Gospođa Judita Popović, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se u smislu člana 101. Poslovnika.
Zrenjanin je spomenut samo kao jedan primer na koji način se u Srbiji rešava pitanje ravnomernog regionalnog razvoja. Normalno, Zrenjanin kao grad ne može biti mrtav grad sve dotle dok ima svoje ljude koji su i te kako živi.
Međutim, kada uporedimo status Zrenjanina kao industrijskog centra, a bio je drugi po veličini, po značaju u SFRJ, a sada je na 23. mestu po svojoj ekonomskoj snazi, onda možemo konstatovati da je Zrenjanin u odnosu na svoju ekonomsku snagu sada i te kako umrtvljen grad.
Nažalost, ne možemo to reći i za druge gradove, odnosno druge regione u Srbiji zato što, i to sam napomenula kao primer i kao paradigmu u Srbiji, da ukoliko određeni grad ili region ima svog značajnog političara ili nekog ko ima određeni politički upliv na postojeću vlast, u tom slučaju taj grad će dobiti određeni podsticaj i taj grad će se razvijati, taj region će se razvijati.
To ne valja u Srbiji. Na taj način ne može da se promeni sadašnja situacija u pogledu razvijenih i nerazvijenih regiona. U tom kontekstu je spomenut Zrenjanin i u tom kontekstu možemo da spominjemo sve regione u Srbiji.
U Srbiji u proteklih više desetina godina imali smo situacije da je čas jednom jedan grad, jedan region razvijeniji od drugih, čas drugi grad, drugi region.
Međutim, to se nikada nije rešavalo na neki sistematski način, neki način koji će zaista do kraja razrešiti situaciju nerazvijenih područja.
Sada opet ulazimo u novu bitku za to da smanjimo te razlike između razvijenih i nerazvijenih regiona, ali očigledno da i dalje nemamo te planove i te programe koji su potrebni da se rezultati postignu.
Iz tog razloga, LDP podržava svaki oblik podsticaja, svaki način iskorišćavanja potencijala svih regiona, bili oni razvijeni ili nerazvijeni. Dakle, bitno je da se cela država razvija, a oni koji su razvijeni njih ne treba ograničavati, a one koji su manje razvijeni treba samo podsticati.

Na član 24. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Gospođa Tabaković ima reč.

Iskoristiću samo dva minuta da kažem da je član 24. ovih izmena i dopuna potpuno nov i da smo mi tražili da se briše stav 1. gde fond prenosi akcije, odnosno, udele iz portfelja Akcijskog fonda, sada ono što je značajno i zbog čega tražimo brisanje, osim akcija i udela koji su Akcijskom fondu preneti po osnovu raskinutih ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Gospodine Cvetkoviću, kao direktor Agencije, vi ćete morati sada pred javnošću da priznate da je očiglednost namere, koja je bila prevarna, ovim zakonom bila prikazana onog trenutka kada ste naglo počeli da raskidate ugovore.
Koliko je radnika ležalo na pruzi? Neki sekli prste, neki protestovali na kiši, nevremenu, ne spavali, podnosili dokaze da ste vi kao nadležna, kada kažem – vi, u trenutku od kada ste vi direktor agencije, ali i pre vas, mnogo je veća odgovornost na gospođi Vesni Džinić, podnosili vam raznovrsne dokaze da treba raskinuti ugovore, a vi ste im kao Vlada, i vi kao čovek i ona kao direktor juče, odlagali rokove, davali razne druge pogodnosti, čak u nekim slučajevima i menjali odredbe osnovnog ugovora, po kojima su im smanjivani nivoi garancija za poštovanje potpisanih ugovora.
Da bi u trenutku kada ste osmislili ovaj zakon ovako, ne u interesu građana, nego u interesu onih koji će sa ovim poslovati i koji će biti navodni darodavci, odjednom krenuli da poštujete zakon, čak ste to negde i javno rekli – od sada ćemo poštovati zakon i raskidati ugovore sa svima onima koji ne poštuju rokove.
Da li građani Srbije to zaslužuju? Da li priča o akcionarima, o pravima manjinskih akcionara zaista može da bude promovisana na ovaj način? Da se godinama nekim ljudi, koji su sumnjivim novcem došli do ogromnog kapitala, zemljišta, poslova, gleda kroz prste, a da sada kada vam treba iz političkih razloga jedan ovakav zakon, vi sebi ostavljate pravo da čak i u prelaznim i završnim odredbama na poseban način raspolažete ovom vrstom kapitala?
Mislim da ovo, kao i sve ostalo unapred, vam nimalo ne ide u prilog, ni u odnosu prema opštem interesu, ni prema građanima, a glasačima posebno.

Na član 25. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Aleksandra Janković i Dragan Stevanović. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 26. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Aleksandra Janković i Milorad Buha. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 26. amandman je podnela narodni poslanik Olena Papuga. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 27. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Janković, koja ne želi reč?

