DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 27.04.2010.

14. dan rada

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Trideset i pet sekundi iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Reč ima ministar Milan Marković.
...
Demokratska stranka

Milan Marković

Evo, i ovde imamo praktično rešenja koja su u našem pravnom poretku već duži niz godina. Vi sada želite da brišemo iz ovog zakona rešenje koje postoji u našem pravnom poretku duži niz godina. Svakako da bi brisanje takvog rešenja značilo smanjenje dostignutog nivoa manjinskih prava, a smanjenje nije dozvoljeno, s obzirom da ga garantuje član 20. Ustava Republike Srbije.
Tako, ovo rešenje koje ovde imamo je rešenje iz 2002. godine ovog Zakona o zaštiti prava nacionalnih manjina, odnosno da budem još precizniji još iz 1998. i 1996. godine, kada smo ratifikovali Konvenciju, praktično smo prihvatili ovaj standard i to doslovno piše u Konvenciji.
Međutim, ovde nema nekih opasnosti niti ima, odnosno ne verujem da može doći do uznemirenja, da neko zloupotrebi ovo pravo, jer se radi o ispisivanju na jeziku i pravopisu manjine koji je u službenoj upotrebi u toj jedinici lokalne samouprave, ali pored jezika i uz ispisivanje na jeziku koji je u službenoj upotrebi u Republici Srbiji, odnosno na srpskom jeziku ćiriličnim pismom. Tako je sasvim moguće i sasvim je normalno, moje je mišljenje, da piše Osnovni, nekada Opštinski sud u Bujanovcu, a da ispod toga piše na albanskom jeziku.
To nije ništa po meni sporno. Praktično u državi u kojoj mi živimo postoje verovatno, to ne znam, ali ovi stariji ljudi znaju, pretpostavljam da je tako bilo oduvek barem na teritoriji autonomnih pokrajina, a odskora i na teritoriji užoj Republike Srbije bez autonomnih pokrajina, odnosno isto to je primenjeno da bi postojala ta vrsta jednakosti među pripadnicima nacionalnih manjina.
Što se tiče ovog drugog pitanja, koliko mogu, a sad smo razgovarali i na Odboru za lokalnu samoupravu, borim se u granicama mogućeg da jedinice lokalne samouprave dobiju što više novca. Novca ima toliko koliko ima. Taj novac delimo svi zajedno. Taj novac se deli shodno zakonskim propisima. Jedinice lokalne samouprave u konsolidovanom budžetu su sa nešto manje od tri došle na šest posto bruto društvenog proizvoda. Realno imamo napredak. Imamo naravno i krizu. Prošla godina je bila vrlo neprijatna zbog te nepredvidivosti i smanjenja transfera jedinicama lokalne samouprave. Ako izuzmemo tu iznimku, tu situaciju nepredviđenu, imamo relativno stabilan rast prihoda jedinica lokalne samouprave u Srbiji.
Što se tiče odluka Ustavnog suda, o tome smo pričali sada na Odboru, hajte da vidimo da bude objavljena, danom objavljivanja stupi na snagu, videćemo, mi imamo sada samo saopštenje koje se odnosi na članove 43. i 47. Pretpostavljam da će se na sve ostalo primeniti one odredbe zakona, ukoliko sam Ustavni sud u svojoj odluci nije nešto drugo uradio, što bi praktično mogao po onom članu, ako se ne varam, 59. Ustavnog suda. Videćemo šta će biti. Kako bude biće. Ono što mislim u vrednosnom smislu, to jeste korak napred. Dobro je da se takve stvari dešavaju, ali naravno šteta je što mi kao političari, kao Narodna skupština, kao ljudi koji se duže vreme bave politikom nismo učinili taj korak napred, nego smo čekali da to umesto nas učini Ustavni sud.
Sistem je stabilan. Zakoni koje smo zajedno usvojili u prošlom mandatu su se zaista pokazali i prilikom skoro hiljadu mandata koji su bili sporni nakon političkih dešavanja na našoj političkoj sceni, jednako će biti i sada, funkcionisaće sistem. Tamo gde ne funkcioniše, promeniće se vlast.
Tamo gde ne može baš ništa, doći će do novih izbora. Ono što je važno, sistem funkcioniše. Nemamo situaciju koju smo imali po onim ranijim zakonima sa direktnim izborom gradonačelnika da sistem ne funkcioniše, imamo blokadu, a ne znamo kako da je rešimo.
Dakle, prosto ne treba mnogo da strahujemo od bilo kakvih stvari, jer zakon ima odgovor na sve. Nažalost, nekad je odgovor i raspuštanje, ali bolje je imati odgovor nego da nemamo nikakav odgovor, pa da imamo blokadu i nemile scene koje su obeležile onaj život lokalnih samouprava u periodu kada smo imali direktan izbor gradonačelnika.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Gospodin Zoran Krasić ima reč.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Mislim da je malo ostalo neprimećeno ono što je gospodin Pejčić objasnio svojim amandmanom, onaj drugi deo. Okrug nema svoje ime, nego ima naziv. Kada se kaže ime, onda se kaže ime i prezime, a organi imaju svoje nazive. Tako da ste taj deo možda mogli da usvojite.
Inače, neću da komentarišem ono što ste rekli - nivo dostignutih prava. Sve što budem rekao ne odnosi se na to, da me ne bi neko prozivao. Prihvatam, to jeste obaveze itd.
