Gospođo Kalanović, mislim da bi Srbija bila najsrećnija da je vi poštedite vašeg političkog znanja i ekspertizma. Znate šta, mi smo vas slušali, evo, ja sam vas sve slušao, ali ne znam da li ste vi sebe čuli? Još koliko godina treba da prođe u Srbiji, posle vašeg dolaska na vlast 2000. godine, pa da nas ubeđujete da mi treba negde da krenemo, pa da nas ubeđujete da ćemo u EU 2006, pa ćemo u EU 2012. godine, pa ćemo u EU 2024. godine?
Mi ni u jednoj svojoj diskusiji danas nismo opravdali potrebu da u Srbiji pravite infrastrukturu, ali smo opravdali način na koji to radite. Jer, da Srbiju niste unakazili sa slučajevima poput onog koji sam malopre spomenuo, sa Aerodroma „Nikola Tesla“, danas biste mnogo lakše realizovali i sprovodili vaše infrastrukturne projekte od Surdulice, svakog sela, pa ne znam ni ja dokle. Ko vam je osporavao, pa deset godina Srbija čeka na Zakon o planiranju i izgradnji, da olakšate investicione cikluse u Srbiji? Ko vam je osporavao da uredite katastar nepokretnosti, pa da nam danas dolaze investicije?
Lepo je što spominjete „Fudlend“. Spomenite „Zamber“ u Vranju, spomenite ove radnike koji ne mogu da naplate svoje obaveze, svoje plate, poreze na zdravstveno i socijalno osiguranje. O tome ne pričate. Gde god ste se pojavili u postupku privatizacije, danas je tu problem. Ne izvodimo mi poslanici te ljude na ulicu, izvodite ih vi kroz slabost državnih organa i pokazujete da niste ni sposobni ni voljni da pomognete.
Mi se nismo isključivo kritizerski odnosili prema ovom, ali smo postavljali kao realan problem da je država ekonomski slomljena. Lako vam je da galantno govorite o zaduživanjima i o sredstvima koja ćete vi da trošite, a drugi da vraćaju. Jako ste malo građanima i Srbiji pružili i ponudili u odnosu na ono što ste povukli iz inostranstva. Srbija je očekivala i morala da dobije mnogo više. Ne moramo mi da vam pričamo, čitajte izveštaj Evropske komisije, pa ćete da vidite koliko ste u kontekstu standarda podigli uslove i prilike u Srbiji otkako ste došli na vlast. Ne znam na koju se vladu ljutite, od 2000. godine nijednu niste zaobišli. Hvala.

Reč ima Marko Milenković.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas Skupština raspravlja o dodatnim zaduženjima Republike Srbije i naših građana kod Evropske banke za obnovu i razvoj i kod Nemačke razvojne banke.
Za prvih 150.000.000 evra od Evropske banke narodni poslanici su dobili svega tri strane kucanog teksta i obrazloženje koje je samo pro forme. Iz ovog obrazloženja se vidi da je ugovor između „Srbijagasa“ i Evropske banke potpisan 18. februara i da ste ga zaista po hitnom postupku uvrstili u dnevni red, te se nameće logično pitanje kome se to žurilo, da li je to „Srbijagas“, da li je to Vlada, ili banka ili možda posrednici u sklapanju kreditnih aranžmana.
U obrazloženju se ne vidi da li je „Srbijagas“ ove poslove refinansiranja kratkoročnog duga, izgradnje podzemnog skladišta gasa i održavanja mreže za prenos i distribuciju gasa mogao da obavi bez podizanja kredita, jer nakon poskupljenja struje od 10% i današnjih najava o poskupljenju cene gasa i ponovo struje, dok su plate i penzije zamrznute, a cene robe široke potrošnje iz dana u dan rastu, te o realnoj kupovnoj moći naših građana, imamo pad plata i penzija, dakle, sve niži i niži životni standard...
