Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je šest minuta.
Narodni poslanik Janko Veselinović ima reč.

Hvala, predsedavajuća.
Hteo bih opet da razjasnim neka pitanja koja su ovde otvorena. Prvo, pitanje sticanja svojine nije sporno ni izbeglicama ni strancima. Dakle, izbeglice koje su došle u Srbiju, počev od 1991. do danas, a koje su na neke način uspele da sagrade svoj krov nad glavom, oni su mogli to da uknjiže na svoje lično ime i nije uopšte sporno sticanje imovine izbeglica.
Pretpostavljam da gospodin Jojić cilja na jednu drugu stvar – problem 500 izbeglica, koji su trenutno smešteni u stanove, koji su rađeni po programu međunarodnih donatora sa lokalnom zajednicom, između ostalog u Pančevu, što jeste otvoreno pitanje. To nije pitanje koje može da se reši ovim zakonom o izbeglicama, ali se slažem da bi trebalo, odnosno moralo da se reši.
Smatramo, i u razgovorima koje smo imali na tu temu, da je put da se to pitanje reši kroz izmenu Zakona o socijalnom stanovanju, gde bi se to pitanje na neki način tretiralo kao sui generis problem, kao pitanje koje ne bi ugrozilo, generalno, opšte odredbe Zakona o socijalnom stanovanju, ali da bi se stvorila mogućnost tim ljudima da te stanove otkupe. Jer, sve ostale izbeglice u programima koji su rađeni donatorskim sredstvima moći će ovim zakonom da otkupe te stanove, a to i jeste cilj ovog zakona.
Međutim, tačno je da izbeglice u Pančevu, i još u nekoliko gradova, koji žive u stanovima koji su vlasništvo, praktično, države, neće moći da uđu u ovaj program, ali kroz izmene Zakona o socijalnom stanovanju, možemo da pokrenemo jednu takvu inicijativu i ovo pitanje bi moglo da se reši.
Pre svega, voleo bih da pričam precizno, da ne bi opet bilo sporno pitanje da li izbeglice mogu da stiču imovinu u Srbiji. Mogu da stiču!
Još jedno pitanje. Ja sam to možda pre jedno godinu dana, kada smo pričali o ovoj temi, o jednom drugom zakonu, rekao da mi jako smeta kada ionako mali broj Srba koji žive u Hrvatskoj neke moje kolege poslanici pokušavaju da umanje. To je danas za govornicom učinio i gospodin Krasić. Nadam se, u najboljoj nameri, jer možda ne poznaje podatke, pošto u Hrvatskoj ne živi 2% Srba, nego živi blizu 5% Srba, negde 200 hiljada, a ne ispod 100 hiljada, koliko bi ispalo po proceni gospodina Krasića.
To nije dobro da radimo zbog toga što ti ljudi tamo ionako žive teško i rekli smo, složili smo se da su im oduzeta brojna prava i da se bore za ta prava. Nije dobro da umanjujemo ionako mali broj Srba koji tamo trenutno žive. Hvala. (Aplauz)

Iskorišćeno je tri minuta i 30 sekundi od vremena ovlašćenog predstavnika.
Narodni poslanik Petar Jojić traži reč. Nemate pravo na repliku, možete samo od vremena poslaničke grupe. Da li želite da koristite vreme poslaničke grupe? (Da) Izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća. Mislim da je dobro što je kolega rekao da bi trebalo da se rešava ovo pitanje.
Ne znam zašto Vlada ne rešava to pitanje? Vi ste ga primetili kao pitanje koje ima prioritet – da se to omogući izmenom Zakona o socijalnom stanovanju, ali to je na Vladi. Vidite, Vlada sve ovo zna, odnosno – Vlada sve zna koje probleme izbeglice imaju. Zato Vlada mora da rešava pitanje izbeglica.
Pitanje tih stanova, jer jesu državni stanovi, odnosno kada su mogli svi građani Srbije da u iznosu po sto maraka kupe stanove, razumete, oko milion i 300 njih koji su podnosili zahteve i ostvarili to pravo, pa valjda i Srbi iz Kninske Krajine, iz Republike Hrvatske i BiH imaju pravo da u Srbiji dobiju ono što im prirodno pripada, dakle, da mogu da kupe – ali, ne onako, po onom zakonu iz 1990, 1991. godine, nego traže da plate tržišnu cenu. Eto vidite, oni će biti sto puta u nepovoljnijem položaju.
Sa druge strane, ne znam, gospodine, uvaženi kolega, vi ste rođeni u Kninskoj Krajini, je li tako? (Da)
Ne znam da li ste vi tamo odlazili i da li ipak znate koliko tamo ima problema? Koji su problemi prisutni, u kojoj meri i ko je odgovoran da te probleme rešava? Ja mislim da je nužno da te odgovore rešava Vlada Republike Srbije, odnosno to je ono. Pa i da je u pitanju 1%, 2%, i 5% i 10%, da su se vratili, to je nedovoljno za skoro milion prognanih sa teritorije Hrvatske i BiH. Hvala. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je jedan minut i 50 sekundi.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović.

