Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, dragi saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da iznesem sugestije narodnih poslanika SVM u vezi predloženih zakona vezanih za poljoprivredu. Imamo i neka pitanja u vezi poljoprivrede, pa bih želeo pod ovom tačkom dnevnog reda da iznesem i neke naše sugestije, vezane za rad koji sprovodi Ministarstvo poljoprivrede.
Da krenemo redom, što se tiče Zakona o divljači i lovstvu, svi dobro znamo da je osnovni razlog za donošenje ovog zakona potreba da se otklone određeni problemi i nedostaci koji su uočeni u dosadašnjoj primeni Zakona o lovstvu i da se poboljšaju njegova rešenja. Bitan razlog za donošenje ovog zakona je nezadovoljavajuće stanje populacije divljači, kao dobro od opšteg interesa u Republici Srbiji.
Sadašnje stanje, između ostalog, jeste posledica nedoslednog i nepotpunog određivanja države prema pitanjima svojine nad divljači, imovinsko–pravnih problema, koji proističu iz prava gazdovanja divljači i svojinskim pravima na prostorima na kojima se divljač razmnožava i gaji.
Po našem mišljenju populacija divljači se mora trajno unapređivati i koristiti, odnosno njima gazdovati u skladu sa ukupnom nacionalnom, razvojnom politikom i prioritetima, nacionalnim razvojima, ciljevima u skladu sa nivoom društveno–ekonomskog razvoja.
Ovim zakonom, u odnosu na sadašnja rešenja jasno je iskazan svojinski oblik nad divljači, državni, a titular državnog oblika svojine nad divljači je Ministarstvo nadležno za poslove lovstva. Primena, često i neprimenljivi planovi ukazali su na neophodnost iznalaženja primerenih rešenja za divljač i za njena staništa, a samim tim i primerenijeg upravljanja populacijama divljači. Smatramo da su ova važna pitanja rešena ovim zakonom.
A, ono što smatramo jako dobrim i važnim je da su u pisanju ovog zakona učestvovali predstavnici Lovačkog saveza Vojvodine i Srbije i predstavnici pokrajinske vlasti. Navedenu praksu smatramo dobrom i glasaćemo za ovaj zakon.
Sada da pređem na konkretna pitanja. Ono sa čime nismo zadovoljni i što smatramo prevelikim i nepotrebnim nametom jeste naknada za odvodnjavanje. Naknada za odvodnjavanje je jedna vrsta poreza koja već davno postoji. Uređena je Zakonom o vodama u Republici Srbiji. Doprinosi se prebacuju pokrajini, odnosno država je zatražila od "Voda Vojvodine" da prikupe sredstva i da ih ulaže u poljoprivredne svrhe u Vojvodini. Nažalost, u ovim teškim vremenima ovaj porez veoma teško pada poljoprivrednim proizvođačima, s toga je nama interesantno i da propratimo potrošnju prikupljenih sredstava. Za nas je važno da ova sredstva budu potrošena na najfunkcionalniji način u korist proizvođača.
Važnost navodnjavanja u Vojvodini, znamo svi dobro, izazvana je vezano za budućnost opstanka poljoprivrede. Jako je teško u krizi u kojoj se nalazimo da nadoknadimo ono što smo propustili u poslednjih dvadeset godina. Znamo da građani Vojvodine redovno plaćaju poreze i to treba imati u vidu u preraspodeli sredstava. Po sadašnjim zakonima poljoprivrednici nemaju nikakve mogućnosti da te nadoknade ne uplaćuju i da im se otpišu naknade za navodnjavanje. Zato vas pitam – šta ova država može uopšte u vreme krize da uradi u ovakvim konkretnim slučajevima?
Profesionalizovali smo poljoprivredu za vreme svetske ekonomske krize. Sve se plaća. Svake godine imamo nove uredbe, obnovu registracije, cene idu gore. Poljoprivredni proizvođač plaća rešenje iz katastra, naknadu plaća za odvodnjavanje, plaća PIO, zdravstvo, razne dažbine. Jedino još ne plaća za vazduh koji diše. Pitam – šta država može da uradi u konkretnim slučajevima? Kako Ministarstvo poljoprivrede, u ovakvim teškim vremenima, može da olakša život poljoprivrednim proizvođačima?
Takođe, nezadovoljni smo položajem protivgradne zaštite. Naime, znamo da se u Hidrometeorološkom zavodu Srbije sprema racionalizacija, koja najviše udara Sektor protiv grada. Za 2010. godinu nije naručena dovoljna količina protivgradnih raketa, pa me stoga interesuje šta Ministarstvo poljoprivrede po tom pitanju namerava da uradi i da li uopšte želi da pomaže u ovom slučaju? Znam da treba da radimo na tome da proizvođači osiguraju poljoprivredno zemljište protiv elementarnih nepogoda, ali, ipak, smatram da treba očuvati sistem protivgradne zaštite, jer ako dođe do nepogode, naknadu za štetu poljoprivredni proizvođač će dobiti, ali neće imati proizvoda za prodaju, za izvoz, neće imati ni država koristi od toga.
Kao treći problem izdvajamo problem zdravstvenog osiguranja. Prosečno poljoprivredno gazdinstvo ima nosioca poljoprivrednog gazdinstva, nosilac plaća PIO i zdravstvo i nakon toga dobija zdravstvenu knjižicu do 2010. godine, tako dobija cela porodica na osnovu te uplate. Naime, od 2010. godine neki članovi porodice ne dobijaju zdravstvenu knjižicu, tj. nisu osigurani, na primer, ako imaju na svoje ime poljoprivredno zemljište, makar samo i jedno jutro.