Da li su možda Ministarstvo energetike i Agencija za energetiku i, naravno, Vlada Srbije mogli da naprave moguću strategiju obavljanja ovih poslova, a bez uzimanja kredita? Ako mogu da predvide bacanje pedeset miliona evra u papirologiju kroz popis stanovništva, domaćinstava i poljoprivrede, siguran sam da su mogli da obezbede, uz racionalizaciju i uštedu, i novac za navedene potrebe „Srbijagasa“.
Zašto parlament nije dobio elaborat o neophodnosti zaduživanja, sa specifikacijom svega onog što je potrebno da bi se ovaj posao u „Srbijagasu“ završio? Zar nije bio dovoljan kredit od sto sedamdeset miliona evra kod „Banke Inteze“ pre par dana, koji ste vi kao vladajuća većina, odnosno izvršioci posla Vlade Republike Srbije, i „Srbijagas“ rešili da uzmete, nego sada hoćete da odobrite još sto pedeset miliona evra, što ukupno iznosi trista dvadeset miliona evra?
Dalje, iz ovog ugovora ne vidi se koliki iznos kredita ide na refinansiranje, a koliki na izgradnju podzemnog skladišta i na održavanje mreže za distribuciju gasa, pa da se navede specifikacija svega onoga što mogu da proizvedu naše firme, a šta je ono što mora da se uveze.
Posebno je štetan i besmislen, sa aspekta ozbiljne države, član 2. stav 3. ovog predloga zakona, gde se Srbija kao garant obavezuje da neće nametnuti nikakve direktne ni indirektne poreze stranim konsultantima koje potencijalno angažuje Evropska banka ili „Srbijagas“ za implementiranje ovog projekta. Pitam vas sad koji su to strani konsultanti, eksperti, kakve mi nemamo u Srbiji, a koji nam se kroz Predlog zakona nameću kao potencijalni?
Ispostavilo se za sve ove godine da smo mi u SRS kad god smo ukazivali na moguće zloupotrebe, nepravilnosti i kršenja zakonitosti i kriminal uvek bili u pravu. Između ostalog, i dan-danas, kada vlast udara na nas svom silinom, posebno u kupovini poslanika, što nama, ali i javnosti Srbije isključivo govori da smo na pravom putu i da je najveći srpski junak modernog doba prof. dr Vojislav Šešelj na pravom putu, te da se bliži njegov povratak u državu da bi se vlast konačno vršila u korist države i naroda, a ne pojedinaca iz vlasti i njihovih tajkuna.
Znam da vas poslanike vladajuće većine vaši šefovi stavljaju pred svršen čin i kažu vam za šta ćete da glasate, ali morate se zapitati bar jednom, jer ste veliki broj kredita od 2000. godine do sada odobrili, za koje do dana današnjeg nemate uvid u namensku ili nenamensku potrošnju tog novca, dok javni dug iz dana u dan, umesto da se smanjuje, biva sve veći, vodeći nas tako u savremenu dužničku krizu.
Ovde se zapravo od Narodne skupštine traži da preuzme na sebe izdavanje garancije Republike Srbije za nešto za šta nijedan poslanik nije upućen o čemu se radi. Možda je to neophodno, možda je ovaj kredit najpovoljniji, uzima se pod najpovoljnijim uslovima, ali morate nas ubediti ili bar pokušati da nas ubedite da je to zaista tako. Morate nas ubediti da „Srbijagas“ nije mogao bez ovog kredita. Pokušajte da nas ubedite da se on uzima pod najpovoljnijim uslovima na svetskom tržištu ili bar da će se ta sredstva iskoristiti strogo namenski, a ne kao što je bilo do sada – dođu krediti, jedan deo posla bude urađen, drugi ostaje neodrađen, i zbog visokih cena i faktura repromaterijala i zbog naduvanih usluga po ugovorima, gde je DRI otkrila velike zloupotrebe i bespotrebno odlivanje novca naših građana.
