Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 110 narodnih poslanika.

Da bismo utvrdili broj narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutan 91 narodni poslanik i da postoje uslovi za rad.

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 235. Poslovnika?

Gospodin Miloš Aligrudić. Izvolite, gospodine Aligrudiću.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, krajem prošle nedelje Narodna banka Srbije je donela odluku o povećanju limita za potrošačke kredite – kada su u pitanju dinarski potrošački krediti, građani će moći da se zaduže, umesto 30% od plate, do 40% od plate, a kada je reč o stambenim kreditima, umesto 50%, limit je povećan na 60% od plate.

U odluci Narodne banke stoji da se to odnosi na sve one kredite koji nemaju valutnu klauzulu i samim tim je jasno da je u pitanju obična šarena laža, a moje pitanje će kasnije proisteći iz nekoliko objašnjenja koja ću dati.

Naime, ako pogledamo samo stambene kredite, da li neko od vas prisutnih, ili neko iz Narodne banke ili neko iz Vlade Srbije može da mi objasni koji je to stambeni kredit koji nema valutnu klauzulu u Srbiji trenutno? To znači da se ovo povećanje limita Narodne banke Srbije ne odnosi uopšte na stambene kredite, jer je to nemoguće.

Kada je reč o drugim potrošačkim dinarskim kreditima, to je nešto što je tema za razmišljanje. Pošto je ideja Narodne banke Srbije bila (to se vidi iz saopštenja) da se to povećanje zaduženja od plate zapravo radi pre svega radi stimulisanja domaće proizvodnje, onda se tu postavlja jedno vrlo jednostavno pitanje – koje domaće proizvodnje? Koje su to druge mere koje Vlada Srbije sprema za stimulisanje domaće proizvodnje, jer mi do sada jednu jedinu videli nismo, kako bi stimulacija potrošnje uticala na povećanje proizvodnje u Srbiji?

Ako pogledate kakav vam je spoljnotrgovinski bilans u državi, videćete da je potreba potrošača u Srbiji pre svega potreba za onom robom koja je plasirana na tržište Srbije, a to je uglavnom strana roba, to je roba uvozničkog lobija. Pošto su tajkuni u Srbiji, na osnovu svog pritiska, uspeli da izdejstvuju povoljne uslove za uvoz, onda, naravno, ta silna roba koja je uvezena mora biti prodata. Da bi ta roba bila prodata, neophodno je povećati limit zaduženja sa 30 na 40%, kako bi se građani stimulisali da tu robu kupuju. Kakve to veze ima sa stimulacijom domaće proizvodnje?

Neke glasine su krenule, pre nego što smo videli šta je Narodna banka Srbije objavila, da se to praktično odnosi na stimulisanje kupovine domaće robe. Od tog nema ništa. To prosto nije slučaj. Ova država je užasnim kreditima i užasnom kreditnom politikom na nivou države uspela da zaduži građane enormno i te dugove građani kroz poreze i takse treba da vraćaju ne u godinama, nego u decenijama koje dolaze, čime će se narod upropastiti. Trenutno zaduženje po osnovu potrošačkih kredita u proseku je za građane oko 650 evra po glavi stanovnika.

Šta ovde NBS... Sumnjam da je Narodna banka Srbije delovala samostalno, nego je u pitanju sprega sa Vladom Srbije i dogovor o jednoj meri ekonomske politike koja nikome nije jasna, jer nikome nije jasan ukupan paket tih mera. Znači, meni je prosto neverovatno da se jedna takva šarena laža građanima gura pod nos.

Ovo što smo čuli i što će se verovatno pokazati opravdanim u narednom periodu, to je da prvo banke koje odobravaju kredite neće poslušati predlog NBS, jer svako razuman ko ima privatni kapital i poseduje banku nije lud da sebi dopusti takav luksuz da građanima koji nemaju novca (a kako ekonomska situacija u Srbiji stoji, pod ovom vladom ga neće imati ni u prilično dugom vremenskom periodu koji je pred nama) da kredit koji će opteretiti 40% od plate stanovništva, koje inače nema hleba da jede?

(Predsednik: Vreme.)

Čemu ova mera služi? U kakvim okvirima je ova mera osmišljena? To je moje pitanje i želim da vidim kakva je ukupnost tih mera, jer mi za ove skoro dve godine to nismo nikada videli.

