Mi smo podneli amandman kojim smo predložili da se posle člana 1. doda novi član 1b, koji glasi: U članu 21d, stav 5, umesto „15 dana“ treba da stoji „tri meseca“.
Ovim amandmanom se traži produženje roka u kome poslodavac može zaposliti lice sa tržišta rada koje bi zamenilo prethodno zaposlenog sa 15 dana na tri meseca, kako bi zadržao stečeno pravo da dve godine ne plaća poreze na osnovu ovog zakona. Mislim da bi ministarka mogla prihvatiti ovaj amandman.
Vratio bih se sada opet na onaj zakon, na našu prethodnu raspravu o porezu na dobit preduzeća. Drago mi je da smo se složili da prihvatanje onog amandmana ne bi uticalo značajno na prihode budžeta. Još jednom apelujem, iz tog razloga prihvatite taj amandman. Mislim da bi to bilo značajno.
Složiću se sa vama da to nije presudno za to gde će neko investirati. O tome sam pričao malopre kada sam govorio o tom amandmanu. Govorio sam o potrebi izgradnje saobraćajne infrastrukture. Naravno da će neko pre investirati u Beogradu, Inđiji, Pećincima, Staroj Pazovi, i dobro je što se tu investira, kada imamo dva autoputa koja prolaze kroz te opštine.
Šta da radimo mi u zapadnoj Srbiji? Znate da je Zlatiborski okrug jedini okrug u Srbiji koji ima spoljnotrgovinski suficit, ima veći izvoz od uvoza, ali zaista nemamo rešenu saobraćajnu infrastrukturu. Ova vlada je poništila koncesiju za izgradnju autoputa od Beograda do Požege. Imamo najave, već dve godine, još se nije krenulo sa izgradnjom autoputa, koji nam je zaista neophodan da bismo mogli da privučemo bilo kakvog investitora.
Za vreme prethodne vlade izvršena je rekonstrukcija puta od Zlatibora do Kokinog Broda, izvršena je rekonstrukcija puta od Nove Varoši do granice sa Crnom Gorom. Prošle godine je krenula rekonstrukcija od Kokinog Broda do Nove Varoši. Stoji pitanje kada će biti završena. Kako da privučemo nekog da investira u te opštine?
Namerno ne govorim o opštini iz koje dolazim. Dolazim sa Zlatibora, iz opštine Čajetina. Imamo dosta investicija. Prilično smo razvijena opština i ne govorim o našim problemima, govorim o problemima opština Nova Varoš, Priboj, Prijepolje, Sjenica, koje su nedovoljno razvijena područja. Smatram da zaista ova vlada treba da učini nešto kako bi stimulisala potencijalne investitore da ulažu i u ta područja. Prvenstveno mislim na saobraćajnu infrastrukturu.
Da ne govorim o aerodromu Ponikve. Za vreme prethodne vlade, Ministarstvo infrastrukture i čitava vlada su uložili sredstva u uklanjanje zaostalih projektila na pistama aerodroma Ponikve. Presvučene su piste i nakon toga se stalo. Sada imamo proglašenje tog aerodroma u civilne svrhe. To su nekakvi protokoli o tome da će on biti u civilne svrhe. Naravno, nisu predviđena finansijska sredstva za rekonstrukciju tog aerodroma, tako da to ne znači ništa. Ako zaista želite da pomognete tom kraju, za to moraju da se opredele sredstva.
Još jednom vas pozivam, složili smo se da će prihodi budžeta biti beznačajno umanjeni prihvatanjem ovog amandmana i apelujem da ga prihvatite.

Iskorišćeno je jedan minut i trideset sekundi od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović.