Stičem utisak da je gospođa Popović otvorila vrlo zdravo rezonski jednu važnu temu. Doduše nije rekla koji su u pitanju članovi Ustava, ali sam iz njene diskusije prepoznao da se radi o članu 10. stav 2. Ustava Republike Srbije i o članu 75. i 79. Ustava Republike Srbije. Ona je lepo otvorila temu na nivou principa. Mislim da iz njene diskusije i ono što je ona otvorila je cela sadržina praktično ovog zakona definisana. Uvažavam sve inicijative, šta se želi itd.
Skrenuo bih pažnju na član 10. stav 2 – službena upotreba drugih jezika i pisama uređuje se zakonom na osnovu Ustava. Ovde je malo trapavo rečeno ovo - na osnovu Ustava. Podrazumeva se - u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Kada su u pitanju pojedinačna prava, strancu je zagarantovano da u toku bilo kog postupka koji se vodi u Srbiji koristi svoj jezik. To je nesporno. Svako ima pravo da upotrebljava svoj jezik. Pričamo sada o službenoj upotrebi jezika.
Nesporno je u jedinicama lokalne samouprave sa značajnim brojem pripadnika nacionalnih manjina, kako god hoćete tumačite to značajnim, ali imamo dostignuti nivo, da se paralelno u službenoj upotrebi pored srpskog jezika nalazi još nekoliko jezika. To ništa nije sporno i to nikada nije bilo sporno.
Molim vas, sada vam skrećem pažnju zbog ovoga - na osnovu Ustava. Znači - u skladu sa Ustavom. Vidite, mi smo vas upozoravali i kada je bio donošen onaj zakon koji se ticao nacionalnih manjina 2002. godine, o kome je Marković pričao ovde u ovoj zgradi, pravima pripadnika nacionalnih manjina. Kasnije je to prebačeno u Ustav Republike Srbije, u poseban deo o posebnim pravima pripadnika nacionalnih manjina. Neću sada član 75, gde se govori o individualnim i kolektivnim, međutim, gospodine Marković, u članu 75. nema jasne distinkcije gde su individualna, a gde su kolektivna.
Vidite li da se službena upotreba gura prosto nacionalnim savetima. Pogledajte stav 3 – radi ostvarivanja prava na samoupravu, kulturu, obrazovanje i obaveštavanje na službenoj upotrebi jezika itd. na nacionalni savet. Nepotrebno. Apsolutno je nepotrebno. Ovde pričamo o službenoj upotrebi. Znači, državna stvar. Nije stvar očuvanja identiteta, gde postoji plus, ne pričam o tome.
Pogledajte sada član 79. kaže – pripadnici nacionalne manjine imaju pravo - na korišćenje svog jezika i pisma, da u sredinama gde čine značajnu populaciju državni organi, organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja, organi autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, vode postupak na njihovom jeziku. Sve je definisano. Ništa nije sporno.
Sada se vraćam na ono što je Judita otvorila kao temu. Čovek kao pojedinac verovatno u 98% slučajeva povodom njegovih statusnih stvari kada se obraća prvostepenom državnom organu, po pravilu su povereni državni poslovi prepušteni lokalnoj samoupravi, nekom organu jedinice lokalne samouprave, da bi bila država bliža građanima. Da li je tako? Znači, ni tu ne postoji spor. I to je sve regulisano i lepom praksom, i dostignutim nivoom, i obavezom koju su morali da ispune jedinice lokalne samouprave, da propišu koji je službeni jezik na njihovoj teritoriji. Sada preko toga otvarati te teme o kojima se malopre pričalo, a Judita s pravom ukazala, nemate potrebe da otvarate nešto jer možete samo da zakomplikujete stvari. Onda je ministar rekao upravo ono što je Judita rekla. On je samo to prilagodio, hajde da kažem, na državu i na svoje ministarstvo. Šta da radi sa 20 prevodilaca? Realno pričajući, šta da radi? Javlja se tehnički problem.
Svaki pojedinac koristi svoj jezik u svakom državnom postupku. To je njemu zagarantovano. Stranac, ne daj bože, prođe kroz Srbiju i napravi udes, on ima pravo da u toku postupka koristi svoj jezik. Državni organ je dužan da obezbedi tumača prevodioca. Nemoguće je sada da se strancima daju veća prava nego našim ljudima. Iluzorno je pričati. Samo dajte da ne iskomplikujemo rešenja, pa da u praksi to postane svojevrsna suprotnost.
Samo zbog toga sam se javio. Inače, gospodin Pejčić je potpuno u pravu. Ako se kaže – opština ta i ta, to nije njeno ime, nego je naziv. Ako se kaže – Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, to je naziv državnog organa, a nije ime državnog organa. To je možda malo promaklo u ovom amandmanu. Mislim da je bilo osnova da se to usvoji i da se malo urede ti naši propisi.
Inače, ne treba praviti probleme tamo gde problema nema. Jednostavno svi podržavamo ovo jer Ustav nije problematičan, Ustav ima dobra rešenja, i ovaj nivo dostignutih prava i to mora da se poštuje, kao što se poštuju i sva stečena prava svakog pojedinca. Znači, ne postoji nikakav problem. Da ne odemo u neku drugu krajnost tražeći nešto preko, pa da zakomplikujemo ceo sistem i onda ispadne veća muka. To je to.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Na član 4. amandman su zajedno podneli poslanici Jovan Palalić i Željko Tomić. Izvolite, gospodine Palaliću.
...
Srpska narodna partija

