Sedamnaest minuta i 10 sekundi.

Hvala lepo. Dame i gospodo, gospodine ministre, gospodo iz ministarstva, govoriću o Predlogu zakona o divljači i lovstvu. Govorim o  etičkom kodeksu i nacionalnoj kulturi, pre svega. Moramo konstatovati da država mora da stane iza interesa svojih lovišta, svojih lovaca. To je ono što sam na početku hteo odmah da kažem.
Opšte je poznato da danas u Evropi postoje i opstaju dva modela upravljanja divljači i organizovanja lovstva. Prvi, gde je država vlasnik divljači i prava na lov. Drugi, gde je lovstvo organizovano po osnovu prava vlasništva nad zemljom.
Predmet sporenja u mnogim zemljama je upravo način upravljanja, čak je, na primer, ovaj predmet i sporenje, recimo, u organizovanoj Sloveniji, posle niza prepirki, sukoba i mišljenja, na kraju, završio pred Međunarodnim sudom u Strazburu.
Kada spominjemo Sloveniju treba istaći da je ovaj zakon pripreman pet godina, da je dva puta vraćan na doradu posle žučnih rasprava i da je konačno usvojen sredinom 2004. godine. Takođe, treba istaći i radi uporedbe, Crnu Goru, koja je na brzinu, bez rasprave, usvojila ovaj zakon za svega nekih 11 minuta, donela ga, ali se on ne primenjuje već pet godina.
Zašto ovo navodim? Čisto da bismo mi bili na oprezu kada budemo glasali za ovaj zakon, kada ga budemo prihvatili ili ne. On, u svakom slučaju, želi da poboljša stanje u lovstvu.
Naš Predlog zakona, čini mi se, ako bude usvojen, neće proći puno bolje od crnogorskog, zbog nekih nejasnoća, ne svih, kompletnog zakona, ali to je ono gde pokušavamo da poboljšamo zakon svojim amandmanima.
Rekli ste u svom izlaganju da ste dobili podršku Lovačkog saveza Srbije, većinom glasova, i to je tačno. Taj skup je održan, čini mise, na Veterinarskom fakultetu, krajem decembra prošle godine. Od 197 koliko je trebalo da bude prisutno: prisustvovalo je 134, a za ovaj zakon je glasalo 104 i to je ta podrška, rekao bih, ne apsolutnom većinom.
Trebalo je ta sednica da apsolutnom većinom, da kažem, dvotrećinskom većinom da podršku ovom zakonu. Međutim, i tamo je došlo do sukoba, a znamo da u Lovačkom savezu Srbije nisu dobri odnosi, možda zbog toga što direktor ima veliku platu, preko 200 hiljada dinara, a ostali članovi ili udruženja žive na ivici egzistencije.
Trebalo je, čini mi se, sa više pažnje pristupiti ovoj temi, sačiniti detaljnu analizu na osnovu diskusija sakupljenih sa raznih rasprava, uvažiti primedbe i predloge, itd, pa tek onda pristupiti donošenju ovog zakona. Dakle, neki su demonstrativno napustili taj sastanak, to je ta jedna grupa koja se ne slaže sa svim članovima ovog zakona.
Kada govorimo o samom lovstvu, ne smemo zaboraviti da lovačko druželjublje potiče iz davnih vremena prošlih vekova, kada su i nastala ova razna udruženja. Ako se uzme u obzir socijalni sastav članstva, slobodno se može reći da su retke društvene organizacije u kojima je postojala i postoji raznovrsnost članstva, gde jedni pored drugih koji ravnopravno sede, kako neko reče, i ručaju, i sudije i radnici, i lekari i državni činovnici, i oficiri i trgovci, i sveštena lica i advokati, i poljoprivrednici i ministri i predsednici država.
