Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 101 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali sada 94 narodna poslanika, i da ima uslova za rad.

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 235. Poslovnika?

Gospođa Aleksandra Janković je inače ovlašćena za svoju poslaničku grupu i ona želi reč. Izvolite.

Imam pitanje, pre svega za vas predsednice Skupštine, mislim da, budući da se juče upokojio jedan veliki srpski pisac, slikar i novinar Momo Kapor, mislim da bi bilo dobro da odredimo minut ćutanja za čoveka koji je pokazao kako je to moguće, u pravom smislu reči, biti svetski a naš, veliki srpski nacionalista, veliki pisac, veliki slikar, čovek koji je zaista obeležio živote mnogih generacija i činiće to i dalje. To je pitanje za vas.

Sledeće pitanje, jeste pitanje koje je upućeno Ministarstvu za rad i socijalna pitanja, tiče se zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Na velika vrata smo u maju mesecu najavljivali, odnosno i usvojili Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom.

Osobe sa invaliditetom definitivno čine najveću najugroženiju manjinu na svetu, tako da praktično oko 10% svetskog stanovništva živi sa invaliditetom, to znači preko 650 miliona osoba širom sveta, ako se tome dodaju i članovi njihovih proširenih porodica, tako dolazimo do zaprepašćujuće brojke od dve milijarde ljudi koji svakog dana žive sa invaliditetom.

Nažalost, za ogromnu većinu osoba sa invaliditetom u čitavom svetu i prodavnice i javni objekti i saobraćaj, pa čak i informacije, uglavnom su izvan domašaja.

Usvojili smo ovaj zakon. Nova Srbija je insistirala na mnogim amandmanima koji bi olakšali život osoba sa invaliditetom. Postoji i zakonska obaveza da se osobe sa invaliditetom zapošljavaju. U poslednje vreme smo slušali ministra Ljajića koji govori o tome da će biti primenjene kaznene odredbe za one koji ne poštuju zakonske odredbe, koje ipak ne mogu imati karakter deklarativnih preporuka, nego zakonskih normi.

Ono što Novu Srbiju zanima, budući da dobijamo veliki broj mejlova, poziva građana, jeste – šta je do sada urađeno i koji je to procenat zaposlenih osoba sa invaliditetom. Vidimo da se u raznim državnim organima premeštaju sekretarice sa jednog na drugo mesto. Zbrinjavaju se tzv. socijalni slučajevi.

Mislim da bi bilo od velike koristi zaposliti one mlade ljude, osobe sa invaliditetom, koji su i te kako kvalifikovani za poslove koji bi odgovorno i savesno obavljali. Smatramo da je potrebno dati im šansu.

Kabinet predsednika je u ime Narodne skupštine poslao telegram saučešća našem Momi Kaporu.

Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici imam dva pitanja. Oba pitanja su upućena predsedniku Vlade Mirku Cvetkoviću.

Mi smo 22. decembra istakli svoju kandidaturu za članstvo u EU. Mislim da nas ta kandidatura kao državu obavezuje na sprovođenje one politike koja će nas najefikasnije približiti tom cilju.

Juče je ministar u njegovoj Vladi i to ne bilo koji, mada bi svaki ministar morao da bude odgovorna ličnost, mislim na ministra Jeremića, tokom svoje posete Budimpešti uslovio tu kandidaturu, vrlo jasno, izjavivši da ukoliko Srbija treba da bira između Kosova i članstva u EU, Srbija bira Kosovo.

O tome mi nikada nismo razgovarali. To nije zvanična politika ove države, jer zvanična politika ove države može biti samo ona oko koje se ovaj parlament izjasnio, ona iza koje je Vlada stala.

Nas ne iznenađuje izjava ministra Jeremića, jer on, po pravilu, vodi svoju politiku, koja je često u konfliktu sa drugim nastojanjima Vlade Mirka Cvetkovića, pa je često i u konfliktu sa nastupima predsednika Republike. Smeta nam to ćutanje, jer je ćutanje znak saglasnosti. Kao da se podrazumeva da naša vlada ima dve politike: jednu kojom se kroz usta pojedinih ministara obraća delu javnosti koja pokušava da pridobije za sebe, podsećanjem na ono što je u prošlosti radio Milošević, koketiranjem koje je bilo karakteristično za Koštunicu, sedenjem na dve stolice, i sa druge strane, deo Vlade koji pokušava da reformiše zemlju. Nas interesuje kako je moguće tako nešto?

