Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić, a posle njega Zoran Mašić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o divljači i lovstvu, koji se, za divno čudo, razmatra ne zbog nekih direktiva Evropske unije i zaključaka Evropske komisije, već, zbog, kako u obrazloženju predlagač kaže, uvažavanja opšteg nacionalnog interesa nad divljači i njenim staništima.
Pošto smo po direktivama EU i Vašingtona već uredili Vojsku, privredu, lokalnu samoupravu, prosvetu, kulturu, Statut Vojvodine, ostalo je da Vlada nacionalni ponos i dostojanstvo iskaže upravo kroz ovaj zakon o divljači i lovstvu i da jasno kaže građanima da nam niko neće naređivati i propisivati koliko i kako ćemo loviti zečeve, fazane, prepelice i tako dalje i tako dalje.
Čitajući vaše obrazloženje i to poslednji pasus, stiče se utisak da su pre ovog predloga zakona radili neki nesposobni, nestručni ljudi u ovoj oblasti, gde je sve uništeno i upropašćeno, međutim smatram da sve nije, baš, tako crno. Na ovaj način se vređa ogromna armija naših građana, zaljubljenika u lov, entuzijasta koji su vodili lovačka udruženja, podizali lovišta, štitili divljač, gazdovali lovištima, bilo da se radi o lovačkim društvima ili zaposlenima u Javnom preduzeću "Srbijašume".
Samo ću vam citirati šta Vlada kaže u obrazloženju u kome opisuje dosadašnje stanje u lovstvu. "Nerealno, neobjektivno i nestručno prikazivanje stvarnog kvalitativnog i kvantitativnog stanja divljači u lovištu, kao i samog gazdovanja lovištem, a time i stručno loše projektovani planovi donošeni u diskontinuitetu, kao i nedosledna primena, a često i neprimenljivi planovi ukazali su na neophodnost iznalaženja primerenijih rešenja za divljač i njena staništa, a samim tim i primerenijeg upravljanja populacijama divljači". Lovci su mogli da čuju iz prve ruke šta o njima misli Vlada Republike Srbije.
Da se sada vratimo zakonu i analizi pojedinih članova, mada su poslanici SRS podneli određene amandmane, ne bi li se, u suštini, poboljšao ovaj predlog zakona. Ono što mi je prvo palo u oči, a verovatno i ostalim poslanicima koji su čitali ovaj predlog zakona, jeste apsolutna podeljena nadležnost, da ne kažem teritorija. Ako se setimo svih onih komentara prilikom usvajanja Statuta Vojvodine, sada ta priča ima nekakvog smisla i polako se kroz sve ove zakone i neke buduće zakone ostvaruje ono čega smo se i bojali. Slično je i sa Predlogom zakona o šumama, koji smo nedavno dobili od Vlade.
Letimično sam popisao samo neke paralelne nadležnosti koje spominje ovaj zakon, a gde se javljaju, maltene, kao ravnopravni partneri Ministarstvu za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu nadležni pokrajinski organ, kako ste u zakonu to naveli. Gde to imamo? Na primer, način uspostavljanja lovnih područja i lovišta, član 34; u regulisanju ugovora o davanju prava na gazdovanje lovištem, član 41; u regulisanju zakupa, član 43; program razvoja lovnog područja, član 46; lovne karte, član 61; akti korisnika lovišta, član 65; budžetski fondovi za razvoj lovstva, paralelni, član 78; naknada štete, član 88. itd. Ovo je samo deo letimično odabranih primera o sudaru nadležnosti između Ministarstva i pokrajinskog organa, ali ovde će verovatno, zbog mira u kući, svi okrenuti glavu i neće o tome diskutovati.
U članu 4, koji se odnosi na značenje izraza, ima dosta nejasnog i dvosmislenog tumačenja upravo tih izraza koji mogu sutradan da prouzrokuju velike probleme i licima koja gazduju lovištima i korisnicima njihovih usluga, ali i pravosudnim organima. Na primer, uzmimo tačku 34) u članu 4. koja definiše izraz "površine van lovišta", gde se kaže da su to površine ''užeg područja gradova u Republici Srbiji, bez prigradskih naselja i autoput''. Ovo je čist primer kako može neko da se dovede u zabludu. Ako ovo tumačimo jezikom zakona, ispada da se ovo odnosi samo na administrativne jedinice – gradove, pored Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca, to su sada i Kruševac, Vranje, Šabac, Valjevo, Čačak, Zaječar, Jagodina itd.
