DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 26.04.2010.

13. dan rada

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Narodni poslanik Paja Momčilov želi reč. Vreme na raspolaganju je dva minuta i 10 sekundi. Izvolite.

Paja Momčilov

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je zadnje što želim da izjavim danas u ovom domu, gde mi vodimo razgovor gluvih, gde nema diskusije.
Uvaženi kolega iz DS me je informisao da je farmaceut, to znam, znao sam igrom slučaja, nije ni bitno kako, i rekao je da radikali sve znaju. Ne, mi upravo smo i rekli da budući da ne znamo sve smo konsultovali vrhunske stručnjake. Ovo što sam pričao i što je bio stav SRS, to su stavovi ljudi, eksperata koji su vodili Tvining projekat. Neću navoditi njihova imena. To su ljudi koji su vodili Tvining projekat i to su vrhunski stručnjaci.
Što se tiče Farmaceutskog jezgra, to nije nikakvo udruženje neformalno, nego je to udruženje građana, a neko je od vas ovde rekao neki dan da je to četvrta grana vlasti. Evo, vidite kako se vi odnosite prema četvrtoj grani vlasti, po meni oni nisu to i oni to ne treba da budu. Mi iz SRS želimo ponovo da vam kažemo – Odbor ovo nije usvojio, nije ni odbacio i to je fakat. Zašto nije, nećemo ulaziti u to.
Ono što uvaženi profesor Kažić kaže, to je ono da u ovom Bermudskom trouglu stvara se vrtlog u kojem nestaju istina, čast i poštenje, a ostvaruje se veliki profit, jeste aktuelna misao koju možete naći i u štampi, a radi se o industriji, medicini i medijima.
Prema tome, ovakav zakon mi srpski radikali ne prihvatamo i mi, zajedno sa ljudima iz struke, vrhunskim ekspertima, kažemo da nije u interesu zdravlja naroda Srbije.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Na član 212. amandman je podneo narodni poslanik Simo Vuković. Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu prihvatili su amandman. Da li se neko javlja za reč? (Ne)
Na član 217. amandman je podneo narodni poslanik Šerif Hamzagić. Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu prihvatili su amandman. Da li se neko javlja za reč? (Ne)
Na član 221. amandman je podneo narodni poslanik Šerif Hamzagić. Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu prihvatili su amandman. Da li se neko javlja za reč? (Ne)
Na član 226. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Dimitrijević i Nikola Lazić. Da li neko želi reč? Narodni poslanik Milan Dimitrijević.

Milan Dimitrijević

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Gospođo ministar, podneli smo amandman na član 226, pokušavajući da ovaj zakon malo ispravimo, da bude precizniji. Odgovor koji smo dobili oko odbijanja ovog amandmana, obrazloženje je da se to odnosi na to da je amandman odbijen kao i amandman na član 152.
Govori se o donošenju podzakonskih akata. Tu je jedna vrsta problema. Donošenje podzakonskih akata, moram da podsetim kako se donose podzakonska akta u Ministarstvu zdravlja. Jedan od tih podzakonskih akata je i Uredba o dopunskom radu.
Da vidimo, Uredba o dopunskom radu je omogućila da neko koristi državne resurse da radi popodne, iako je zaposlen u državnoj instituciji, i da mu se taj dopunski rad plaća. Tako vi regulišete podzakonskim aktima, tako regulišete sve zakone.
Tako će biti i sa ovim zakonom o lekovima sa vašom regulacijom podzakonskih akata. Dakle, od ovoga nema ništa. Ovo je jako loše rešenje. Postoji autističnost vlasti da ne prihvati nijedan amandman, čak i onaj koji je krajnje dobronameran.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne)
Prelazimo na pretres u pojedinostima na amandman na član 230, koji je i poslednji amandman koji je podnet na Predlog zakona.
Na član 230. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Dimitrijević i Nikola Lazić. Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Nikola Lazić.