Reč ima gospodin Dragan Todorović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, čovek ne može da bude siguran da li je dobro dobiti odgovor na pitanje ili uopšte ne dobiti odgovor na pitanje. Jer, kada se dobije odgovor na neka pitanja ozbiljno se postavlja pitanje čemu služi ova skupština i na šta liči institucija postavljanja pitanja, na šta imamo pravo utorkom i četvrtkom?

Između ostalog sam postavio pitanje kako je moglo da dođe do oštećenja spisa u Višem sudu u Beogradu u slučaju „Ce marketa“, Slobodana Radulovića i ostalih. Pogledajte šta odgovara v.d. predsednika Višeg suda u Beogradu sudija Dragoljub Albijanić, kaže: „Zbog obilnih kiša tokom oktobra 2009. godine, kao i zbog adaptacije krovnog dela sudske zgrade u ulici Ustaničkoj 29, došlo je do prodiranja vode u jednu od prostorija u kojoj su se čuvali spisi predmeta posebnog odeljenja tadašnjeg Okružnog suda u Beogradu“.

Zamislite, ljudi moji, v.d. predsednika suda kaže da je zbog obilnih kiša i adaptacije krova na zgradi koja ima sedam-osam spratova prošlo toliko vode da je ona došla do podruma i oštetila spise. Ovo je neverovatno, ovo je takva sprdačina sa Narodnom skupštinom da je to neverovatno! Tražim da se utvrdi poslovna sposobnost ovog sudije. Kakve li su mu presude, ako daje ovakve odgovore na pitanja? Zamislite, zgrada od osam spratova, adaptacija, kolika je to voda mogla da bude, i da ošteti samo ovu prostoriju i ove spise, a sve ostalo da bude bez problema?

Kada smo već kod toga, postavljam pitanje i vama i gospođi Kolundžiji – da li je ona možda dobila odgovor na tri postavljena pitanja, vezano za Luku? Postavljam pitanje vladajućoj koaliciji – kako je moguće da vi ne dobijate odgovor kada je u pitanju Luka? Jer, vidite šta kaže Ivana Veselinović, predsednica Luke Beograd: „Osobe bez stručnih kvalifikacija iz Saveta za borbu protiv korupcije opominjale su i javno vređale državne funkcionere, tužilaštva i sudove da su korumpirani.“ Valjda i vas ubrajaju, gospođo Kolundžija, u ovu kategoriju.

Na šta liči ova država? Pazite, šef vladajuće poslaničke grupe tri puta postavlja pitanje i odgovora nema. Šta se dešava? Ovi iz Luke kažu da su informacije koje se plasiraju netačne, posebno vezano za pitanje da li je tačno da je bilo 42.300.000 evra na računu Luke u decembru mesecu 2005. godine. Kažu da nije tačno. Evo, ovde posedujem dokument koje su potpisale blagajnik Ravnihar Seka, kontista-bilansista Petrović Gordana, član Sretić Slobodan i predsednik Klokočar Davor.

Ovde neko laže. Ko laže, treba da se utvrdi, ali postavljam pitanje, gospođo Dejanović, kada ćemo stvarno ostvariti mogućnost da dobijemo odgovore na pitanja koja smo postavili i zbog čega ne dobijamo ove odgovore? Šta se krije? Krije se kriminal.

Šta je sa pitanjima koja sam postavio, vezano za kompaniju „Novosti“? Šta je sa odgovorom u vezi sa imovinom SKJ? Na šta liči ova skupština? Šta je sa vašim nadležnostima kao predsednika Skupštine?

Šestoro poslanika članova Odbora za odbranu i bezbednost tražilo je 13. aprila od zamenika predsednika Odbora da zakaže sednicu Odbora; evo, sada će mesec dana, on je nije zakazao. Čega se plašite? Znam čega – plašite se istine. Dokle mislite da skrivate kriminal i pljačku koji se dešavaju u ovoj državi u poslednjih deset godina, a vi ne preduzimate ništa?

Šta je sa Grupom prijateljstva sa Iranom? Zbog čega se ta grupa ne formira? Dokle Dragoljub Mićunović može tako da se ponaša? Vas baš briga. To je više nedopustivo. Krenite da radite vaš posao u skladu sa Poslovnikom.

(Predsednik: Vreme.)

Nadam se da ste samostalni, da ne primate naređenja …

Dobro se nadate. Zahvaljujem.

Gospođa Aleksandra Janković, samo da vaša poslanička grupa dostavi ovlašćenje da ste ovlašćeni. Izvolite.