Kao da veliki deo novca iz tih zajmova i kredita dođe do „Bermudskog trougla“ u Vladi Republike Srbije i nestane, jer se zapravo efekat tih kredita ne manifestuje u stvarnosti, ni u funkcionisanju države, javnih preduzeća, a ni kroz finansiranje budžetskih ustanova. Koliko je kredita uzeto od 2000. godine do danas i koliko je privrednih subjekta, fabrika privatizovano, u najmanju ruku trebalo je da budemo na nivou razvijenosti Slovenije.
Niko ne vodi računa o kakvim je to kreditnim aranžmanima reč, pod kojim uslovima i da li će novac racionalno biti potrošen, a svi se hvale da su dobili novac.
Pre neki dan, u svim medijima predstavlja se kao veliki uspeh Vlade i ministra za nauku i tehnološki razvoj uzimanje kredita za nauku od Evropske investicione banke u vrednosti od 200.000.000 evra. Najveći problem u svemu tome je što je to jedino uspeh te banke, da odobri i sigurno plasira svoj kapital koji će da bude siguran, da bude osigurana i glavnica i kamata, da uposli svoje konsultante. Ili, kao što je to predviđeno u ovom drugom Predlogu zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu Nemačke razvojne banke za program vodosnabdevanja i kanalizaciju, da se izuzmu od carinskih dažbina i PDV-a, te da se na taj način potreban materijal za vodovodnu i kanalizacionu mrežu nabavlja u inostranstvu, da se jača njihova privreda i puni njihov budžet. Naše firme su ostale po strani, a to je bila izvanredna prilika da se one uposle, pa da se bar na makar tom malom delu naša privreda ojača, a našim preduzećima nađe posao.
Ako je to cilj ove vlade, naravno, ako im je cilj totalni kolaps naše privrede... Krajnje je vreme da se Srbija probudi i da se više ne kupuju glasovi za jeftine paketiće ili 2.000 dinara, dok sve više tonemo u pravnu i finansijsku nesigurnost, bedu i siromaštvo.
Šta još sadrži ovaj ugovor o garanciji Evropskoj banci za obnovu i razvoj u vezi sa „Srbijagasom“, na tri strane teksta? Najpre, u članu 1. stav 1. predviđa se – uključuje i obezbeđuje primenu standardnih odredbi i uslova banke na ovaj ugovor, sa istom snagom i dejstvom kao da su u potpunosti navedene u ovom ugovoru. Bukvalno tako piše.
Sada, to što mi narodni poslanici ne znamo koje su to uredbe banke od 2007. godine, a treba da se izjasnimo o davanju dodatnih 150.000.000 evra na osnovu toga i da li je ugovor štetan po državu ili nije, to je nešto sasvim drugo. Možda su te odredbe banke poslanicima vladajuće većine date na uvid, pa će se oni na osnovu toga odlučiti da li će glasati ili ne, ali nama svakako nisu.
U članu 2. stav 2. ovog ugovora u podnaslovu „Izvršenje projekta“ navodi se – obavezuje se Republika Srbija kao garant da bez odlaganja preduzme mere koje će banka smatrati zadovoljavajućim da obezbedi zajmoprimcu onakvu podršku kakva bude potrebna za izvršavanje svih njegovih obaveza na osnovu ugovora. S druge strane, Republika Srbija ne sme da zabrani ili spreči „Srbijagas“ kao zajmoprimca da primeni sva potrebne usklađivanja nivoa i struktura tarifa za gas, s vremena na vreme, kako navodite u tekstu Predloga zakona.
Država svakako treba da preduzme sve mere da pomogne „Srbijagasu“ u sprovođenju svih ovih aktivnosti, ali šta ako po kriterijumima banke ili pojedinaca iz banke te mere nisu odgovarajuće i zadovoljavajuće? Da li ćemo ići na arbitražu pred evropskim sudijama? Ili, npr. to usklađivanje tarifa ili u prevodu povećanje cene gasa s vremena na vreme bude učestalo ili neprilagođeno platežnoj moći naših građana? Država neće moći da reaguje u vezi sa smanjenjem cene gasa, jer je na to obavezuje ugovor sa bankom, a „Srbijagas“ biva ostavljen da sam određuje tarife u skladu sa politikom preduzeća ili slobodnim nahođenjem direktora, iako ga zapravo bira Vlada Srbije.
