Naravno.

Više ne znam ko sam ja – ja ili Škrbić.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu nadoknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije Vlada navodno radi u interesu građana, čime se proširuje krug javnih preduzeća, privrednih društava sa većinskim učešćem državnog kapitala, iz čijeg obima akcija će građani dobiti besplatne akcije.
Da bi se sve ovo uspešno sprovelo u ime i za račun građana osniva se taj famozni Akcionarski fond, što je nesumnjivo nova institucija, jer je i sama Vlada kao predlagač u obrazloženju kaže – ovaj fond je institucija "sui generis". To nije klasični investicioni fond u smislu zakona kojim se uređuju investicioni fondovi.
Njegova delatnost ne odgovara delatnostima investicionih fondova. On se osniva da bi prodao akcije iz Privatizacionog registra i akcije iz portfelja Akcijskog fonda, a zatim od sredstava tih akcija drugih javnih preduzeća navedenih u zakonu, obezbedio sredstva da bi mogao da izda akcije tog fonda građanima.
Praktično svi članovi ovog zakona od 1. do 28. su maestralna predstava za nastanak tvorevine u pravnom sistemu za koji se uopšte ne zna šta je. Njen status neodređenosti, međutim, ne odgovara ogromnoj imovini i sredstvima koja joj se daju, čak i bez jasnih kriterijuma u slučajevima imovine preduzeća koja još nisu privatizovana.
Znači, kolika je imovina fonda ostaće nejasno, a buduća imovina koja će ući u fond u slučaju neprivatizovanih preduzeća podložna je privatnim i tajnim aranžmanima onih koji budu u poziciji da o tome odlučuju. Nov organ za novu instituciju čini savet, čine ga predsednik i četiri člana, koje Vladi predlaže ko bi drugi, nego gospodin Minhauzen Dinkić.

Gospodin Milan Škrbić ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, vidite i sami, ova dosadašnja rasprava pokazala je jasno da s jedne strane imamo pojedina udruženja, agencije, čak i brokere i savetnike malih akcionara, kako podržavaju ovakve predloge resornog ministra i Vlade, i tačno se vidi ko kojoj partiji pripada.
S druge strane, imamo takođe stručnjake koje ovi malopre pomenuti ne priznaju, a to su takođe ekonomski stručnjaci, berzanski stručnjaci i mnogi ljudi koji su dugo godina u materiji i koji ne razmišljaju ovako kako to razmišlja Vlada i resorno ministarstvo u predlogu ovog zakona.
U januaru, februaru, martu, govorilo se takođe o ovom zakonu pre nego što je došao do Vlade i govorilo se o podeli besplatnih akcija, čak preduzeća koje unapred nije prodato, niti se zna kakva je vrednost, što apsolutno nije dobro i nije naišlo na podršku ekonomskih i berzanskih stručnjaka.
Ne slažu se u oceni da će podela akcija javnih preduzeća pre njihove privatizacije oživeti tržište kapitala u Srbiji, a onda imamo i sledeće – da dok jedni smatraju da će se, kada građani počnu da trguju na berzi, iskristalisati prava tržišna cena i da će strani i institucionalni investitori pokazati interes, drugi tvrde da tražnje neće biti jer neće biti poznato ko je vlasnik većinskog paketa u tim javnim preduzećima. Ti drugi, to smo mi iz SRS, koji apsolutno stojimo iza ove tvrdnje i ne možemo se složiti sa ovim konceptom.
Ovde se predlaže, naravno, i ukoliko bi se usvojio ovaj predlog izmena Zakona o podeli besplatnih akcija javnih preduzeća, po mišljenju i Saveta za korupciju i mnogih drugih stručnjaka, da će doći do porasta korupcije u zemlji.
Ako to kažu članovi Saveta za borbu protiv korupcije, da bi usvajanjem ovog zakona došlo do značajnih posledica i, ako oni dodaju, a i mi se tome priključujemo, mi iz SRS, to je naš stav i naše mišljenje, privatizacija u Srbiji ne bi nikada ni bila završena, niti bi bilo moguće završiti je.
To je direktno suprotno načelima Zakona o privatizaciji, donetom 2001. godine, u kojoj je ista ova garnitura bila na vlasti, a koji se odnose na brzu i pravičnu privatizaciju u kojoj će imati svi svoj deo i svoju udeo.
Tvrdimo da je novoformirani akcionarski fond, čije je osnivanje predloženo, u stvari jedan hibrid koji ima elemente investicionog fonda, akcionarskog društva i državnog organa, ali nije ni jedno od pomenutog. Onda se nameće pitanje – šta je onda, ako nije?
Čini nam se da će akcionarski fond raspolagati akcijama koje su trenutno u portfelju Akcijskog fonda, akcijama koje se nalaze u Privatizacionom registru i 15% kapitala od budućih privatizacija. Stručnjaci upozoravaju da nema nikakvog vremenskog limita, o kome niko danas nije pričao, kada moraju da se prodaju sve te akcije, već može neograničeno da se vrti, kupuje, prodaje, i kako mnogi kažu, i nadodaje.
S druge strane, država mora i može da poveća taj portfelj akcija akcionarskog fonda, da dodaje neka javna preduzeća, a da se ta sredstva nikada ne privatizuju. To je apsolutno suprotno izmenama prethodnog Zakona o privatizaciji, a pogotovo onog iz 2001. godine, jer privatizacija ne može da ide unedogled i ne može da bude transparentna.
Napomenuću, a kasnije ću, pošto imam još jedan amandman, nastaviti, da nijedna zemlja koja prolazi kroz tranziciju nije 20 godina u tranziciji, a mi jednostavno i građani Srbije ne znamo kada će se tranzicija u ovoj državi završiti, upravo sa ovim raznim izmenama, dopunama i prilagođavanjima zakona nekim partijskim čelnicima. Za sada toliko.