Sada ispada da se sasvim odvojeno tretiraju, recimo, Jagodina, koja je grad i Paraćin, koji je opština, a koji ima u odnosu na celo gradsko područje Jagodine manje, tek, nekih, 20.000 stanovnika.
Takvih primera ima dosta u Srbiji i zato su poslanici SRS predložili amandman kojim se površine van lovišta definišu kao površine naseljenih mesta obuhvaćene propisima iz oblasti urbanizma, kao i autoputevi.
Predlagač je posebno mesto u ovom predlogu zakona dao jednoj novoj organizaciji u sistemu lovstva, a to je Lovačka komora. Po mišljenju SRS, to je još jedan balast i za državu, ali i za sve pravne i fizičke subjekte koji su uključeni u aktivnosti oko gazdovanja i korišćenja lovišta, kao i kontrole poštovanja ovog zakona. Dodatni izdaci, troškovi, nove članarine da bi se dobila još jedna lovačka organizacija, zaista je u ovom trenutku nepotrebno.
Član 8. se odnosi na poslove lovačkog saveza, u kome su pobrojane samo tri kategorije poslova, i to: obrazovanje komisije za polaganje ispita za ocenjivanje trofeja divljači, staranje o trofejima divljači velike vrednosti i obrazovanje Nacionalne komisije za izložbe i trofeje. Međutim, da li slučajno ili namerno, nisu uzeti u obzir neki poslovi za koje mi u SRS smatramo da mora da ih obavlja Lovački savez, koji je i član Međunarodnog saveta za lovstvo, a to su, pre svega, prikupljanje i obrada podataka za lovišta na teritoriji Republike Srbije, obrazovanje komisije za polaganje lovačkog ispita, izdavanje uverenja o položenom lovačkom ispitu i distribucija lovnih karata za lovišta na teritoriji Republike Srbije.
Činjenica je da su do sada u Lovačkom savezu Srbije radila odgovorna i stručna lica koja su ispunjavala sve ono što je zakon nalagao, kao i uredbe Vlade. Zato se i dodavanjem ovih nekoliko novih obaveza, po mišljenju SRS, želi upotpuniti njihov rad, kao i opšti prikaz realnog stanja na terenu.
Bavljenje lovom je, u stvari, jedna veoma bitna aktivnost, gledano iz ugla opšte bezbednosti i sigurnosti. Svako od nas dobro zna da je svakom lovcu neophodno vatreno oružje ili drugo oružje, kao, recimo, samostrel, koje se upotrebljava prilikom lova. S obzirom na to da je Vlada poslednjih godina donela niz zakona koji se tiču, pre svega, bezbednosti građana, kao i određene izmene Krivičnog zakona, koje se odnose na korišćenje vatrenog oružja, svakako bi trebalo uzeti u obzir amandman koji su poslanici SRS podneli kao novi član 63a, a koji se tiče prava na polaganje lovačkog ispita a time i prava za nošenje i upotrebu lovačkog oružja.
Zato SRS predlaže da lovački ispit ne može da polaže lice, navešću šta piše u našem amandmanu: "1) koje je u poslednjih 5 godina pravosnažnom sudskom presudom osuđivano zbog neovlašćene upotrebe oružja; 2) koje je u poslednjih 10 godina pravosnažnom sudskom presudom osuđivano zbog neovlašćene upotrebe oružja na kaznu zatvora dužu od godinu dana; 3) koje je pravosnažnom sudskom presudom osuđivano za krivična dela ubistva; 4) protiv kojeg se vodi krivični postupak zbog neovlašćene upotrebe oružja i nasilničkog ponašanja; 5) koje je u poslednjih 5 godina pravosnažnom sudskom presudom osuđivano zbog nasilničkog ponašanja; 6) koje je u poslednjih 10 godina pravosnažnom sudskom presudom osuđivano zbog nasilničkog ponašanja na kaznu zatvora dužu od godinu dana."