Stigao nam je dopis od fizičara iz Nuklearnog instituta Vinča, koji su svoje pismo prosledili i ministru Đeliću i raznim institucijama: kolegijumu Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj, Nacionalnom savetu, Zajednici instituta Srbije, matičnom Odboru za fiziku i Naučnom veću Instituta Vinča.

Budući da je reč o veoma teškim nepravilnostima koje otkrivaju korupcionaške odnose u Ministarstvu za nauku i tehnološki razvoj i odnose se pre svega na samog ministra Božidara Đelića, pomoćnika ministra Tibora Saboa, predstavnici sindikata Nuklearnog instituta Vinča su nas zamolili da se istina o ovome koliko-toliko probije u Narodnoj skupštini i da se pitanja koja postavljamo i pismo upućeno ministru Božidaru Đeliću na neki način ovde ažuriraju.

Evo šta su osnovne primedbe i predlozi u odnosu na nacrt akta o izboru, vrednovanju i finansiranju predloženih programa istraživanja u narednom periodu. „Kao i prilikom sastavljanja Nacrta strategije naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2010. do 2015. godine, u izradi ovog dokumenta učestvovali su naučnici koji se nalaze na važnim funkcijama u Ministarstvu a istovremeno su angažovani na projektima koje finansira Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj.

Naučno veće iz oblasti fizike će kod Agencije za borbu protiv korupcije pokrenuti inicijativu za preispitivanje sukoba interesa svih državnih sekretara i ostalih službenika Ministarstva koji određuju kriterijume za bodovanje pojedinaca i projekata i dodeljivanje opreme, a istovremeno učestvuju na istim projektima i konkursima za opremu. Kategorije im se određuju prema kriterijumima koje su sami postavili i čak sami sebi prave nekakve posebne nove institute i centre izvrsnosti.

Naučno veće u oblasti fizike predlaže da se, u cilju izbegavanja sukoba interesa, nijedan od činovnika Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj ne sme čak ni formalno, sa nula istraživačkih meseci, angažovati ni na jednom projektu Ministarstva.

Drugo, predloženi sistem recenzije je potpuno neprimeren realnom stanju u srpskoj nauci i proklamovanoj težnji da se Srbija priključi evropskom naučnom prostoru. Kako je u Strategiji naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2010. do 2015. godine primećeno, u Srbiji za većinu oblasti istraživanja ne postoji kritična masa. Smatramo da u jednoj maloj sredini, u kojoj u mnogim oblastima savremene nauke ne postoje odgovarajući stručnjaci ili se samo po dve ili tri grupe bave istom tematikom, u kojoj svako svakog poznaje i tačno se zna ko se čime bavi, domaća recenzija predstavlja opasnost po kvalitetnu i objektivnu procenu predloženih projekata i uzrok problema zbog sukoba interesa.

Stoga je predlog da Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj angažuje samo dva strana recenzenta po projektu, čija bi srednja ocena predstavljala krajnju ocenu svakog projekta. Na primer, u prethodnom projektnom ciklusu Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj angažovalo je samo nekoliko recenzenata za oblast fizike, čime je doveden u pitanje kvalitet recenzije veoma raznolikih predloga projekata.

Smatramo da bi Ministarstvo moglo da od svojih analitičara, istraživača ili putem internet baza za svaku oblast sakupi kontakt podatke nekoliko desetina inostranih stručnjaka. Recenzenti bi bili određivani žrebom i svako od njih bi mogao da bude upoznat sa trenutnim načinom finansiranja naučnog rada istraživača u Srbiji, što znači – zaposlenima u institutima projekat je jednako plata, bez obzira na naučno zvanje, a zaposlenima na fakultetima projekat je jednako dodatni izvor prihoda.

Prethodnih godina je oprema iz NIP-a dodeljena na krajnje neregularnoj osnovi. Iz samog teksta nacrta nije jasno koja se to postojeća oprema boduje, oprema grupe, institucija ili oprema Ministarstva koja će se koristiti na projektu, a koja bi trebalo da bude na raspolaganju svim istraživačima, ma gde bila smeštena. Smatramo da ova stavka treba da nosi mnogo manju težinu.

Isto tako, smatramo da svi istraživači umešani u neregularne radnje tokom prethodnih raspodela opreme nikako ne smeju biti članovi bilo koje buduće komisije Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj za nabavku opreme.“

Nova Srbija očekuje odgovor Božidara Đelića povodom svih ovih primedaba i predloga koje dobija od Naučnog veća iz oblasti fizike Instituta za nuklearne nauke Vinča.

