Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 19. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Nikola Lazić, Donka Banović i Milan Dimitrijević.
Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Nikola Lazić.

Osvrnuo bih se na ono što je rekao prethodni kolega, gospodin Veselinović, da će se Vlada i DS zalagati za ubrzano rešavanje problema izbeglica.
Bojim se da smo svedoci sveukupnog teškog i lošeg stanja u društvu, kako u ekonomskoj, socijalnoj, tako i u svakoj drugoj sferi, tako da nisam siguran, ukoliko ova vlada nije u stanju da reši neke elementarne potrebe građana, da će na efikasan način uspeti da reši ubrzano i pitanje izbeglica.
Amandman koji je podnela Poslanička grupa DSS upravo se tiče segmenta integracije izbeglih u naše društvo. Poslanička grupa DSS razume zašto je Vlada dala ovakav odgovor na predloženi amandmana. Želeo bih da ukažem zašto je ovim amandmanom predviđeno umanjenje do 70% za otkup stambenih jedinica u kojima žive izbeglice.
Ministar koji je bio prisutan prilikom načelne rasprave rekao je da će otkupom ovih stanova, prema ovom predlogu zakona, kada on bude bio usvojen, biti prikupljeno u Fond oko 6 miliona evra, što je otprilike dovoljno za izgradnju oko 1.000 novih stambenih jedinica za izbeglice. Inače, ministar je sam koristio termin "otkup", kako predlaže Poslanička grupa DSS, a ne "kupovina" ili "kupoprodaja" kako stoji u Predlogu zakona.
Ključna ideja ovog amandmana jeste da se naglasi i podvuče crta solidarnosti među izbeglima, jer bi ta sredstva, kako amandman predviđa, u značajnoj meri povećala učešće u samom Fondu za izgradnju stambenih jedinica za izbegle.
Dakle, ovo bi, zajedno sa sredstvima iz budžeta Republike Srbije, kao i sredstvima iz međunarodnih donacija, pomoglo da se sa povećanim sredstvima efikasnije rešavaju pitanja stambenih zbrinjavanja za izbeglice, kojih, kao što smo i čuli danas, a i prema zvaničnim podacima, ima, negde, oko, 86 hiljada u Srbiji. Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Milica Vojić-Marković.

Gospođo predsedavajuća, koristila bih svoja četiri minuta koliko mislim da imam još kao ovlašćeni predstavnik.

Vreme ovlašćenog predstavnika je iskorišćeno, a poslaničkoj grupi je na raspolaganju 8,30 minuta.