U Ministarstvu zdravlja postoji instrukcija po kojoj se sprovodi zdravstveno osiguranje poljoprivrednih proizvođača. Znajući da između Ministarstva zdravlja i Ministarstva poljoprivrede postoji jedna izuzetno dobra saradnja, apelujem na vas da po tom pitanju napravite određene korake i da zajednički rešite ovaj problem.
Na kraju, želim da kažem da će poslanici SVM podržati zakon o divljači i lovstvu i međunarodnu Konvenciju o zaštiti novih biljnih sorti, a ne samo ove zakone, nego i one koji su na neki način vezani za poljoprivredu, a to su zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru katastra, koji je u suštini jedan tehnički zakon, i Zakon o oznakama geografskog porekla. Ove zakone smatramo dobrim i korisnim za našu državu i za naše poljoprivrednike. Poslanici SVM podržavaju ove zakone i glasaće za predloge, a, takođe, očekujem vaše odgovore na postavljena pitanja. Hvala.

Gospodine ministre imate reč. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine narodni poslaniče Fremonde, na postavljenim pitanjima. Pre svega, moram da kažem da, kao što znate, i jednom za svagda da se zna, Republički hidrometeorološki zavod nije u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede, nego direktno odgovara sekretarijatu Vlade.
Prema tome, što se tiče protivgradne zaštite, Ministarstvo poljoprivrede ima toliko nadležnosti da subvencioniše sa 40% premiju osiguranja protiv grada. To je jedan izuzetno dobar način da se pomogne poljoprivrednicima, faktički da se skoro duplo smanji trošak osiguranja za ovaj izdatak.
Što se tiče ostalih pitanja vezanih za naknade, u ovom slučaju naknade za ovo odvodnjavanje, mogu da vam kažem celu genezu problema na teritoriji AP Vojvodine, ali pre svega da vam kažem da je Ministarstvo poljoprivrede Republike Srbije za 2010. godinu smanjilo naknade za 23% na teritoriji za koju smo mi nadležni. Što se tiče teritorije AP Vojvodine, znam, pošto sam bio prisutan, da je predsednik Vlade AP Vojvodine primio Udruženje poljoprivrednika i da se založio za rešavanje tog problema. Upravni odbor ''Voda Vojvodine'', koje su nadležne u ovom smislu, predložio je da se za 2009. godinu prolongira period plaćanja naknade do kraja 2010. godine.
Naime, čitav problem u suštini je u tome zbog neadekvatnog ispostavljanja računa, tačnije, jedna cela godina nije obračunavana i onda su računi stigli u isto vreme i za 2008. godinu i za 2009. godinu. Odjednom je stigao poljoprivrednicima račun koji je bio jako veliki. Ako se zna da je 2009. godina bila godina u kojoj su zaista cene poljoprivrednih proizvoda bile izuzetno niske, onda je to veliki problem poljoprivrednicima da plate. Nađeno je kompromisno rešenje i trenutno je postupak u toku, da se omogući poljoprivrednicima da 2009. godinu plate do kraja 2010. godine i da im se omogući da se za to vreme ne plaćaju zatezne kamate. Toliko.
Što se tiče ostalih pitanja, ne bih mogao da govorim o onim stvarima koje nisu u našoj nadležnosti, ali mogu da vam kažem da se kao uslov za dobijanje subvencija nigde ne pominje zdravstveno osiguranje, nikada i uopšte. Znači, isključivo PIO i ništa drugo. Hvala lepo.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Reč ima narodni poslanik Velimir Ilić.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, bojim se da ovaj zakon koji je sada na dnevnom redu, zakon o divljači i lovstvu, ponovo ne napravi neke probleme, da jednu organizaciju koja je možda i najbolje funkcionisala u državi, Lovačko udruženje, ne uništi i ne destabilizuje. To je za nas vrlo važno. Posle ovakvog stanja u Vojsci, mislim da je to najorganizovanija i najjača naoružana formacija.
Prema tome, bojim se posle ovog zakona da ne napravimo neke probleme, kao što je nedavno bilo priče kada smo razgovarali o 15 zakona u načelnoj raspravi, a tada, i o poljoprivredi, rečeno je da će to poljoprivredu uzdići na jedan evropski nivo, prošle godine, rečeno je da ćemo imati veliku proizvodnju, što će doprineti da budemo veliki izvoznici. Međutim, to je potpuno razorilo i uništilo poljoprivredu. I sada nismo ni veliki proizvođači niti veliki izvoznici.
Setimo se samo proizvođača mleka. Sećam se kad sam bio u Vladi otkupna cena mleka je bila 34 dinara po litru. U međuvremenu, samo u prošloj godini nafta je poskupela za 36 dinara po litru. Veštačko đubrivo i sve ostalo je poskupelo, a otkupna cena mleka sada u mom kraju je 15 dinara. Potpuno je uništen stočni fond. Još malo pa ćemo morati decu da vodimo na ekskurziju da vide kravu. U pojedinim selima nema više nijedna krava. Nemamo domaćih životinja. E, ovo je sad šansa za divlje životinje.
