Na član 287. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 288. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 289. amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 292. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta, koja želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo, malopre je ovde pokrenuta jedna polemika, a odnosila se na član 138, odnosno amandman na taj član, i to je svakako dobro i to jeste način parlamentarnog rada. Jedino je šteta što moramo svaki čas da pitamo predsedavajuću koliko nam je još vremena ostalo. Za takve i uopšte za polemike u parlamentu …
(Predsednik: Dvadeset minuta.)
Hvala, nisam pitala. Gospođo Đukić-Dejanović, očigledno niste pratili šta sam govorila. Dakle, htela sam da kažem i ponavljam da bi bilo dobro da narodni poslanici mogu da govore o svim temama i da mogu da govore sa neograničenim vremenom. To je bila primedba, gospođo Đukić-Dejanović.
Zašto je pomenut član 138? Zato što se mi ovde očigledno, nažalost, ne slušamo. Gospođa Kolundžija je rekla, prošlo je već poprilično vremena od toga, ali moram pre svega radi javnosti i radi zapisnika na to da skrenem pažnju, da sam ja u obrazloženju amandmana na član 58. objašnjavala da u članu 1. Ustava Republike Srbije piše – Republika Srbija, pa dalje, u daljem tekstu, odnosno Vlada Republike Srbije, u daljem tekstu: Vlada. To jednostavno nije tačno. Govorila sam da ne može da se upoređuje tekst u Ustavu Republike Srbije i Carinskom zakonu zato što se Ustav Republike Srbije upravo zove Ustav Republike Srbije. Obaveza je samo da Carinski zakon, kao i svi zakoni, bude u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Takođe nam je skrenuta pažnja od strane kolega iz vladajuće koalicije da mi otvaramo nove teme i da zato pišemo amandmane, da bismo otvarali nove teme. Mi srpski radikali smatramo da su sve teme za parlament i da o svim temama društvenog života treba upravo ovde da se raspravlja.
Oni koji nam prebacuju da otvaramo nove teme dođoše odjedanput na temu prelaska ili neprelaska cenzusa. Moram da kažem da se ne brinemo o tome da li ćemo preći ili nećemo preći cenzus. Mi se odavde obraćamo građanima Srbije, i to je tačno. Uvereni smo da ćemo, između ostalog, i sa ovog mesta uveriti građane Srbije da je SRS, program i politika SRS, jedina opcija za opstanak Srbije i bolji život građana u Srbiji.
Moram da kažem da se malo brinem za sve vas koji ste na prethodnim lokalnim izborima bili znatno iznad cenzusa. Sinoć u jednoj emisiji čujem da su vam se posvađali finansijeri oko nekih pedeset miliona evra, Stanko Subotić Cane, Mišković, Beko. Bojim se da više neće biti para – mislim na sve one koje su finansirali ovi tzv. biznismeni – da se nose žuti paketi, da se kupuju mobilni telefoni, sunčane naočari, šporeti, kišobrani, plazma televizori itd. Znaju građani koji su dobijali te poklone od koga su ih dobijali. Bojim se da za Aranđelovac nećete imati tih para, ako ne nađete nekog novog finansijera.
Kolega Vlajko Senić je rekao nešto što moram da prokomentarišem. Imala sam utisak da kolega Senić misli isto što i poslanici Srpske radikalne stranke. Govorili ste o majskim izborima 2008. godine. Najpre, mislim da ni vi, kolega Seniću, ne verujete da je jedan jedini građanin Srbije na tim majskim izborima 2008. godine glasao za to da u istoj vladi budu, recimo, PUPS i G 17.
Dobro, neću da se vraćam na to ko je formirao Vladu, kakav je uticaj tajkuna bio u to vreme na formiranje Vlade, kakav zapadnih sila itd. Hoću da kažem nešto drugo.