Lovačka udruženja se nisu bavila politikom, niti su kao organizacija pripadala bilo kojoj političkoj eliti. Izazivanjem revolta kod njih nanećete štetu sebi, kao ministru, i samom Ministarstvu kojem pripadate i koje vodite, jer u Srbiji ima preko 75 hiljada lovaca, kako ste rekli, i složićete se da to nije nimalo zanemarljiv broj sa kojim se lako može manipulisati baš zakonskim odredbama. Čini mi se da ovaj zakon može da dobije podršku samo onih privilegovanih, tj. bogatih, što znači još jedno raslojavanje u našem već napaćenom društvu.
U ovom zakonu će se stvoriti uslovi gde će ministar da odlučuje potpuno samostalno o nekim situacijama, na to smo dali primedbe i predložili amandmanima da se izmeni, da ne može ministar sam da odlučuje. Ministar će imati ovlašćenja da samostalno potpisuje neke stvari u nekim situacijama i osnovano se sumnja da će ti bogati imati potpunu slobodnu uz podršku jednog čoveka. Neko će da nastrada u moru propisa, a to su siromašni lovci, a oni drugi će i dalje da uživaju u blagodetima lovstva i krivolovstva, samo zato što su bliski vladajućoj većini i vlasti.
Komora je još jedna agencija za zapošljavanje nezbrinutih kadrova. To je ono što mi iz SRS stalno ističemo i ne odobravamo. To će biti još jedan namet građanima, jer i to neko treba da finansira. Ako Lovački savez Srbije ima toliko članova, a direktor i oni oko njega verovatno imaju velika primanja, pitamo se, samo po sebi se nameće – kolika će primanja imati direktor Komore i zaposleni u njoj? To pitanje se nameće samo po sebi, kao i zabrinutost.
Još nešto, u Predlogu zakona nema Kosova i Metohije, to smo rekli, a moralo se glasno istaći i Vojvodina i Kosovo i Metohija. Zašto to kriti?! Nevešto se pokušava izbeći ta činjenica i stav Vlade prema Kosovu i Metohiji. Primedbe koje smo dobili došle su sa terena od onih koji se profesionalno bave lovstvom, tj. lovnim turizmom, kao privrednom granom, da je ovim zakonom malo obuhvaćena ova tema, svega u dva-tri člana. Da li razmišljate, vi u Ministarstvu, da kao privredna grana lovstvo može doprineti značajnom prilivu sredstava u budžet?
Sve manje stranih lovaca se odaziva na lov na terenu Srbije. Nekada je godišnji priliv od lovnog turizma bio desetine miliona dolara, samo u Vojvodini je bilo godišnje i preko pet-šest hiljada stranih lovaca. Nije definisan izvoz divljači ili mesa od divljači, to je osnovni razlog nedolaska stranih lovaca. Neke države u okruženju, a nalaze se u EU, imaju tačno i jasno definisan taj stav u vezi ove teme i zato mnogi lovci EU idu baš tamo, a ne u Srbiju, u mnoge zemlje gde je tema lovnog turizma i te privrede grane definisana.
Pre donošenja ovog zakona trebalo je doneti, po meni i po nama iz SRS, i po mnogima, koliko sam danas shvatio u ovoj diskusiji, zakon o šumama i zakon o poljoprivrednom zemljištu koji bi bliže definisali neke stavove, a time bi ovaj zakon, o kojem danas raspravljamo, imao pun smisao. Osnovaćete nešto u vidu Komora, da se, navodno, nešto poboljša, a u Komori biće i predstavnici Ministarstva. Prosto je nemoguće da ta nova komora zna i poznaje lovstvo bolje od saveza ili društva.
Komora će se finansirati iz budžeta, makar ispočetka, kako ste rekli, ako sam dobro razumeo. Ako ne zbog nečeg drugog, onda u ovoj besparici ulazimo u još jedan problem finansiranja koji će podneti najviše sami lovci u kasnijem radu, koji su iovako osiromašeni na razne načine. Komora će zaživeti, koliko sam razumeo, otprilike, za godinu dana. Do tada bi morali dobro razmisliti oko same organizacije.
