Dame i gospodo, članom 53 je predviđeno da se prodaja stoke može vršiti samo u registrovanim sabirnim centrima, stočnim pijacama i otkupnim mjestima. Predložio sam da se prodaja stoke dozvoli i u objektima za držanje stoke, na imanjima vlasnika i na mjestima gde se vrši organizovana ispaša stoke. Na taj način bi se ispoštovala jedna  tradicija i praksa koje postoje vekovima i koje objektivno neće moći promeniti nijedan zakon.
Predloženim zakonskim rešenjem biće pogođeno hiljade stočara, posebno u brdsko-planinskim područjima, konkretno najviše mislim na Peštersku visoravan.
Naime, u mnogim delovima Srbije ne postoje niti će u skorije vreme postojati stočne pijace, sabirni centri ili otkupna mesta, s jedne strane. S druge strane, imate mjesta gdje su pijace ili otkupna mjesta od sjedišta držalaca stoke udaljena nekoliko desetine kilometara. Apsurdno je terati vlasnika da jedno tele, radi prodaje, tjera iz nekog mesta koje je udaljeno od Tutina 20 kilometara do grada, iz razloga što to predstavlja problem i predstavlja dodatni finansijski izdatak.
Onaj ko hoće da proda tele na pijaci jednostavno je prinuđen, bukvalno uslovljen, da izvrši prodaju prvog dana po silasku na pijacu, jer mu se ne isplati da ponovno drugi put ili treći put plaća prevoz. To će u svakom slučaju uticati na nižu cenu stoke.
Sledeći razlog zbog čega sam podneo amandman jeste činjenica da u planinskim područjima mnogi vlasnici, posebno u letnjim mesecima, vrše ispašu stoke na pašnjacima, na planinama, u katunima i smatram da tim ljudima treba omogućiti da prodaju stoke vrše i na tim mjestima.

Na član 56. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Milan Dimitrijević, Donka Banović i Zoran Nikolić. Gospođa Banović ima reč.

Ovaj naš amandman se odnosi na postojeći član zakona stotinu, a govori o tome kako se dobija dozvola za okupljanje životinja. Dakle, govori o tome kada neko želi da organizuje – izložbu životinja, takmičenje životinja, priredbu sa putujućim životinjama, dakle cirkusi, sajmovi, putujući zoološki vrtovi itd. Sve je to van određenog poslovnog prostora.
Kada to neka organizacija ili pojedinac želi takvu jednu manifestaciju da organizuje, on mora da traži posebnu dozvolu od Ministarstva. Izgled te dozvole propisuje sam ministar i ta dozvola se izdaje na period važenja od 30 dana.
Tako je stajalo do sada u zakonu, s tim što se u ovim izmenama i dopunama ovaj član menja, odnosno dodaje se novi stav koji kaže: "Mesta na kojima se organizuju manifestacije ovakvog tipa jesu gazdinstva". Mi predlažemo da se ne vrši ta promena, odnosno da taj predloženi stav 6. ne postane deo ovog člana.
Naime, vi unosite apsolutnu zabunu, jer sada uvodite reč "gazdinstva". Znam određene livade, sportske terene itd. gde se odvijaju izložbe životinja, recimo autohtonih vrsta Stare planine i to su tereni, to nisu ni u kom slučaju gazdinstva. Registrovana gazdinstva su ona gazdinstva koja imaju dozvolu koja važi godinu dana. Vi ovde kažete da ova gazdinstva, naime, postaju gazdinstva posle ovog vašeg zakona, koja imaju dozvolu 30 dana.
Tako unosite apsolutnu zabunu. Vi u odgovoru kažete da je jako važno da se prati kretanje životinja itd. To potpuno uvažavam, ali to se može i te kako pratiti samim traženjem dozvole. Valjda vi kada nekome izdajete dozvolu, makar ona važila i 30 dana, možete sve te aktivnosti da pratite.

Na član 57. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Milan Dimitrijević, Donka Banović i Zoran Nikolić. Ima reč gospodin Dimitrijević.

Ovde se radi o jednom potpuno dobronamernom amandmanu – da se u stavu 1. posle reči "u odobrenim klanicama" dodaju reči "u skladu sa zakonom".
Vi ste odbili taj amandman, ne vi gospodine Milosavljeviću, nego nadležni ministar i njegova komisija, upućujući nas opet na podzakonska akta – da je to regulisano podzakonskim aktima.
Malopre sam govorio, pre nekoliko minuta, šta znače ti podzakonski akti i gde su ti podzakonski akti u nizu zakona. Dakle, radi se samo o jednom kapricu i pored iskrene namere da se zakon poboljša, da se zakon precizira, da se uredi, da bude jasan svima, da se ovakvi amandmani odbiju.
Kada već govorimo o podzakonskim aktima i na koji način se oni donose i da li ih ima ili ih nema? Gospodine ministre, da li ste vi čuli za meso iz Brazila koje se pojavljuje na našem tržištu – čuli ste, je li tako? Postoji zakon koji treba to da spreči – postoji. Što se ne primenjuje? Šta se dešava sa piletinom iz drugih zemalja, potpuno nekontrolisano?
Ne primenjuje se zakon, pa ćete vi doneti podzakonske akte – samo razmazivanje i bacanje prašine u oči. Napišete zakon koji ne može da se primeni, dobijete sugestije da se zakon popravi i, onako osorno i grubo, amandmane opozicije odbijate, a imate niz problema koji se javljaju u državi i nećete da ih rešite. To je suština rada ovog ministarstva, pa i vašeg ministarstva.
Nije ovo dobro što radite, gospodine ministre, nije dobro i ne vodi ovo nikuda.

