Dame i gospodo, prvi ugovor je zaključen sa Nemačkom razvojnom bankom i interesantno je da je potpisan 21. decembra 2009. godine, nakon potpisivanja pisma o namerama koje su guverner, ministar finansija i predsednik Vlade uputili MMF-u 3. decembra 2009. godine, ako se ne varam.
Ugovor je u vrednosti od četrdeset dve milijarde evra. Vrlo je interesantno ono što se navodi već u preambuli tog ugovora. Navodi se da su osnova ugovora pregovori između Savezne Republike Nemačke i Srbije od 14. aprila 2005. godine, 11. oktobra 2006. godine, 19. novembra 2007. godine, 17. oktobra 2008. godine. U preambuli ugovora se pominje i Evropska komisija. Znači, već vidimo da tu samo nisu ekonomski elementi, već ima i političkih.
Takođe, pominje se i Razvojna banka Saveta Evrope i ponovo se, kao i u drugim ugovorima koje smo ovde imali prilike da analiziramo, govori o nekakvim dodatnim troškovima. Šta je to konkretno, opet ne znamo, možemo samo da nagađamo da su to strani eksperti koji će graditi taj vodovod, koji će učestvovati u rešavanju tih komunalnih problema.
Konkretno zajam ima vrednost od 25.000.000 evra. S druge strane, čak i KfW daje takozvanu bespovratnu pomoć od 14.850.000 evra. I, naravno EU, koja je navodno dobronamerna prema Srbiji u ekonomskom, političkom i svakom drugom smislu, daje oko 2.600.000 evra.
U tom kontekstu, već u članu 4. se vidi da se ne radi ni o kakvom dobrotvornom ugovoru, niti o poklonu, niti o nekoj vrsti donacije, jer u članu 4. se navodi – ako se zajam ne isplati u roku, provizija je oko 0,25%. To je faktički kazna.
Takođe, ako se u ovim opštinama koje ste naveli posao ne organizuje onako kako treba, možemo imati takođe 0,5% kazni od ukupnog iznosa zajma. To nisu mala sredstva i to je trebalo navesti.
Naravno, i član 5. ovog ugovora pokazuje da se radi o nepovoljnom kreditu, a posle ću vam reći i da je politički štetan za ovu zemlju, ne samo ekonomski, jer kamata na zajam iznosi 6,17%. Zajam treba da se vrati do 2024. godine, a u članu 6. se navode takse za prevremenu otplatu.
U članu 7. se navode zatezne kamate. To već malo da ima veze sa tim dobrotvornim motivima EU i Nemačke razvojne banke, jer ta zatezna kamata iznosi 300 vazdušnih poena iznad kamatne stope godišnje nemačke centralne banke. Vidite da je to vrlo ozbiljna kazna.
Naravno, kao i u svim prethodnim ugovorima, u članu 9. piše da sve troškove u vezi sa otplatom i isplatom zajma snosi Republika Srbija, zajmoprimac.
Ponovo se u članu 10. ovog ugovora sugeriše, opet nema detaljnih naznaka ko će to raditi, da li naše ili strane firme, da za pripremu programa u vezi sa ovim ugovorom treba angažovati nezavisne inženjere i kompetentne firme, a ugovore za robu i usluge treba dodeliti putem međunarodnog, nacionalnog ili ograničenog nacionalnog postupka javne nabavke. Ovo uopšte izaziva jednu vrstu nedoumica. Voleo bih da grešim i da će to naše firme dobiti, da će to biti naši eksperti, međutim, dosadašnje iskustvo ne daje razlog za optimizam.
U članu 10. se navodi i osnovna svrha ovog ugovora, između ostalog, a osnovna svrha ovog ugovora sa Nemačkom razvojnom bankom, iza koje stoji Evropska komisija i EU, jeste propaganda. Zašto? U članu 10. se navodi da je nužno da se obezbede publikacije i informacije koje imaju logotip EU i koje pokazuju da EU finansira ove projekte.
Znate, kada dajete nekome poklon ili imate humanitarne motive ili dajete donacije, sa moralne tačke gledišta malo je neprikladno da se ističe ko je to uradio, a ako bismo hteli da kažemo da postoji jedna vrsta zlonamernosti od strane Brisela i Evropske komisije, onda bismo rekli da je to jedna vrsta političkog lobiranja i propagande u jednoj zemlji koja nije članica EU.
S druge strane, sa pravne tačke gledišta, ne samo sa ekonomske, može se reći da se u članu 11. navodi jedna odredba za koju ozbiljni pregovarači, koji nemaju jednu vrstu kompleksa (ne mislim na vas lično) niže vrednosti u odnosu na Brisel, ne bi dopustili da bude u tom ugovoru. U članu 11. se navodi da se Ugovor može raskinuti ako neka informacija, po mišljenju Nemačke razvojne banke, nije tačna. Šta to znači konkretno? Ne znači ništa. Oni imaju diskreciono pravo da bilo koju informaciju proglase ključnom i u tom smislu će se raskinuti Ugovor, plaćaće se zatezne kamate i ponovo će Republika Srbija imati štete.
Takođe, u članu 11. zaključuje se da Nemačka razvojna banka može, bez ikakvih detaljnih naznaka, da zaključi da se ekonomska situacija u Srbiji pogoršala. Šta to znači sa njihove tačke gledišta? Šta to znači sa naše tačke gledišta? To je vrlo diskutabilno.
Dokazaću vam pomoću sledećih članova da je Srbija ovim ugovorom došla, i sa pravne i sa ekonomske tačke gledišta, u nepovoljnu situaciju jer je arbitraža odrađena u Frankfurtu.
Na postdiplomskim studijama na Pravnom fakultetu u Beogradu postoji predmet koji se zove Međunarodno privredno pravo. U tom udžbeniku na tom smeru ima čitava jedna oblast koja se naziva arbitražno pravo. Prve lekcije u toj oblasti su da je najpoznatija, najsigurnija arbitraža u Evropi, a verovatno i u svetu, ona u Parizu, iza koje stoji Međunarodna trgovinska komora. Ona je osnovana 1923. godine. Preko sedamdeset-osamdeset godina rešava sporove između država, banaka i upravo ove sporove koji se mogu desiti na osnovu člana 11. i ostalih članova u ovom ugovoru.