Kada govorimo o ovom zakonu, a istakli smo, kada bude donesen zakon o šumama, u kojem će verovatno biti definisana i uloga Zavoda za šumarstvo, kao stručne planske i nadzorne institucije državne uprave u oblasti lovstva, to već sada izaziva podozrenje dela stručne javnosti koji smatraju da oni neće biti kompetentni za ovaj posao.
Kada govorimo o koncesijama i koncesionarima, a i o koncesninama, mislim da ima puno nejasnoća. Nisam baš razumeo mnoge stvari, a to je bitno u ovom zakonu. Biće interesantno pratiti kako će lovačke organizacije, kao koncesionari, rešavati problem isplata koncesnina po ovom zakonu. Da li je moguće naplaćivati godišnje i na osnovu godišnjeg plana prihoda od divljači i godišnjeg plana rashoda štete od divljači, ko će određivati prihod od prodaje mesa od divljači i ostalih prihodovnih poslova i rashoda i troškova? Možda nisam to dobro razumeo, ali mislim da to nije definisano ovim zakonom.
Na drugoj strani, moramo konstatovati da cenu mesa, kao i cena raznih rashoda u toku godine, melioracije ili nekih drugih troškova, određuje samo tržište, ako se bude naplaćivalo na godišnjem nivou, tu će biti pomeranje, pogotovo u vremenu u kojem živimo, gde ne možemo odrediti fiksne cene ni usluga, a ni same robe. Mislim da te nejasnoće moraju da se definišu kako bi zakon dobio na važnosti, jer svaki zakon koji se donosi, i kada bude donesen, makar on bio loš, mora se poštovati dok se ne donese neki bolji i kvalitetniji zakon.
Zato ćemo mi kada budemo vodili raspravu u pojedinostima govoriti o amandmanima, koje smo podneli a odnosi se na ono o čemu smo govorili moje kolege i ja, i pokušati da pomognemo vama, a vi da nas razuverite ako smo u nekim dilemama, da stručno poboljšamo ovaj zakon, jer ga donosimo sada i za osam dana on stupa na snagu. Zbog toga će mnoga udruženja i mnogi lovci ići na edukacije i moraće da se ponašaju po ovom zakonu. Toliko. Hvala lepo. (Aplauz.)

Reč ima gospodin ministar. Izvolite.

Ukoliko, poštovani narodni poslaniče, pročitate član 4. tačku 15) videćete da, po definiciji, na teritoriji Srbije po ovom predlogu zakona postoje tri lovačka saveza. Jedan je Lovački savez Srbije, jedan je Lovački savez Kosova i jedan je Lovački savez Vojvodine. Prema tome, apsolutno nije istina, kao što sam to već jednom rekao, možda niste slušali pažljivo, da se ovde samo govori o lovačkom savezu pokrajine.
Ne znam da li postoji ijedno mesto gde se pominje sam Lovački savez AP Vojvodine, to se nigde ne pominje. A, ukoliko vi mislite da se samo to odnosi na njega, onda treba da razmislite na koji način vi doživljavate našu zemlju, sa ili bez Kosova. Dobro znam da postoje tri saveza i sva tri su nabrojana u zakonu.
Pored toga, jedno zaista suštinsko pitanje, u diskusiji vaše poslaničke grupe je nekoliko puta pominjano da se zakon pravi zato da bi neki stranci tu došli da love i da bi onda bili isterani domaći lovci, a onda, opet, u vašoj diskusiji čujem da je jako važno da se povede računa da stranci mogu da dođu da love jer je to veliki prihod naše države.
Što se nas tiče, naravno da stranci treba da dođu da love, ali po zakonu koji je adekvatan i da se omogući da na taj način srpsko lovstvo ostvari značajne prihode od turizma, da je to jedan od važnih vidova turizma.