Uzmimo samo kuršumlijsku opštinu, 17 sela u opštini Kuršumlija nema više nijednog stanovnika. Dakle, to je izuzetna prilika za divlje životinje. Pogledajte samo istočnu Srbiju. Svi smo ovde slušali rasprave o Negotinu gde se vode neke bitke, priče u kampanji ko će tamo šta da pobedi. Ta istočna Srbija je potpuno uništena. To je veliki poljoprivredni kraj. Oni više nemaju ni po jedno jagnje za Uskrs da zakolju. A, to će, otprilike, biti zabranjeno ovim vašim novim zakonima.
Prema tome, izuzetno se bojim da će ovaj zakon da bude uvod u nešto. Pošto mnogo imamo nezaposlenih, imamo mnogo ljudi koji ne primaju platu, biće ona stara narodna – naučite ga da lovi, pa nek se bori da preživi. Mislim da će naš seljak u ovakvim uslovima kakvi su sada u poljoprivrednoj proizvodnji, posebno u proizvodnji mesa, kada se uvozi, sad smo uvezli svinjetinu iz Mađarske, piletinu iz Brazila, meso iz Argentine je potpuno razorilo srpsku proizvodnju mesa, imati priliku da preživi jedino ako se bude bavio lovom, kao nekad naši preci u neka davna vremena. Lov će biti jedini način za preživljavanje seoskog stanovništva, a bogami i ovi iz gradova sve više naviru ka tome da idu u lov itd.
Videli ste kakvo je stanje u pojedinim područjima. Čitava područja su devastirana, uništena. Uzmimo područje Lazarevca gde je bila eksploatacija uglja, verujte, tamo je sada žabokrečina, potpuno devastirano područje. To je idealna je prilika, možda bi tamo krokodili mogli da profunkcionišu ili nešto drugo.
Da ne pričam sad o istočnoj Srbiji. Uzmimo Bor, borsko područje, ministar ekologije non-stop skuplja neke flaše, kao što vidimo, i ruši neke objekte. A o onome što je bila glavna tema – ekologija, zdrava sredina, zdrava hrana, to niko ne pipa. Uzmimo područja gde više nemamo stanovništva. Sa Peštera se narod seli, iz golijskih krajeva, Zlatara. Pogledajte, Priboj se potpuno prazni, južna Srbija se prazni. Uzmite samo u području južne Srbije najveći proizvođač voća i povrća, čuveno dole poljoprivredno dobro, potpuno je uništeno 500 hektara, niko nije vršio berbu.
Evo sad ćemo celu Srbiju maltene pretvoriti u lovište. Zašto? Nafta je skupa. Seljaci ne rade rezidbu voća. U mom kraju je izuzetno velika proizvodnja voća. Svi su propali. Na proizvodnji višnje – katastrofa! Proizvodnja šljive – katastrofa! Maline – katastrofa! Jabuke da ne pominjem, ne povratilo se, nikad!
Prema tome, bilo je nekih priča da će biti neka javna skladišta, da će biti prerada, otkup. Prerađivača uopšte nema tamo. Nikako "Budimka" da profunkcioniše, "Srbijanka". PIK "Takovo" se odrekao proizvodnje votke, prerade krompira.
Najbolja fabrika proizvodnje čipsa u Srbiji, u Čačku, u privatizaciji je uništena. Data je čoveku koji je uhapšen, a fabrika zatvorena, ne radi. To je bio najveći izvoznik iz tog kraja.
Nemamo proizvođača krompira, nemamo proizvođače, nemamo sada proizvodnju, nemamo stabilne otkupne cene.
Uvozom ''Miškovićevog'' mleka u prahu potpuno smo razorili i uništili proizvođače mleka.
Prema tome, gospodine ministre, ostaje nam lov. Nemojte tu nešto da pokvarimo.
Vidim da ste vi došli u kompletnom sastavu, i stvarno svaka čast, jer je tema ozbiljna, što se lova tiče, divljači, maltene, celo ministarstvo je došlo, što nije slučaj kod ostalih ministara. Ovde niko iz Ministarstva ekonomije ne dođe, ili pošalju ministra vera da ih zastupa ili nekog drugog.
Prema tome, svaka vam čast što ste došli, ali zamolio bih vas da ovde ne upropastimo nešto što dobro funkcioniše i što je dobro išlo.
Rečeno je da je lov bio privilegija bogatih. Mislim da će sada sirotinja biti u situaciji da će morati da lovi, ako nešto ulovi da pojede, da će morati za uskršnje praznike da ode u lov, jer nema, ako nešto ulovi slučajno. I ribolov, sve više imamo tu probleme zbog ovih nesreća, vodotoka reka, sve ćemo više imati tu priliku da pravimo od tih prirodnih jezera, koja će se stvarati…Vidim da se ništa u Srbiji ne događa u oblasti zaštite obrambenih nasipa. Sramota je u 21. veku, da ne pričam o protivgradnoj zaštiti, to više ne treba ni pričati, smešna je priča da kažemo stotine sela ''ubio'' grad. To danas u svetu ne postoji.
Vidite i sami šta se događa. Zaječar pliva pod vodom. Gradonačelnik vodi kampanju u Negotinu i obećava Negotincima – možda da i kod njih da izazove neke velike poplave područja?! Vidim da je sa Dinkićem nerazdvojan, pravi neke regionalne centre itd. To nigde na svetu nema. Nigde nema odgovornosti, gospodine ministre. Da li će neko da odgovara što se u Vlasotincu na jednom istom mestu svake godine unište hiljade hektara i šuma i poljoprivrednog zemljišta itd. i nanesu velike štete?