Tražimo od Vlade da se Vlada po tom pitanju jasno izjasni. To je potpuno suprotno svemu što su oficijelna nastojanja naše države. Prvo, niko ne uslovljava Srbiju jednim takvim izborom, drugo, nagoveštajem takvog stava. Mi sami sebi vezujemo i ruke i noge u poslu u kome nas čeka tako puno prepreka. Mi to smatramo kontraproduktivnim.

Ministar Jeremić nema pravo kao ministar Vlade, kao građanin ima, da iznosi stavove koji nisu potvrđeni ovde u parlamentu, a nisu stavovi ni koji su potvrđeni na sednici Vlade. Da li je Vlada nekada glasala, to treba Mirko Cvetković da nam kaže, za takvu političku orijentaciju kojom se stavlja znak jednakosti između onoga što se u Srbiji dešavalo prethodnih 20 godina, a bilo je direktno suprotstavljeno interesima ove zemlje koja ima pravo da uhvati korak sa modernim svetom i onoga što radi ministar inostranih poslova Vlade, koja, navodno, treba da promeni jedan takav odnos. Mi želimo da se o tome Vlada izjasni.

Koliko znam, Vlada se okupila i formirana je na evropskoj platformi. Ako je to uslovljena evropska platforma, ako je to i kosovska i evropska platforma, onda Vlada treba da zamoli Vojislava Koštunicu da se vrati na mesto predsednika Vlade i imaćemo autentičnog predstavnika jedne takve politike.

Naravno, u skladu sa tom kukavičkom politikom Mirka Cvetkovića, još jedno pitanje za njega kao predsednika Vlade. Pre šest meseci MUP je uhapsio šestoro mladih ljudi zbog toga što su u četiri sata ujutru bacili jednu flašu na zgradu Grčke ambasade. Policija je taj incident tretirala kao izazivanje opšte opasnosti. Onda je spletom neverovatnih okolnosti taj događaj kvalifikovan kao akt međunarodnog terorizma, pa je na kraju zbog jedne bačene flaše šestoro mladih ljudi, koji nikada nisu osuđivani, šestoro studenata, provelo pet i po meseci u zatvoru.

Imamo primer na dvogodišnjicu rušenja Beograda poražavajuću istinu da niko nije odgovarao za paljenje ambasada, rušenje i pljačku lokala, uništavanje vozila, napade na novinare, televizijske i radio stanice, političke stranke, predstavništva stranih kompanija. Kakvu zemlju nam to Vlada stvara i šta mi kao građani, koji se smatraju…

(Predsednik: Vreme.)

…dužnim da podrže evropsku orijentaciju ove zemlje, možemo da učinimo jer nam je alternativa da se pridružimo onima koji su od te Vlade još gori ili da utičemo na tu Vladu, kako bi se korigovala? Ta dva pitanja postavljam Mirku Cvetkoviću.

Zahvaljujem. Gospodin Radojko Obradović, koji predstavlja Poslaničku grupu DSS – Vojislav Koštunica, ima reč.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, danima već u javnosti je otvorena polemika i oko toga na koji način će se Srbija razvijati u godinama koje slede i koji će to model rasta pomoći građanima Srbije da bolje žive. Polemika se otvorila naročito oko dolaska misije MMF i u toku tih pregovora koji su završeni pre nekoliko dana. Očigledno da je model rasta nekoliko godina bio taj što se sredstvima od privatizacije finansiralo sve što je moglo u Srbiji. Kada su ta sredstva presušila, prešlo se na zaduživanje.

Pitanje je, pošto će tih slobodnih para na tržištu kapitala biti sve manje, šta će uslediti u godinama koje su pred nama? To je izuzetno ozbiljno pitanje o kojem treba da razgovara i ova skupština.

Jasno je da se uspeh svake ekonomije meri otvaranjem novih radnih mesta. Jedino su nova radna mesta zalog za budućnost, za punjenje budžeta, za redovnu isplatu svih onih davanja koja slede iz fondova i iz budžeta. Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku poslednjih godinu dana broj radnih mesta ili broj zaposlenih u Srbiji je smanjen za 170.657 i to su podaci za septembar 2008. godine – septembar 2009. godine. Pretpostavljam da je za ovih nekoliko meseci ta brojka prešla 200.000.

Takođe, prema podacima Zavoda za statistiku, u poslednjih osam godina je broj zaposlenih u Srbiji smanjen za 383.000, prema tome, od 2002. godine do danas u Srbiji je zaposleno 383.000 ljudi manje. Naravno da je to rezultat i povećane produktivnosti, rezultat je mnogo faktora, ali je i rezultat i brojnih problema koji u Srbiji postoje.