Jovan Palalić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Poštovana predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, o ovoj temi se već govorilo u jednom od prethodnih amandmana, kada je moja koleginica Milica Vojić-Marković imala izlaganje po jednom drugom amandmanu, ali prosto želim ovom prilikom da ukažem kako je tekao čitav ovaj postupak koji se tiče onoga što je uređeno u statutu AP Vojvodine i šta mi u stvari dobijamo sa ovim izmenama i dopunama Zakona o upotrebi jezika i pisma, kada je u pitanju službena upotreba jezika nacionalnih manjina na teritoriji autonomne pokrajine.
Suštinska stvar je šta smo imali pre i suštinsko je pitanje – ko je ovde stariji? U Srbiji, po Ustavu, treba da bude stariji zakon. Nažalost, stiče se utisak na osnovu ovih rešenja da ovaj zakon sebe prilagođava Statutu Vojvodine i odluci koja uređuje pitanja koja se odnose na upotrebu jezika nacionalnih manjina na području AP Vojvodine, nego što bi trebalo da se uradi suprotno od toga, da Statut i pokrajinska odluka stvar detaljnije i preciznije regulišu, onako kako je pisano u predlogu ovog zakona.
Niz je problema sa ovom odredbom stava 5. člana 11. Gospodine ministre, vi jako dobro znate da se u članu 10. kaže da je u Republici Srbiji u službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo. U statutu AP Vojvodine, koji se ovde definiše kao pravni akt koji treba da bliže uredi ovu oblast, u stavu 2. kaže se: "Primena latiničnog pisma srpskog jezika u organima i organizacijama AP Vojvodine urediće se pokrajinskom skupštinskom odlukom, u skladu sa zakonom".
Postavljam ovde pitanje - gde se u Ustavu RS pominje latinično pismo srpskog jezika? Kako je moguće da ovaj zakon, izuzetno važan zakon, to pitanje prenebregne? Zato što je politika i politička volja u ovom slučaju doneta u ovoj Narodnoj skupštini, a to je Statut AP Vojvodine, bila jača od prava.
Ovaj zakon je samo tu da, s jedne strane, definiše pitanja službene upotrebe jezika i pisma preciznije, jasno i konkretno kad su u pitanju lokalne samouprave, i to se vidi u članu 11. i to je dobro urađeno i, naravno, posle se ostavlja aktivna lokalna samouprava da se stvari razrađuju. Kada je u pitanju primena i upotreba jezika i pisma na području AP Vojvodine, tu je jednostavno samo jedna rečenica.
Znači, ima se utisak da se nije htelo jednim ovako važnim zakonom uopšte ulaziti u ono šta je definisano pokrajinskom odlukom koja bliže uređuje pitanje službene upotrebe jezika i pisma, nego se jednostavno i želeo izbeći potencijalni konflikt sa institucijama AP Vojvodine i reklo – dobro, jednom uopštenom normom smo mi vama osnovali pravo da vi to regulišete, ali ćemo zato vrlo precizno i detaljno, što je dobro, ono što jeste obaveza lokalnih samouprava, tačno, uslovi pod kojima, kako se koristi sve ono što je u pitanju službenoj upotrebi jezika i pisma, definisano je ovim zakonom.
Znači, nije bilo dovoljno hrabrosti da se ovaj jedan važan zakon stavi iznad akata koje su podzakonski akti u krajnjoj liniji, i Statut, i ta pokrajinska odluka koja je doneta mnogo ranije na osnovu onog Omnibusa, trebalo je da se prilagodi ovom zakonu.
Ovaj zakon je to trebalo precizno da propiše, na koji način će biti u službenoj upotrebi organa AP Vojvodine jezik nacionalnih manjina, a onda da se donosi nova odluka. Ovako, utisak je da je članom 26, koji definiše u kojoj službenoj upotrebi su jezici nacionalnih manjina, prepušteno jednom podzakonskom aktu da tu stvar precizno i jasno definiše.
Ali, ono što je najveći problem i tome ovom prilikom želim da govorim, jeste da se, mimo Ustava, kršeći Ustav, zato je i taj Statut neustavan, uvodi latinično pismo srpskog jezika, koje ne postoji u Ustavu i nijedan organ, ni Narodna skupština, niko nije to osporio. Mi sada dobijamo mogućnost da se u jednom delu Republike Srbije upotrebljava nešto što je potpuno suprotno Ustavu i da se srpski jezik, pogotovo njegovo pismo, na drugi način ovde tretira.
Postoji samo jedno pismo srpskog jezika, a to je ćirilica. Latinica ne postoji. To je pismo drugog naroda, to je pismo hrvatskog naroda i nekog drugog, a mi ovde inaugurišemo nešto što nije ni u našoj tradiciji, niti je nešto što jeste srpski jezik.
Prema tome, u tom smislu ova odredba nije dobra, ovo ne može da radi. Mora biti mnogo preciznije u ovom zakonu definisano, kao što je urađeno kada je u pitanju upotreba jezika nacionalnih manjina na području lokalnih samouprava, isto tako ste morali da uradite i kada je u pitanju primena ovog jezika u organima i organizacijama pokrajinske autonomije.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Narodni poslanik Đura Mučenski ima reč.