U 21. veku ne možemo da stavimo reke pod kontrolu. Priča se da je veliko otapanje snega. Dobro, hajde da to pitanje rešimo. Niko ne rešava, pare su potrošene u raznoraznim kampanjama, raznoraznim obećanjima itd.
Dakle, što se ove današnje teme tiče, vi ćete doneti te zakone. Evo, Odbor za poljoprivredu je protiv, ali, većina će to izglasati, ljudi će dići ruku, glasati sve onako u paketu kada bude dan za glasanje i to će sve proći. Ponovo se bojim da nešto što je u Srbiji dobro funkcionisalo, odlično organizovano, smatram da su lovici bili izvanredno organizovani pa se bojim da im se ne poremeti taj njihov ritam i da to ne upropastimo.
Jer, sve što ste doneli od zakona sve je bilo na štetu građana Srbije. Očekivalo se da će ti zakoni napraviti neke boljitke.
Evo, gledam, juče nemamo kvorum ni na Odboru za saobraćaj i veze. Da li verujete, mi tretiramo Kosovo kao treću državu, automatski priznajemo njenu nezavisnost, jer tražimo da imamo dozvole kao sa Francuzima, sa Englezima, sa Nemcima itd. Prema tome, niz stvari ovde u državi ima nerazjašnjenih, a mi se sada bavimo temom divljači i bojim se da ove divlje životinje ne pobegnu sa ovih naših područja, nestanu, i da ne dođemo u situaciju kao što smo i domaće uništili.
Sećate se koliku smo imali proizvodnju pilećeg mesa? Nekada hiljade privatnih farmi, i društvenih, danas je to u koprivama, zaraslo i niko tamo ne dolazi. Hiljade tovilišta. Sećam se jedne velike firme "Stočara" iz Čačka koji je imao hiljade kooperanata. Sve je to prazno, pusto, nigde nema žive duše da to vidi i obiđe. Zato se bojim da i ovde ovim zakonom ne poremetimo nešto što je dobro i ne pokvarimo nešto što je bilo u skladu sa jednom tradicijom Srbije. Jer se Srbija dobro organizovala, imala je vekovima u tradiciji dobra lovačka udruženja i čim se umeša država, čim se mi umešamo da donesemo neke evropske zakone…Ja sam za EU, ali ne možemo baš sve to prihvatiti ad hok, to bi bilo kao kada bi dete iz osnovne škole upisali odmah na fakultet. Nama treba neki period.
Vidite, donosimo ovde masu zakona, stotine zakona. Hvalimo se da smo doneli 300 zakona. Sećam se odlično kada sam kao član Vlade nekada bio u Briselu sa premijerom i ostalim članovima Vlade i rečeno je tada da ćemo do 2014. godine sigurno ući u EU. A, evo, juče saopštenje Engleza, koji je nama neki nadređeni, koji kaže – pre 2017. godine nema ništa. To znači da smo otišli još tri godine unazad za ovih nekoliko godina, a zašto, kada smo doneli toliko stotina evropskih zakona. Kako je moguće kada smo doneli tolike stotine evropskih zakona da smo se udaljili od EU? Zašto smo se udaljili?
Zato što je poljoprivreda razorena, selo je uništeno, ljudi se otpuštaju sa posla, skoro milion nezaposlenih koji ne primaju platu, 500.000 u narodnim kuhinjama, najavljuje se još 500.000 da će možda biti, zato što pojedini ministri o trošku države iz budžeta, prave svoje kampanje, prave stranku, upisuju članstvo, privode. Ovih dana se to reklamira. Hiljade i hiljade miliona dinara odlazi na neke reklame koje dajemo na ''Javnom servisu'' i ostalim medijima gde se promovišu ministarstva. Samo uzmite koliko dajemo za te promocije i guramo u džepove tajkunima koji sede u ovoj vlasti, o tome smo više puta razgovarali.
Zato, što prirodne resurse kao što su ''lovišta'' želimo i to možda da damo nekome, kao što smo dali pre neki dan da ''optički kabl'' prođe kroz Srbiju. Juče sam dobio pismo da je to u skladu sa zakonom, jer može i bez tendera da se da, a može ko god se javi da dobije da prođe Koridorom 10. Pa, ako je jedan tajkun prošao, nije niko lud da ide istom transom, a to je sve odrađeno i urađeno na mala vrata! Kako je moguće da jedna investicija od 25 miliona evra, koja donosi prihod samo na jednom parčetu od 45.000.000 evra godišnje, može da se dodeli bez tendera, a pri tom da se koristi zakon koji je nekad bio izglasan za opštine, da opštine mogu to da koriste radi svoje infrastrukture, uz neku taksu, neku nadoknadu, itd, a ne međunarodni tranzit, i da to kupi neki Slovenac, pa da to prodaje našem ''Telekomu'' ili telekomunikacijama, itd, i da te prirodne resurse potpuno uništimo.