Pominjali ste, gospodine Seniću, neke koji više ne misle kao SRS. Nas oni ne interesuju. To što su oni promenili mišljenje, baš nas briga. U vašoj diskusiji sam prepoznala da ste i vi prepoznali da je u maju 2008. godine 32% građana Srbije glasalo za program i ideologiju SRS i da svi mandati koje je Srpska radikalna stranka tada osvojila na izborima pripadaju i dalje SRS. Ovi što su promenili mišljenje mogli su da dele mandate i sa vama, jer su se mišljenjem približili vama.
Još jedna primedba, vezana za primedbu gospođe Nade Kolundžije, koja je rekla, i iznenađena sam da to vi, gospođo Đukić-Dejanović, niste primetili, da poslanici SRS obrazlažući svoje amandmane nisu dobronamerni prema Republici Srbiji. To je ozbiljna optužba. Možemo da se sukobljavamo sa programom i delovanjem Vlade RS i dozvoljavamo da nam se stavi primedba na naše amandmane i naš stranački i ideološki program, ali reći da smo mi nedobronamerni prema Republici Srbiji je uvreda.
Pošto to niste konstatovali kao uvredu, sada ću da kažem šta mi srpski radikali mislimo ko nije dobronameran prema Republici Srbiji. Tvrdimo da je to onaj ko je doveo Euleks na Kosovo i Metohiju, da nije dobronameran prema Republici Srbiji onaj ko je prihvatio SSP, gde je lažna država Kosovo jedan od potpisnika.
Smatramo da nije dobronameran prema Republici Srbiji onaj ko mesečno daje desetak hiljada otkaza građanima Srbije; da nije dobronameran onaj ko obmanjuje građane Srbije u izbornim kampanjama dajući lažna obećanja, pa posle od tih obećanja nema ništa. Nije dobronameran prema Republici Srbiji onaj ko besomučno zadužuje građane Srbije i ko nas sigurno već vodi u dužničko ropstvo.
Nije dobronameran prema Republici Srbiji onaj ko je spreman na to da se povuče poternica protiv Ejupa Ganića, čuli smo ga pre dve večeri. Nije dobronameran prema Republici Srbiji ni onaj ko nam priprema rezoluciju o Srebrenici itd.
Mislim da ne moram da naglasim, ali je očigledno ko bi trebalo da se prepozna u ovome što sam malopre rekla. Ili je bolje da kažem da je to Demokratska stranka, i njeni sateliti? Jasno je svakako, kolega Periću.
Što se tiče amandmana na član 292, on je u odeljku koji se odnosi na kaznenu politiku koju predviđa ovaj zakon. Konkretno, član 292. govori o kaznama za odgovorno lice: ako se roba unosi ili iznosi van graničnog prelaza; ako se izuzima roba ispod carinskog nadzora; ako ne prijavi robu na graničnom prelazu; ako u deklaraciji ne upiše svu robu; ako ne prijavi robu koju iz slobodne zone unosi u ostali deo carinskog područja. Za sve ove prekršaje pravno lice ili lice koje to direktno radi kažnjava se novčanom kaznom od jednostrukog do četvorostrukog iznosa vrednosti robe.
Predvideli ste u članu 290. stav 2. da se odgovorno lice za iste ove prekršaje kažnjava kaznom od 5.000 dinara do 25.000 dinara.
Mi u Srpskoj radikalnoj stranci mislimo da je ovo zaista smešno. Ovo je izrugivanje. Šta će vam zakon, gospođo Dragutinović, ako ćete za ovako teške prekršaje nekoga da kaznite kaznom od 5.000 dinara? Ovaj zakon i ovakve kaznene odredbe stimulišu šverc. Zato mislimo da je bilo neophodno da se ove kazne povećaju na iznos od 15.000 do 150.000 dinara, možda čak i više od toga, ali smo hteli da predložimo nešto što biste eventualno mogli da prihvatite i što je u skladu sa Zakonom o prekršajima. Volela bih, gospođo Dragutinović, da nas slušate pa da kažete zašto niste prihvatili amandman. Hvala.