Na kraju, reći ću da je SRS protiv daljeg zaduživanja i države i naroda, jer ozbiljne države se zadužuju jedino onda kada to moraju i pod najboljim uslovima na svetskom tržištu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić. Imate deset minuta i trideset sekundi.

Pre nego što nešto budem rekao o predlozima zakona koji se sada razmatraju, pitao bih gospođu ministra ono što bi je pitao i svaki građanin Srbije, ali kao predstavnika izvršne vlasti – da li je naša država realno sposobna da se zadužuje?
Svaki građanin koji želi da podigne bilo kakav kredit u banci prvo mora da dokaže svoju kreditnu sposobnost, jer bez toga nema ni govora o kreditu. Zato vas i pitam da li smo mi kao država kreditno sposobni kada znamo kakvi su prihodi u budžetu, kada znamo koliki nam je devizni priliv, ako se to uopšte može nazvati deviznim prilivom, i koliki je naš trgovinski deficit? Onda, treba da se zapitamo, ako svuda beležimo finansijske minuse, od kojih sredstava ćemo vraćati te kredite? Svaki ozbiljan čovek lako može da zaključi da je zaduživanje bez vizije kako da se vrate sredstva zajma direktan put u propast.
Svesni smo mi potrebe izgradnje infrastrukture u Srbiji, ali treba biti svestan da ukupan dug Srbije prema raznim fondovima i bankama vrtoglavo raste, iz godine u godinu se povećava. Konačno smo ove godine, kao što znamo, tražili ogroman zajam ne bismo li budžetski finansirali potrebe države Srbije.
Ovih dana smo svedoci bajkovitih reportaža sa zavejanog Kopaonika o radu Ekonomskog foruma, na kome vlast, pojedini predstavnici opozicije, biznismeni, tajkuni, profesori univerziteta i neki navodni eksperti ležerno ćaskaju kako da prevaziđu krizu. Jedni predstavnici Vlade, koji sa vama sede u istoj vladi, tvrde jedno, drugi tvrde sasvim nešto suprotno, a zemlja i građani tonu u dužničko blato.
Lepo je što premijer ćaska sa kolegama ekonomistima po dva sata na Kopaoniku. Loše je što nije tako rečit i u Narodnoj skupštini, da i mi čujemo direktno od premijera šta nas očekuje, mada smo čuli da je kriza prošla. Na osnovu čega je premijer izveo takav zaključak, nikome nije poznato u državi Srbiji.
Već duži niz godina jedna činjenica je postala naša stvarnost, ako uzmemo u obzir kako je izgledao dnevni red sednica Narodne skupštine pre godinu ili dve ili tokom jesenjeg zasedanja. Evo, ta priča se ponavlja i danas; ne postoji dnevni red sa više tačaka za razmatranje, a da nisu uvrštene tačke koje se odnose na zajmove, na davanje garancije za nove kredite, bilo da su oni u vrednosti od deset miliona ili čak više stotina miliona evra.
U sadašnjem dnevnom redu imamo četiri tačke koje se odnose na novo kreditno zaduživanje, i to: sa „Erste bankom“ (zadužuje se Republika Srbija), zatim, sa „Bankom Inteza“, zaduženje za JP „Srbijagas“, kao i sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj - za skladištenje gasa, i sa Nemačkom bankom za obnovu i razvoj KfW - za program vodosnabdevanja opština srednje veličine u Srbiji.