Na član 11. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodna poslanica Aleksandra Janković i Zoran Krasić. Gospođo Janković, izvolite.

Predlog zakona kojim je predviđeno da građani Republike Srbije imaju pravo na jednak broj akcija akcionarskog fonda, koji se prenose građanima Republike Srbije, pri čemu su to obične akcije iste nominalne vrednosti, koje glase na ime i imaju pravo glasa, ali to pravo glasa ostvaruje Republika Srbija, preko Agencije za privatizaciju, opet suprotan je članu 208. Zakona o privrednim društvima.
Naime, članom 208. Zakona o privrednim društvima propisano je da svaka obična akcija akcionarskog društva daje akcionaru ista prava u skladu sa ovim zakonom, i to:) pravo učešća u radu skupštine društva, pravo glasa u skupštini društva, tako da jedna akcija uvek daje pravo na jedan glas, zatim pravo pristupa pravnim aktima i drugim dokumentima i informacijama društva, pravo na isplatu dividendi, pravo učešća u raspodeli likvidacionog viška po likvidaciji društva nakon isplate poveriocima, pravo prečeg sticanja akcija iz novih emisija i pravo raspolaganja akcijama.
Ne mogu se pod velom lex specialis zakona derogirati odredbe Zakona o privrednim društvima. Ova norma predstavlja narušavanje privatne svojine, koja je Ustavom zagarantovana, iz razloga što se građanima Republike Srbije dele obične akcije akcionarskog fonda sa pravom glasa, a da im se pri tom oduzima pravo glasa, tako što se pravo glasa prenosi na Republiku Srbiju, a Republika dalje na Agenciju za privatizaciju.
U istoriji akcionarstva ovo je presedan, da akcionar, vlasnik akcije jednog akcionarskog društva, poseduje akcije sa pravom glasa, a da pri tom njegovo pravo upravljanja ostvaruje država, Republika Srbija preko drugog državnog organa, tj. Agencije za privatizaciju.

Gospodin Zoran Krasić ima reč, izvolite.