Na član 293. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta. Da li želite reč? (Da.)

Član 293. je u odeljku – kaznene odredbe. Član 293. je, po mišljenju SRS, suviše blag kada su u pitanju kaznene odredbe, na šta se odnosi ovaj član.
Interesantno je zbog čega Vlada nije prihvatila amandman. Kažete: „Amandman se ne prihvata iz razloga što bi visina kazne mogla da bude neprimereno visoka u odnosu na učinjeni prekršaj i visinu kazne propisanu u stavu 1. ovog člana, u slučajevima kada se radi o visini dažbina. Visina kazne u konkretnom slučaju, uzimajući u obzir težinu prekršaja i propisane raspone novčanih kazni iz člana 35. Zakona o prekršajima, primerena je propisanom prekršaju.“
U ovom slučaju, dame i gospodo i gospođo ministre, odnosi se na prekršaje za odgovorno lice ako se roba unosi ili iznosi van graničnog prelaza, za izuzimanje robe ispod carinskog nadzora, ako se ne prijavi roba na graničnom prelazu, ako se u deklaraciju ne upiše sva roba, ako se ne prijavi roba koja se iz slobodne zone unosi u ostali deo carinskog područja.
Da li je moguće da ovo smatrate nekim blažim prekršajem? Molim vas, gospođo Dragutinović, ili izađite ili slušajte narodne poslanike. Da li je moguće da ovo smatrate nekim lakšim prekršajem? Ovo se, gospođo Dragutinović, zove šverc i zbog neodgovornosti države i zbog nedovoljno ili loše organizovane carinske službe danas imamo na delu duvansku mafiju, narkomafiju. Treba li da kažem da su u pitanju Stanko Subotić Cane, da su u pitanju braća Šarić?
Dakle, da se vodilo računa u nadležnim službama i da se pratio njihov rad i šverc duvana, odnosno duvanskih proizvoda i šverc narkotika, ne bismo došli u situaciju u kojoj smo danas, jer ne bismo došli u situaciju da vlastima ispred nosa pobegnu i Stanko Subotić Cane i braća Šarić i da se neki od njih tamo negde u „Ricu“ sastaju sa nekima koji nisu na poternici, dostupni su nadležnim organima, ali su zato i Cane i Šarić pobegli i nisu dostupni nadležnim organima.
U ovom zakonu, toliko najavljivanom, o kome se toliko pričalo, kako će dobro doneti carinski zakon, vi za šverc predviđate (jer ovo jeste šverc, ovo što je predviđeno članom 293, gospođo Dragutinović) kaznu od 5.000 do 25.000 dinara. Zamislite, ala će da se uplaši neko ko se bavi švercom ovako opasnih stvari, pa i manje opasnih, koliko će da se uplaši kada mu kažete da mora da plati kaznu od 5.000 dinara!
Dakle, neprimereno je i zato sam vas malopre upozorila i zamolila da nas slušate, da vam skrenem pažnju da bi bilo dobro da prihvatite ove amandmane, da, koliko god je moguće u okviru Zakona o prekršajima, povećamo ove kazne.
Vi niste baš nešto dobrog srca, ne mislim na vas lično, gospođo Dragutinović, nego na Vladu Republike Srbije, niste bili mekog srca kada ste ovde povećavali administrativne takse, sudske takse, ono što mora da plaća svaki građanin Republike Srbije iz ovog ili onog razloga, ali kada se štite potencijalni šverceri onda ste skloni da kažete da bi bilo neprimereno povećati kaznu koju ste vi predvideli, a ona je od 5.000 do 25.000 dinara.
Dakle, molim vas, ili molim kolege poslanike da u danu za glasanje glasaju za ove naše amandmane, zaista su dobronamerni. Mi na ovaj način pokazujemo da želimo i da smo spremni da se borimo protiv korupcije, kriminala, šverca i protiv svih znanih i neznanih mafija u Srbiji. Hvala.

Na član 294. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Jeremić. Izvolite.

Hvala. Ovaj amandman je zapravo samo nastavak ove materije koja se tiče kaznene politike u ovom predlogu zakona. Moram da konstatujem da mi je prilično nejasno usled čega Vlada, odnosno predlagač ovakvog zakonskog rešenja, nije prihvatila argumentaciju koja je izneta povodom prethodnih amandmana i ovog koji sam podneo u ime Poslaničke grupe SRS, a tiče se nekih prekršaja, odnosno visine kazne koja je određena za odgovorno lice u okviru pravnog lica za prekršaje tipa: podnošenje carinskom organu dokumentacije koja sadrži netačne podatke i pod uslovom da takvo činjenje podrazumeva ili može podrazumevati oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina; nedostavljanje dokumentacije; neprenošenje informacije koja je neophodna carinskom organu; neunošenje u deklaraciju svih podataka o robi i tako dalje. Jednostavno se zadržava rešenje koje je u Predlogu zakona, a to je da se odgovorno lice kažnjava novčanom kaznom u iznosu od 5.000 do 25.000 dinara.
Mi u Srpskoj radikalnoj stranci smo u principu uvek imali u vidu i aktuelnu ekonomsku situaciju u kojoj se nalazimo, ali kada su u pitanju neke stvari koje se tiču uvođenja reda, odgovornosti, poštovanja nekih standarda i zakona, smatramo da je neophodno izmeniti predviđene novčane kazne.
Prekršaji koji bi mogli biti napravljeni, prekršaji kojima bi pojedinci u ovom slučaju mogli naneti štetu državi, odnosno budžetu možda nisu tih razmera kao ono što je Vlada Republike Srbije napravila, primera radi, prihvatanjem odnosno jednostranom primenom Trgovinskog sporazuma, ali smatram da je ovo zaista jedan korak koji bi trebalo da doprinese uvođenju reda i odgovornosti za neka nedela koja se čine.
Zaista je neprimereno – ako se zna, kako smo krenuli, da se budžet sve više puni raznim taksama, kaznama itd. – da se u obrazloženju neprihvatanja amandmana navode reči „neprimereno visoka u odnosu na učinjeni prekršaj“; znači, visina kazne koju smo mi predložili, a reći ću da se radi o iznosu od 10.000 do 50.000 dinara. Ako se ni ovo ne prihvati, pitanje je gde ovo dalje vodi. Budžet se, kao što sam rekao, puni isključivo taksama i kaznama; budžetski deficit u nekom narednom periodu neće moći da se popunjava kreditima, tako da zaista smatram da celokupna situacija, odnosno da sve ovo vodi u jedan prilično veliki problem.