Međutim, mi smo odabrali arbitražu u Frankfurtu. Ne vidim zašto se na taj način favorizuje Nemačka razvojna banka kada je postojala varijanta… Takođe sigurno znate da i u Cirihu postoji arbitraža, još starija od ove u Parizu, iz 1911. godine, takođe ugledna, sa velikim brojem rešenih slučajeva.
Naravno, ugovor sa Nemačkom razvojnom bankom se mora posmatrati u širem kontekstu. Znate, kada nešto posmatrate u ekonomiji i politici onda možete da tvrdite bilo šta. Naravno, to je jedna vrsta poluistine.
Podsetiću vas, vi to sigurno znate, i vaša koleginica Diana Dragutinović, da su 1991. i 1992. godine Nobelove nagrade za ekonomiju date ljudima koji su insistirali da se u ekonomskoj nauci koristi metod koji uzima u obzir i kontekst. Ne citiram antiglobaliste, niti bilo koga, nego upravo ljude koji su radili u Čikagu, u toj školi gde je neoliberalni koncept zastupljen. Geri Beker tvrdi, na primer – kada odgovorna vlast smišlja i bira društvene aranžmane potrebno je da uzme u obzir ukupan efekat. Kakav je ukupan efekat naše saradnje sa EU, sa Nemačkom razvojnom bankom, sa Nemačkom? Nije velika mudrost da se dokaže da je negativan, a daću vam primer.
Mi smo, po podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prvih jedanaest meseci 2009. godine imali spoljnotrgovinsku razmenu sa svetom u vrednosti od oko petnaest milijardi evra. Uzeo sam 2009. godinu, kriznu godinu. Od toga je uvoz iznosio deset milijardi evra, izvoz oko 5,4 milijardi evra. Znači, preko pet milijardi evra je otišlo ili se transferisalo iz Srbije ka svetu.
Naš najveći spoljnotrgovinski partner je Evropska unija. To, uostalom, vlast i svi oni koji se zalažu za nerealnu politiku EU bez alternative ističu kao argument. Međutim, ako uzmemo taj argument u obzir, doći ćemo do zaključka da je za prvih jedanaest meseci 2009. godine iz Srbije ka EU otišlo preko 2,5 milijardi evra. Sada tvrditi da je taj ugovor od 25.000.000 evra sa Nemačkom razvojnom bankom presudan, da će doneti blagostanje u Srbiji, ako znate da sa druge strane 2,5 milijardi evra odlazi ka EU, videćete da taj argument ne stoji.
S druge strane, konkretno za Nemačku, koja je navodno toliki darodavac i toliko je dobronamerna prema Srbiji u ekonomskom smislu, može se reći i sledeće: od tih 2,5 milijardi evra koje odlaze ka EU, najveći deo ide ka Nemačkoj. Zašto? Zato što je Nemačka posle Kine najveći izvoznik u svetu, Nemačka 63% svog izvoza usmerava ka evropskim zemljama. Uostalom, i nemački bankari ne kriju da je njihov najveći prijatelj upravo izvoz.
Robna razmena Srbije i Nemačke od 2001. godine, neću uzeti 2000. godinu kao godinu koja je nastupila posle promene režima i zbog lakšeg spoljnotrgovinskog poslovanja posle 2000. godine, ukupna razmena u 2001. godini je dovela do toga da smo imali deficit u trgovini sa Nemačkom od 319.000.000 dolara, a 2008. godine 1.562.000.000 dolara. Pogledajte kakav je to negativan uspon deficita u našoj razmeni sa Nemačkom.
Kada saberemo sve te podatke od 2001. do 2009. godine, dolazimo do činjenice da je u tom periodu iz Srbije ka Nemačkoj (ovo je neutralno, bez ikakve ostrašćenosti i političkih primesa, samo upoređivanje cifara) transferisano 5.800.000.000 evra.
Naravno, ovu činjenicu treba sakriti. Kako ćemo to uraditi? Samo pomoću izvlačenja iz konteksta jednog ugovora, koji ima neke svoje korisne delove, ali kada pogledate da je 5.800.000.000 evra otišlo iz Srbije u Nemačku za ovih osam godina, a da dobijamo navodno neke donacije (veliko je pitanje kako se one iskorišćavaju) od deset do dvadeset miliona evra, dobijamo ugovor u vrednosti od 25.000.000 evra, videćete da je u tom smislu ekonomska saradnja sa Nemačkom štetna za Srbiju. To pokazuje transfer novca. To stanje se sve više i više pogoršava.
Takođe, ne mogu da razumem da se posle ove krize i svega ovoga što se desilo makar formalno nije promenila retorika vladajućih stranaka, jer čak se i u Evropskoj komisiji, koja je dobila novog komesara za trgovinu i finansije (Mišel Barnije) preti (ne slažemo se sa tim izrazima, to koristi ova suprotna strana) gvozdenom pesnicom pri nadziranju bankara.
Kod nas je potpuno drugačija situacija. Kod nas je moguće da banke, strane banke, zapadne banke imaju godišnje kamate koje prevazilaze iznos od 25% do 30%. To je neverovatno.
Takođe, novi evropski komesar za finansije je izjavio da je on pristalica protekcionizma. Kod nas se dešava suprotan proces, prihvata se Prelazni trgovinski sporazum, tj. jednostrana primena tog trgovinskog sporazuma, u suštini, uništavaju se prihodi od carina.
Može se reći da je ovo samo prelazna stanica na putu ka EU, da moramo da pokažemo dobru volju, da moramo da sarađujemo sa Nemačkom i sa EU da bi se to vratilo preko višestruke koristi kada Srbija, mada smo mi protiv toga, iz ekonomskih i političkih razloga, jednog dana uđe u EU. Međutim, i taj argument može da se ospori.