Pre nego što budem rekao nešto u vezi sa ove dve tačke dnevnog reda, želeo bih da pitam gospođu ministra da li ovakvo zaduženje, pravdano izgradnjom infrastrukture, svake godine sve više i više vodi ka situaciji koja se ovih dana dešava u Grčkoj? Činjenica je da se dug iz godine u godinu povećava, i to su u pitanju povećanja u milijardama evra. Kao ministar morate da vodite računa da se Srbija razdužuje, da se izdržava od sopstvenih prihoda, da se zadužuje samo za investicije koje će biti rentabilne, koje sutradan mogu doneti profit.
Ako kao ministar ne možete obezbediti da Srbija sopstvenim sredstvima popravi jedan običan most u glavnom gradu, već moramo da prosimo kod raznih banaka u svetu, onda treba ozbiljno da se zamislimo nad našom sudbinom.
Grčkoj očigledno ima ko da pomogne, ali kada je Srbija u pitanju, možemo samo da zamislimo šta bi nam tek tada uradili oni koji su nas držali pod sankcijama, koji su nam uzeli Kosovo i Metohiju, koji su nam zemlju nemilosrdno bombardovali i oni koji su prećutno priznali genocid nad srpskim narodom.
Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu i finansiranju između KfW i Republike Srbije za programe vodosnabdevanja i kanalizacije u opštinama Srbije srednje veličine, očigledno je kojim će se opštinama, odnosno gradovima usmeriti ovaj novac, a to je 25.000.000 evra od zajma, uz bespovratna sredstva u iznosu od približno 17.500.000 evra. Ta bespovratna sredstva strane banke brzo pokriju kamatama na kredite koji su teški nekoliko stotina miliona evra, ako ne i milijardu.
Dobro znamo da ništa nije besplatno, pogotovo što dolazi sa Zapada. Gospođa ministar zna šta je pravi razlog darežljivosti nemačke banke u ovom slučaju. Osim toga, šteta koju su prouzrokovale za Srbiju armije tih zemalja 1999. godine, pa i Nemačke, od kojih sada dobijamo kredite, nikada se neće i ne može nadoknaditi mrvicama koje nam povremeno bacaju na sto.
Što se tiče opština koje se ovde pominju, moramo reći da nema nijedne opštine, da su ovde pobrojani gradovi, jer i Pančevo, i Loznica, i Šabac, i Smederevo, i Sremska Mitrovica, Sombor i Vršac imaju status grada.
Vlada je u ovom slučaju garant da će dobijena sredstva biti namenski upotrebljena za realizaciju projekata vodosnabdevanja opština u Srbiji. Čak ste u tački 1.6 naglasili da se sutradan tim gradovima, odnosno opštinama neće uskratiti sredstva koja im sleduju iz budžeta Republike Srbije na osnovu transfera sredstava, da se ne desi da zaboravite na ovo svoje zakonsko obećanje i da sutradan ova sredstva od kredita prikažete kao transferna sredstva i da opštinama opet uskratite ono što im pripada.
Prošle godine ste se pravdali krizom, međutim, krize od ove godine više nema, tako tvrdi ministar ekonomije i regionalnog razvoja a i predsednik Vlade, i zato ćete morati da opštinama i gradovima date ono što im pripada.
Voleo bih da znam, ako možete da odgovorite, šta će se dogoditi ako opština dobije sredstva za izgradnju, recimo, vodovodne mreže u nekom seoskom naselju, a na osnovu urađenog projekta kojim se konkurisalo za ovaj program, i za te poslove od krajnjeg korisnika, vlasnika priključka naplati troškove izgradnje vodovoda? Kakve koristi imaju građani u tim opštinama od ovog zaduživanja, osim što će država otplaćivati i kamatu i glavnicu, a građani troškove izgradnje? Dobijena sredstva iz zajma ostaće negde između Republike i opštine.