Navešću samo jedan primer koji je vama dobro poznat, a to je tragedija koje se pre nekoliko godina dogodila u negotinskom selu Jabukovac, gde je lice, upravo zahvaljujući činjenici da je posedovalo lovačku pušku, počinilo stravičan zločin ubivši devet svojih meštana i komšija. Shvatamo da to neće potpuno zaustaviti zloupotrebu lovačkog oružja, ali će sigurno doprineti smanjenju krivičnih dela te vrste.
Član 29. Predloga zakona odnosi se na zaštitu divljači od pasa i mačaka bez vlasnika ili bez kontrole vlasnika. Malo je čudan aršin predlagača kako brine o životinjama ovim zakonom, a kako brine isti predlagač o istim tim životinjama Zakonom o dobrobiti životinja. Citiraću član 29. stav 1, koji kaže: "Psi i mačke bez vlasnika ili bez kontrole vlasnika koji se nalaze u lovištu bez dozvole korisnika lovišta, a predstavljaju neposrednu opasnost po divljač mogu se pod propisanim uslovima ukloniti iz lovišta bez posebne dozvole". Dakle, kada je u pitanju zaštita divljači, sve je dozvoljeno. Smešno bi bilo da iko može da pomisli da će neko po šumskim prostranstvima juriti odbegle pse šinterskom opremom, kada te iste pse ne mogu da pohvataju ni u urbanim sredinama, oko škola, gde su ugrožena, pre svega, deca.
Zato su Vlada i Odbor prošle godine odbili moj amandmana na Predlog zakona o dobrobiti životinja, kojim se davala mogućnost lišavanja života određene životinje, ukoliko je neposredno ugrožen ljudski život. Ispada da je život neke divljači vredniji od ljudskog života, pošto ste tada kao razlog za neprihvatanje mog amandmana naveli mogućnost zloupotrebe građana ovakvom formulacijom.
Naravno, po običaju ste predvideli da u ovom članu ministar propisuje uslove i način uklanjanja pasa i mačaka iz lovišta, a kako bi to sve izgledalo na terenu, možemo samo da zamislimo.
Zbog vremena, moje izlaganje bih završio komentarom člana 115, koji se odnosi na primenu zakona. Predlagač je ovim zakonom predvideo mnoge novine, za koje je neophodno vreme da bi se ovaj zakon mogao adekvatno primenjivati. Javljaju se novi subjekti u celokupnom sistemu gazdovanja i korišćenja lovišta, koji svoju ulogu ne mogu preuzeti preko noći i zato smo u ime SRS podneli amandman kojim se predlaže odlaganje početka primene zakona za 1. januar 2011. godine. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Reč ima ministar, gospodin dr Saša Dragin.

Zahvaljujem narodnom poslaniku na diskusiji.
Samo bih hteo da jednu stvar komentarišemo, a ostalo ćete dobiti u pisanom obliku. Generalno, nošenje oružja se definiše Zakonom o oružju i municiji. Nema potrebe da se to u ovom zakonu pominje, kada je to vrlo adekvatno obrazloženo u drugom zakonu.
Vaši zahtevi apsolutno su u skladu sa onim što piše u Zakonu o oružju i municiji, tako da nije u praksi običaj da se jednim zakonom nešto određuje, pa da se onda to potvrđuje još dodatno nekim drugim zakonom, ukoliko u jednom zakonu već postoji. Hvala lepo..

Zahvaljujem. Radiša Ilić, kojim povodom se javljate?
(Radiša Ilić, sa mesta: Replika.)
Ne može, nema osnova za repliku.
Reč ima narodni poslanik Zoran Mašić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, hteo bih da vas obavestim da sam upravo u razgovoru sa ministrom i njegovim saradnicima koji su radili na izradi ovog predloga,, nacrta dobio saglasnost i obećanje da neke sugestije i primedbe koje sam izneo danas u načelnoj raspravi, da postoji mogućnost da ih korigujemo preko Odbora za poljoprivredu.
Nadam se da će se sa time složiti i većina članova Odbora za poljoprivredu i teme napraviti određene korekcije.
Želim da izrazim zahvalnost ministru i saradnicima na razumevanju. S obzirom na to da sam danas govorio kao ovlašćeni predstavnik 20 minuta i da sam manje – više izneo sve ono što sam mislio da kažem, što je bitno sa aspekta Srpske napredne stranke, po pitanju ovog predloga zakona, ne bih više govorio. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Milan Avramović ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pored svih ovih kritika i dobronamernih sugestija koje treba da budu sastavni deo predloga ovog zakona, moramo pomenuti i predistoriju donošenje ovog zakona.