Nikola Lazić Beograd

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Tokom načelne rasprave poslanička grupa DSS je iznela niz primedbi na Predlog zakona o lekovima i medicinskim sredstvima. Nažalost, to su bile prilično usamljene analize, jer pored poslanika DSS, čini mi se da je još samo dvoje kolega dalo analizu i diskutovalo o Predlogu zakona.
To svakako nije dobro, jer predloženi akt na sistemski način uređuje veoma važnu oblast koja ima direktne implikacije po zdravlje nacije. Utisak je da donošenje ovog zakona ostaje u senci rasprave o Predlogu zakona o zaštiti od duvanskog dima.
Odsustvo ozbiljne rasprave u parlamentu se samo nadovezuje na krut stav koji je pisac ovog zakona imao u odnosu na primedbe iz stručnih krugova, prvenstveno mislim na predstavnike Republičke sekcije za farmaciju, i Farmaceutskog fakulteta i Agencije za lekove, a sa druge strane i na primedbe Asocijacije privatnih proizvođača.
Primedbe su se kretale tokom ove rasprave od toga da onaj ko je pisao zakon nije imao dovoljno sluha da adekvatno reaguje na činjenicu da je Srbija generičko tržište, odnosno da 70% lekova koji se proizvode u Srbiji predstavljaju generičke lekove. Takođe, urađena je loša formulacija onoga što je referentni lek, a bilo je reči i o neadekvatnoj inspekciji i samoj kontroli lekova i kvalitetu nadzora.
Tokom načelne rasprave takođe je ukazano na određene nedoslednosti kada je u pitanju proces farmakovigilance, odnosno proces kontrole štetnosti određenih lekova. Tačnije, ovako formulisan zakonski predlog na ovaj način ne garantuje da će lekovi biti zadovoljavajuće efikasnosti i bezbednosti ukoliko, tj. kada dođu do pacijenta.
Što se tiče samog člana 230, u razgovoru zakonopisca sa predstavnicima domaće farmaceutske industrije bilo je reči o tome da bi odredba koja tretira tzv. date exclusivity odnosno pitanje produženja patentne zaštite trebalo tek da stupi na snagu po ulasku Srbije u EU.
Ipak, u stavu 2. člana 230. rok za registraciju generičkog leka je tek posle šest godina od prve dozvole za referentni lek, što mislim da je krajnje nepovoljno po domaću farmaceutsku industriju i to dovodi u pitanje volju zakonopisca da se domaća industrija u ovom slučaju stimuliše.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je 50 sekundi vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Milan Dimitrijević.