Dodao bih još jednu činjenicu, koja će svakako biti aktuelna tokom ove i naredne godine, a tiče se vodosnabdevanja i sprovođenja postupka legalizacije. Naime, u mnogim opštinama i gradovima postoji bezbroj obećanja o izgradnji vodovodnih mreža, pogotovo u selima, pošto su u gradskim naseljima ti problemi uglavnom rešeni. Šta se dalje dešava? Predsednici opština koji su dali obećanje za izgradnju vodovoda po seoskim naseljima sada su suočeni sa nedostatkom sredstava. Para nema, a građani traže da se obećanja ispune.
U ovoj situaciji kao spas za predsednike opština došao je Dulićev Zakon o legalizaciji, koji za veliki broj građana predstavlja značajan udar na kućni budžet, a pogotovo za građane koji žive u seoskim naseljima; teško da postoji seosko domaćinstvo koje ne treba ništa da legalizuje. Pošto je procenat prijava za legalizaciju sa sela minimalan, da ne kažem nikakav, postavlja se pitanje za koga će se graditi vodovodne mreže po selima?
Ovo kažem zato što objekat koji nije prijavljen za legalizaciju ili nije legalizovan na osnovu zakona ne može dobiti nikakav priključak, vodovodni, električni, PTT itd.
Šta ćete vi sada sa projektima koji u praksi zbog Zakona o legalizaciji neće moći da se realizuju? Hoće li te opštine vratiti novac državi ili će ga potrošiti na šminkanje postojećeg vodovodnog sistema?
Ono što je karakteristično za ovaj zakon i mnoge slične koji su ranije donošeni u Narodnoj skupštini jeste vreme otplate kredita, u ovom slučaju od 30. juna 2013. do 13. decembra 2024. godine. Vlada svesno odlaže početak otplate kredita, onima koji tada budu na vlasti ostaje samo uzimanje novih kredita, odnosno refinansiranje dugova, a to je u stvari samo odlaganje grčkog scenarija.
Što se tiče ovog drugog predloga zakona, Predloga zakona o potvrđivanju ugovora o garanciji za refinansiranje kratkoročnog duga, izgradnju podzemnog skladišta gasa i održavanje mreža za prenos i distribuciju gasa, neosporno je da je Srbiji neophodna mreža za prenos, distribuciju i skladištenje gasa, s obzirom na novi strateški položaj Srbije oko projekta „Južni tok“ i značajnu ulogu velikog i moćnog saveznika našeg naroda – Ruske Federacije. Zato je i Evropska banka za obnovu i razvoj lako odrešila kesu, jer je i sama svesna da će posao sa Rusijom oko tranzita ruskog gasa biti siguran i unosan posao, ne iz ljubavi prema Srbiji, već zbog profita, koji će svakako biti značajan u poslovanju sa ruskim gasom. Srbija je morala da pronađe sopstvena sredstva za jedan ovako isplativ projekat, umesto što će robovati Evropskoj banci kroz otplatu glavnice i kredita.
Na kraju, danas je četiri i po hiljade dinara prosek zaduženosti po glavi stanovnika. Tri puta se povećao od kada ste vi na vlasti.
Da je situacija još gora govori činjenica da je skoro 90% privrede rasprodato za bagatelu, da vrlo mali broj preduzeća normalno radi i da će poslednja slamka spasa za sadašnju vlast biti prodaja EPS-a, JAT-a i Aerodroma. Posle toga možemo da se pripremimo da preuzmemo štafetu bankrota od Grčke. Zahvaljujem.

Poštovani narodni poslanici, pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog jedinstvenog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa koji nisu iskoristili to pravo u skladu sa članom 93. Poslovnika? (Ne.)
Zaključujem zajednički jedinstveni pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji (Refinansiranje kratkoročnog duga, izgradnja podzemnog skladišta gasa i održavanje mreža za prenos i distribuciju gasa) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj i Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu i finansiranju između KfW, Frankfurt na Majni i Republike Srbije – Program vodosnabdevanja i kanalizacije u opštinama srednje veličine u Srbiji I – Faza 2.
Zahvaljujem se na radu gospođi ministru i njenim saradnicima. Poštovani poslanici, nastavljamo rad sutra u 10.00 časova.