Ovaj zakon se na neki način pravi punih pet godina. Dva puta je osporavan od nadležnih institucija, dva puta je radna grupa poništavala sopstvene odluke, dva puta su dolazili do zajedničkog Nacrta teksta ovog zakona, sa drugim učesnicima u izradi, sa lovačkim udruženjima i dva puta je na sajtu Ministarstva izlazila verzija samog ministarstva, ne one verzije koja je bila napravljena.
Bilo kako bilo, naš cilj nije ovde da osporavamo ono što je dobro za našu zemlju, nego da uočimo one nepravilnosti koje se mogu zloupotrebiti. Mislim da su komentari poslanika pozicije suvišni, pogotovo što nisu komentarisali ništa vezano za zakon.
One osnovne floskule koje su problematične u ovom predlogu zakona mogu se svesti na četiri celine. Te celine se obuhvataju samo nekim članovima, koje bi ispravkom amandmanima mogli da učine ovaj zakon potpuno prihvatljivim.
Ići ću kroz članove redom, kako bi se fokusirao na one osnovne stvari, koje su stvarno potrebne za bolji položaj i samog Udruženja lovaca, a i onih koji su učestvovali u izradi ovog zakona, jer oni nisu uspeli kroz radnu grupu da isfiltriraju sve ono što su hteli i time je njihova težina ovim zakonom oslabljena.
Članom 4. u stavu 1. tačka 34) kaže se da postojeći tekst zakona treba menjati, zato što su površine van lovišta i površine naseljenih mesta obuhvaćene propisima iz oblasti urbanizma i autoputevi. Kao što je rekao moj kolega Ilić, Predlog se usklađuje sa važećim propisima, jer je samo deo naseljenih mesta u Republici Srbiji definisan kao grad, primera radi, Beograd, Kragujevac, Niš, a ima još velikih urbanizovanih naseljenih mesta, kao što su Paraćin, Kanjiža, Topola, koji svakako nisu površine u lovištu. Time bi ovaj član 4. stav 1. tačku 34) trebalo menjati.
Ono što je bitno jesu uloge lovačkih saveza u članu 8, koje su ovim postojećim predlogom zakona osporene, jer, pored toga što je lovački savez član Međunarodnog saveta za lovstvo i zaštitu divljači (u daljem tekstu: CIC) za obavljanje u članu navedenih poslova, izostalo je – prikupljanje i obrada podataka za lovišta na teritoriji Republike Srbije, koji se vode na Katastru lovišta i Centralnoj bazi podataka, osim za lovišta posebne namene.
U ovom predlogu zakona inače nije ni definisano šta su lovišta posebne namene ili to možda nisam dobro shvatio, ali tu je ministar da nam da odgovor. Bilo kako bilo, ovde je osporena i distribucija lovnih karata za lovišta na teritoriji Republike Srbije, osim za lovišta posebne namene. Lovački savez obrazuje komisija za polaganje lovačkog ispita i izdaje uverenje o položenom lovačkom ispitu, kao i one druge stavke koje su navedene i u samom zakonu, član 8. i tačka ''2) stara se o trofejima divljači čija je vrednost izražena u CIC poenima veća od trofejne vrednosti nacionalnog prvaka.''
U članovima 7. i 8. nisu realizovane Preporuke međunarodnog FAO konsultanta. Te preporuke su opštepoznate još iz rasprave koja je bila marta 2006. godine, koji u svom izveštaju Misije međunarodnih konsultanata za lovnu politiku i potrebe lovnog zakonodavstva Srbije konstatuje da uloga Lovačkog saveza Srbije treba da bude zastupanje lovaca u zemlji i inostranstvu, sprovođenje istraživanja planiranih od strane državnog servisa, agencije i naučnih ustanova, univerziteta, instituta, izdavanje lovačke identifikacione karte po položenom lovačkom ispitu lovcima, obrazovanje organizacija obuke, uključujući lovačke ispite i ispite za lovočuvare i ispite za ocenjivanje trofeja, izdavanje lovačkog časopisa i druge lovačke literature, brigu za sertifikate o odgajanju i obuci lovačkih pasa, izdavanje zvaničnog cenovnika trofeja divljači.