Što se tiče zakona, još jednom bih hteo da ponovim da zaista ne mogu, niti imam pravo, niti želim, niti mislim da je adekvatno da se mešam u trenutnu situaciju u lovačkim savezima. Koliko znam, svaki predsednik lovačkog saveza je demokratski izabran na izborima, koji su pretpostavljali da sva lovačka udruženja učestvuju u tim izborima. Ukoliko je njihov stav bio da ovaj zakon na ovaj način treba da uđu u Skupštinu, to sam rekao i zaposlenima u Ministarstvu, odnosno Upravi za šume koji se bave ovim zakonom da ovaj zakon ne može da se nađe ni na Vladi ni u Skupštini dok ne dobije adekvatnu podršku nadležnih saveza. Onog trenutka kada smo tu podršku dobili, taj zakon smo uputili i na Vladu i na Skupštinu.
Ono što je posebno bitno da dodam jeste da zaista ne mogu da pravim razliku, nije primereno da pravim razliku između određenih lovačkih udruženja, i koja su to lovačka udruženja koja su ugledna, a koja nisu. Mislim da to zadire u nešto gde nemam nadležnost. Ono što bih hteo još jednom da ponovim jeste da je Lovačka komora strukturno udruženje, kao advokatska, kao turistička. To nije nikakva agencija. Vlada, niti predstavnici Vlade nemaju apsolutno nikakve nadležnosti u upravljačkom smislu ili bilo koji drugi način, a pogotovo ne u kadrovanju tih ljudi koji se tamo zatiču. Njih isključivo biraju ljudi koji su za to stručni i koji se bave ovom strukom. Iz tog razloga je važno da ona postoji.
Naravno da treba da pomognemo da ona počne da funkcioniše, jer je ta komora neko ko, kao i Advokatska komora ili neke druge komore, treba da donese red u ovu oblast, da omogući da se gazduje lovištima u Srbiji na adekvatan način, sa dovoljno razumevanja za potrebe lovaca, za potrebe onih koji se bave ekologijom, šumarstvom, i svima onima koji su, hteli ili ne hteli, u ovu oblast na neki način upleteni, uvučeni i treba da se njihovo mišljenje čuje.
Nisam na stanovištu da sem onoga što zakon predviđa, dakle, pomoć u osnivanju, da bilo koji dinar iz Republičkog budžeta kasnije ide u ovu namenu i mislim da se tu apsolutno slažemo.
U svakom slučaju, mislim da je ovo zakon koji donosi mnogo novina i da to ide na bolje. Mislim da se svi amandmani koji su se danas čuli uglavnom odnose na unapređenje ovog zakonskog predloga. U sledećih nedelju dana mi ćemo zajedno sa vama da usvojimo što veći broj amandmana koji imaju smisla, koji treba da se nađu u zakonskom predlogu. I, kao što je uvek bilo kada ste radili sa Ministarstvom poljoprivrede, ili u mom prethodnom mandatu Ministarstvom ekologije, svaki smisleni amandman, bez obzira iz čije poslaničke grupe dolazi, mora da bude prihvaćen, jer ovde ne radimo zarad svojih stranaka već zarad interesa građana Srbije, u ovom slučaju njih 75.000, koliko trenutno ima registrovanih lovaca u Republici Srbiji.
Toliko za kraj. Izuzetno zahvaljujem svim poslanicima koji su danas tokom rasprave učestvovali u unapređenju ove oblasti. Izuzetno zahvaljujem svim narodnim poslanicima koji su uzeli učešće u raspravi, kao i onima koji su slušali pažljivo šta danas radimo. Takođe, moram da zahvalim i Odboru za poljoprivredu, koji je, kao i uvek, svoj posao radi dobro i zaista bih se pridružio molbi prof. gospodina Mašića, predsednika Odbora, da na sledećem Odboru svi narodni poslanici koji su članovi Odbora uzmu učešće u njegovom radu da bi ovaj zakonski predlog, ili neki drugi koji bude na redu iz oblasti poljoprivrede, bio prodiskutovan na adekvatan način i usvojen onako kako treba da bude. Zahvaljujem još jednom i prijatno.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog jedinstvenog pretresa konstatujem da gospodin Milan Dimitrijević želi da iskoristi svoje pravo iz člana 93. Izvolite.

