Vraćamo se na drugu oblast. Pokušaću da objasnim šta smo mi želeli da postignemo i tvrdim onako, možda ne tako rečito, ali da je vrlo argumentovano, tvrdim da je dobronamerno i tvrdim da smo ga napravili da bismo poboljšali zakon. Evo o čemu se radi.        Vi dajte veterinarskoj ambulanti mogućnost da obavlja vakcinaciju pasa i mačaka protiv besnila u ambulanti, pišete. E sada to je meni potpuno jasno, jer ste rekli odmah u obrazloženju zakona zbog čega menjate zakon, da zakon treba usaglasiti sa direktivama EU.
Valjda vam je i toliko jasno, postoje različiti zakoni u odnosu na nas i postoji jedan dug period koliko se ti zakoni tamo primenjuju. Ovde se, pre svega, govori, ja govorim o vakcinaciji pasa i mačaka protiv besnila. Mogućnost da veterinarska ambulanta samo u ambulanti radi vakcinaciju pasa i mačaka protiv besnila je moguća, ali u gradovima, tamo gde imate poznatog vlasnika koji ima potrebu, zakonsku obavezu i vodi računa o svom ljubimcu i on će vakcinisati svog psa ili mačku. U predgrađima ona nije moguća. U seoskom području ona je potpuno nemoguća. Svako ko se bavi praksom zna da je potpuno nemoguća. Jedna stvar je prepisivati iz EU i pokušavati povećati standarde kod nas, ali druga stvar je voditi računa da ono što smo napisali u zakonu bude sprovodljivo na terenu i bude u korist zaštite javnog zdravlja građana.
E sad, bez obzira da li se radi o usaglašavanju sa direktivom EU i pravilnicima koji su doneti, mislimo da je ovako kako je napisano prilično problematično i predlažemo da se to popravi, zbog toga što besnilo treba tretirati kao i ostale zarazne bolesti, gde se kao preventiva za njihovo sprečavanje i širenje koristi sistematska vakcinacija na terenu. Drugim rečima, treba dati mogućnost veterinarskim službama da na terenu rade vakcinaciju pasa i mačaka protiv besnila. To znači da se ne sme uvoditi ograničavanje prava veterinarskima ambulantama da redovnu godišnju preventivnu vakcinaciju protiv besnila pasa i mačaka obavljaju na terenu. Zbog toga je naš amandman u tom pravcu uložen.
Mislim da je to krajnje dobronamerno i mislim da tu nema komentara sada o tome da mi nećemo predlagati ono što je u korist ovog zakona i situacije na terenu. To je sasvim u redu.

Na član 53. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić. Izvolite, gospodine Mariću.

Dame i gospodo, članom 53 je predviđeno da se prodaja stoke može vršiti samo u registrovanim sabirnim centrima, stočnim pijacama i otkupnim mjestima. Predložio sam da se prodaja stoke dozvoli i u objektima za držanje stoke, na imanjima vlasnika i na mjestima gde se vrši organizovana ispaša stoke. Na taj način bi se ispoštovala jedna  tradicija i praksa koje postoje vekovima i koje objektivno neće moći promeniti nijedan zakon.
Predloženim zakonskim rešenjem biće pogođeno hiljade stočara, posebno u brdsko-planinskim područjima, konkretno najviše mislim na Peštersku visoravan.
Naime, u mnogim delovima Srbije ne postoje niti će u skorije vreme postojati stočne pijace, sabirni centri ili otkupna mesta, s jedne strane. S druge strane, imate mjesta gdje su pijace ili otkupna mjesta od sjedišta držalaca stoke udaljena nekoliko desetine kilometara. Apsurdno je terati vlasnika da jedno tele, radi prodaje, tjera iz nekog mesta koje je udaljeno od Tutina 20 kilometara do grada, iz razloga što to predstavlja problem i predstavlja dodatni finansijski izdatak.
Onaj ko hoće da proda tele na pijaci jednostavno je prinuđen, bukvalno uslovljen, da izvrši prodaju prvog dana po silasku na pijacu, jer mu se ne isplati da ponovno drugi put ili treći put plaća prevoz. To će u svakom slučaju uticati na nižu cenu stoke.
Sledeći razlog zbog čega sam podneo amandman jeste činjenica da u planinskim područjima mnogi vlasnici, posebno u letnjim mesecima, vrše ispašu stoke na pašnjacima, na planinama, u katunima i smatram da tim ljudima treba omogućiti da prodaju stoke vrše i na tim mjestima.

Na član 56. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Milan Dimitrijević, Donka Banović i Zoran Nikolić. Gospođa Banović ima reč.

