naknadama štete i povraćajem stvari.
Mislim da ova norma uopšte nije realna i da predstavlja jedan dekor, da se kaže, eto, daje se mogućnost i upravnom sudu, pa građanin može da očekuje da će neki upravni sud ili neki sudija u upravnom sudu rešavati i njihov predmet za naknadu štete ili povraćaj stvari.
Mislim da ova norma nije realna i da u stvarnom pravnom životu ne predstavlja ništa.

Na član 45. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Srđan Spasojević, Aleksandra Ilić i Zlata Đerić. Vlada je prihvatila amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Na član 47. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić. Vlada je prihvatila amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Na naziv Glave 9. iznad člana 49. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici i dame i gospodo iz Vlade, zaista ne razumem razlog zašto je odbijen ovaj amandman.
Naime, vi ste Predlogom zakona o upravnim sporovima isključili mogućnost podnošenja žalbe. Dakle, zakonom je onemogućeno da se žalba podnese protiv presude upravnog suda.
Šta je žalba? Redovno pravno sredstvo. Dakle, redovnog pravnog sredstva nema u upravnom sporu, tako ste napisali u Predlogu zakona.
Glava 9. u vašem predlogu zakona nosi naziv – vanredna pravna sredstva. Ta podela na redovna i vanredna pravna sredstva ima smisla u onim postupcima u kojima su dozvoljena i jedna i druga, a u vašem predlogu zakona nema žalbe kao redovnog pravnog sredstva.
Sada se postavlja pitanje u odnosu na koja pravna sredstva su ova vanredna, kada su samo ona dozvoljena? Nema potrebe da koristite tu terminologiju vanrednih pravnih sredstava u situaciji kada su samo jedina ona dopuštena. Onda to nisu vanredna pravna sredstva, onda je to jednostavno pravno sredstvo.
Predložili smo našim amandmanom da Glava 9. nosi promenjeni naziv – pravna sredstva, jer su samo ona dozvoljena, nisu ni redovna ni vanredna, nego su jedina pravna sredstva koja u Predlogu zakona postoje.
Vlada odbija ovaj naš amandman iz sledećeg razloga: amandman se ne prihvata zato što podela na redovna i vanredna pravna sredstva ima značaja, između ostalog, i radi utvrđivanja nadležnog suda koji rešava po ovim sredstvima.
Gospodo iz Vlade, pitam vas koji sud rešava po redovnim pravnim sredstvima u upravnom sporu? Ako uspete da mi odgovorite na ovo pitanje, prihvatiću da amandman nije dobar. Naravno, na to pitanje ne možete da odgovorite zato što ne postoji sud koji rešava o redovnim pravnim sredstvima u upravnom sporu iz najjednostavnijeg mogućeg razloga – pa, redovnih pravnih sredstava u upravnom sporu nema, a vi kažete podela ima smisla. Nema smisla.

Na član 50. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Srđan Spasojević, Aleksandra Ilić i Zlata Đerić. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima Srđan Spasojević.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, poslanički klub NS je podneo amandman da se član 50. zakona o upravnim sporovima briše.
Šta piše u ovom članu? Zahtev se predaje Vrhovnom kasacionom sudu preko punomoćnika iz reda advokata na način određen u članu 20. st. 1, 2. i 4. ovog zakona.
Obrazloženje. Amandman se ne prihvata zato što je na isti član Predloga zakona prihvaćen amandman narodnog poslanika Vlatka Ratkovića.
Stvarno sada ništa ne razumem. Da li je moguće da je amandman Nove Srbije odbijen zbog toga što je prihvaćen amandman gospodina Vlatka Ratkovića? Ne želim uopšte da umanjujem znanje gospodina Ratkovića.
Jednostavno, ovde mi nije jasno ko je pre podneo amandman. Da li je možda Ratković video da smo mi podneli amandman, pa je posle brže – bolje? Jer vidimo da je masa amandmana ovde prihvaćena, znači da ste veoma loše napisali ovaj zakon. Predstavnici Vlade su vrlo loše uradili ovaj zakon.
Lepo je kolega Perić rekao, trebalo je sve amandmane da prihvatite i onda bi ovaj, praktično, predlog zakona imao nekog smisla. Kada bih bio na vašem mestu, kada bi trebalo da prihvatim ovoliki broj amandmana i kada bih video toliko grešaka, ja bih povukao iz procedure ovaj predlog zakona, jer očigledno da smo imali neke amandmane, kao što je ministar Marković rekao, malopre, u potpunosti se slažem s vama, gospodine Spasojeviću i ja isto mislim, ali ne prihvatamo amandman.
O čemu se ovde radi? Bilo bi korektno, gospođo predsednice, da se kaže da su oba amandmana prihvaćena i gospodina Ratkovića i poslaničkog kluba Nove Srbije. On je potpuno isti, a vi ne prihvatate amandman, zato što je amandman gospodina Ratkovića prihvaćen. Nije korektno.
Nije korektno iz više razloga. Prvo, nije korektno što je 24-25 zakona dato u petak veče ili subotu ujutru, i mi predstavnici opozicije smo se potrudili, evo vidite, koliko amandmana je prihvaćeno, da to napišemo, a onda se ipak nečiji trud i muka i na kraju krajeva i znanje ovde nipodaštava. To nije apsolutno u redu, smatram da je trebalo prihvatiti amandman gospodina Ratkovića i naš i to bi bilo zaista korektno.