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača dr Diana Dragutinović, ministar finansija, želi da da završnu reč? Da. Izvolite, gospođo ministre.

Dame i gospodo poštovani narodni poslanici, završena je rasprava u pojedinostima o Carinskom zakonu i ona je, kao i uvek, bila otvorena. Moj lični utisak jeste da nije bilo ovog puta one žestine u raspravi, možda zbog tehničke prirode zakona. U svakom slučaju, zahvaljujem se velikom broju poslanika na stručnoj podršci, ali i na postavljenim pitanjima koja nemaju direktne veze sa ovim zakonom.
Iskoristila bih ovu priliku da naglasim da stvarno smisao ovog zakona jeste da standardizuje procedure, da pojednostavi carinske postupke i procedure i na taj način smanji troškove spoljnotrgovinskog prometa. Međutim, kada se radi o sprovođenju postupka nad robom, neophodno je, pored ovog zakona, primenjivati i druge propise. Carinski organ mora da sarađuje i sa drugim organima. Konačno, mora da koristi ne samo informacionu tehnologiju, nego i ostalu dokumentaciju kojom raspolaže.
Najveći broj amandmana odnosio se na definicije, termine, na neke suvišne reči ili pak na dodavanje nekih reči. Neko je rekao da su takvi amandmani više tehnički nego suštinski. Za mene i Vladu je najvažnije bilo da formulacije ne izazivaju nedoumice.
Interesantan je bio amandman na član 5, kada su se smatrale suvišnim reči „iz država“. Samo bih podsetila poslanike da carinsko područje može da se proširi i da se formira carinska unija, te ne bih ove reči zvala suvišnim rečima.
Otprilike četrdeset amandmana se odnosilo na dodavanje reči „Republike Srbije“. Znači, nakon reči „Vlade“ dodaju se reči „Republike Srbije“. Neke stvari se podrazumevaju, a negde je uporište za ovo i sam Ustav Republike Srbije. Neko je rekao da se time ne bi ništa izgubilo. Dobilo bi se verovatno na veličini zakona, ali se ne bi dobilo na preciznosti i kvalitetu samog zakona.
Neki predloženi amandmani su bili u suprotnosti sa ATA i TIR konvencijom, dakle, onemogućila bi se primena Konvencije o transportu robe u drumskom saobraćaju, kao i Konvencije o olakšicama kod privremenog uvoza. Dakle, roba u tranzitu bi prosto zaobilazila Srbiju i zato se takav amandman nije mogao prihvatiti.
Neki amandmani nisu bili u skladu sa Carinskom tarifom, neki sa međunarodnim prihvaćenim standardima, zato što se ne može, na primer, prihvatiti da carinski organ u svim slučajevima utvrđivanja vrednosti robe zahteva podnošenje svih dokumenata.
Konačno, tri amandmana odnosila su se na visinu kazne. Traže se veće kazne. Mogu da kažem da negde propisane kazne jesu u skladu sa Zakonom o prekršajima, međutim, u samom predlogu zakona predviđena je stroga kaznena politika za počinioce prekršaja, jer se kazne za najteže prekršaje uvek određuju na osnovu vrednosti robe. U odnosu na odgovorna lica kazne su nešto blaže, ali u skladu sa Zakonom o prekršajima. Još jednom vam se zahvaljujem na diskusiji.

Gospođa Vjerica Radeta se javila. Šta je osnov javljanja?

Očigledno nisam dobro shvaćena od strane ministra kada su u pitanju ove kaznene odredbe. U dve ću rečenice, molim vas.