Ova ideja oko akcionarskog fonda je suprotna svemu što postoji u pravnom poretku Republike Srbije, a postaće, nažalost, legalna ukoliko 126 poslanika izglasa ovaj zakon o izmenama i dopunama ovog zakona.
No, vratimo se članu 11. Moram, evo, teška srca da pohvalim Vladu. Dali su stvarno kvalitetno mišljenje. Odgovorili su na amandman, da ukoliko bi se prihvatio ovaj amandman, obesmislio bi se ceo zakon. Tako je. Zato smo i napisali amandman, da bi pokazali koliko je besmislen ovaj zakon. Upravo to. Hvalim te bože, jedanput da pogodite. Znači, tačno je.
Sada građani da shvate zašto mi želimo da obesmislimo ovaj zakon. Vrlo prosto i jednostavno. Ako u jedan nedefinisani i u suprotnosti sa pravnim poretkom, nešto što se zove akcionarski fond, ubacite ove besplatne akcije, a za koje niko ne zna koliko vrede, onda građani da znate, ući će 15% ukupnog broja akcija JP "EPS", koliko će to da bude ne znamo; da li će da obezvrede privredu, ne bi nas iznenadilo, tako su uvek radili kada je nešto u privatizaciji; zatim, 15% ukupnog broja akcija JP Aerodrom "Nikola Tesla", i to mogu da obezvrede, 15% akcija koje pripadaju Republici Srbiji u "Telekomu Srbija", i tu mogu da obezvrede.
Bio je, doduše, amandman PUPS-a da se u ovaj koš ubace još i JAT ervejz i "Galenika", to nisu prihvatili ovi, kažu – to je mala vrednost i ne vredi klati vola zbog dva kilograma džigerice. To ide u onu tzv. insajdersku privatizaciju.
Pre nekoliko dana čujemo da JAT neće više biti ovakav, gase JAT ervejz. Otvaraju nešto drugo. Po čijoj želji? Po nalogu stranog strateškog partnera. Ko je? Videćemo.
Ko vodi vlast u ovoj zemlji? Stranci. Čije interese oni zadovoljavaju? Stranaca. Šta će ovo da se deli besplatno građanima? Ništa. Ništa građani neće da dobiju. Dobiće šarenu lažu, kao što je dobila ova vlada šarenu lažu.
Godinama je bilo iz EU: morate da uradite, to, to, to, a šta vi nudite? Kaže – evropsku perspektivu, evropsku budućnost. Šta je to? Niko živi ne zna. U očekivanju evropske perspektive i evropske budućnosti, tamo negde 2050. godine, šta će biti s narodom? Šta će biti s ljudima?
Šta će biti sa radnim mestima? Šta će biti sa imovinom ove države? Šta će biti sa onim što je prednost ove države? Sve ima da rasture. I ko je posle kriv? Ma neće oni biti krivi, nego svi oni koji saučestvuju s njima, koji prihvataju i pristaju na ovu priču.
Dosta je više te priče 10 godina. Deset godina se samo daje neka iluzija. Medijska dokolica, nema rada, nema porodice, nema tradicije, gledajte televiziju, igrajte nagradne igre i uživajte. Kada se okrenete – pustoš. Šta će da kažu ovi što kreiraju to – narod je prihvatio to.
Da vas samo podsetim u vreme Jeljcina, onog čuvenog Čubajsa itd, u Rusiji su radili tu tzv. besplatnu vaučersku privatizaciju, nešto se muvao tamo i Đelić u to vreme. Šta se desilo? Dobili ljudi papire. Za gajbu piva svako je prodao svoje papire i mafija uzela privredu, dobar deo. Prevaranti.
Ovde kod nas to ide malo kobajagi nešto drugačije, evropski umiveno, niko ne priča o KiM, niko ne priča o organizovanom kriminalu. To je sada samo vest na televiziji, u novinama, država se bori, a organizovani kriminal u porama društva. Gde god se okrenete.
Šta će biti od ovih akcija? Šta sutra ćemo da se iznenadimo ako vlasnik ovih akcija bude neki navodno Darko Šarić. Da li on uopšte postoji? Ili neko drugi? Zato mi na vreme upozoravamo i hvalimo Vladu što je napokon shvatila da smo podneli amandman da obesmislimo zakon, da ga obesmislimo.
Vaša ekspertska grupa je pre desetak godina napisala da vrednost društvenog kapitala koji treba da se privatizuje je 35 milijardi. Kada se uzmu svi efekti privatizacije ne dođe se ni do tri i po, 10% i kako koji tender ili neka aukcija padne svaka sledeća pada vrednost početna cena je niža, niža, niža.
Sada se dosetili da mole tajkune koji su upropastili srpsku privredu da uđu u proces restrukturiranja posrnulih preduzeća koja ne postoje. Dokle više mi da gutamo to? Dokle: 126, mogu da radim šta god hoću. Jak vam je kriterijum.
Sve ovo pričamo zbog naroda, zbog naroda da shvate u kakvoj se situaciji nalaze i oni, i njihova deca, i njihovi unuci i njihovo potomstvo buduće, da sutra kada se okrenu i oko sebe vide pustoš, da svako shvati da je na neki način pristao. Kako pristao? Ono što sam malopre pričao, dokle ima za njega, ima i za nas.
Nisam završio onu priču, ispostavilo se na kraju da ne postoji ni ta firma više, niti da postoje ti ljudi. Pamet u glavu.

Na član 12. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Janković, koja želi reč. Izvolite.

Predlog zakona kojim je propisano da se akcije akcionarskog fonda uključuju na tržište hartija od vrednosti u skladu sa odredbama Zakona o tržištu hartija od vrednosti u suprotnosti je i sa članom 194. stav 4. Zakona o privrednim društvima, kojima je propisano da zatvoreno akcionarsko društvo ne može vršiti upis akcija javnom ponudom ili na drugi način nuditi svoje akcije javnim putem.
Ova norma je u suprotnosti sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti jer se taj zakon odnosi samo na javna društva, a javnim društvom se u smislu ovog zakona smatra pravno lice koje je kao izdavalac hartije od vrednosti uspešno izvršilo najmanje jednu primarnu javnu ponudu tih akcija od vrednosti i koje je dobilo dozvolu od Komisije za hartije od vrednosti za izdavanje, odnosno uključivanje tih hartija na organizovano tržište.
Zatvorena akcionarska društva su nejavna društva i akcijama tih društava može se trgovati samo u skladu sa odredbama Zakona o privrednim društvima, a ne u skladu sa odredbama Zakona o tržištu hartija od vrednosti.