Zahvaljujem na obrazloženju. Međutim, predstavnici Vlade me informišu da amandmani imaju razlike u sadržini i da se na radi ipak o identičnim tekstovima, po tendenciji i po ideji.
Na član 50. amandman je podneo narodni poslanik Vlatko Ratković. Vlada je prihvatila amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Na član 50. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović, koji želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo mi smo sada u istoj situaciji u kojoj smo bili i kod prethodnog amandmana. Drugim rečima, amandman se ne prihvata zato što je prihvaćen, istovetan amandman narodnog poslanika Vlatka Ratkovića. Sada neću da ulazim u to da li Vlada više voli poslanike iz reda Demokratske stranke nego poslanike iz reda opozicionih stranaka. Ljubav je stvar srca i ja u to neću da se mešam.
Ovde postoji nešto što je mnogo važnije. Naravno, ovo što piše u članu 50. je besmisleno. Dakle, da onaj ko podnosi zahtev za preispitivanje sudske presude, koja je doneta u upravnom sporu mora da angažuje punomoćnika iz reda advokata.
U članu 49. ste napisali da taj zahtev može da podnese i nadležni javi tužilac. Onda, znači, vi obavezujete javnog tužioca koji je državni organ, da angažuje privatnog advokata da mu on napiše i podnese zahtev za preispitivanje odluke. Prosto, takvo rešenje je besmisleno. Toga ste svesni i vi, čim ste prihvatili amandman gospodina Vlatka Ratkovića.
Šta govori ovoliki broj amandmana i prihvaćenih i ne prihvaćenih? Na jedan predlog zakona koji je relativno kratak. Dakle, ovaj predlog zakona ima ukupno 79 članova. Dakle, spada u red, sutra, kada ga izglasate, spadaće u red kraćih zakona. Takav je i ovaj postojeći Zakon o upravnim sporovima iz 1996. godine. Dakle, relativno mali zakon.
Na tako mali zakon imate podnetih na desetine amandmana. Vlada je prihvatila deset amandmana. To znači da nešto nije zaista, suštinski, koncepcijski u redu sa ovim predlogom zakona. Uopšte ne razumem brzinu sa kojom je Vlada ušla u skupštinsku proceduru kada je u pitanju ovaj predlog zakona.
Postojeći Zakon o upravnim sporovima manje – više je u proceduralnom smislu korektan i on je mogao da se primenjuje, dok se ne sačini neki kvalitetniji tekst predloga zakona. Ovo mi sada deluje, što bi rekao naš narod, sa konja na magarca. Prestaće da važi postojeći Zakon o upravnim sporovima koji je suštinski mnogo bolji od ovog.
Dakle, ne shvatam brzinu sa kojom je Vlada ušla u skupštinsku proceduru, očigledno je da postoje brojne manjkavosti u ovom predlogu zakona, a sutra kada se ovaj zakon izglasa to će biti jedan od osnovnih procesnih zakona i ljudska prava i slobode će biti direktno tangirana ovim zakonom.
Šta će biti u praksi, ostaje da se vidi. Srpska radikalna stranka smatra da je Predlog zakona loš, da ima brojna rešenja koja su loša i sa nomotehničke, i sa jezičke i sa ustavne tačke gledišta i kao što je rekao, uvaženi kolega Spasojević, čim na ovoliki, mali broj članova Predloga zakona imate ovoliko veliki broj amandmana, najbolja odluka je bila, koju nažalost niste hteli da donesete, da se Predlog zakona povuče iz skupštinske procedure i sačini jedan korektan tekst Predloga zakona.