Bojim se da tako nešto ne bude i sa ''lovištima'', da neko preko njih ne kupi srpsku zemlju u bescenje, koja je zaparložena i neobrađena, zbog izuzetno lošeg stanja u poljoprivredi koje sada vlada i da neko sa strane ne postane vlasnik hiljade i hiljade hektara u Srbiji, kao što se već i uradilo u pojedinim delovima Srbije, a posebno u Vojvodini, gde su pojedini tajkuni kupili hiljade hektara najplodnije zemlje i pretvorili u parlog, niko je ne obrađuje, čekaju ljudi cenu!
Prema tome, u poljoprivredi ima mnogo važnijih problema, koje je trebalo rešavati. Očekivao sam od vas, gospodine ministre, da tu uradite nešto više. Otprilike da nemate podršku Vlade. To se i vidi prema samim ulaganjima. Priča se o subvencijama selu. Gde god odem u neko selo i pitam – ljudi, ko je dobio subvencije? Niko! Još mi se nijedan nije javio ko je dobio. Ako imate neku adresu, voleo bih da saznam ko dobija te subvencije od pravih poljoprivrednih proizvođača, ko dobija hladnjače, ko dobija te kredite iz Fonda za razvoj.
Mnogi dobijaju, ali znate šta je osnovna tajna? Dobijete kredit iz Fonda za razvoj i ne možete da se bunite. To je dobro. Dobila je nedavno i "Budimka", ali kad dođete da donesete garanciju banke, onda neko iz NBS, poput guvernera ili veoma važnih ljudi, okruži ko može da dobije garanciju. Ljudi u Fondu za razvoj kažu – nemojte, džabe, gubiti vreme. A, znate zašto? Zato što niste na spisku da dobijete garanciju banke.
Dakle, selo je propalo, poljoprivreda je propala. Da ne pričam kakvo je stanje u šumama i gde će da se skloni ova nesrećna divljač. Sve se to prodaje u oblovini, u bescenje, izvozi se prvenstveno u Italiju i ostale države, kupi ko šta može, prodaje koliko može i pošto može, da bi se spasila i produžila vlast još koji dan, koji mesec. Prave se raznorazni dilovi, dogovori da se to odradi.
Videli ste na tim čuvenim lovištima, gde je nekada bilo izuzetno puno lovaca, sada su napravili neka skijališta, ne možete da ih nabrojite. Kad odete sada tamo sve uraslo u neke koprive, neki travuljak, neku šumu, odjednom vidite najmodernije ski-liftove, a nigde žive duše. Doduše, tamo nema ni snega. Ali, važno je da je neko uz dobre provizije doveo firmu iz Austrije. Uzmite Staru planinu, koliko je ski-pasova prodao ove godine? Uzmite Divčibare, koliko ski-pasova je prodato? Uzmite Goliju, uzmite druga mesta, Tornik, nema od toga ništa. Jer, u ovoj vladi nema jedne organizacije da se napravi nešto, da se pokrenemo napred, da se postave zdravi temelji, da se makroekonomija razreši na jedan korektan način, kako se to u svetu radi. Ovde se niko ne bavi makroekonomijom, nijedan problem ovde nije rešen. Jedino nama ostaje ovaj lov, ako bog da, za preživljavanje. Eto, nemojte i to uništiti ovim zakonom!
Zato je možda bolje ovaj zakon povući i ostaviti nešto što dobro funkcioniše u državi. Nisam za to i Nova Srbija ne može podržati zakon koji je na dnevnom redu, iz više razloga. Iz mog izlaganja može se zaključiti da imamo bojazan da nas ovo sve vuče na neku stranputicu i da ne uđemo u nove probleme, tamo, gde ih do sada nismo imali. Hvala vam. (Aplauz.)

Izvolite, gospodine ministre, imate reč.

Zahvaljujem, gospodinu poslaniku Iliću, na izuzetnoj konstruktivnoj diskusiji. Ono što je naš stav to je da će se svaki poslanik koji bude glasao za zakon o divljači i lovstvu, pridružiti zahtevu 75.000 lovaca u našoj zemlji da se donese jedan moderan zakon, koji će dati na značaju ovoj izuzetno važnoj oblasti koja se tiče poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Za nas je jako važno da svaki od tih 75.000 lovaca zna svoje mesto u tom sistemu, da nešto što se godinama uništavalo ponovo dobije na važnosti, da se sistem održivog razvoja lovstva formira u Srbiji i da više nemamo one probleme sa kojima smo se suočavali, a čuli smo šta se sve u prošlosti dešavalo, od nelegalnog izvoza divljači, krivolova, zloupotrebe u oblasti lovstva.
Što se tiče rezultata u proteklih godinu dana, zaista smo se trudili da se što veći broj zakonskih predloga nađe pred poslanicima. Od kada ova administracija radi, a to je, negde, od leta 2008. godine, kroz Vladu je prošlo 28 zakona iz oblasti poljoprivrede, 15 zakona je usvojeno u ovom cenjenom domu. Svi ti zakoni su našli ovu primenu. Sistem javnih skladišta je počeo da funkcioniše svega dva meseca posle donošenja zakona, što je rekord u celoj Evropi. Mogu da kažem, što se tiče rezultata, mi smo preuzeli Ministarstvo poljoprivrede sa, nekih, 12,5 milijardi minusa u kasi i uspeli smo, kroz rebalans i trudom cele Vlade, da do kraja godine izmirimo sve obaveze prema poljoprivrednicima i da nijedna subvencija po hektaru ne pređe u 2009. godinu.