Bugarskoj je za period od 2007. do 2013. godine uskraćeno 6,4 milijarde evra od tzv. programa pomoći. Opravdanje je bilo da je u Bugarskoj korupcija, da je u Bugarskoj veliki kriminal. Moguće je da je tako, ali to su dvostruki standardi. Navešću vam samo nekoliko činjenica. Tačnije, to je opravdanje za uskraćivanje pomoći Bugarskoj. Piter Mendelson, bivši komesar za trgovinu EU, oličenje je korupcije. Isto se može reći i za visoke funkcionere vodećih zemalja EU Tonija Blera, Alena Žipea itd.
S druge strane, sinonim za kriminal i korupciju je verovatno jedna od najrazvijenijih zemalja zapadne Evrope – Italija. Videli ste, u Napulju je sto hiljada tona smeća mesecima bilo na ulicama zbog problema koje je izazvala kriminalna organizacija koja je kontrolisala reciklažu tog smeća. Ti standardi su dvostruki i primenjuju se samo na zemlje istočne Evrope.
Takođe, komisija bugarskog parlamenta je iznela da je u periodu od 2007. godine do ove godine utrošeno samo 1,3% tzv. pomoći iz programa EU, oko dvesta miliona evra. Obećali su im nekoliko milijardi evra, oni su dobili oko dvesta miliona evra. To je praksa EU i to su činjenice.
U isto vreme, naš sused Bugarska, koja bi trebalo da nam bude uzor na putu ka EU, zabeležila je samo u prošloj godini porast nezaposlenosti za 3%, pad industrijske proizvodnje za 14%, deficit platnog bilansa šest milijardi dolara, spoljnotrgovinski deficit preko šest milijardi dolara.
Sada ponovo dolazimo na ovaj ugovor i na temu koja je bila na početku ovog izlaganja. Znate li vi ko je glavni spoljnotrgovinski partner Bugarske? Upravo Nemačka.
Ta jednostrana politika da Evropska unija nema alternativu i da treba ispunjavati sve ekonomske zahteve je dovela do toga da Bugarska, koja se po broju stanovnika, ekonomiji, radnoj snazi, komunističkoj prošlosti može upoređivati sa našom zemljom, ima pedeset milijardi dolara duga na dan 31. 12. 2009. godine.
S druge strane, može se izneti argument da ćemo primenjivanjem ovih evropskih standarda i evropskih kredita doći u položaj da možemo da izvozimo na tržište EU od petsto miliona stanovnika. To nije tačno, takođe. Naš najveći ekspert za spoljnotrgovinsku razmenu i necarinske barijere sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu Predrag Bjelić tvrdi da će od ukidanja carinskih barijera u trgovini sa EU najviše koriti imati uvoznici i da će faktički monopolisti koji drže ovo tržište, uvozničko, određivati cene.
Ovde dolazimo i do konkretnih imena, do gospodina Miškovića, koji je, ne znam po kom osnovu, učestvovao na Ekonomskom forumu. On će imati, pošto je monopolista, to nije naš podatak, to je podatak gospođe koja je predsednik Komisije za zaštitu konkurencije, najviše koristi od tzv. saradnje sa Evropskom unijom.
Ne držimo ni njemu stranu, niti, kao neki iz vlasti, stranim bankama, niti ulazimo u taj sukob. Smatramo da su i strane banke i monopolisti podjednako štetni za privredu i za građane ove zemlje. Smatramo da, ako se već mora ulaziti u kreditne aranžmane, jedini pravi izbor, koji ima ekonomsku logiku, jeste davanje kredita preduzećima koja izvoze, izvoznih kredita, podsticaja i ulaženje u kreditne aranžmane sa zemljama koje nas neće politički ugrožavati i koje neće tražiti da se postavljaju table, da se prizna nezavisnost Kosova, da se jedna politička opcija forsira po svaku cenu, bez obzira na to da li je kvalitetnija za zemlju ili ne, već će se jednostavno prema konkretnim projektima određivati.
U tom smislu, time završavam, indikativna je izjava ruskog amabasadora, koji je rekao da naše vlasti nisu dostavile u predviđenom roku nijedan projekat za dobijanje ruskog kredita. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Velimir Ilić.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, neprijatno mi je da u ovom parlamentu raspravljam o zaduženjima, kreditima, kreditnim linijama, a u Srbiji se ništa ozbiljno ne događa. Sredstva se uzimaju, zadužujemo se, ali, verujte, tih ozbiljnijih investicija nema.
Slušali smo ovde puno puta priče o skladištu gasa. Razgovarali smo na tu temu. Rečeno je da fali nešto sredstava iz NIP-a za opremu, da se to privodi kraju i da treba da se završi. Sad pričamo o nekom kreditu koji je izuzetno veliki, ogroman, da se ti ljudi u „Srbijagasu“ ponašaju kao pijani milijarderi, razvratnički, rasipnički, sponzorišu sve i svašta, rade bukvalno šta hoće, poskupljuju gas, odjednom 60%, 30%, sad najavljuju novo poskupljenje itd. Tako bahato ponašanje nigde nismo videli. Upravni odbor ćuti, svi ćute. Da li u ovom parlamentu može da se raspravlja jednom o poslovanju preduzeća?
Ako je ceo NIS prodat, u privatizaciji, napravljeni su neki ugovori, ja se odlično sećam šta se sve dogovorilo što se tiče „Banatskog Dvora“ i svega, jer sam taj ugovor i potpisao u Moskvi, bio sam potpisnik. Sada se „Srbijagas“ odmetnuo. Bukvalno, radi šta hoće. Oni vode neku svoju ličnu politiku i evo gde nas dovode – u tolika zaduženja.
Više niko u Srbiji neće da uvodi gas. Pogledajte po gradovima, ljudi isključuju gas. Traži da im se isključi jer je skup. Sve je jeftinije od gasa. Zašto? Zašto je gas toliko skup? Kolike su plate u „Srbijagasu“? Sponzorstva? Kolike su plate članova Upravnog odbora? Takvo rasipništvo nigde ne postoji.
Danas smo razgovarali o nekim javnim preduzećima, i sve to moram da ponovim, koja se toliko bahato i rasipnički ponašaju. Slušamo ministre koji dolaze, koji su deo tog bahatog sistema koji bukvalno radi šta hoće.
