Zahvaljujem, gospodine Petronijeviću.

Na član 20. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Janković. Izvolite.

Jedan od osnovnih motivacionih faktora da i kod ovog člana stavim "briše se" jeste, zapravo, činjenica koju sam već spomenula, a to je da je 9. januara, znači tri dana nakon što je građanima koji su pisali pravo na akcije isplaćeno 1.700 dinara, napravljena na "Fejsbuku" grupa koja se zove "Dinkiću, dođeš nam još 980 evra" i koja je u roku od 24 sata prema podacima administratora imala 68.789 članova. Sada ima 70.000 članova.
S obzirom na to da ovakve grupe obično imaju po nekoliko stotina članova, broj od 70.000 je impozantan. Ako ga uporedimo sa brojem ljudi koji obično izlazi na izbore, to je oko 2%, taman onoliko koliko, prema istraživanjima svih relevantnih agencija, iznosi rejting G17. Uz sve to Pokret za slobodu pozvao je građane da onemoguće prelazak cenzusa ovoj stranci G17 pod sloganom "Samo narod može da pobedi Dinkića, ostali s njim prave koaliciju". Očigledno je da postoji disproporcija između narodne volje i sposobnosti Dinkićeve partije da se uvek umetne, tako da bude vrlo važan deo vlasti.
U tom smislu G17 podseća na JUL, koji je imao malu podršku javnosti i neproporcionalnu moć, pošto je kontrolisao sfere od vitalnog značaja. JUL-u je odzvonilo, odzvoniće i čoveku čija osnovna, gotovo neskrivena profesionalna ambicija, bilo da mu se lik nađe na novčanici najveće vrednosti. Nije uspeo kao guverner, probao je kao "stručnjak ispred politike", pa kao ministar koji je uvek tamo gde su i pare, no ništa.

Na član 21.  amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Aleksandra Janković i grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe "Napred Srbijo". Gospodin Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 21. odnosi se na jedan institut koji, po mišljenju SRS, nije trebalo da postoji ni u prethodnom zakonu. Kamo sreće da ste predložili brisanje tog instituta, koji daje diskreciono pravo Vladi da prodaje preduzeća kako kad im padne i to, umesto da deli besplatne akcije za neke novčane naknade na osnovu neke samozvane tržišne cene. Znači, jedno diskreciono pravo za koju mi iz SNS smatramo da, pre svega, ima za cilj da eventualno primiri neke socijalne nemire kojih, nažalost, ima širom Srbije zbog ekonomskog stanja radnika, eventualno da se iskoristi za neke predizborne kampanje. Isto tako, kaže se jasno – Vlada može, ali ne mora, ovde joj se sviđa, tamo joj se ne sviđa. Mislim da sva ta prava koja sebi Vlada daje bitno urušavaju ravnopravnost građana i da, samim tim, nisu prihvatljiva.
Nisu prihvatljiva iz jedne dobro poznate činjenice, da će, što se tiče ovih besplatnih akcija, biti i ovako jako puno problema, obzirom da je naše finansijsko tržište jako plitko, da se godinama nije ništa ulagalo i činilo na tome da se ono produbi i da imamo odliv kapitala sa tog tržišta godinama unazad.
Istina, zadnjih par meseci se kao nešto slika popravlja, ali zato što smo udarili ono do dna, ne može se više. Toliko je niska cena naših akcija, toliko je pao i beleks 15 i beleks lajn, da sada može da krene samo nešto nagore, ali to nije nikakva garancija da će građani za ove besplatne akcije koje će im biti podeljene moći da očekuju neku cenu koja bi mogla da ih zadovolji.

Gospođa Janković ima reč.

Interesantno, baš u trenutku kada želim poslednji put da diskutujem o svom amandmanu. Na kraju, da ne ispadnem zlurada, imam i vrlo dobronameran savet.
Budući da sam dva puta imala prilike da slušam Mlađu kao izvođača muzičkih numera, jednom u zemunskom "Kajaku", a drugi put u "Laba baru", i taj dobronameran savet odnosi se na to da se lati tog zanata, koji će, doduše, morati još malo da ispeče, ali je i za nas i za njega bolje da svira nego da mu sviraju na "Ju tjubu". Ajs Nigrutin to ipak najbolje radi.
Uostalom, sam Mlađa u NIN-u broj 3062 kaže: "Šljiva je univerzalni proizvod. Od nje možete da se najedete, ako ste gladni, ako vam krene loše, možete i da se napijete. To i ja ponekad činim, jer verujte, šta god da mislite, ovaj ministarski posao nije nimalo lak."
Nije ni čudo da je gospođa Suzana Grubješić prošlog puta spominjala alko-test, žena ima iskustva. Velimir Ilić je odmah nakon toga doneo zvaničnu potvrdu sa VMA o 0,00 promila alkohola u krvi. Šta će doneti Mlađa, ne znamo.

