Na član 15. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.

Na član 16. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Janković.

Predlogom zakona o besplatnoj podeli akcija propisano je da Agencija za privatizaciju upravlja Akcionarskim fondom, koji ima sve odlike društva za upravljanje, u skladu sa odredbama Zakona o investicionim fondovima, pri čemu se odredbe ovog zakona ne primenjuju na Agenciju za privatizaciju. Evo nekoliko primera za ovu tvrdnju.
Društvo za upravljanje se osniva kao zatvoreno akcionarsko društvo i na društva za upravljanje se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva. Agencija za privatizaciju je državna institucija koja posluje prema propisima o javnim agencijama i nema formu zatvorenog akcionarskog društva, u skladu sa Zakonom o privrednim društvima.
Odredbom člana 7. Zakona o investicionim fondovima propisano je – da novčani deo osnovnog kapitala društva za upravljanje, prilikom osnivanja, iznosi najmanje 200.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan uplate.
Stavom 3. člana 7. Zakona propisano je – da je društvo za upravljanje dužno da u svom poslovanju obezbedi da novčani deo osnovnog kapitala društva bude uvek u visini koja nije manja od dinarske protivvrednosti od 200.000 evra, što navedenim predlogom zakona o besplatnoj podeli akcija nije predviđeno.
Društvo za upravljanje organizuje, upravlja otvorenim fondom, osniva i upravlja zatvorenim fondom i upravlja privatnim fondom. Društvo za upravljanje ne može obavljati drugu delatnost, osim ovih delatnosti.
Agencija za privatizaciju, osim predviđenih poslova upravljanja Akcionarskim fondom, ima i druge nadležnosti i ovlašćenja prema propisima o privatizaciji, kao što su – promocije, iniciranje i sprovođenje privatizacije društvenog, državnog kapitala, vrši kontrolu kupoprodajnih ugovora, obavlja poslove stečajnog i likvidacionog upravnika, vrši prodaju nepokretnosti u ime i za račun trećih lica – što je u suprotnosti sa napred navedenom odredbom Zakona o investicionim fondovima.

Na član 16. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 17. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Janković, koja želi reč. Izvolite.

Komisija za hartije od vrednosti, u skladu sa odredbama Zakona o investicionim fondovima, izdaje dozvolu za rad i vodi registar društava za upravljanje, što navedenim predlogom zakona o besplatnoj podeli akcija nije predviđeno.                Odredbom člana 12. Zakona o investicionim fondovima propisano je da se na organe društva za upravljanje primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva.
Stavom 3. člana 12. propisano je da direktor i član uprave društva ne može biti lice koje je, između ostalog, funkcioner, postavljeno odnosno imenovano lice ili državni službenik.
Stavom 4. člana 12. propisano je da direktor i članovi uprave društva za upravljanje moraju imati visoku školsku spremu, s tim da direktor i najmanje polovina članova uprave moraju imati najmanje tri godine radnog iskustva stečenog u obavljanju poslova u vezi sa hartijama od vrednosti u zemlji ili u inostranstvu, što navedenim Predlogom zakona o besplatnoj podeli akcija opet nije predviđeno.
Odredbom člana 13. Zakona o investicionim fondovima propisano je da Komisija za hartije od vrednosti daje saglasnost na izbor predloženih članova uprave i direktora društva za upravljanje, što navedenim Predlogom zakona o besplatnoj podeli akcija nije predviđeno.

Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Milan Škrbić. Da li se neko javlja za reč? (Ne)

Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Da li se neko javlja za reč? (Ne)

Na član 18. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Aleksandra Janković i Vladan Jeremić. Da li se neko želi reč? Da, gospođa Janković.