Zahvaljujem. Gospodin Slobodan Maraš ima reč.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, 15. aprila sam postavio pitanje ministru Oliveru Duliću, na koje sam dobio odgovor. Ono što mene kao poslanika LDP-a čini veoma zadovoljnim, to je da se u odgovoru koji sam dobio od ministra Dulića potvrđuje ono što sam postavio kao pitanje, odnosno što sam naveo kao razlog za nefunkcionisanje izdavanja lokacijskih dozvola, iza čega stoji građevinska industrija u Beogradu.

S obzirom na to da sam postavio pitanje kako je moguće da funkcioniše jedan zakon koji je donet prošle godine u avgustu, a koji je, evo, devet meseci nakon toga bez svih zakonskih akata u proceduri, u samom odgovoru Ministarstvo, odnosno ministar mi govori da je…

Gospođo predsednice, izvinjavam se, ako možete malo, zaista mi je teško da govorim...

(Predsednik: Gospodo poslanici, molim vas da omogućite gospodinu Marašu da ga čujemo.)

Znači, u odgovoru koji sam dobio od Ministarstva potvrđuje se da nisu doneti svi podzakonski akti i da je u prelaznim i završnim odredbama predviđeno da će se tamo gde nisu doneti podzakonski akti primenjivati stari zakon. To dovoljno govori o ažurnosti, kompetentnosti i spremnosti jednog ministarstva da se nosi sa ovakvom temom. Najbolje bi bilo gospodinu ministru da se ugleda na svog stranačkog kolegu, ministra poljoprivrede, koji kada donese ovde zakon pripremi i podzakonske akte na osnovu kojih bi zakon mogao da funkcioniše.

Nadalje sam naveo u svom pitanju da je pitanje katastra veoma veliki problem, koji kontroliše ministarstvo kojim rukovodi gospodin Dulić. Dobio sam odgovor da će Vlada, odnosno Ministarstvo preispitati sam zakon i da će, pošto su primetili da postoji problem kod katastra, krajem 2010. godine krenuti, nakon inspekcijskog nadzora, u eventualnu promenu zakona.

Zbog toga danas postavljam pitanje premijeru Cvetkoviću. Mislim da nije dovoljno da se ministar Dulić na ovaj način pravda, odnosno izvinjava zbog toga što zakon ne funkcioniše na najbolji mogući način i zbog toga što on nije za devet meseci doneo sve podzakonske akte, tačnije 13 podzakonskih akata. Mi želimo da čujemo, kao LDP, šta će premijer Cvetković preduzeti povodom toga. Da li će se hitno krenuti u izmene i dopune Zakona o prostornom planiranju i izgradnji?

Moram da kažem da je činjenica da je Direkcija za izgradnju Beograda tražila pozajmicu od grada, odnosno pomoć od četiri milijarde dinara, odnosno četrdeset miliona evra, zbog toga što investicija u Beogradu nema, što gradnje nema i što Direkcija za izgradnju Beograda nema sredstava pomoću kojih može da funkcioniše. Sredstva koja imaju oni ulažu za neke druge stvari koje su neophodne da bi grad funkcionisao.

Liberalno-demokratska partija je protiv toga da se traži i da se daje pomoć na ovaj način, već insistiramo, kao što smo insistirali u načelnoj raspravi kada se donosio ovaj zakon u oktobru mesecu prošle godine, da se promeni zakon, da se zakon prilagodi tako da može da funkcioniše i da se donesu sva podzakonska akta.

Ovaj zakon o kome govorimo je neprimenljiv. Iz odgovora koji je gospodin Dulić poslao meni kao poslaniku (pretpostavljam da su ga i ostali poslanici dobili) vidi se da priznaje da je zakon, ovakav kakav jeste, neprimenljiv, tako da mora da se primenjuje zakon koji je pre toga postojao.

Mi želimo da, s jedne strane, građevinska industrija zaživi, a s druge strane, da oni koji su nadležni u gradu Beogradu i u celoj Srbiji rade svoj posao na najbolji mogući način i u skladu sa zakonom. Ali, isto tako, ne želimo da građani zbog toga trpe, kao ni oni radnici iz građevinske industrije koje sam pominjao, njih preko 50.000 koji su ostali bez posla.