Generalno, ovo je amandman kojim smo želeli da pojednostavimo ono što se nalazi u članu 2. Malopre ste rekli jednu rečenicu, a to je da je interes da poreski sistem bude jednostavan. Eto, ovo može da se uokviri sa tim. Možda smo to što piše u članu 2. hteli da pojednostavimo. Na kraju krajeva, formulacija koju smo predložili definisana je u nacionalnom programu integracija, odnosno izmenama i dopunama tog programa koji je Vlada Republike Srbije usvojila i poslala u skupštinsku proceduru.
Ako tamo uđete i pogledate ono što se odnosi na vaše obaveze kada je u pitanju poreski sistem i poreska politika, ono što se odnosi na oporezivanje građana koji se bave poljoprivredom, odnosno šumarstvom, ovako je definisano kako smo predložili. To suštinski neće ništa da promeni u ovome tekstu zakona, ali smatrali smo da je ovako racionalnije i prihvatljivije.
Naravno, kada je u pitanju izmena i dopuna ovog zakona, on se može posmatrati sa dva aspekta: jedan je usaglašavanje sa Zakonom o računovodstvu i reviziji, a drugi aspekat jeste obaranje poreskih stopa koje bi trebalo da budu u funkciji afirmacije tržišta kapitala u Srbiji.
Po mišljenju Srpske radikalne stranke, subvencije i poreske stimulacije u svakom slučaju jesu prihvatljive i nisu sporne, međutim, smatramo da će ovo o čemu danas govorimo i raspravljamo zaista u neznatnoj meri uticati na afirmaciju tog tržišta kapitala. U suštini, mnogo toga treba da se uredi. Nema zdravog i normalnog tržišta kapitala dok se ne sredi, recimo, kurs, dok se banke ne uvedu u red. To sam spomenuo, niste bili u sali, gospođo Dragutinović. Nemoguće je da država nema mehanizme da utiče na činjenicu da su razlike u kamatama na depozite i kamate na plasmane dinarskih sredstava osamnaest puta, tako da postoji niz drugih stvari koje se objektivno moraju u državi urediti da bi ovakve izmene poreskih zakona dale određene efekte.
Lepo ste rekli malopre da investitori dobro znaju šta su razlozi zbog kojih ne dolaze u jednu državu. Pretpostavljam da rukovođeni takvim saznanjima imamo saldo investicionih ulaganja u prethodnoj godini i u godini pre nje.
Tu se opet vraćamo na one standarde o kojima smo govorili malopre. Mogu da konstatujem da se, kada je u pitanju naš poreski sistem, usklađivanje tog zakonodavstva sa tom vašom vodiljom EU otišlo najdalje, ali ako se u ovoj oblasti otišlo najdalje, a Evropska komisija kaže da ni to nije dovoljno, onda možete da mislite kakva je situacija u ostalim sektorskim politikama.
Da je ovo prihvaćeno, suštinski se ne bi desile neke promene, ali smatramo da je naše rešenje bilo jednostavnije.
Što se tiče ovih izmena i dopuna poreskih zakona, mislim da ste nam u načelnoj raspravi ostali dužni jedan odgovor, gospođo ministre. Zašto ne radi Komisija za kontrolu državne pomoći?
To je pitanje koje je vezano za standard i koje se postavlja kao problem, kao u vezi sa Državnom revizorskom institucijom. Svaka poreska olakšica koja se tretira kao subvencija može da bude predmet kontrole ove komisije. Zato Komisija ne radi. Nije radila svih ovih godina ni Državna revizorska institucija, pa je počelo da se odmotava klupko.
Naše pitanje je – kada će početi da radi, jer je to neophodno za jedan pravičan pristup subvencijama, odnosno poreskim olakšicama za učesnike u tržišnoj utakmici u našoj državi? Hvala.

Iskorišćeno je dva minuta i trideset sekundi od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Mladen Grujić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Mladen Grujić podneo je amandman kojim se posle člana 5. dodaje novi član 5a. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović i Arsen Đurić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Arsen Đurić.

Gospođo ministarka, tačno je da se ovim predlogom zakona o porezu na dohodak građana pokušao stimulisati razvoj tržišta kapitala kroz smanjenje poreskih stopa, kroz smanjenje poreske stope na prihode od kapitala i na kapitalnu dobit sa 20 na 10%, kao i na prihode od osiguranja sa 20 na 10%.
Želim da vas podsetim na činjenicu da je Poslanička grupa DSS još na samom početku ekonomske krize predlagala tu vrstu poreskih smanjenja. Nismo tada naišli na vaše razumevanje. Bili smo proglašeni pesimistima, ljudima koji šire defetizam i paniku. Nažalost, bili smo u pravu i te mere su stigle sa zakašnjenjem.
Želim da kažem da nije tačno da će se u ovoj godini ljudima olakšati, da će te poreske stope biti smanjene, s obzirom na činjenicu da se one prošle godine uopšte nisu ni plaćale. Imali smo uredbu, odnosno zakon o privremenom obustavljanju plaćanja. Nije bilo 20%, nego je bilo 0% do prvog januara ove godine, odnosno 31. decembra 2009. godine, a za ovu godinu je planirano da se ta stopa smanji sa 20 na 10%. Mislim da još nije zrelo da se vrati. Mislim da je trebalo produžiti i na ovu godinu da se ne plaća taj porez, ali to je vaše opredeljenje.
U članu 9. smo predložili amandmanom: „Izuzetno od stava 1. ovog člana, stopa poreza na prihode od osiguranja lica iznosi 8%“. Vi ste predložili smanjenje sa 20 na 10%, a mi predlažemo da to smanjenje bude sa 20 na 8%, jer tržište osiguranja, naročito životnih osiguranja, nije dovoljno razvijeno. Mislim da bi prihvatanjem ovog amandmana to tržište osiguranja doživelo ekspanziju. Mislim da bi na taj način i najveći broj građana Srbije bio osiguran, što sada nažalost nije slučaj, pa vas pozivam da prihvatite ovaj amandman.