Koleginica Jorgovanka Tabaković već je govorila praktično o sukobu interesa. Jer, predloženim zakonom o besplatnoj podeli akcija je propisano da akcionarski fond ima formu zatvorenog akcionarskog društva koji nema zaposlene i organe upravljanja, a poslove upravljanja akcionarskim fondom obavlja Agencija za privatizaciju, što je u suprotnosti sa odredbama Zakona o privrednim društvima, ali i odredbama Zakona o investicionim fondovima.
Naime, odredbama Zakona o privrednim društvima je propisano da su organi zatvorenog akcionarskog društva skupština, kao organ vlasnika, upravni odbor ili direktor društva, kao organ upravljanja društvom.
Predloženim zakonom o besplatnoj podeli akcija nije predviđeno postojanje skupštine društva kao organa vlasnika, a akcionari, vlasnici akcija akcionarskog fonda, kojih je četiri miliona i 800 hiljada građana Republike Srbije, nemaju pravo glasa i pravo uvida u poslovanje i rad akcionarskog fonda.
To pravo umesto njih ostvaruje Republika Srbija preko Agencije za privatizaciju, koja je ujedno i društvo za upravljanje akcionarskim fondom i koja vrši prodaju akcija akcionarskog fonda.
Čak i nekom ko zaista nije edukovan u oblasti ekonomije, kao što nisam ja, jeste jasno da je reč o sukobu interesa.

Na član 19. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Janković. Izvolite.

Generalno Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju i Predlogom izmena i dopuna Zakona o besplatnoj podeli akcija ne mogu se menjati odredbe Zakona o privatizaciji kao osnovnog zakona koji reguliše materiju privatizacije, tako da se predloženim zakonima narušavaju načelo ustavnosti i zakonitosti, čime se zapravo urušava pravni sistem države, kao i institucionalno delovanje tržišta kapitala koje je predloženim zakonima u potpunosti marginalizovano.
Ono što vam na kraju prosto moram otkriti kao tajnu, definitivno nisam stručnjak za ekonomiju, ali sam materijal koji sam izlagala dobila od grupe građana koja će znati da svoja narušena prava ostvari pred domaćim ili međunarodnim sudovima.
Iako nisam stručnjak za ekonomiju, ja sam psiholog, te stoga mogu da se složim sa tvrdnjom mog kolege dr Žarka Koraća, koju je izrekao u jednoj TV emisiji, da je u Skupštini atmosfera izuzetno napeta gotovo uvek kada se pojavi ministar Dinkić. Sada to nije slučaj.
Da nije reč samo o napetosti poslanika kao narodnih predstavnika, već zapravo o animozitetu naroda, lako se može utvrditi samo jednim pritiskom na taster pretrage na "Guglu". Evo šta se pojavljuje kad ukucate – Dinkić i potražite običnu, a ne naprednu pretragu: "Dinkiću care, naduvaj nam"..., ovo ne bi smelo dalje… "Dinkić akcije, Dinkić ministar, Dinkić lopov, Dinkić kredit, Dinkić 1700, Dinkiću care, preoravanje Stare planine za sitne pare".
"Kurir" i "Glas javnosti" su u julu 2009. godine pokrenuli akciju – naplatite akcije koje je obećao Dinkić. On tada nije sankcionisan, ali "Kurir" jeste. Sada pošto čak ni Mlađa ne može sve, na "Fejsbuku" postoji grupa koja se zove – Dinkiću, dođeš nam još 980 evra, a broji 70.000 članova.

Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Milisav Petronijević. Izvolite, gospodine Petronijeviću.