Kada su bili izbori u Vrbasu „Srbijagas“ je bio glavni tamo u Odžacima; „Srbijagas“ zakupi hotel, „Srbijagas“ sponzoriše, „Srbijagas“ plaća. Dele se sada u Negotinu šporeti, farmerice. Ministri dele farmerice. Ljudi, da li smo mi normalan svet? Šporete dele. Šleperi šporeta su došli na trg i dele se šporeti, radi te šačice vlasti. Sve to mora sad neko da plati.
Sada mi moramo da zadužimo Srbiju da bi se to društvance u Vojvodini tako bahato ponašalo, da bi rasipalo. Postavio bih im direktora „Srbijagasa“ sa juga Srbije da ih malo utegne, da ih malo učepi.
Ovaj kapitalni fond Vojvodine je uzeo silna sredstva za završetak „Banatskog Dvora“, vodotokove da sredi. Za Pančevački most kompletna sredstva su povukli i trebalo je da ga završe, rekonstruišu, sve je to potrošeno.
Samo se vi smeškajte i troškarite, ali jednog dana će morati računi da se polože ovde u parlamentu. Neko će doći ovde da položi račune i to će morati da bude veoma brzo.
Igrate se sa revizorom. Revizor je svetinja u jednoj državi. Kada nešto kaže, to ide na raspravu. A vas baš briga. Trošila neka deca tamo, imali savetnike, imali šta god su hteli. I, šta su uradili? Zašto se kasni sa „Banatskim Dvorom“? Zašto se ne poštuju ugovori iz sporazuma? Zašto se „Srbijagas“ odmetnuo i bukvalno radi šta hoće? Članovi Upravnog odbora dobili dobre platice, sede tamo i baš ih briga šta se događa.
Prema tome, taj kapitalni fond Vojvodine je progutao milijarde ove države. Uzeo je banku. Pazite, Vojvodina ima banku, „Vojvođansku banku“, čuvenu u ovoj državi, dobru banku. Ali, oni su našli „Metals banku“, banku koju su osnovali najveći kriminalci ove države i počeli da rade sa njom. Muljanje, muvanje, ne znam sada čija će to biti banka, ali me baš interesuje kada su krenule ove istražne radnje, pa da se to pronađe, ko je gazda te banke? Čiji je to kapital unutra? Zašto Pajtić drži tamo tolike pare? Kako se troše tolike pare? Ko odlučuje o tim parama?
Zašto nisu sređeni vodotoci za koje su izdvojene pare? Zašto, gospodo, tolike kredite uzimamo i guramo tom veselom društvu iz kapitalnog fonda? Sada, 80% kredita koje uzimate gurate Pajtiću i njegovom društvu tamo. Kako se to troši? Dajte kredit da nam napravite autoput. A kada ovde dođu, kažu – ne damo naše novce, a vi iz Srbije, preko Dunava i Save, dajte naše novce, plaćajte nama kredite, mi umemo to da troškarimo mnogo dobro i lepo.
Gospodo, ovo ne vodi na dobro. Tolika zaduženja nisu zabeležena. Zašta postoji NIP? Imaju li tamo para, gospođo ministre? Za šta vi tamo sedite? Od čega živi to ministarstvo? Zašto je ono napravljeno? Da troši neke pare racionalno, za investicije u Srbiji, nova zapošljavanja, infrastrukturu itd. Vi se zadužujete, sve uzimate, kredite, ali ne vi, nego država.
Pazite jednu stvar, mi nijedan problem nismo rešili. Imamo tri puta viša zaduženja nego što je ukupan kapital „Srbijagasa“. Da li razmišljate o tome kako ćemo izaći iz ovog problema? Tražimo opet poskupljenje gasa. Ko će da ga plati? Na koji način? Doći će Dulić, kao što je juče došao, da nađe firmu „Nuba invest“, da joj da posao bez licence, bez ičega, da radi optički kabl, a EPS je podigao kredit na 32.000.000 evra i ugradio ceo sistem optičkih kablova koji su dovoljni za čitavu Srbiju i povezuju nas sa svim zemljama u okruženju. EPS trenutno ima 80% slobodnih kapaciteta.
Ko je Dulića ovlastio da da posao nekome bez licence RATEL-a, ko ima na računu tri hiljade evra, bez ijednog direktora, bez ijednog zaposlenog? To nije normalno. Juče mi on objašnjava da je to normalno. Objasnite da li je to normalno ili nije normalno. Mi ćemo milijarde evra gurati nekim belosvetskim kriminalcima, da guraju u svoje džepove, da se bogate, a zemlja će se zaduživati. Mi smo u taj optički kabl uložili, zadužili se u ovom parlamentu kao država, 32.000.000 evra i sad je on našao rupu na saksiji da da nekom privatniku da to preuzme, a svi znamo da je to kovnica para. Ko je gazda firme?
To bi bilo kao da dođete vi da taksirate: podnesete zahtev da otvorite taksi službu, on vas pita – dajte mi vozačku dozvolu. Vi kažete – nemam vozačku dozvolu, hoću da budem taksista. On kaže – ne može, čoveče. Ne može ni taj da radi u telekomunikacijama kada nema licencu, nema dozvolu RATEL-a. Ne može. To je lično ministar... I on juče sebe hvali kako je on u ovoj državi ugurao pet miliona evra putevima, da je on lično išao do preduzeća i da je pokupio te saglasnosti. Jeste, ali da li je dobio saglasnost...
(Predsednik: Gospodine Iliću, izvinite, vratite se, molim vas, na temu.)
Vraćam se na temu. Tema je vrlo interesantna. Prema tome, da li vi znate, što se ovog drugog kredita tiče, da u 21. veku Srbija nema vodu za piće? Pozdravljam inicijativu da se podignu ova sredstva i da se ljudi dovedu u situaciju da imaju vodu za piće. Da li vi znate da 15.000.000 treba za vodovod u severnoj Mitrovici, da ljudi nemaju vodu da piju i da ova vlada nije htela budžetska sredstva koja su planirana da im prebaci, već su potrošili te pare koje su bile namenske, za kampanju u Leposaviću, a evo sada i u Mitrovici itd. Nije urađen vodovod, a u budžetu za prošlu godinu, gospođo Kalanović, bilo je predviđeno 15.000.000 evra da se to završi, da ljudi na severnom Kosovu piju vodu.