U 2009. godini subvencije u poljoprivredi, koje su povećane za 2.000 dinara, isplaćene su u rekordnom roku. Znači, u septembru mesecu smo sve subvencije isplatili. Ove godine smo dobili budžet koji je za 25% veći od prošlogodišnjeg i iz tog razloga smatramo da ćemo i sa ovogodišnjim uvećanjem, opet za 2.000, dakle, za godinu i po dana je to uvećanje za 4.000 dinara, sa 10.000 na 14.000 po hektaru, ispoštovati rokove i na isti način izaći u susret poljoprivrednim proizvođačima.
Što se tiče protekle godine, ona je bila izuzetno teška što se tiče cena poljoprivrednih proizvoda. Zbog ekonomske situacije u svetu, cene poljoprivrednih proizvoda na svetskoj berzi su bile izuzetno niske. Međutim, sa zadovoljstvom mogu da kažem da je prošle godine poljoprivreda bila jedna od retkih oblasti koja je zabeležila rast u Srbiji – 2%. Dakle, i pored ekonomske krize, poljoprivreda je prošle godine imala rast od 2%, što je izuzetno značajno kada se uzme u obzir kakva je bila situacija. Takođe, zabeležili smo rekordan suficit u razmeni poljoprivrednih proizvoda sa inostranstvom. Samo sa EU on je bio oko 500 miliona dolara. Ukupan suficit u razmeni sa inostranstvom bio je preko 700 miliona dolara, što se do sada nikada nije desilo.
Mogu da kažem da smo prošle godine zabeležili i rekordan izvoz kukuruza i ponovo smo ušli u 10 najvećih zemalja na svetu po izvozu ove poljoprivredne kulture.
Ministarstvo poljoprivrede zna koliko je teška situacija u poljoprivredi i iz tog razloga svaki dinar isključio plasira prema registrovanom poljoprivrednom proizvođaču, dakle, gazdinstvu, srpskim domaćinima koji ceo dan provedu ili na štali ili na njivi i nikome više. Mi ne dajemo subvencije privrednicima. Jednostavno, to smo ukinuli, jer mislimo da subvencije treba da idu onima kojima su najpotrebnije, a to su sami poljoprivredni proizvođači. Tako ćemo se i ubuduće, dok budemo radili ovaj posao, odnositi prema tome.
Pažljivo sam slušao i ne mogu da ne primetim, tada nisam bio član Vlade, ali vreme kada je došlo do kolapsa preduzeća koja ste pomenuli to se dešavalo pre nekih šest godina i, ako se ne varam, mislim da ste vi onda bili član Vlade i znate kako se sve to dešavalo. Mi se trudimo da pomognemo da se ta proizvodnja obnovi.
Što se tiče uvoza nekih poljoprivrednih proizvoda, ne znam da li znate, ali još je SFRJ zabranila uvoz piletine iz Brazila, tako da se ne uvozi, ono što se ilegalno prenosi preko granice, ove godine Generalni inspektorat Ministarstva poljoprivrede je u više navrata odlučno zaustavio, otkrio količine, povezanost svih ljudi koji su to radili i zajedno smo u koordinisanoj akciji sa MUP-om sve to sprečili.
Takođe, trudimo se da se i u stočarstvu poveća taj izvoz. Prošle godine smo zahvaljujući baš Zakonu o bezbednosti hrane dobili mogućnost da izvozimo prerađevine od svinjskog mesa, koje 18 godina nismo mogli da izvozimo u EU. Četiri klanice su dobile dozvolu za to. Pored toga, upravo je završena veterinarska inspekcija za ribnjake i očekujemo da će izveštaj biti pozitivan i da ćemo u vrlo kratkom vremenu dobiti mogućnost da izvozimo prerađevine i svežu ribu u EU. Isto očekujemo i inspekciju za pileće sveže meso, a upravo je završena inspekcija za pasterizovano mleko.
Što se tiče proizvođača krompira, 12. marta, po našim informacijama, mi ćemo dobiti ponovo slobodan izvoz krompira u EU. To je način na koji mi radimo. Možda nismo dovoljno glasni, ali sistemskim pristupom, podizanjem standarda omogućavamo da se taj izvoz podupre.
Hteo bih da se dotaknem još jedne teme, a to je, na koji način mi treba da se odnosimo prema privrednicima, prema poljoprivrednicima koji predstavljaju naš izvozni osnov, da omogućimo da u što kraćem vremenu dobijaju odobrenja da to urade. Tokom proteklog leta bila jedna neadekvatna kampanja u medijima, vezano za izvoz nekih voćarskih proizvoda u Rusiju. Zahtevi nisu stigli sa naše strane u analizama, nego sa ruske strane, trebalo nam je dva meseca da u razgovoru sa predstavnicima iz ruske ambasade dobijemo odlaganje nekih propisa koji važe za sve ostale zemlje, što se tiče izvoza voća u Rusiju. I, uspeli smo to da dobijemo. Ove godine smo, već sada, završili razgovore na tu temu i to će ići nesmetano i bez problema.
Što se tiče razvoja voćarstva, Ministarstvo poljoprivrede svake godine daje za svaku sertifikovanu sadnicu koji proizvođač zabode u zemlju, do 5 hektara, ne preko 5 hektara, jer nam je ciljna grupa isključivo taj mali poljoprivredni proizvođač, sto posto povratnih sredstava, a ove godine ćemo uvesti i mogućnost da se dobijaju i za zaslone za voćarstvo. Zaista se trudimo da u našoj moći i sa budžetom koji nam je na raspolaganju izađemo u susret, pre svega, poljoprivrednim proizvođačima. Tako ćemo od sada da radimo, kao i do sada. Dakle, svaki dinar mora da završi u džepu seljaka, ne velikih sistema.