Poštovana predsednice, uvažena gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 19. Predloga zakona, sa ciljem da ukažem na jednu nepravdu koja se provlači još od donošenja Zakona 2007. godine.
Naime, svojim predlogom tražio sam da se ta nepravda ispravi. O čemu se radi? Zakonom o pravu na besplatne akcije, koji je donet 2007. godine, predviđeno je bilo da pravo na akcije bez naknade imaju građani koji nisu iskoristili pravo na akcije po Zakonu o svojinskoj transformaciji na bilo koji način, koji nisu na bilo koji način iskoristili pravo.
Oni koji su po Zakonu o privatizaciji 2001. godine makar i delimično iskoristili pravo na besplatne akcije, imali su pravo na onaj ostatak. U čemu je nepravda? Onaj ko nije iskoristio akcije u celosti po Zakonu o svojinskoj transformaciji nije imao pravo na besplatne akcije, a onaj koji nije iskoristio u celosti pravo po Zakonu o privatizaciji je imao. Tada smo upozoravali i ukazivali tadašnjoj Vladi da je to nepravda, i da je to diskriminacija i da je to neprihvatljivo jer dovodi ljude u nejednak položaj.
Moj pokušaj da kroz ovaj amandman, koristiću vreme poslaničke grupe, ispravim, na njega je Vlada odgovorila vrlo argumentovano, moram da kažem, prihvatam obrazloženje Vlade - nije moguće to sada učiniti, to prevodim, iz razloga što je postupak kontrole ispunjenosti uslova za sticanje besplatnih akcija u skladu sa Zakonom o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije završen, a uz primenu uslova iz navedenog člana i da bi se sada, kada bi se prihvatio ovaj amandman, svakako građani doveli u neravnopravan položaj jer bi podrazumevalo i neke revizije i sve ostalo.
Potpuno se slažem da je u ovom trenutku to sada stvarno nešto što ne može da se ispravi. Želim još jednom da ukažem, nažalost, nepravda na koju smo ukazivali i 2007. godine, i dalje je ostala prisutna.
Ali, koristiću ovo obrazloženje, smišljeno obrazloženje Vlade da to sada nije moguće jer bi bio veliki karambol, uslovno da kažem, revizije, da bi se na taj način doveli u neravnopravan položaj svi oni naredni koji bi to radili, koristeći to obrazloženje želim da izrazim žaljenje što nije razmatran i nije usvojen amandman gospodina Mome Čolakovića.
Koliko se sećam, on je odbačen kao neblagovremen. Nažalost, ni Odbor nije iskoristio svoje pravo da ga predloži kao odbor. O čemu se radi? Radi se o tome da su opet u osnovnom zakonu pravo na besplatne akcije imali građani, pa je nabrojano šest preduzeća: NIS, EPS, "Telekom", JAT, "Gelenika", Aerodrom "Beograd".
Smatram da je potpuno neosnovano što su iz ovog predloga zakona izbačeni i JAT i "Galenika". Nema nikakvih razloga, to je nešto što je građanima već ponuđeno u osnovnom zakonu 2007. godine. Razmišljao sam da pozovem Vladu da još jednom razmisli o tome.
Inače, taj amandman je tražio da se podnese Savez samostalnih sindikata Srbije i oni su potpuno u pravu, smatrajući, kada se traži da se podnese taj amandman, da nema nikakvog osnova da se te dve firme isključe, da tako kažem, iz ovog zakona, odnosno da se i na njih ne odnosi onih 15% akcija koje bi se delile besplatno građanima koji su stekli ta prava.
Naravno, znam i svestan sam da je kriza učinila svoje, da akcije padaju, vrednost pada, ali to treba da nam bude, po našem mišljenju, i motiv da ne prodajemo brzopleto, pa ni "Galeniku".
Mislim da je "Galenika" jedna firma, pogotovu sada koja je pri završetku investicionog jednog projekta, koja će višestruko uvećati svoje vrednosti, a bio bih veoma zadovoljan ako bi se država opredelila da, kao ozbiljna država, ima jednu ozbiljnu farmaceutsku kuću u većinskom vlasništvu, iz mnogo razloga.
Da sada dalje ne objašnjavam o tome, mislim da je šteta što ovaj amandman Sindikata nije usvojen, jer ne remeti koncept čitavog zakona, ne dovodi u pitanje sve to, a može da dovede kod građana u sumnju zbog čega se nešto što je već stečeno, da tako kažem pravo, ne nalazi po novom.
Zato, podržavajući Vladu u obrazloženju neprihvatanjem mog amandmana, smatram da upravo to obrazloženje daje još veće obrazloženje da je trebalo prihvatiti amandman Sindikata kada su u pitanju ove dve firme, da i pravo na besplatne akcije te dve firme ostane, kao što je to bilo u zakonu.
Zaključiću, podržavam obrazloženje Vlade na moj amandman. Još jednom koristim priliku da je nepravda učinjena prošli put kada je zakon donošen i pored našeg zalaganja tada da se to ispravi, znam i svestan sam da sada ispravka ta nije moguća, ali vas još jednom pozivam, razmislite još jednom o amandmanu Sindikata da se ove dve firme vrate, kako bih rekao, u zakon koji je važio do sada, osim ako ne bude orijentacija da "Galenika" ostane u većinskom vlasništvu, što tek najviše pozdravljam. Hvala lepo.