Milan Dimitrijević

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Gospođo ministar, vi ste četvrti ministar koji učestvuje u raspravi o Zakonu o lekovima. U načelnoj raspravi imali smo zadovoljstvo da bude prisutan ministar zdravlja, gospodin Tomica Milosavljević, uvažavajući sve razloge njegovog neprisustva u toku rasprave u pojedinostima. U pojedinostima o ovom zakonu je bio prisutan ministar kulture, gospodin Bradić, pa onda ministarka Verica Kalanović za NIP i na kraju vi kao ministar sporta i omladine. Dakle, to samo po sebi govori nešto, a to nešto neću komentarisati.
U načelnoj raspravi o zakonu u pojedinostima, a vezano za član 230, postavio sam desetak pitanja na koja nisam dobio nijedan odgovor. Prvo ključno pitanje koje sam postavio u vezi ovog zakona o lekovima i medicinskim sredstvima je bilo pitanje – gde je tu pacijent? Dakle, šta je to što bi trebalo da ovaj zakon reguliše? To je svakako da lek treba da bude jeftin, da treba da bude dostupan, da bude bezbedan i da bude efikasan. Da li to ovaj zakon omogućuje? Svakako ne.
Drugo pitanje, pošto smo krenuli redom, jeste da li je taj lek jeftin? Pitanje koje je upućeno ministru zdravlja i ministrima koji su tu učestvovali na neki način u raspravi je bilo – kolika je cena leka u Srbiji i kako mi plaćamo te lekove koji idu na teret Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje? Tu je jedna vrlo ozbiljna situacija.
U 2008. godini sam postavio pisanim putem ministru zdravlja pitanje – kolika je cena leka u Srbiji i kako se to plaća? Odgovor koji sam dobio je iznenadio ne samo mene, nego čini mi se i javnost jednim saznanjem, da se prosečna cena leka određuje na taj način što se uzima prosečna cena leka u Italiji, Hrvatskoj i Sloveniji. Istovremeno, ministar zdravlja je izrazio svoju zabrinutost zbog nedovoljno para koje se prikupe u budžetu Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
Hajde da se vratimo, da vidimo šta je to i koliko je to po glavi stanovnika u ove tri referentne države. U Italiji je to preko 1.500 evra, u Hrvatskoj je to preko hiljadu evra, u Sloveniji je to preko dve hiljade evra. A koliko je kod nas? Nepunih 300 evra.
Mi se poredimo, tražeći prosek iz te tri države da bi platili lekove na teret Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Da li to vama nešto govori? Onaj ko malo promisli glavom biće mu jasno sve šta se radi.
Dalje, u ovom zakonu se govorilo o tome da li je zadovoljna domaća farmaceutika? Čuli ste primedbu. Malopre je moj kolega gospodin Nikola Lazić govorio šta kaže domaća farmaceutika na ovaj zakon. Da li su zadovoljne apotekarske ustanove? Čuli ste u ranijim komentarima šta kaže Farmaceutsko jezgro.
Dakle, ono o čemu se nije dovoljno raspravljalo to je šta je sudbina neregistrovanih lekova, šta se dešava sa švercovanim lekovima, šta se dešava sa pomoćnim lekovitim sredstvima.
Evo, gospođo ministar, pošto ste tu, a učestvujete u raspravi, mogu i vas da pitam, a pitao sam i gospođu Kalanović – da li znate šta je lek, šta je medicinsko sredstvo, a šta je pomoćno medicinsko sredstvo? Kada postavite takva pitanja, kada postavite pitanje gde je tu pacijent i kada nemate odgovor, onda morate biti zabrinuti. Kada nemate osnovnu stvar, a to je zakon o pravima pacijenta, onda se pitate u kakvoj državi to živimo.
Ministar zdravlja u odgovoru na jedno pitanje kaže da se naš Zakon o zdravstvenoj zaštiti bavi u 15 članova oko zaštite prava pacijenta. Hajde da vidimo šta se to dešava u državi Srbiji, zbog čega toliko primedbi na ceo sistem zdravstva kada se taj zakon toliko bavi, u 15 članova, oko zaštite prava pacijenta.
Otkud korupcija u zdravstvu? Otkud liste čekanja? Otkud švercovani lekovi? Otkud serumi, a mesto seruma voda? Odakle sve to potiče? Da li je to taj zakon regulisao ili nije regulisao? Vi pričate jedno, radite drugo, a mislite sasvim nešto treće.
Ovaj zakon nije u službi onoga kome je namenjen, to je pacijent. Ovaj zakon je u službi onoga ko uvozi lekove – farmaceutskog uvozničkog lobija. Taj zakon će uništiti domaću farmaceutiku, pa ćemo onda doći u situaciju u kakvoj smo bili prošle godine, da navrat-nanos uvozimo vakcine, pa kada ih ne potrošimo zbog tobožnje neaktivnosti zdravstvenih radnika Srbije, onda ćemo to da poklanjamo nekoj siromašnoj zemlji u Africi.
Kojoj to siromašnoj zemlji u Africi poklanjamo vakcine, a nismo ih imali kada je bilo vreme? To je stanje u zdravstvenom sistemu Srbije. To je proizvod osam godina ministrovanja gospodina Tomice Milosavljevića. To je stanje na tržištu lekova, da ne govorim sada jer nemam vremena o medicinskom otpadu, koliko tih stvari postoje u Srbiji, koliko po tavanima i magacinima, kolike su količine lekova kojima je istekao rok upotrebe i sa kojima ne znamo šta da radimo.
Umesto da ovaj zakon reguliše jednu kompletnu oblast, ovaj zakon zbunjuje, ne daje nikome sigurnost, ni korisniku, ni proizvođaču, ni distributeru.
Ovaj zakon je loš. Ovaj zakon je prepisan, ovaj zakon trči negde napred, a ne misli na onog ko bi trebalo da ima koristi od ovog zakona.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je osam minuta vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Simo Vuković.