Neke stvari koje su se u prethodnom periodu dešavale, kada je, recimo, dozvoljen slobodan uvoz mleka u prahu koji je doveo do drastičnog pada cena mleka, jesu, zaista, stvari koje od ovog ministarstva poljoprivrednici neće doživeti, kao što neće doživeti ni da se zabrani izvoz pšenice u trenutku kada to poljoprivrednicima najviše koristi.
Zahvaljujem na konstruktivnoj diskusiji. Trudićemo se da i ubuduće radimo najbolje što možemo, a ukoliko možemo neku informaciju dodatno da damo biće mi zadovoljstvo da to uradim. Hvala vam.

Gospodine Iliću, po kom osnovu ste se javili? Mislim da nema osnova za repliku, dosta je sve bilo jasno, nije bilo uvreda. Moraćete sa ministrom van sednice, zaista nemam osnov da vam dam reč.
Reč ima gospodin Dejan Radenković, izvolite.

Hvala predsednice. Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, ja ću ispred Poslaničke grupe SPS – JS obrazlagati. Što se tiče ova dva zakona, fokusiraću se na zakon o divljači i lovstvu, dok će moje kolege više pričati o zakonu o potvrđivanju međunarodne konvencije i zaštiti novih bilja.
Što se tiče ustavnog opredeljenja da prirodnim dobrima i dobrima u javnoj upotrebi odredi status dobara od opšteg interesa, obavezuje na donošenje propisa kojim se uređuje njihova zaštita, očuvanje i korišćenje. Iz opredeljenja da je divljač dobro od opšteg interesa i da kao takvo uživa posebnu zaštitu, određenim zakonom proizilazi i pravo i obaveza zakonodavca da propiše mere koje će taj interes stalno obezbeđivati i štititi. Prirodno pravni instrument opšteg interesa omogućava pomirenje brojnih međusobno isprepletenih i povezanih posebnih interesa pojedinaca, pravnih subjekata i brojnih drugih delatnosti i aktivnosti.
Sadašnje stanje u oblasti lovstva je, između ostalog, posledica nesagledivog i nepotpunog određivanje države prema pitanjima svojine nad divljači, imovinsko-pravnim problemima koji proističu iz prava gazdovanja divljači i svojinskih prava nad prostorima u kojima se divljač razmnožava i gaji, kao i neodgovarajućeg definisanja lovstva kao privredne delatnosti i lovstva radi zadovoljenja ličnih potreba pojedinca ili grupa.
Za sagledavanje postojećeg stanja i postavljanje ciljeva razvoja u oblasti lovstva neophodno je poređenje sa zemljama u kojima lovstvo visokorazvijeno. Imamo primer Austrije u kojoj lovno gazdovanje ima izuzetnu tradiciju, a površinom, brojem stanovnika, brojem lovaca, donekle i prirodnim uslovima, nameće se kao odgovarajući izbor za komparaciju. Brojno stanje jelena, tj. običnog jelena je 15 puta, a srne sedam i po puta veće u lovištima Austrije nego u lovištima Srbije, dok odstrel istih vrsta divljači u austrijskim lovištima nadmašuje brojno stanje u našim lovištima šest i po, odnosno tri puta. Stanje je slično u Nemačkoj, Bugarskoj, Mađarskoj.
Čisto radi nekog poređenja, ja ću, s obzirom na to da sam već naveo da su po površini i po broju lovaca Srbija i Austrija približno iste, mogu samo da navedem primer da brojnost populacije grla, tj. običnih jelena je u Srbiji 3.748, dok je u Austriji brojnost te populacije 90.000 grla, odstrel kod nas je 600, a odstrel u Austriji je preko 38.000. Što se tiče srne, brojnost populacije u Srbiji je 93.000, a odstrel je 7.500, a u Austriji je brojnost te populacije 600,000, a 220.000 je odstrel. Dakle, samim ovim činjenicama i već na osnovu ovih navedenih podataka može se sa sigurnošću tvrditi da je brojno stanja divljači u lovištima Srbije daleko od optimalnih.
Vrednost ukupnog planiranog odstrela svih lovnih vrsta divljači istovremeno ne dostiže ni 8 miliona evra. Kako se dobar deo toga i ne naplati, finansijski pokazatelji vezani za oblast lovstva u Republici Srbiji često se svode na procene, pa tako one, da kažem, optimističnije navode prihod od ukupno 4 miliona evra. Po podacima centrale austrijskih lovačkih udruženja ukupni prihodi od lovstva u Austriji nadmašuju 500 miliona evra. Treba naglasiti da su stanišni uslovi u našim lovištima zbog svoje raznovrsnosti pogodni za gajenje brojnih vrsta krupne i sitne divljači, a da je najveći deo prirodnih staništa dobro očuvan, tako da predstavljaju veliki i stabilan resor za razvoj lovstva u našu zemlju.