Da li još neko želi reč? (Ne.) Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Dušan Marić.

Dame i gospodo, Vlada je predložila da se godišnji porez na dohodak građana plaća na sledeći način: na iznos do šestostruke prosečne godišnje zarade 10%; na iznos preko šestostruke prosečne godišnje zarade 10% na iznos do šestostruke prosečne godišnje zarade i još 15% na iznos preko šestostruke prosečne zarade.
Suština mog amandmana je uvođenje više poreskih ili platnih razreda i progresivno povećanje poreza za one koji imaju veća primanja. Pročitaću svoj amandman.
Predlažem da se na iznos do četvorostruke prosečne zarade plaća dodatni porez od 5%. Da bi građanima bilo jasnije, to je otprilike zarada od 1.600.000 dinara, ili 16.000 evra godišnje ili 48 prosečnih plata. Takođe, predlažem da građani koji za godinu dana prime 60 prosečnih plata, dva miliona dinara ili 20.000 evra, plate dodatni porez od 10%; da građani koji prime 72 prosečne plate, to je oko 2.400.000 dinara, plate 15% dodatnog poreza; i da građani koji prime više od 72 plate, ili preko 2.400.000 dinara, na iznos preko šestostruke zarade plate 20% na iznos do šestostruke zarade, a na iznos preko šestostruke prosečne zarade da plate još 50%.
Smatram da bi se uvođenjem ovih platnih razreda i povećanjem poreza obezbedila pravednija poreska politika i uspešnije punjenje budžeta. Skrećem pažnju da bi prihvatanjem ovog amandmana bilo pogođeno nekoliko hiljada ljudi, to su uglavnom ljudi koji rade u uspešnim privatnim kompanijama, u bankama; ima tih ljudi u Skupštini, sekretari raznih odbora, članovi Vlade, savetnici u ministarstvima, koji u proseku primaju preko 100.000 dinara mesečno i većina njih ima veću platu od narodnih poslanika, ministara ili čak i predsednika države.
U Srbiji, po zvaničnim podacima, ima 700.000 ljudi koji žive ispod granice siromaštva i koji dnevno imaju manje od jednog evra prihoda, praktično imaju dovoljno da kupe kilogram hleba i jedan litar mleka. Jednostavno, smatram da nema pravednijeg rešenja od toga da država uzme od onih koji imaju previše i da da onima koji nemaju ništa. Zagovornici kapitalizma i tržišta, oni koji brane postojeći sistem, reći će kako su ovi koji imaju bili sposobniji od onih što nemaju. U svakom slučaju, to je tačno, međutim, nije moguće da je neko sposobniji sto ili hiljadu puta od nekog drugog.
Pročitaću i prokomentarisati kratko obrazloženje Vlade zbog čega odbija ovaj amandman. Između ostalog, kaže se: „Kod obračuna poreza primenom većeg broja poreskih stopa povećali bi se troškovi administriranja navedene fiskalne forme, zbog čega ne može da se prihvati navedeni amandman“.
Smatram da ovo obrazloženje nije ozbiljno. Troškovi su, u svakom slučaju, zanemarljivi u odnosu na sredstva koja bi se dobila prihvatanjem amandmana, odnosno dodatnim oporezivanjem prihoda građana koji za godinu dana imaju enormne zarade. Hvala vam.

Minut i četrdeset pet sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović i Arsen Đurić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Arsen Đurić.

Podneli smo amandman na član 17, odnosno predložili smo da se član 17. briše. Želeo bih samo da dam pojašnjenje da se pogrešno ne shvati, s obzirom na to da se ovim članom predlaže za 2011. godinu da se ne utvrđuje i ne plaća porez na prihode od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod. Znači, to je predlog Vlade.
On se ne plaća od 2004. godine. Naš amandman je podnet u smislu da je nelogično da u zakonu stoji da se za jednu godinu ne plaća ta vrsta prihoda. Znači, to je toliko beznačajan prihod za budžet da bi možda trebalo doneti odluku da se on neće plaćati uopšte ili da se neće plaćati dok se na osnovu nekih kriterijuma ne napravi procena da bi trebalo da se plaća.
Mislim da je ovako rogobatno i pravnički malo nestručno napisano, možda će neko čitati ovaj zakon za 20 godina i u zakonu će pisati da se taj porez ne plaća za 2011. godinu. Znači, u tom smislu je podnet amandman i mislim da bi mogao biti prihvaćen.

Narodna poslanica Branka Ljiljak podnela je amandman kojim se posle člana 18. dodaje novi član 18a.
Vlada i Odbor za finansije su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović i Arsen Đurić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 21. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović i Arsen Đurić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Arsen Đurić.