Na član 22. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Janković. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 23. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Janković. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 24. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Aleksandra Janković i Sreto Perić. Gospodin Perić želi, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici,  gospođo Janković, nemojte mi zameriti, a pre svih, ovi iz stranke G17 plus, gospodinu Mlađi bi bilo najbolje da podnese ostavku. To bi bilo nešto što ne mi iz SRS, nego što građani u Srbiji to očekuju.
Danas popodne dve teme su dominirale. To su besplatne akcije i u jednom momentu govorilo se malo i o vanrednim izborima.
Kada su u pitanju besplatne akcije, da ne bi bili pogrešno shvaćeni, svakako, voleli bismo, mi u SRS, ako bi nešto moglo besplatno da se podeli našim građanima, makar to bilo i 1.700, pet ili manje, ali da se građanima kaže koliko to jeste, a ne ni u kom slučaju da se lažu.
Što se tiče održavanja izbora, SRS u svakom momentu, bili oni redovni, vanredni ili bilo na koji drugi način, kada su oni po volji građana ili kada je njihovo redovno vreme održavaju, mi smo tu da u njima učestvujemo i uvek prihvatamo volju građana, ma kakva ona da jeste.
Da se kojim slučajem pravilno odnosilo prema privatizaciji od 2001. godine, mislim da bi danas i ova vlast, a i građani Srbije mogli mnogo bezbrižnije da žive. Da mnogi nisu svoja konta višestruko, neki hiljadu puta, neki čak i više, uvećali zahvaljujući procesu privatizacije, i danas bi se od prodaje preduzeća, a u želji i nameri da se sprovede privatizacija moglo sasvim solidno da se živi i da se obezbeđuje za funkcionisanje državnih institucija.
Ali, način na koji je vršena privatizacija od 2001. godine, odnosno 2004. godine, ni u jednom slučaju nije bio dobar kako za zaposlene, tako i za one koji su očekivali nova zapošljavanja.
Danas je gospođa Popović, Judita Popović, potpredsednik Narodne skupštine, pominjala da je Zrenjanin mrtav grad. Slažemo se, sve je to u vezi sa izvršenom privatizacijom, da bi bilo bolje, da ima mesta da se i Zrenjanin i mnoga druga mesta razvijaju. Samo da vam kažem da od Zrenjanina ima mnogo siromašnijih mesta, pre svega mislim kada je u pitanju putna infrastruktura i drago mi je da ovde postoje kolege narodni poslanici koji dolaze sa onog područja odakle sam ja otprilike i mogu da posvedoče da li sam u pravu, da li je ovo što govorim istina.
Recimo, saobraćajnica od Loznice prema Krupnju, od Krupnja prema Ljuboviji, treba otići i to pogledati, videti u kakvom je stanju i onda da kažemo postoji li ikakva ozbiljna namera za regionalnim razvojem koji bi bio od interesa za građane Srbije.
Ni u jednom momentu nismo ni za kakav središnji oblik vladavine, nego vlast postoji i ona je skoncentrisana na republičkom nivou, tako vam je danas objašnjeno iz SRS i postoji ono što vrši lokalna samouprava, i trebalo bi mnogo više ovlašćenja i pomoći onima koji u ime građana obavljaju funkciju u lokalnim samoupravama, kako bi uslovi i životni standard na tom nivou mogao da se poveća, a da se ne čeka dolazak ministara iz Vlade, iz Beograda, da bi nešto rešili.
Tačno je da su se građani Prijepolja verovatno obradovali izgradnji mosta i, kako su neki od vas govorili, da je to možda investicija veka, ali na tom mestu, verujte, bili su prisutni verovatno oni koji su i po funkciji i svojim nadležnostima obavezni ili treba da preuzmu izgradnju tog objekta, ali sigurno da na to mesto nisu došli oni koji danas veoma teško žive i sa veoma malo izgleda i perspektive da se to, a sprovođenjem vlasti od strane Vlade Republike Srbije može očekivati i u narednom periodu.

Gospođa Aleksandra Janković.

Spomenuo me je gospodin Sreto Perić. Gospodine Periću, zašto ste tako na kraj srca, pa odmah spominjete ostavku? Ima barem 10 razloga zašto čovek treba i može da voli Mlađana Dinkića.
Pod jedan, zato što je rekao da mu na pamet ne pada da obiđe radnike koji protestuju, a nešto mi kaže da su oni najviše želeli da vide njega, makar im i ne doveo Kebu.
Pod dva, zato što većina tih radnika na ciči sede po prugama i drumovima, svedočeći uspešnoj srpskoj privatizaciji ili da su se Mlađa i Aca setili da u taj koncept ubace i gasne komore, privatizacija bi ličila na jedan veliki istorijski projekat.
Tri, zato što baš njih dvojica bi mogli da odu tamo gde taj čudni svet kampuje u januaru i kažu im da je kriza na izmaku, a da se krajem sledeće nedelje očekuje rast temperature.
Četiri, zato što zahvaljujući njemu Nemci i Italijani u Beogradu za sebe prave povoljnije privredne ugovore nego 1942. godine.
Peto, zato što je Srbija licemerna prema njemu, jeste da im je obećao hiljadu evra od akcija, ali su onih 17 evra što su dobili dočekali kao milion. Nije zadovoljstvo u parama, već u utisku.
Šesto, zato što je već smislio novu zvečku, 20 hiljada radnih mesta za pripravnike. Čeka se samo da od zime pomru oni radnici koji su bili na prugama.
Sedmo, zato što su urednici srpskih režimskih novina sa mnogo entuzijazma dočekali Mlađinu akciju, znajući da će se jednom dogoditi to da on kaže istinu.
Osmo, zato što i Francuska revolucija je izbila za manje od onoga što je on napravio od Srbije.
Deveto, zato što je Boris trebalo da pusti Mlađu na Evrosong. I Herman Gering je voleo umetnost.
Deseto, zato što Boris to ne sme, pre bi mu u stranci oprostili da se sjuri s vojskom na Kosovo, nego da otera ovako predanog zaštitnika bogatih Srba i stranog kapitala.