Na član 27. amandman je podnela narodni poslanik Olena Papuga. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 27. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević, koja želi reč. Izvolite. Vaša poslanička grupa ima još osam minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, članom 27. Predloga zakona nalaže se osnivaču da obezbedi da javna preduzeća EPS, Aerodrom "Nikola Tesla" i već privatizovano akcionarsko društvo NIS promene pravnu formu i svoj osnovni kapital iskažu u akcijama. Predviđen je rok u kojem je osnivač dužan da obezbedi uslove za promenu pravne forme.
Amandman koji sam podnela u ime SRS odnosi se na promenu roka za promenu pravne forme Javnog preduzeća Aerodrom "Nikola Tesla". Nešto se stiče utisak da se Vladi mnogo žuri da proda, ili ako je prikladniji izraz, privatizuje ova javna preduzeća.
Povodom privatizacije javnih preduzeća koje sam pomenula, pročitaću šta je navedeno u obrazloženju za donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravu na besplatne akcije koje građani ostvaruju u postupku privatizacije. Kolege narodni poslanici su već govorili o tome, ali dobro je i vredi čuti opet.
U međuvremenu, od stupanja na snagu Zakona o pravu na besplatne akcije koje građani ostvaruju u postupku privatizacije do danas, došlo je do značajne izmene u društveno-ekonomskim odnosima prouzrokovane svetskom ekonomskom krizom, čije su posledice bile neminovne i za nacionalno ekonomsko stanje.
Naime, pomanjkanje strateških investitora zainteresovanih za ulaganje u Srbiju dovodi i do pada cena koja bi se dobila prodajom javnih preduzeća navedenih u zakonu, iz čije prodaje je trebalo da se obezbedi novčana naknada, kao i akcije koje bi se bez naknade prenele građanima. U tom smislu, nisu mogli biti poštovani rokovi iz zakona, kao ni prvobitni zakonodavni koncept.
Ovde se otvoreno kaže da pomanjkanje strateških investitora zainteresovanih za ulaganje u Srbiju dovodi i do pada cena, koja bi se dobila prodajom javnih preduzeća.
Odlučili ste se i za prodaju "Telekoma", najprofitabilnije srpske firme. Imali smo prilike da od ministra za telekomunikacije i informatičko društvo čujemo da je glavni deo svetske krize prošao. Sektor telekomunikacija nije toliko stradao, čak ima i određen rast. Očekuje se dalji oporavak, tako da sa te stane gledano ova godina nije loša za prodaju "Telekoma".
Ove kontradiktornosti teško da će neko razumeti. Takođe je i premijer Srbije rekao da je prodaja dobra za "Telekom". Zanimljivo šta je još rekao – svi oni koji ovih dana plaše građane da će cene telefoniranja biti više, ne poznaju sistem i previđaju činjenicu da Republička agencija za telekomunikacije reguliše cene. Takođe, akcije koje će građani dobiti vredeće znatno više, naglasio je premijer.
Niko građane ne plaši višim cenama telefoniranja, ali činjenice govore same za sebe. Nedavno smo imali povećanje mesečne pretplate za fiksnu telefoniju. "Telekom Srbija" je od 1. aprila povećala cenu pretplate sa 230 dinara sa PDV na 458 dinara.
Sada ću citirati reči doskorašnjeg guvernera NBS Radovana Jelašića, koje se odnose na najavljene privatizacije javnih preduzeća – mi smo naše privatizacione prihode u najvećoj meri stavljali u budžet, a zatim smo ih trošili. Jako je teško posle toga ustanoviti kuda je taj novac otišao.
Da li ćemo taj novac iskoristiti za smanjenje našeg spoljnog duga? Da li ćemo ga iskoristiti da ojačamo penzioni fond, a da ne vadimo svake godine sve više i više iz budžeta da bismo isplatili penzije? Za mene je to izazov, rekao je gospodin Jelašić, neko kome su dobro poznati putevi novca od privatizacije.
Na kraju, želim da podsetim kakav je domaćin ova vlada i kako raspolaže sredstvima javnih preduzeća. Na insistiranje SRS, došlo se početkom prošle godine do sledećih podataka. Tadašnji direktor Aerodroma "Nikola Tesla" imao je mesečna primanja u iznosu od 880.226 dinara prvi deo i 1.160.000 dinara drugi deo. Njegovi saradnici od 310.000 do 362.000 dinara, predsednik Upravnog odbora oko 180.000 dinara, dok je u 2008. godini na plate Upravnog odbora Aerodroma, koji je brojao 12 članova, otišlo oko 16 miliona dinara.

Na član 28. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Janković. Da li neko želi reč? (Ne.)

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi završnu reč? (Ne.)

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O AGENCIJI ZA PRIVATIZACIJU (pojedinosti)

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Milan Škrbić, Lidija Dimitrijević, Milan Veselinović, Nenad Popović, Arsen Đurić, Dragan Stevanović, Mladen Grujić, Marina Toman, Momčilo Duvnjak, Vladan Jeremić, Aleksandar Martinović, Olena Papuga, Radovan Radovanović i Nemanja Šarović i grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.