Kada smo već priveli kraju ove amandmane i kada će se ubrzo završiti rasprava o ovom zakonu, rekla bih nekoliko stvari na kojima smo mi kao Poslanička grupa DSS insistirali i koje smo potencirali u svojim govorima. Prva, od tih stvari, jeste da je za nas iz DSS ovaj zakon samo prvi, doduše, veliki korak, ali zaista jedan od prvih koraka i očekujemo da iz ovog zakona treba da sledi još nekoliko zakona koji, pretpostavljam, neće biti u koliziji, a koji treba da omoguće potrebnu integraciju Srbima koji su izbegli sa prostora bivše Jugoslavije i koji, praktično, 20 godina ne mogu da ostvare svoje pravo na normalan život.
Druga stvar, koja je bila vrlo važna da se istakne i koju su poslanici DSS u svojim govorima više puta isticali, jeste da mi insistiramo da se ovaj problem izbeglica rešava na trilateralni način, odnosno da svi akteri budu uključeni u donošenje zajedničkih stavova i smatramo da treba potencirati da se oslanjamo u tom pristupu na dostignuća Sarajevske ministarske deklaracije. Mislim da to treba potencirati svaki put kada se nađete na nekim zajedničkim sastancima i vrlo je važno zadržati taj stav kao jedan od prvih i primarnih stavova.
Treća stvar, koju DSS ističe, jeste da pitanje izbeglištva nije humanitarno pitanje i da to pitanje predstavlja političko pitanje par ekselans, pre svega za zemlju Srbiju, koja je u jednom momentu imala milion izbeglica na svojoj teritoriji, a opustošena i osiromašena zaista se borila da opstane i kao zemlja i da tim ljudima sačuva bar goli život ako nije mogla da im sačuva dostojanstvo.
Evropa poznaje pojam ljudskih prava, ona ima vrlo visoke standarde ljudskih prava, Srbija i te kako radi na razvoju ljudskih prava. Dakle, imamo puno pravo kao zemlja da insistiramo da i Srbi koji žive u regionu, a koji su, pre svega, građani Hrvatske, moraju da imaju ljudska prava i da sva njihova ljudska prava budu ispoštovana, kao i u bilo kojoj drugoj evropskoj zemlji. To je ono što je bitno i što moramo insistirati svaki put.
Ono što je isto toliko važno, i ne treba ga zaboraviti, jeste pravo na povratak, pravo koje traje zauvek. Ne može se oročavati na godinu- dve ili na neki drugi period. Zapravo, Hrvatska se ponaša ovog momenta kao da je to pitanje za nju završeno. Ona je rekla – ko se vratio, dobro došao, ko se nije vratio, ne razgovaramo o njemu nego o ovima koji su se vratili. Dakle, pravo na povratak je osnovno ljudsko pravo, može da traje zauvek. Svako ima pravo da se odluči kada će se vratiti, da li će se vratiti i gde će se vratiti. To je ono što Hrvatska mora da ispoštuje i zbog toga Vlada Srbije mora da vodi računa o tome u svim vrstama pregovora, razgovora i sastanaka. Ljudi imaju pravo na povratak kada god oni žele da se vrate i imaju pravo da se vrate ili u mesto iz koga su otišli ili u neko drugo mesto, ali to je njihovo pravo i njihova odluka da sami kažu gde žele da se vrate.
To su neke stvari na kojima mislim da treba insistirati. DSS na tome insistira i mislim da to Vlada Srbije, u svakom slučaju, u interesu izbeglica, mora da ispoštuje. Hvala.

Iskorišćeno je četiri minuta od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 20. amandman je podnela narodna poslanica Marina Toman. Reč ima Marina Toman.

Interesuje me koliko nam je vremena ostalo?

Pet minuta i 30 sekundi.

Dame i gospodo, amandmanom predlažemo da se izbeglim licima omogući, pored zakupa na određeno vreme, zaključivanje ugovora o otkupu nepokretnosti pod uslovima koje određuje Zakon. Možemo da kažemo da amandman na neki način izjednačava sve izbeglice, odnosno poništava taj neravnopravan položaj u koji su neki stavljeni. Naime, nekim izbegličkim porodicama koje koriste nepokretnost u državnoj svojini koja je pribavljena donatorskim programom, voljom donatora ostavljena je mogućnost da ih pod određenim uslovima prenesu u svojinu. Obaveza prenosa prava regulisana je sporazumom, odnosno ugovorom između donatora, komesarijata i opština na čijoj teritoriji su izgrađeni stanovi.
Naš stav je da se ovo pravo omogući svim izbeglicama. Prema tome, svi treba da imaju istu mogućnost, dakle, i da sklope ugovor o zakupu i da sklope ugovor o otkupu nepokretnosti. Da ovi ljudi imaju drugu mogućnost, oni bi sigurno problem stambenog zbrinjavanja rešili na neki drugi način.
Ako se Vlada već opredelila da se, pored povratka, kako stoji u obrazloženju, zalaže za integraciju izbeglica kao trajnog rešavanja njihovog pitanja, onda bi zaista trebalo da prihvatite naš amandman, jer moramo da sprečimo bilo kakvu vrstu diskriminacije, odnosno moramo da sprečimo stavljanje u neravnopravan položaj jednih izbeglica u odnosu na druge. Mogli smo čuti da je u pitanju vrlo mali broj ljudi. Međutim, pitanje je – zar ne treba i taj mali broj ljudi da ima jednak položaj u odnosu na druge?
Da zaključim, stav SRS jeste da diskriminacije ne sme biti i da se mnogo više napora mora uložiti, kako u povratak tako i u integraciju izbeglih lica. (Aplauz)