Hvala, gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, imam dilemu da li se ovaj zakon može popraviti amandmanima. Posle celodnevne diskusije definitivno moj zaključak je "ne". Ovaj zakon, gospodine ministre, ne poboljšava stanje u lovstvu. Naprotiv, on stvara zablude u punom smislu te reči. On ne objašnjava pojmove, on ih mistifikuje, dajući im mogućnost različitog tumačenja. Zakon ima smisao nasilnog nametanja propisa, koji, čini mi se, da su puko prepisivani odnekud. A, istovremeno, ima smisao u zatiranju onih vrednosti koje su na ovim prostorima decenijama stvarane To je suština ove priče.
Gospodine ministre, smisao zakona nije da se revolucijom dođe do promene u oblasti zaštite stanja divljači, staništa, već da se postepenim putem i metodama dođe do optimalnih rešenja. Lovna politika oličena kroz ovaj zakon ne sme da bude puko prepisivanje određenih propisa, već prilagodljiva nemoći, kako ekonomskoj, tako i kulturnoj, kakva smo mi država.
Na kraju, otvorilo se jedno vrlo važno pitanje, to je odnos vlasnika divljači i vlasnika zemljišta. To je vrlo bitno pitanje. Pitanje par ekselans. Ne može se tek tako jedno pitanje rešavati na ovaj način, jednom uredbom ministra. Uostalom, svaki treći, četvrti, peti član regulisaće se uredbom koju će doneti ministar. Dakle, to pokazuje suštinu i nameru donošenja ovog zakona. To pokazuje šta će biti sa organizacijom koja je više od jednog stoleća funkcionisalo na ovim prostorima. To je namera zakona, da tu organizaciju poruši, da ona nestane, da se ostvari tržišni princip. Lovstvo nije novac. Jeste novac, ali prevashodno ne novac.
Svojim odlukama i propisima, kojih nema, a koje obećavate, vi ćete regulisati ili ćete pokušati da regulišete niz stvari. Ako ste pažljivo čitali pojedine članove, videli ste koliko su oni u suprotnosti sa zdravom logikom. Vi predviđate, a navešću samo jedan primer, dajte ovlašćenja lovočuvaru, ona ovlašćenja koja ima policija. Da li je tekstopisac uopšte pročitao Zakon o policiji? Da li je moguće da lovočuvar privodi nekog? Da li je to moglo da bude regulisano na drugi način zakonom?
Mi smo donosili zakone o komunalnoj policiji, sada imamo lovočuvare koji izigravaju policajce, pa, ljudi, ako tako krenemo sa takvim zakonima, mislim da nam treba još, bar, tridesetak zakona. Imate li nameru samo da hapsite?! Imate samo nameru da vršite prisilu?! Imate nameru samo da otimate, da otuđujete, da prodajete?! E, to je svrha ovog zakona.
Dakle, zakon je donesen bez stvarne rasprave, sa ogromnim lobiranjem, da se rasturi Lovački savez Srbije, da se unište lovačka društava. Potpuno sam bio u pravu kada sam rekao danas, prepodne u raspravi, da će lovcima Srbije, s obzirom na ranije aktivnosti gospodina ministra, dok je bio ministar za zaštitu životne sredine, ostati da love krpelje i komarce.

Zahvaljujem.
Zaključujem zajednički jedinstven pretres o Predlogu zakona o divljači i lovstvu i Predlogu zakona o potvrđivanju Međunarodne konvencije o zaštiti novih biljnih sorti.
Poštovani narodni poslanici, nastavljamo sa radom sutra, u 10.00 časova, a 8. marta, u ponedeljak, nećemo imati sednicu. Zahvaljujem.