Za poslednjih osam godina, Srbija je promenila pet vlada, četiri ministra zadužena za privatizaciju i sedam direktora Agencije za privatizaciju. Za tih sedam godina u Srbiji je ponuđeno na prodaju, prema zvaničnim podacima 2.652 preduzeća, privatizovano 1.784 preduzeća, ukupan prihod od privatizacije je 2,2 milijarde evra, ali je u istom tom periodu poništeno 478 privatizacija.

Ono što je vrlo primetno, da je trend poništavanja privatizacija značajno ubrzan. Samo za poslednjih mesec dana poništeno je 35 privatizacija. Kuriozitet je da je jedna privatizacija koja je završila na sudu, a firma završila u likvidaciji, vlasnik firme je oslobođen svih optužbi zato što je sud zaključio da je vlasnik na osnovu svojih referenci, kvalifikacija, obrazovanja i onoga što je radio apsolutno nesposoban da vodi jedno takvo preduzeće i kao takvog, sud nije mogao da ga osudi. Firma je propala, radnici su ostali bez posla, država je ostala bez imovine, a niko nije odgovoran.

Da li je privatizacija u Srbiji završena? Sigurno da nije, jer ono najvrednije što Srbija ima još uvek nije privatizovano. Nisu privatizovana javna preduzeća, nisu privatizovana komunalna preduzeća. Veliko je pitanje – šta će sa tom imovinom i sa time što su generacije građana Srbije ulagale deset i u godinama koje slede? Tu su najveća javna preduzeća, tu su najvažnije imovine lokalnih samouprava. Smatram da je, nakon osam godina privatizacije, pravo vreme da se naprave sve potrebne analize, u ovom predahu koji u privatizaciji očigledno postoji u poslednjih godinu dana i verovatno će se nastaviti još neko vreme, dakle, pravo vreme da se napravi analiza.

Pitam predsednika Vlade Republike Srbije – da li je Vlada napravila analizu efekata privatizacije od trenutka kada je usvojen taj zakon? Šta se planira? Kakvi su rezultati te analize, ako uopšte postoji? Kakvi su planovi za sve ono što je najvrednije u Srbiji? To mora da bude rezultat kontrolisanog procesa i ni na koji način ne treba da bude rezultat stihije i dnevnih potreba. To su dva pitanja. Molim da mi predsednik Vlade odgovori. Hvala.

Narodni poslanik Dragan Todorović ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ponovo moram da počnem sa pitanjem – šta je sa pitanjima koje sam postavio, a do dana današnjeg nisam dobio odgovor? Stvarno, ili ukinite ova pitanja ili nemojte da nas maltretirate da se na neki način trudimo da pomognemo, da ukažemo na neke probleme, a da oni koji su obavezni da nam dostave odgovor te odgovore ne dostavljaju.

Samo bih podsetio na dva pitanja koja sam postavio, ali dosta dugo nema odgovora. Postavio sam pitanje – da li je "Morgan Stenli", prilikom privatizacije ''Duvanske industrije'', za šta je dobio 10 milina evra, bio registrovan u našem privrednom registru ili nije? Ako nije, nije mogao da radi taj posao, a ako jeste, mogao je i stvar je u redu. Očigledno je da nije bio registrovan. Očigledno je da je neko zloupotrebio položaj. Očigledno je da je prekršen zakon i da neko treba da odgovara. Upozoravam vas da je u to vreme direktor Agencije za privatizaciju bio sadašnji predsednik Vlade Mirko Cvetković. Molim vas, dajte mi taj odgovor. Na šta ovo liči?!

Postavio sam pitanje imovine SKJ, da mi se dostavi popis. Rekao sam tačno da ima nešto oko 300 objekata. Ima više od godinu dana, godinu i po dana, i nema odgovora. Sumnjam da se ta imovina pljačka. Na šta to liči?! Hajde da sam vam postavio pitanje ko je omogućio braći Šarić da novac od šverca kokaina ubaci u privatizaciju, pa razumem, teško pitanje, još se niste rasporedili ko će i kako da podeli tu odgovornost. Ovo su jednostavna pitanja i stvarno tražim odgovor.

Cenim vaš trud da podignete ugled Skupštine Republike Srbije. Mislim da je posle garde i himne rejting Skupštine značajno porastao.