Na član 58. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković i Milan Dimitrijević. Da li neko želi reč? (Ne.)       
Na član 58. amandman su zajedno podneli Donka Banović i Zoran Nikolić. Da li neko želi reč? Gospođa Donka Banović. Izvolite.

To je amandman na predlog člana 58, a inače se to odnosi na član 102. postojećeg zakona. U tom članu se detaljno govori o tome kako se vrši službena kontrola životinja pre i posle klanja, s tim što su izmene i dopune takve da se maltene kompletan ovaj član tim izmenama i dopunama menja. Dakle, čini mi se da ni jedan od stavova nije ostao iz postojećeg zakona.
Mi smatramo da treba dodati ovim predloženim izmenama i dopunama – da se pre klanja životinje da provera identifikacije životinje i da pregled odgovarajućeg identifikacionog dokumenta mora da obavi veterinar.
Vi u odgovoru ovde kažete – ukoliko je ta klanica odobrena, da se to podrazumeva. Volela bih da je tako, ali u praksi se dešava da veterinari ne provere tu životinju koja ide na klanje, pa se vrlo često dešava da se šalju gravidne krave na klanje, što je nedopustivo. Dakle, smatramo da ovde treba pooštriti i jasno reći da se u klanicama, pre bilo kakvog klanja, mora izvršiti valjan pregled od strane veterinara.

Na član 60. amandman su zajedno podneli poslanici Donka Banović i Zoran Nikolić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 60. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković i Milan Dimitrijević. Gospođa Vojić-Marković.

Gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, približava se polako kraj ovim amandmanima iz ove oblasti. Ne mogu da propustim a da ne kažem nekoliko vrlo važnih stvari koje se tiču Veterinarske komore Srbije.
Prosto da prokomentarišem da smo očekivali, kada smo videli da postoje izmene i dopune Zakona, da će se ovaj zakon tzv. Krnjaićev zakon promeniti u pravcu da se popravi položaj Veterinarske komore, jer je taj Krnjaićev zakon Veterinarsku komoru potcenio i stavio pod patronat države. I ona koja treba da bude strukovno udruženje nije mogla da podrži ni struku ni nauku u tom položaju, nego jednostavno morala je da sluša ministra.
Svaka država koja drži do ozbiljnosti zaista vodi računa o tome da se ne meša tamo gde joj nije posao, a posao koji treba da radi komora, strukovno udruženje, taj posao ona i radi.
Imala sam prilike da čujem na nekoliko mesta kada su govorili ministar ili njegovi pomoćnici da oni Komoru doživljavaju kao partnersku ustanovu, kao instituciju partnerstva pominju stalno, ali Komora ne može da bude ni po definiciji partner jer ona nije ni državni ni paradržavni organ, nego je strukovno udruženje koje brani načela struke.
To je ono u čemu mogu da podržim gospodina Milivojevića, struka je to što treba da kaže šta je moguće, a šta nije i zbog toga ove stvari koje sam čitala, ove odluke i ostale stvari su upravo komentari struke.
Kao narodni poslanik sam bila u situaciji samo da govorim ono što je struka od mene zahtevala, dakle, veterinarska struka od mene zahtevala. Izmene i dopune ovog zakona nisu išle u pravcu da poprave položaj Komore, nego su još više ponizile Komoru i veterinarsku struku. Takav položaj državi odgovara.
Razni lobiji, farmaceutski, stočarski, progurali su svoje ljude u Komoru i sada oni sa te pozicije donose određene odluke koje nikako nisu u pravcu poboljšanja kvaliteta javnog zdravlja građana Srbije, nikako u pravcu poboljšanja kvaliteta rada struke, uslova rada struke i svega ostalog, nego su jednostavno tu da slušaju državu i da na sajtu eventualno kažu da se ne slažu sa nekom odlukom koja mora da bude bespredmetna.
Pominjala sam ovu odluku malopre ministra Dragina, o kojoj zaista ne treba diskutovati da smo ozbiljni ljudi. Nažalost, mi u srpskom parlamentu moramo da razgovaramo o odluci koju je potpisao srpski ministar koji mirno kaže – da li ste krivi, da li niste krivi, šta to koga briga, postoji prijava protiv vas, pa ću na osnovu toga imati mogućnost da odlučujem kako hoću.
Dakle, cela priča se svodi na to da se izmene i dopune Zakona bave pričom da li ćemo praćenje zameniti sledljivošću, a ne da li ćemo vratiti položaj koji treba Komora da ima, da ona ne bude državni organ kakav je ovde u ovom zakonu. Izvinite, ona je državni organ, a ona to ne može da bude, po definiciji ne može da bude Komora državni organ.
To je suština ove priče i volela bih da neko, ne znam ko, prokomentariše to što kažem.

Na član 61. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Milan Dimitrijević, Donka Banović i Zoran Nikolić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 62. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Milan Dimitrijević, Donka Banović, koja želi reč, i Zoran Nikolić.