Ovaj zakon obezbeđuje pouzdane instrumente, kao što je instrument zaštite, kontrolisanog korišćenja, unapređivanja, racionalnog upravljanja i primereno divljači kao obnovljivom dobru uređuje prava, obaveze i odgovornosti države kao zakonodavca i vlasnika, dakle, građenja državnih institucija, organa, privrednih i drugih pravnih subjekata i skoro svih delatnosti i aktivnosti u Republici. Zato, osnovni cilj u oblasti lovstva mora biti postizanje biološke i ekološke ravnoteže prirodnih staništa i brojnosti divljači koju takva staništa omogućavaju.
Rešenja predložena ovim zakonom su izraz usklađivanja sa međunarodnim obavezama koje naša zemlja ima i koja proizilaze iz ratifikovanih međunarodnih ugovora i oblasti zaštite biodiverziteta, a posebno Konvencija o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa, koja je doneta u Bernu i Konvencija o očuvanju migratornih vrsta divljih životinja, koja je doneta u Bonu.
Za postizanje ovakvog cilja zakon je predvideo odgovarajuće instrumente. Osnovno sredstvo upravljanja obnovljivim prirodnim dobrom od opšteg interesa je stručno, pravovremeno, realno i ostvarivo planiranje, uz obezbeđenje dosledne primene planova, što ukazuje na neophodnost iznalaženja primerenijih rešenja za divljač i njena staništa, a samim tim i primerenijeg upravljanje populacijama divljači od do sada primenjivanih.
Rešenje kojim se obezbeđuje kvalitet i kontinuitet u donošenju i doslednosti u sprovođenju planskih dokumenata je izdavanje licenci za izradu planskih dokumenata u lovstvu i stručne poslove zaštite gajenja i korišćenje divljači u lovištu.
Polazeći od opredeljenja, predlagač je izneo da svojinski oblik nad divljači bude državni, a titular državnog oblika svojine nad divljači jeste resorni organ nadležan za lovstvo.
Ovaj zakon u odnosu na sadašnja rešenja predviđa da država tj. titular državne svojine nad divljači daje opšte i pojedinačno pravo na lov, uz ostvarivanje primene načela održivosti i načela korisnik plaća.
Korisnik prirodnih vrednosti, resursa i dobara dužan je da plati nadoknadu za njihovo korišćenje. Primena načela ''korisnik plaća'' stvara materijalno-finansijske pretpostavke za zaštitu i unapređivanje divljači i njenih staništa, kroz osnivanje Fonda za razvoj lovstva, iz koga se obezbeđuje finansiranje poslova utvrđenih ovim zakonom.
Ovaj zakon je, uvažavajući opšti i nacionalni interes nad divljači i njenim staništem, u skladu sa opšteprihvaćenim osnovnim načelima upravljanja populacijom divljači, održivo gazdovanje i održivi razvoj – proširuje pravo korišćenja i na vlasnike zemljišta uz prihvatljiva ograničenja, u skladu sa ustavnim odredbama. Istovremeno, na površinama nacionalnih parkova i na površinama sa većinskim učešćem državnih šuma i šumskog zemljišta predviđeno je ustanovljavanje Lovišta posebne namene, radi sprovođenja posebnih mera gazdovanja, očuvanja i usmeravanja razvoja populacije divljači i njihovih staništa.
U cilju što racionalnijeg obavljanja poslova održivog gazdovanja populacijama divljači, ravnomerno održivog razvoja lovstva i sprovođenja jedinstvene politike u gazdovanjima u svim lovištima, zakon predviđa ustanovljavanje Lovnih područja, koja predstavljaju prostorno optimalna područja i zaokružuju prirodne celine sa namenom dugoročnog racionalnog gazdovanja populacijama određenih vrsta divljači i preduzimanja odgovarajućih mera u lovištima.
Primena jedinstvenih mera upravljanja populacijama divljači i posebnih mera zaštite obezbeđuje se izradom i donošenjem Programa razvoja Lovnog područja, kojim se obezbeđuje finansijska podrška iz Fonda za razvoj lovstva.
Održivo gazdovanje populacijama divljači i održivi razvoj lovstva su centralni stubovi za sva rešenja ponuđena ovim zakonom, na kojima je zasnovano uređivanje odnosa prema divljači i njenim staništima.
Na samom kraju, rekao bih da je iz svega navedenog očigledno da postoje dva osnovna razloga za donošenje ovog zakona. Kao što sam već rekao, Poslanička grupa SPS-JS će glasati za ovaj zakon u načelu. Dva osnovna razloga za donošenje ovog zakona su: pod jedan, nezadovoljavajuće stanje populacije divljači, prouzrokovano izraženim odsustvom mera održavanja i poboljšanja stanja populacije divljači i njenih staništa i, pod dva, potreba usaglašavanja sa setom zakona iz oblasti zaštite životne sredine i drugim propisima kojima se reguliše održivo korišćenje prirodnih resursa i dobara, kao i planiranje i uređenje prostora.
Toliko bih u ovoj načelnoj raspravi, a kada bude rasprava u pojedinostima, uključiću se sa zadovoljstvom u raspravu.
Apelujem na ministra da, eventualno, uz neke promene, koje neće bitno suštinski menjati zakon, koji je, kao što sam već rekao, odličan, da dođe do nekog kompromisa, kada su amandmani u pitanju, ako ima nekih delova koji se mogu iskoristiti i promeniti.
Zahvaljujem vam na pažnji. Hvala. (Aplauz.)

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Milan Dimitrijević.