Na osnovu člana 148. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, Zakonodavni odbor je odbacio, kao neblagovremen, amandman narodnog poslanika Moma Čolakovića na član 5. Saglasno članu 148. stav 3. Poslovnika, odbačeni amandman ne može biti predmet rasprave i o njemu se ne glasa.

Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora i mišljenje Vlade o amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman, u istovetnom tekstu, podnela je grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo i narodni poslanik Milan Škrbić.

Gospodin Zoran Antić želi reč.

Dame i gospodo, član 1. odnosi se na proviziju Agencije za privatizaciju. U prethodnom zakonu sam govorio već o radu Agencije za privatizaciju, ali evo prilike da kažemo i što se tiče sredstava i načina na koji se finansira Agencija za privatizaciju, da niti javnost, niti mi narodni poslanici nemamo pravi uvid u to kojim sredstvima raspolaže Agencija za privatizaciju.
Da li uopšte ima razloga da ovu proviziju prisvoji Agencija za privatizaciju? Ona već ima prihode i kad su u pitanju tenderi, i kad su u pitanju aukcije, isto tako ima i sopstvene prihode dajući raznorazna mišljenja.
Mislim da nemamo pravi uvid u sve to, a i ako smo se već opredelili da prilikom podele besplatnih akcija država brokerskim društvima, odnosno te troškove koje imaju brokerska društva, preuzme na sebe, ne vidim razloga zašto i u ovom slučaju, kada je u pitanju provizija, država nije preuzela te troškove na sebe.
Pre svega, u onom prvom zakonu ograničeno je to kada su u pitanju besplatne akcije, čini mi se, na 2012. godinu. Mogla je i u ovom slučaju da se opredeli za isto rešenje. Mislim da ovi građani koji budu prvi prodavali svoje akcije, zbog velike ponude, ionako će imati relativno nisku cenu akcije i da je provizija trebalo da izostane, u svakom slučaju, i kao dohodak Agencije za privatizaciju i kao neki trošak koji će imati na osnovu prodaje tih akcija.

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević. Da li neko želi reč? (Da.) Gospođa Dimitrijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom sam predložila izmenu člana 2. Predloga zakona, tako da u članu 6. osnovnog zakona ostanu odredbe koje se odnose na delatnost Agencije za privatizaciju, a da se isključe odredbe koje se odnose na osnivanje Akcionarskog fonda.
Već smo izneli dovoljno argumenata zbog čega ne treba osnovati ovaj fond. Osnivanje akcionarskog fonda zaista nije u interesu građana Srbije.
U razgovoru sa građanima, kada se pomenu besplatne akcije, građani kažu da osećaju poniženje. Jednim marketinškim trikom u vreme predizborne kampanje poniženi su na najgori mogući način. Iskorišćen je momenat koji je jako težak za stanovnike Srbije, koji su zaista osiromašeni u postupku privatizacije, za koje iznos od 1.000 evra sada predstavlja čitavo bogatstvo. Nažalost, to je istina.
Porodicama u kojima nijedan član nije zaposlen ili preživljavaju sa jednom platom ili penzijom, ponavljam, 1.000 evra je bogatstvo. Prošla predizborna kampanja, završeni izbori, 1.000 evra nema, bilo je nekih 1700 dinara, a sada se osniva akcionarski fond, kako građani ne bi mogli slobodno da raspolažu akcijama na koje imaju pravo nakon privatizacije javnih preduzeća.
Još ću samo kratko prokomentarisati ovo što piše u obrazloženju za donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju. Naime, navedeno je u obrazloženju da je objedinjavanje aktivnosti Agencije za privatizaciju i Akcijskog fonda jedna od mera racionalizacije poslovanja u uslovima svetske ekonomske krize. Takođe je jedna od mera kojima se racionalizuje rad i smanjuje obim zaposlenih u javnoj upravi.
S obzirom na to da će Agencija preuzeti određeni broj zaposlenih u Akcijskom fondu i da će akcionarski fond, kao organ, imati savet fonda, predsednika i još četvoro članova, ukupno petoro, molila bih za odgovor, ali znam da ga na kraju ove rasprave neću dobiti – koliko će ukupno ljudi biti manje na budžetu?
Poznat vam je stav SRS da u ovo vreme ekonomske krize ne treba otpuštati ljude. Kada ste usvajali zakone o racionalizaciji ponovili smo to bezbroj puta, ali se na naša upozorenja niko nije obazirao. Doneli ste zakon o racionalizaciji zaposlenih, a sada iznalazite načine kako bi što manji broj zaposlenih otpustili jer postoje službe gde je homogena struktura vaših partijskih drugara, pa ne možete jednostavno da ih otpustite. Zato ovako egzibicionišete, da biste njima sačuvali radna mesta.