Da li vi znate da ceo Banat nema vode za piće? Da li znaju poslanici iz Banata da nemaju vodu da piju? Koliko to košta? Rečeno je iz NIP-a, odlično se sećam, kada je NIP napravljen i kada je Đilas bio na čelu NIP-a, rečeno je da će prva investicija biti vodosistem za snabdevanje Banata. Šta je bilo od toga? Ništa. Gde su pare? Nema para.
Prema tome, da li vi znate da pet opština, Čačak, Milanovac, Lučani, Arilje, Požega, nemaju vode celo leto da piju? Zašto? Nemaju branu, već se pije direktno iz vodozahvata. Čim su vrućine, suša, nema vode za piće. Ta investicija košta 60.000.000 evra, da se završi. Nekad je započeta, ali nije završena. Ljudi nemaju u 21. veku vodu da piju.
Da ne pričam o drugim gradovima, gde su azbestne cevi, gde ima hiljade problema itd.
Ovde neko iz sveta hoće da nam pomogne, ali se boji da se opet te pare ne potroše na slične načine. Ako ovi momci iz kapitalnog fonda Vojvodine dograbe ovo što pripada Vojvodini, nema od toga ništa. Oni su aždaje za pare. Odlično se sećam, evo, i Pančevački most, da li su ga uradili? Nisu. Da li može da se uradi Gazela? Ne može. Zašto? Zato što grad Beograd nije hteo. Potrošene su pare koje su bile planirane za to raseljavanje. Pet puta je do sada moglo da se reši, uradi itd.
Prema tome, zaduženja, gospođo ministre, samo zaduženja i mi ćemo doći u jednu vrlo tešku situaciju. Tvrdim da se neće daleko doći sa ovolikim zaduženjima.
Vi sada izlazite ambiciozno, četiri autoputa, mostovi.. Evo, slušam juče Dulića, on priča. Ljudi, naučite nešto, pročitajte. Hajde da napravimo ovde, mi poslanici ćemo da organizujemo jedan seminar za ministre, da osnovne stvari naučimo. Mi se dobrovoljno javljamo da vam održimo nekoliko predavanja, da vidite o čemu se radi, pa ćete da ukapirate šta su problemi.
Ne možete vi da pričate koliko košta kilometar asfalta u ravnom delu Vojvodine ako je neko uradio infrastrukturu tog autoputa. Znate li vi koliko košta Temerinska petlja? Pedeset miliona evra, gospođo. Znate li koliko košta novosadska raskrsnica samo? Trideset miliona, gospođo. Most Beška – 56.000.000 evra, batajnička petlja – 60.000.000 evra. Kada se sve to uradi, onda vi spojite te komade i kažete... A znate koliko nadvožnjaka je urađeno, podvožnjaka, prelaza itd., kablova, ograda i svega onoga što propisi nalažu, pa struja, elektrifikacija itd?
Vi samo sad kažete – koliko sam ja jeftino uradila kilometar asfalta u Vojvodini, a koliko su oni potrošili, na primer, na obilaznicu ili na drugi deo vojvođanskog puta. Jeste, ali kada se radi pun profil autoputa infrastruktura autoputa je skuplja nego sama izgradnja trake i trase. Prema tome, to morate da naučite i to morate da znate.
Mi u Srbiji imamo mnogo loše puteve. Zašto? Zato što, gospodo, imamo najlošiji bitumen u Evropi. Država tera putare da kupuju bitumen, koji je izrazito lošeg kvaliteta pa put ne može da sastavi ni tri godine, da bi rafinerije poslovale.
Mi sada očekujemo da se nešto dogodi zbog prodaje NIS-a. Kompletna sredstva koja su dobijena od NIS-a ne mogu da pokriju, maltene, sredstva koja su potrebna „Srbijagasu“, u jednom deliću da stane na noge. Vidite vi koliko zadužujemo tu firmu. Kako će ona da posluje? Oni će da razrežu 60% poskupljenja, još jedno, 80%.
Ne mogu da smatram za ozbiljno da izađe direktor ili ministar ili neko i da predloži poskupljenje nečega odjednom za 60% ili 80%. To je nenormalna stvar! Nijedan normalan čovek u jednoj ozbiljnoj državi ne sme da izađe pred parlament i da predloži. Vi ste pendžetirali obraze i samo gurate. Nema veze, ulaziti sa vama u replike, a raspravljati se, to je gubljenje vremena.
Ovo sam hteo da vam kažem i zato mi je drago da sam vam rekao, a vi radite šta god hoćete. Zadužujte vi ovu državu, ali neko će pitati sutra zašto je zadužen EPS, ako Dulić paralelno pravi sada drugi sistem. Kako će EPS da vrati kredit ako to neće da se koristi? Kako će NIS, odnosno „Srbijagas“ da vrati kredit? Kako će da se vrate pojedini krediti? Zašto je u vezi s romskim naseljem izgubljeno toliko vremena da bi se dokazalo da je neko u pravu, a radovi su u međuvremenu poskupeli za 34.000.000 evra?
Prema tome, sve su to problemi koje ovaj narod mora da plati. Pogledajte kolike su obaveze, pogledajte sada zašto se ne gradi kanalizacija i ostalo što je vezano za legalizaciju. Nema narod pare za legalizaciju. Možda bude i 50 evra, ali nema pare, nestalo. Go se ne svlači, gospodo, a nema odakle da se plati jer narod ne radi, nema posla. Firme ne rade, otpuštanja su maksimalna.