Plašim se da je to samo forma, forma koja služi prevari, da se prevare građani Srbije, jer iza toga suštinski ostajete onakvi kakvi jeste. Da je to tačno, ponovo ću vam na jednom očiglednom primeru dokazati, mislim da nema poslanika koji se ne seća problema sa Milivojem Vićentijevićem, zvanim Vića, koji je u 63 godini ponovo zaposlen u Skupštini Republike Srbije kao pomoćnik sekretara, i ako nije imao položen državni ispit. Po nekom pravilu Vića nije mogao da bude zaposlen zato što nema državni ispit.

Treba ceniti činjenicu da je gospodin Vićentijević svestan te činjenice da nema državni ispit krenuo da ga položi. Doduše, možda je već napunio 64 godine, ne znam, ali to je za svaku pohvalu. Ljudi moji, ipak nisu u redu neke stvari i ne mogu da se rade retroaktivno. Ono što je posebno interesantno, dobio je i slobodne dane, od 26. februara do 9. marta, kako bi spremio državni ispit.

Juče smo razgovarali o učeničkom standardu, nismo znali za ovaj slučaj, ali, recimo, da predložimo, bez obzira na godine, kada se pokaže ovakva situacija, da ima pravo da sprema u Studentskom gradu, jer bi zbog atmosfere, mislim, lakše savladao gradivo i eventualno sa nekim kolegama uspeo da razjasni neke nedoumice, jer od vremena kada je diplomirao do danas ipak su se mnoge stvari promenile, tako da je trebalo da mu se omogući da na adekvatan način položi ovaj ispit.

Postavlja se pitanje komisije koja će ispitivati gospodina Vićentijevića. Na osnovu svega ovoga, da li možemo da budemo sigurni da će komisija biti potpuno neutralna, da će stvarno ceniti zalaganje gospodina Vićentijevića? Ipak morate da imate u vidu njegove godine i to kod nas rađa ozbiljnu zabrinutost, da li će u ovom slučaju Skupština Republike Srbije prevazići sebe, pa će uraditi ono što je van pameti, van zakona, da ćete preći preko svega ovoga.

Očekujem i tražim da nam dostavite pismeno odgovor ukoliko gospodin Vićentijević položi …

(Predsednik: Vreme.)

… završavam, da nas obavestite o tome da bi napokon taj slučaj stavili ad akta. Hvala veliko.

Naravno da ćemo ponovo urgirati oko pitanja koje ste postavili, a niste dobili odgovor.

Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.

Obaveštavam da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici: Siniša Stamenković, Mladen Grujić i Arsen Đurić.

Saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, pored predstavnika predlagača dr Saše Dragina, ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, pozvala da sednici prisustvuju i Mirjana Milošević, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Dragan Injac, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Momčilo Mitreski, pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Milan Stegić, pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Slobodan Teofanov, pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Dušan Pajkić, direktor Generalnog inspektorata, Saša Orlović, direktor Uprave za šume, Jan Boćanski, direktor Uprave za zaštitu bilja i Zoran Jeličić, direktor Uprave za zemljište.

Po Poslovniku, gospodin Milan Dimitrijević. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsednice. Član 27. tačka 4, kaže: ''Predsednik Narodne skupštine: –stara se o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Narodne skupštine.'' Danas na dnevnom redu imamo zakon o divljači i lovstvu. Jedan od odbora koji bi o tome trebalo da raspravlja jeste Odbor za zaštitu životne sredine.

U članu 61. Poslovnika o radu Skupštine stoji: ''Odbor za zaštitu životne sredine razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta i druga pitanja iz oblasti sistema zaštite i unapređenja životne sredine, očuvanja i razvoja prirodnih i radom stvorenih vrednosti, racionalnog korišćenja, sprečavanja i otklanjanja zagađivanja prirodnih resursa, kao i druge načine i izvore ugrožavanja životne sredine, iz oblasti šumarstva, lovstva, ribarstva i hidrometeorologije.''

Gospođo predsednice, Odbor za zaštitu životne sredine nije zakazan i nije imao prilike da raspravlja o ovom važnom zakonu. Vas smo, u dva navrata, već upozoravali na činjenicu da se Odbor ne zakazuje kada su neki zakoni iz ove oblast. Smatram da je to nedopustivo. Takođe, upozoravali smo vas za neke druge stvari, i o nestavljanju određenih tačaka na dnevni red, nerazmatranju tih tačaka, kao i Izveštaj DRI. Upozoravali smo i pre godinu dana na koji se način koriste službeni automobili, pa je onda došlo do toga da …

(Predsednik: Vreme.)

… cela javnost Srbije bruji o tome. Kao predsednik ove skupštine dužni ste da preduzmete mere da se do ovakvih stvari više ne dolazi. Zahvaljujem.