Đura Mučenski

Za evropsku Srbiju
Poštovana predsedavajuća, pažljivo sam slušao svog kolegu prethodnog govornika i ne mogu da razumem njegove razloge za obrazlaganje tog amandmana i za brisanje tih odredbi. Pažljivo ću pročitati, polako, zarad javnosti, članove Ustava i ono što vi kažete je u suprotnosti, praktično, sa Ustavom.

Član 10. Ustava kaže: "U Republici Srbiji u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćirilično pismo. Službena upotreba drugih jezika i pisama uređuje se zakonom, na osnovu Ustava". Član 79. stav 2. kaže: " U skladu sa Ustavom, na osnovu zakona, pokrajinskim propisima mogu se ustanoviti dodatna prava pripadnika nacionalnih manjina".

Mislim da je ovde savršeno jasan redosled svih propisa i ne vidim nikakav problem u tome da je Statutom autonomne pokrajine, na osnovu Ustava i na osnovu člana 79, ustanovljeno koji su to službeni jezici na teritoriji autonomne pokrajine utvrđeni pokrajinskim propisima.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Gospodin Jovan Palalić, povreda Poslovnika.
...
Srpska narodna partija

Jovan Palalić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Uvaženi kolega Mučenski, upravo sam rekao to što ste rekli. Službena upotreba drugih jezika i pisama uređuje se zakonom. Vi meni pokažite gde se ovim zakonom to pitanje uređuje? Vrlo konkretno se uređuje pitanje primene službene upotrebe jezika i pisma kada je u pitanju lokalna samouprava, član 11, ali gde se uređuje zakonom pitanje primene jezika nacionalnih manjina na području autonomne pokrajine, osim ako vi ne smatrate da je to "jezici nacionalnih manjina koji su u službenoj upotrebi u organima i organizacijama autonomne pokrajine uređuju se Statutom"? Šta to znači?
Ovaj zakon kaže – mi nećemo urediti, ne uređuje zakon, nego će urediti Statut. Upravo vam govorim da je ova odredba protivustavna. Ovaj zakon ne uređuje to. Koji zakon uređuje? Nijedan. Prepušteno je to Statutu i to je protivustavnost ove odredbe.