Vi ćete opet ovde doći, doneti paket zakona sa novim zaduženjima i, bogami, veoma brzo ćemo stići Grčku i ove ostale, nismo daleko. Nemojte se toliko zanositi da možemo nešto uraditi bez para, bez posla i bez krvničkog rada. Vladajuća koalicija mora da shvati, da bi opstala na vlasti mora da zaposli radno sposobno stanovništvo. Po tome se meri uspešnost vladajuće koalicije. Za vladajuću koaliciju koja svakodnevno otpušta radnike sa posla ne može se reći da je uspešna, a državu zadužuje, zadužuje i zadužuje. Nijedna investicija nije potegla.
Gde su pare od prodaje „Mobtela“, gospođo? Kada smo mi odlazili, ona vlada, ostavili smo punu kasu, tri milijarde evra, od „Mobtela“, od „Robnih kuća“ i od trećeg operatera. Sigurno, pitajte ministra Cvetkovića, postoje papiri o tome. Potrošili ste na najskuplju kampanju u istoriji Srbije. Obećali ste avione, kamione, „Banatski Dvor“ samo što nije proradio. Tada ste u kampanji rekli da treba 20 miliona evra da proradi „Banatski Dvor“, samo za opremu, a sve je drugo spremno. Sada trebaju krediti. Dokle tako?
Prema tome, radite šta hoćete, ali jednog dana ćete polagati račune ovde u parlamentu za sve ove promašene investicije. Koliko je samo otišlo za neka skijališta tamo koja stoje u koprivama, u koje niko ne dolazi, ne prilazi? Zašto je Kopaonik sada najskuplji u Evropi? Kako vam Kole, vaš bivši direktor Demokratske stranke, funkcioniše na Kopaoniku? Koliko imate gostiju gore? Zašto su svi pobegli u druge zemlje? To su pitanja o kojima morate malo da raspravljate. Samo možete vi da se šetate na Kopaonik i da držite neke vaše simpozijume, seminare, forume, kako već to nazivate. Dok god vam Mišković sedi u prvom redu, nema od vas ništa, to vam ja garantujem. Hvala vam puno.

Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe PUPS, G17 plus, DSS i SRS.
Dajem reč narodnom poslaniku Miroslavi Pejici.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažena gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, svoje današnje izlaganje želim da posvetim Predlogu zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu i finansiranju između KfW banke i Republike Srbije.
Smatram da je program namenjen podršci merama modernizacije i revitalizacije vodovodne i kanalizacione infrastrukture u opštinama i gradovima srednje veličine od posebnog značaja za mnoge lokalne samouprave. Njegove povoljnosti se zasnivaju na finansijskim olakšicama koje donosi.
Od navedenih 42,5 miliona evra, Republika Srbija kao zajmoprimac bespovratno dobija petnaest miliona evra u obliku finansijskog doprinosa, kao i doprinos Evropske unije od preko 2,5 miliona evra. Samim tim, smatram da deo od 25 miliona evra i kamata na taj iznos dobija vid jednog povoljnog načina zaduživanja.
Kako i sam naslov programa kaže, njegova namena je usmerena prema gradovima i opštinama srednje veličine. Pošto dolazim iz Loznice, koja je tipičan primer takve sredine, znam da takvi problemi postoje u toj oblasti.
Uzroci problema najpre počivaju u zastarelosti vodovodno-kanalizacione mreže, koja je stara preko četrdeset godina. Pored efekata koje donosi zastarelost, a koji se uglavnom ogledaju u ogromnim gubicima za javna preduzeća koja se bave vodosnabdevanjem i u njihovim negativnim rezultatima poslovanja, brojni su i problemi koji su nastali usled neplanskog priključivanja velikog broja korisnika na postojeće infrastrukture. Sve to ukazuje na neophodnost urgentne rehabilitacije postojećih sistema vodosnabdevanja.
Kako je danas na dnevnom redu rasprava o prihvatanju druge faze ovog programa, moram napomenuti da je Loznica jedan od gradova koji su bili obuhvaćeni i prvom fazom. Želim da iskoristim ovu priliku da vas upoznam sa svrhom i značajem ovog projekta koji je realizovan u još sedam gradova i opština.
Cilj ove faze sastojao se u osiguranju kontinuiranog i higijenski prihvatljivog snabdevanja pijaćom vodom, kao i poboljšanju odlaganja kanalizacionog sadržaja. Pri tom, pored poboljšanja životnih uslova stanovnika, posebna pažnja je posvećena tome da cene koje pokrivaju nastale troškove imaju socijalno prihvatljiv karakter, što znači da cene usluga javnih preduzeća koja se bave ovom delatnošću ne smeju ni u kom slučaju prelaziti iznos od 5% prihoda koje građani, korisnici ostvaruju.
Radovi koje je podrazumevala prva faza sastojali su se u rešavanju problema na samom terenu. Pored već pomenute sanacije mreža, zamene vodomera, obuhvatila je takođe izradu studije izvodljivosti i implementacije dodatnih mera.
Pored direktne koristi koju su imale lokalne samouprave obuhvaćene prvom fazom, svakako da se ne smeju zanemariti indirektni efekti, koji su se uglavnom ogledali u značajnim sredstvima oslobođenim na ovaj način i rasterećenim opštinskim budžetima. Ta sredstva su opštine preusmerile na rešavanje nekih drugih problema koji su u tim sredinama od strane građana i nadležnih određeni kao prioriteti.
Pošto je u prvoj fazi ovog pilot-projekta obuhvaćena realizacija u osam opština, na zadovoljstvo KfW, Vlade Republike Srbije, koju je predstavljalo Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan, i lokalnih samouprava, svuda su se videli jako dobri rezultati i pozitivna iskustva slična onima u mom gradu. Izražavam zadovoljstvo što se danas pred nama nalazi potvrđivanje ugovora o drugoj fazi ovog programa, u koji je pored dosadašnjih osam gradova uključeno još šest gradova i opština.
Osnovna vrednost kontinuiteta ovog načina finansiranja i kreditiranja počiva u tome što podrazumeva implementaciju studije izvodljivosti urađene u prethodnoj fazi, što znači da je ova faza pored mera revitalizacije i sanacije postojeće vodovodno-kanalizacione infrastrukture obuhvatila i izgradnju potpuno novih kapaciteta, za koje znam da su primarna potreba svih ovih sredina.