Simo Vuković

Ujedinjeni regioni Srbije
Uvažena gospođo Čomić, poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, podstaknut sam naizgled ovim zavodljivim i šarmantnim retorskim pitanjima odnosno diskusijom gospodina Dimitrijevića, prosto da pomislim da do 2008. godine ista poslanička grupa i sam gospodin Dimitrijević nisu podržavali politiku aktuelnog ministra zdravlja.
Većinu njegovog bivstvovanja u Ministarstvu zdravlja u mandatima je podržavala i DSS. Prosto sam zapanjen tom činjenicom, ali moram da dodam još nekoliko stvari radi preciznog informisanja poslanika, a i same javnosti.
Dakle, spočitavate, između ostalog, listu čekanja, šverc lekova, korupciju itd. U kakvoj mi to zemlji živimo, vi to pitanje postavljate. Odgovaram vam na pitanje da živimo u zemlji koja sa najmanje novca obezbeđuje jedan od najstabilnije finansiranih zdravstvenih sistema u regionu.
Ako to ne želite da priznate, da sa 265 evra ili 300, pošto često volite da otvarate to pitanje, obezbeđujemo sistem gde danas imamo hiljadu i po lekova na pozitivnoj listi. U svakoj zemlji postoji sivo ili crno tržište, u manjoj ili u većoj meri, lekova. Srbija ne izlazi iz tog sistema ni po jednom parametru.
Ukoliko želite da kompromitujete zdravstveni sistem i da izazivate strah i paniku kod stanovništva, gde ste bili jedan od aktera tokom kampanje protiv svinjskog gripa i vakcinacije, to onda ide na vašu ličnu, ali i na kolektivnu političku odgovornost.
Vrlo je zanimljivo pitanje koje postavljate vezano za vakcine. Najpre ste bili kritičar zašto nema vakcina kada su vakcine nabavljane i sad gde ćemo sa tim vakcinama. Da se ne bismo vraćali na tu priču, očigledno nipodaštavate činjenicu da je u ovoj zemlji 89 ljudi, nadam se da ne grešim, zbog poštovanja prema tim preminulim ljudima, preminulo od novog gripa. Ako je to malo, onda ne uvažavate činjenicu da je to veoma ozbiljan problem s kojim smo se suočili u okviru zdravstvenog sistema.
Govorite o korupciji. Koji to zdravstveni sistem u svetu nema problem sa korupcijom? Priznajemo da on postoji, ali nije apsolutno odgovornost samo zdravstvenog sistema, nego i ostalih činilaca. Da li je ta korupcija postojala pre dve godine?
Sledeća stvar, pominjete listu čekanja. U ovom momentu imamo listu čekanja za kardiovaskularne operacije, pre svega za aortu koronarne bajpas. Znate vrlo dobro da su kapaciteti koji su trenutno na raspolaganju u zdravstvenom sistemu u pogledu toga preko svake mere i višestruko iskorišćeni. Naših 59 kardiovaskularnih hirurga u ovom momentu radi izvan svih kapaciteta i izvan standarda svih ostalih kardiovaskularnih hirurga u Evropi i u regionu.
S druge strane, kada smo vodili diskusiju o prethodnom zakona, gde smo pominjali najvažniji faktor rizika za izazivanje kardiovaskularnih oboljenja, gde se radilo o pušenju, vaša poslanička grupa je imala potpuno jedan romantičan pristup tome. Dakle, ako želimo tome da se suprotstavimo, naravno da moramo da smanjimo i liste čekanja, ali i da se bavimo faktorima rizika i problemima koji ozbiljno narušavaju opšte zdravlje stanovništva Srbije. Pozivam vas da ovde odgovorno raspravljamo o nečemu što je, u tome ćemo se složiti, osnovni resurs ovog društva, to je zdravlje stanovništva.
Moram da vam napomenem, prosto ste i vi pomenuli, mada se to nije čulo u tonskom zapisu, pominjete zdravstveno stanje ministra. Rekao sam, to je u najmanju ruku neukusno, pogotovo od vas u stranci u kojoj ste imali sličnu situaciju. Nemojte dolaziti u situaciju da bilo ko ovde to pominje. Kažem, u najmanju ruku je neukusno. Dakle, ministar Milosavljević nikada nije izbegavao otvorenu diskusiju ni ovde, ni na Odboru kada je u mogućnosti da prisustvuje.
Zakon o lekovima i o medicinskim sredstvima predstavlja sasvim sigurno jedan od najmodernijih zakonskih projekata koje je ova skupština donela i 2004. godine i danas, i nadam se da će većina poslanika podržati ovaj zakon.