Preporučujemo da Lovački savez Srbije na neki način nema odgovornost kao ugovarač u ime korisnika lovišta, što nije predviđeno ovim zakonom i više nema ovlašćenja za naplatu odstrela sitne divljači, nema javno ovlašćenje za vođenje zvanične baze podataka i divljači.
U izveštaju Misije međunarodnog pravnog konsultanta za razvoj zakonodavstva lovstva u Srbiji, od marta i aprila 2006. godine, u kome se između ostalog navodi, imate to, mislim, i na sajtu, poglavlje II tačka 2) na strani 15, kaže – bilo je važno ponovo razmotriti sadašnja ovlašćenja Lovačkog saveza Srbije koji je do sada imao dominantnu ulogu u tom sektoru i ako se ukaže potreba revidirati ih, kao i Savez i njegovi članovi imaju iskustvo i sposobnosti koje se sada ne mogu pronaći na drugom mestu. To ne treba osporiti i treba uzeti u obzir.
Ono što je definitivno loše u ovom predlogu zakona jeste član 38, i odluka da u vrednosti početnik fondova lovostajem zaštićenih vrsta divljači treba obračunavati po propisanoj visini naknade. To je nešto što bi trebalo izostaviti iz ovog predloga zakona, jer je sticanje prava na gazdovanje lovištem trebalo prvo da se ponudi trenutnom korisniku lovišta koji uspešno gazduje ili njegovom pravnom sledbeniku na delu lovišta, ukoliko je po zakonu ustanovljeno više lovišta na površini prethodnog ustanovljenog lovišta.
Dakle, da ne bi bilo zabune, svi ovi kriterijumi moraju ispunjavati uslove iz prethodnog stava, uz definisanje uslova ponude. Uslovi ponude su katastrofalni, tako da bi bilo dobro da ovaj predlog člana 38. u stavu 2. treba obrisati.
Tu bih dodao da ukoliko trenutni korisnik lovišta ne prihvati ponuđene uslove za davanje lovišta na gazdovanje, biće raspisan tek onda javni oglas pod istim uslovima. Tako bi bila, na neki način, ravnopravna pozicija za lovišta.
U Predlogu zakona članom 44. predloženo je ili utvrđeno je da ministar propisuje način utvrđivanja visine odgovarajućih garancija, tako da je to još jedan razlog zbog čega nema potrebe za postojanjem člana 38. stava 2.
Članom 47. stav 3, umesto tačke u kome se završava ovaj član, treba dodati da mora postojati jedinstveni obrazac koji propisuje ministar. Obrazac je prvenstveno potreban iz jednog osnova za monitoring populacija, kako i radi dostave zakona, propisanih podataka, tako je i neophodno ustanoviti jedinstveni obrazac godišnjeg plana. Godišnji plan mora da sadrži sve potrebne parametre za usklađenost sa lovnom osnovom.
Godišnji plan je nešto što može da bude precizirano ili ne, ali ovim obrascem bi stavili tačku na tu nedoumicu.
Članom 63 – dozvolu za lov divljači na propisanom obrascu izdaje lice koje kod korisnika lovišta obavlja stručne poslove, gazdovanjem lovišta. Pojedinačna dozvola za lov glasi na ime lovca, a grupa na ime vođe grupe. Pojedinačne dozvole i grupne dozvole mogu se izdavati samo za lov sitne divljači, tako da je i to potrebno precizirati. Mora se utvrditi ko od korisnika lovišta izdaje dozvolu za lov divljači, da ne bi bilo dileme.
Utvrđivanje da je korisnik lovišta dužan da izda dozvolu za lov može stvoriti mnoge probleme korisnicima lovišta, jer po toj formulaciji neće moći da dobiju izdavanje dozvole za lov. To je ono što je jasno.
Ovaj zakon nigde ne definiše koja je divljač krupna, a koja sitna, a utvrđeno je da sve što se tiče dozvole za lov propisuje sam ministar.