Bitan argument koji govori u korist potpisivanja ovog ugovora o zajmu i finansiranju je svakako i to da je realizacija svih ovih projekata koje ovaj program obuhvata nezamisliva samo iz sredstava lokalnih samouprava, a bez podrške kako Republike Srbije tako i razvojnih fondova EU.
Na kraju ovog mog izlaganja želim da kažem da će u danu za glasanje poslanički klub G17 plus podržati ovaj zakonski predlog.

Zahvaljujem. Gospodin Miroslav Petković ima reč. Izvolite.

Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo Kalanović, očekivao sam da na vašem mestu danas sedi gospođa Diana Dragutinović, ali vi ste, kao jedan od 26 ministara u srpskoj vladi, u najbrojnijoj, najglomaznijoj i najskupljoj vladi u svetu, došli danas da nam obrazložite kako ćete Srbiju izvesti iz krize.
Bivši američki predsednik Džerald Ford je rekao: „Vlada dovoljno velika da vam pruži sve, dovoljno je velika i da vam oduzme sve što imate“. To ste u praksi i pokazali, jer ova vlada je bila dovoljno velika da da mnogobrojna i lažna obećanja, ali nije bila sposobna da reši mnoge probleme. Nasuprot tome, dovela nas je na ivicu ponora, beznađa. Prema zvaničnim podacima, 700.000 ljudi koji žive ispod granice siromaštva dovedeno je na ivicu gladi.
Kada se kriza naslućivala, a svako normalan, svako dobronameran je mogao da shvati da ta kriza zahvata i Srbiju, ova vlada nije prepoznala najveće probleme. Demokratska stranka Srbije je krajnje dobronamerno ukazivala na određene mogućnosti, predlagala određene hitne mere, određene zakone, ali vaš ego, vaše stručno znanje i iskustvo nisu bili kadri da prihvate ispruženu ruku, već ste sa velikim zakašnjenjem preduzimali one korake koje smo vam predlagali.
Potpredsednici Vlade, barem onaj ekonomski deo, govorili su da će kriza zaobići Srbiju, da je kriza naša razvojna šansa. Međutim, tada je pala roletna, tada se plafon srušio, tada je nastao mrak i onda ste odlučili da na sednicama Vlade pored kafe ne pijete mineralnu vodu, kako biste uštedeli neki dinar građana Srbije.
Retorika eksperata, nažalost bivših ministara finansija, od kojih je jedan predsednik Vlade, dvojica su potpredsednici Vlade, ali i drugih ministara koji basiraju u tom raštimovanom orkestru gospodina Cvetkovića, odjednom se promenila, pa je ta svetska ekonomska kriza odjednom postala najveći uzrok problema i najveći problem privrede u Republici Srbiji.
Pokušali smo da vam ukažemo, pre onih pogubnih posledica, gde nas vodi ova vlada, gde nas vodi vaša politika, gde nas vode vaši različiti stavovi, različiti predlozi. Bili ste gluvi na sva ta rešenja i sve te predloge. Naknadna pamet vas je malo osvestila pa ste prihvatili, podsećam vas, Zakon o osiguranju depozita i niz drugih predloga sa kojima smo kao poslanička grupa izašli u ovom parlamentu.
Premijer Cvetković voli da kaže da je ova vlada preduzela određene adekvatne mere, s tim što su te adekvatne mere ili selektivne ili su došle sa velikim zakašnjenjem. Jedna od tih adekvatnih mera jeste i sporazum sa MMF-om koji je ova vlada zaključila, gde jedan deo predviđa da se plate i penzije u 2010. godini zamrznu. Naknadno ste najavili mogućnost revizije tog sporazuma. Videćemo kako ide, ali predsednik Vlade je na Kopaoniku pre neki dan rekao, citiram: „Vlada nema problema oko formulisanja ekonomske politike, ali ne ume da razreši konfliktne interese“.
Predsednik Vlade poziva na oprez. On izbegava da da konkretne odgovore zato što neće da dovede sebe u neprijatnu situaciju da sledeće godine na seminaru na Kopaoniku mora da opovrgava to što je izjavio. Ministar Dinkić najavljuje povećanje plata i penzija. Gospodin Đelić se oštro suprotstavlja tome. Gospođa Diana Dragutinović kao ministar finansija najavljuje da pre usvajanja budžeta za 2011. godinu od toga nema ništa. Verujte mi da nije lako živeti u ovoj šizofrenoj situaciji. Guverner NBS je 30. novembra 2009. godine rekao da se Srbija prebrzo zadužuje, ali da joj ne preti dužnička kriza. Juče je na Kopaoniku izjavio da nam preti grčki scenario. Za razliku od Grčke, Srbija nema ostrva koje može da ponudi na prodaju.
Prema svim pokazateljima, stepen zaduženosti Srbije će u ovoj i idućoj godini dodatno porasti i to ukazuje da ćemo uskoro postati visoko zadužena zemlje. Niko u Vladi, pa ni vi, bar to danas nismo čuli, ne bavi se upravljanjem spoljnim dugom. Vi ste uzeli kredite od MMF-a, Svetske banke, Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Evropske investicione banke, EU, Kine i Rusije. S obzirom na to da ministar finansija nije tu, da li možete da nam kažete na koja sledeća vrata ćemo da zakucamo, koga ćemo ponovo vući za rukav za 10, 20, 50 ili 100 miliona evra, ili smo ispraznili sve te mogućnosti? Otkrijte nam tu tajnu i bićemo vam zahvalni na tome.
U 2009. godini ste povukli samo deo tih kredita, što znači da nam tek očekuje zaduživanje i povlačenje tih sredstava u 2010, 2011. godini i narednim godinama. Mogao bih da razumem određena zaduživanja za nove investicije i razvoj, ali podsećam vas da Srbija troši sedam puta više na plate i penzije nego na javne investicije. Vi ste nas kao Vlada uveli u jedan začaran krug nelikvidnosti i očigledno je da vam treba neki novi Tomas Mor, koji će nam predstaviti novu utopiju, u koju ćemo mi u ovoj Srbiji poverovati.