Hvala. Hteo bih samo da pojasnim ovo pitanje, prvo, vezano za stanove. Dakle, ovim Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama, sve izbeglice koje žive u stanovima koji su građani donatorskim sredstvima moći će da otkupe te stanove pod povoljnim uslovima.
Ovde se radi o manjem broju stanova, koji su rađeni po posebnom programu i ovaj zakon ne bi mogao da reši njihovo pitanje, a da se ne naruši Zakon o socijalnom stanovanju, kao jedan poseban zakon koji je rađen upravo da bi rešavalo pitanje socijalnog stanovanja u Srbiji.
Gospodine Jojiću, moram da vas obavestim da ja dobro poznajem situaciju u Kninskoj Krajini i mogao bih reći da znam brojčano stanje Srba gotovo u svakom mestu u Kninskoj Krajini, od Dalmacije, Like, Banije, Korduna, do Zapadne Slavonije i Slavonije. Mislim da u tom pogledu ne bi trebalo da sumnjate. Oni koji znaju te probleme znaju i da sam se zalagao za njihovo rešavanje. Ljudi koji sede u vašim poslaničkim klupama znaju na koji način se zalažem za rešavanje tih problema. U tom smislu nema velike razlike po pitanju konstatovanja problema Srba u Hrvatskoj između mene i vas.
Međutim, ima razlike po pitanju načina njihovog rešavanja. Smatram da je za njihovo rešavanje neophodno da se sedne i da se razgovara sa legalnim predstavnicima Republike Hrvatske, međunarodne zajednice, odnosno međunarodnim organizacijama, sa svima. A, na taj način da ne razgovaramo te probleme nećemo da rešavamo, kao što ih nismo rešavali od 1995. godine, kada je postojala neka mogućnost da se o tome razgovara. Bili su drugi uslovi, bili su teži uslovi, a mi sada imamo bolje uslove da razgovaramo i da stavimo ta pitanja na dnevni red.
Smatram da bi po tom pitanju trebalo svi da imamo konstruktivan pristup, upravo da bismo pomogli ljudima koji žele da ostvare svoja prava; kada je u pitanju povratak, kada su u pitanju individualna prava i za one ljude koji žele da ostanu ovde da im pomognemo da se oni integrišu u Republiku Srbiju, da im stvorimo mogućnost da dobiju krov nad glavom, da asfaltiramo blatnjave puteve, kojih verovatno ima oko Pančeva i ovde oko Beograda i u Srbiji, da se svi borimo za to, na bilo kojoj razini na vlasti, da se rešavaju ta pitanja i da se pomogne da se ti ljudi zaposle i da imaju socijalno osiguranje, da se mogu lečiti. O tim stvarima da razgovaramo, a danas da ne otvaramo neka pitanja koja verovatno ne mogu da dovedu do rešavanja otvorenih pitanja, koja po svemu sudeći postoje, oko kojih se možemo lako složiti. Hvala. (Aplauz)

Iskorišćeno je vreme na raspolaganju ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe i minut i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Vreme koje je na raspolaganju Poslaničkoj grupi SRS je 10 minuta. Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Ovo je replika.

Ne, nije replika. Narodni poslaniče, da li hoćete da koristite vreme poslaničke grupe? (Da)

Ne znam da li je gospodin bio 1990, 1991, 1992, 1993, 1994. i 1995. godine u Kninskoj Krajini i da li je tamo učestvovao u odbrani svog naroda ili nije?! Ako je studirao u Beogradu i bio u to vreme ovamo – teško mogu ja odavde da znam šta se događalo na prostorima bivše Hrvatske, tj. na teritoriji Republike Srpske Krajine.
Ovo pitanje koje je kolega obrazlagao, ovo je jedno ništa, ovo su samo parole, ovo su samo fraze, ovo su lažna obećanja, ovo je samo bacanje prašine u oči izbeglicama! Voleo bih i bio bih zadovoljan i srećan da je kolega, pošto dobro poznaje prilike u Hrvatskoj i posebno probleme Srba, što nije do sada pokrenuo to pitanje da se reše problemi izbeglica i da oni ostvare određena prava na nepokretnostima u skladu sa Zakonom o svojinsko-pravnim odnosima. Hvala. (Aplauz)