Ovaj naš amandman se odnosi na postojeći član zakona stotinu, a govori o tome kako se dobija dozvola za okupljanje životinja. Dakle, govori o tome kada neko želi da organizuje – izložbu životinja, takmičenje životinja, priredbu sa putujućim životinjama, dakle cirkusi, sajmovi, putujući zoološki vrtovi itd. Sve je to van određenog poslovnog prostora.
Kada to neka organizacija ili pojedinac želi takvu jednu manifestaciju da organizuje, on mora da traži posebnu dozvolu od Ministarstva. Izgled te dozvole propisuje sam ministar i ta dozvola se izdaje na period važenja od 30 dana.
Tako je stajalo do sada u zakonu, s tim što se u ovim izmenama i dopunama ovaj član menja, odnosno dodaje se novi stav koji kaže: "Mesta na kojima se organizuju manifestacije ovakvog tipa jesu gazdinstva". Mi predlažemo da se ne vrši ta promena, odnosno da taj predloženi stav 6. ne postane deo ovog člana.
Naime, vi unosite apsolutnu zabunu, jer sada uvodite reč "gazdinstva". Znam određene livade, sportske terene itd. gde se odvijaju izložbe životinja, recimo autohtonih vrsta Stare planine i to su tereni, to nisu ni u kom slučaju gazdinstva. Registrovana gazdinstva su ona gazdinstva koja imaju dozvolu koja važi godinu dana. Vi ovde kažete da ova gazdinstva, naime, postaju gazdinstva posle ovog vašeg zakona, koja imaju dozvolu 30 dana.
Tako unosite apsolutnu zabunu. Vi u odgovoru kažete da je jako važno da se prati kretanje životinja itd. To potpuno uvažavam, ali to se može i te kako pratiti samim traženjem dozvole. Valjda vi kada nekome izdajete dozvolu, makar ona važila i 30 dana, možete sve te aktivnosti da pratite.

Na član 57. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Milan Dimitrijević, Donka Banović i Zoran Nikolić. Ima reč gospodin Dimitrijević.

Ovde se radi o jednom potpuno dobronamernom amandmanu – da se u stavu 1. posle reči "u odobrenim klanicama" dodaju reči "u skladu sa zakonom".
Vi ste odbili taj amandman, ne vi gospodine Milosavljeviću, nego nadležni ministar i njegova komisija, upućujući nas opet na podzakonska akta – da je to regulisano podzakonskim aktima.
Malopre sam govorio, pre nekoliko minuta, šta znače ti podzakonski akti i gde su ti podzakonski akti u nizu zakona. Dakle, radi se samo o jednom kapricu i pored iskrene namere da se zakon poboljša, da se zakon precizira, da se uredi, da bude jasan svima, da se ovakvi amandmani odbiju.
Kada već govorimo o podzakonskim aktima i na koji način se oni donose i da li ih ima ili ih nema? Gospodine ministre, da li ste vi čuli za meso iz Brazila koje se pojavljuje na našem tržištu – čuli ste, je li tako? Postoji zakon koji treba to da spreči – postoji. Što se ne primenjuje? Šta se dešava sa piletinom iz drugih zemalja, potpuno nekontrolisano?
Ne primenjuje se zakon, pa ćete vi doneti podzakonske akte – samo razmazivanje i bacanje prašine u oči. Napišete zakon koji ne može da se primeni, dobijete sugestije da se zakon popravi i, onako osorno i grubo, amandmane opozicije odbijate, a imate niz problema koji se javljaju u državi i nećete da ih rešite. To je suština rada ovog ministarstva, pa i vašeg ministarstva.
Nije ovo dobro što radite, gospodine ministre, nije dobro i ne vodi ovo nikuda.

Na član 58. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković i Milan Dimitrijević. Da li neko želi reč? (Ne.)       
Na član 58. amandman su zajedno podneli Donka Banović i Zoran Nikolić. Da li neko želi reč? Gospođa Donka Banović. Izvolite.

To je amandman na predlog člana 58, a inače se to odnosi na član 102. postojećeg zakona. U tom članu se detaljno govori o tome kako se vrši službena kontrola životinja pre i posle klanja, s tim što su izmene i dopune takve da se maltene kompletan ovaj član tim izmenama i dopunama menja. Dakle, čini mi se da ni jedan od stavova nije ostao iz postojećeg zakona.
Mi smatramo da treba dodati ovim predloženim izmenama i dopunama – da se pre klanja životinje da provera identifikacije životinje i da pregled odgovarajućeg identifikacionog dokumenta mora da obavi veterinar.
Vi u odgovoru ovde kažete – ukoliko je ta klanica odobrena, da se to podrazumeva. Volela bih da je tako, ali u praksi se dešava da veterinari ne provere tu životinju koja ide na klanje, pa se vrlo često dešava da se šalju gravidne krave na klanje, što je nedopustivo. Dakle, smatramo da ovde treba pooštriti i jasno reći da se u klanicama, pre bilo kakvog klanja, mora izvršiti valjan pregled od strane veterinara.

Na član 60. amandman su zajedno podneli poslanici Donka Banović i Zoran Nikolić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 60. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković i Milan Dimitrijević. Gospođa Vojić-Marković.