Ukupan spoljni dug Republike Srbije na kraju 2009. godine iznosio je 22.787.000.000 evra. Ogroman deo tog duga jeste privatni javni dug. Podsećam vas, to je dug banaka i preduzeća koja posluju u Srbiji.
Kako bi taj dug vratila, naša preduzeća moraju da obezbede devize. Pitam vas – kako? Da li će vlasnici tih preduzeća sići u svoje podrume i štancovati i štampati te devize ili će morati da ih zarade time što će izvesti svoju robu i svoje usluge?
Ta preduzeća su pravni subjekti Republike Srbije. Znači, ona funkcionišu, egzistiraju na teritoriji Republike Srbije. To nije čardak ni na nebu ni na zemlji, već preduzeće koje radi u Republici Srbiji. Upozoravam vas, a gospodin Obradović je to lepo obrazložio u svom izlaganju, da će država Srbija, ukoliko dođe do bankrota tih preduzeća, morati da servisira te dugove i da ih vrati. Zamislite koliki su to iznosi, ukoliko, recimo, ovaj kredit od 320.000.000 jedno javno preduzeće ne bude moglo da servisira u narednim godinama. Imate primer Islanda, kako to god njih funkcioniše. Nemojte očekivati da EU neće postaviti sličan uslov i pred Republiku Srbiju.
Danas ste došli pred narodne poslanike sa novim zaduživanjem i sa reprogramiranjem starih dugova. S druge strane, Narodna banka Srbije krca devizne rezerve od kojih su, takođe, neka sredstva došla iz zaduženja. Imamo izostanak novih investicija, barem u onom obimu kako ste predviđali da će se ostvariti u ovoj godini. Verovatno nas očekuje neracionalna prodaja nekih preduzeća po izuzetno nepovoljnim uslovima, po nižim cenama nego što ona vrede, zarad pokrivanja rupa u budžetu. Tada nam neće pomoći ni arhipelag, da ga imamo u Srbiji.
Ogroman problem jeste to što umesto odgovorne i realne politike vi vodite salonsku, seminarsku i kongresnu politiku. Mirko Cvetković i njegova vlada ovih dana skijaju niz Sunčanu dolinu (da podsetim samo, to je jedna laka staza i dosta široka), pa se onda uz pomoć tanjira izvlače na Gobelju, sa Gobelje možete da se povežete sa stazom Jaram. Bojim se da je onaj jaram koji ste vi nametnuli građanima Srbije dosta težak i da oni to neće moći lako da izdrže. Onaj četvorosed, čuveni, koji vozi četverac Cvetković, Dragutinović, Dinkić i Đelić na Crnu Duboku, niz koju se oni spuštaju... Podsećam vas, ta staza je dosta teška, na kraju je dosta zaleđena i nije je baš lako savladati.
Na kraju, da ne pomisle građani Srbije da sam zaboravio gospodina Tadića. On je u novembru prošle godine rekao – zadužujemo se i to je opasno, ali sve što se zadužimo, a koristiće generacije koje dolaze, to je moralno opravdano. Gospođo Kalanović, gospodo ministri, predsedniče Republike, nemojte pozajmljivati od budućnosti, jer kakvu politiku ova vlada vodi, Srbija budućnosti nema. Hvala vam najlepše.

Narodni poslanik Nikola Krpić ima reč. Izvolite.

Gospođo predsednice, poštovana gospođo Kalanović, sredstva od Međunarodne banke, odnosno Nemačke banke za razvoj, uložena u rekonstrukciju vodovodne mreže dobro će se vratiti i iskoristiti. Kada je u pitanju ovih osam opština koje ste izabrali, mislim da će to dati podstreka njihovim komunalnim preduzećima i lokalnoj samoupravi da pođu napred, jer sve te opštine imaju velike probleme što se tiče snabdevanja pijaćom vodom i rekonstrukcije kanalizacione mreže.
Ako znamo nešto iz hemije, da su azbestne cevi kancerogene, i da ih ima u ovim opštinama, a sve medicinske statistike govore da je veliki procenat onkoloških slučajeva ili oboljenja u ovoj zemlji, od male dece pa preko omladine, trudnica i starih, svakako da je ovo nešto što treba pohvaliti, vas lično, vaš sekretarijat, odnosno investicioni plan i samu vladu, koja misli o svome narodu i ljudima.
Teško je živeti u Banatu kada je spoljašnja temperatura vazduha 30 ili 40 stepeni, a da nemaju gde da popiju čašu vode. Strašno je, gospođo Kalanović, takođe, da u drugim gradovima ljudi nemaju tu čašicu vode. Mislim da je ovo za svaku pohvalu, mnogi će sada piti tu zdravu vodu.
S druge strane, ne treba se mnogo plašiti zbog ovoga, jer ovakav investicioni program će povući, to su već prethodnici govorili, i nešto iz lokalne samouprave i zaposliti radnu snagu itd., ali će se u drugom delu budžeta, u Ministarstvu zdravlja, oslobađati sredstva koja su trošena za epidemije a koja je neispravna voda po školama, bolnicama, domovima zdravlja i te kako iziskivala. Strašno je gledati dete koje traži, a nema vode.
S druge strane, mi smo pre neki dan, takođe, pričali ovde o legalizaciji objekata. Dok se god ne legalizuje objekat, takav je naš zakon, ne može da se priključi na vodu i kanalizaciju. Sada je ovo još jedan podstrek, ti ljudi koji su na rubovima opština podizali svoje zgrade i objekte će sa ovim što ste vi uradili, što je za svaku pohvalu, dobiti tu čašu vode. Ako uzmemo u obzir da su negde veoma stara domaćinstva, staračka, trebalo im je dosta da idu, 100, 200 ili 300 metara, po jednu čašu vode.
Prema tome, ubeđujem vas i obećavam da će sva ova sredstva biti lepo iskorišćena, a da će poslanici Partije ujedinjenih penzionera u danu za glasanje glasati za ovo čime ste danas obradovali građane Srbije i nas poslanike. Najlepše vam hvala i samo tako idite dalje. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović, posle njega narodni poslanik Miloš Radulović.