Članom 80. stav 2. posle 5% treba izbrisati reči "za lovišta posebne namene i 10% za ostala lovišta". To je ono o čemu su diskutovali prethodni poslanici, zato što nema ustavnog osnova da se korisnici lovišta kod plaćanja naknade diskriminišu u odnosu na korisnike lovišta posebne namene, plaćanjem većeg iznosa naknade, s obzirom na to da su isti svi ostali uslovi za dobijanje lovišta na gazdovanje. Kada bi se ti uslovi promenili, možda bi ovo i bilo konkretno rešenje, ali pošto nisu, onda je predloženi tekst, ovaj naš, apsolutno na snazi.
Pitanje visine naknade svakako treba sagledati i u svetlu Preporuke međunarodnog FAO konsultanta. To sam već čitao, i imate preporuku u kojoj se kaže da sistem naknada treba da bude baziran na inputima, prihodima, i amputima, kako god hoćete, troškovima.
Kao što je već rečeno, davanje lovišta na gazdovanje, uključujući naknade za korišćenje divljači kao prirodnog resursa treba da budu poznate unapred. To je vezano za onaj godišnji plan, za šta sam tražio da se uvrsti obrazac koji će da propisuje ministar.
Prihodi su tržišna vrednost mesa divljači i tržišna vrednost trofeja. Troškovi su rad lovaca u lovištu, održavanje pašnjaka, polja za divljač, remize za divljač, sadnja i gajenje voćkarica za divljač, kao i iskre, troškovi za materijal za rad na prevenciji šteta od divljači. Kada se izradi kalkulacija – prihod minus troškovi, najmanje 10% od ukupnog prihoda od trofeja i mesa treba da bude plaćeno kao naknada i to u slučaju kada je rezultat negativan. U tom slučaju se naknada plaća iz privatnih izvora lovaca koji gazduju lovištem. Ako je rezultat pozitivan, kompenzacija treba da se plaća u rasponu od 10% do 50% ukupnog prihoda od mesa i trofeja divljači.
Mislim da je ovo definicija koja bi pomogla svima i ako je raspodela prihoda takva, onda treba da bude kako je i prikazano, 50% naknade odlazi u budžet, na poseban račun u Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Upravi za šume za sprovođenje aktivnosti vezanih za zaštitu divljači i održivo lovstvo, kako bi se koristilo u skladu sa odgovarajućim Nacionalnim programom.
Član 88. kaže – za štetu na divljači na vozilu koje prouzrokuju sudar divljači za vozilo u pokretu odgovara vozač vozila, ukoliko se ustanovi da nije vozio u skladu sa propisom; korisnik lovišta, ukoliko se ustanovi da je šteta nastala zbog radnji i korisnika, i korisnik za štetu na divljači i vozač za štetu na vozilu ukoliko su oba učinila sve potrebe da do štete ne dođe.
Ovom izmenom se posebno uređuje pitanje štete od divljači u saobraćaju, koja je sve izraženija, i stvara sve veće troškove korisnicima lovišta, i na taj način obezbeđuje pravično postupanje i autentičan je u rešenju Zakonu o divljači i lovstvu Republike Slovenije.
Našim amandmanom u članu 99. predloženo je usklađivanje odredbe ovog člana sa odredbama člana 96. stav 1. tačka 3) Predloga zakona, u kome kažemo, da se u članu 99. stav 1. umesto reči "nije uskladio sprovođenje" zamenjuje rečima "ne sprovodi odredbe".
Osnovne primedbe, zato što nemam dovoljno vremena, iznećemo u raspravi u pojedinostima, ali je svakako potrebno uvrstiti ovo sve u interesu onih koji su čak i Preporukom međunarodnog FAO konsultanta dobili neke predispozicije i prednosti kao institucija koja je do sada imala poverenje. Mislim da ona treba da ima poverenje i dalje, a da su ovim predlogom zakona uređene samo neke oblasti, kao što je to davanje lovišta nekim krupnim kapitalistima koji mogu da konkurišu za tu površinu ili kvadraturu koja je njima namenjena.
Ponoviću još jednom, u raspravi u pojedinostima, pokušaću da vas ubedim da prihvatite neke od amandmana, ili sve amandmane SRS kako bi ovaj predlog zakona dobio i našu podršku. Hvala. (Aplauz.)

 Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Milan Škrbić.

Hvala. Recite mi samo koliko mi je vremena ostalo, molim vas?