Pitanje premijeru Cvetkoviću je: kada će pristupiti izmenama i dopunama Zakona o izgradnji i prostornom planiranju, o kom smo u avgustu mesecu prošle godine ovde raspravljali, pošto je on neprimenljiv, ovakav kakav jeste? Hvala.

Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo rad.
Obaveštavam vas da je sprečena da prisustvuje sednici narodni poslanik Zlata Đerić.
Saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pozvala sam da pored predstavnika predlagača Rasima Ljajića, ministra rada i socijalne politike, sednici prisustvuju i: Snežana Lakićević, državni sekretar Ministarstva rada i socijalne politike, Radmila Bukumirović-Katić, pomoćnica ministra rada i socijalne politike i Rajka Vukomanović i Snežana Bogdanović, savetnice ministra rada i socijalne politike.
Prelazimo na zajednički načelni pretres 1. i 2. tačke dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O SPREČAVANjU ZLOSTAVLjANjA NA RADU I PREDLOG ZAKONA O VOLONTIRANjU
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o 1. i 2. tački dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, i to: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa G17 plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS-Vojislav Koštunica – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa Napred Srbijo – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS-JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.
Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih predstavljaju: narodni poslanik Nikola Krpić Poslaničku grupu PUPS; narodni poslanik Elvira Kovač Poslaničku grupu manjina; narodni poslanik Milisav Petronijević Poslaničku grupu SPS-JS; narodni poslanik Milica Vojić-Marković Poslaničku grupu DSS-Vojislav Koštunica; narodni poslanik Snežana Stojanović-Plavšić Poslaničku grupu G17 plus; narodni poslanik Mirko Čikiriz Poslaničku grupu ZES i narodni poslanik Nemanja Šarović Poslaničku grupu SRS.
Da li Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike, želi reč? (Da.) Izvolite. Gospodin ministar ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da najpre par reči kažem o Predlogu zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu. Ustavom Republike Srbije u članu 60, pored ostalog, utvrđeno je da svako ima pravo na poštovanje svoje ličnosti na radu, te je donošenje zakonske regulative kao i obezbeđivanje zaštite zaposlenih od zlostavljanja na radu stvar od prioritetnog značaja, posebno ako se ima u vidu da je pitanje zabrane zlostavljanja na radu preporučeno od strane Evropskog parlamenta koji je usvojio Rezoluciju o zlostavljanju na radnom mestu, Rezolucija 2001/2339.
Iako Zakon o radu sadrži odredbe o zabrani neposredne i posredne diskriminacije, uznemiravanja i seksualnog uznemiravanja zaposlenog i lica koje traži zaposlenje, po osnovu nekog njegovog ličnog svojstva, statusa ili opredeljenja, kao i odredbe o mogućnosti da diskriminisano lice može da pokrene postupak pred nadležnim sudom za naknadu štete, u skladu sa zakonom kojim se uređuje parnični postupak, ove odredbe obezbeđuju jedan vid zaštite zaposlenog i lica koje traži zaposlenje, ako je to lice po bilo kom ličnom svojstvu diskriminisano, ali nije uređeno, niti sankcionisano zlostavljanje zaposlenog na način na koji je to pitanje uređeno ovim zakonom.
Predlogom zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu utvrđuje se pojam i zabrana zlostavljanja na radu, postupak zaštite zaposlenog od zlostavljanja kod poslodavca pred sudom, kao i prava, obaveze i odgovornosti zaposlenog i poslodavca. Zlostavljanje na radu predstavlja zlonamerno, neprijateljsko i neetično ponašanje prema zaposlenom. Ono može biti vertikalno, to je najčešće, od rukovodioca prema zaposlenom, u 95% slučajeva, ali i horizontalno, među zaposlenima, odnosno kolegama na poslu.
Prema podacima Viktimološkog društva Srbije, tokom 2007. godine od ukupno 216 prijavljenih lica žrtava zlostavljanja, 119 lica smatra da je žrtva zlostavljanja na radu, što je 55% od ukupnog broja prijavljenih žrtava zlostavljanja. U 2008. godini, prema podacima ovog društva, od ukupno 226 prijavljenih žrtava zlostavljanja, 115 lica je prijavljeno kao žrtva zlostavljanja na radu, što iznosi 51% od ukupnog broja prijavljenih osoba. Ovi podaci pokazuju da je svaka druga žrtva zlostavljanja bila zlostavljana na radu i u vezi sa radom.
Prema podacima udruženja „Stop mobing“, u toku 2008. godine bio je 1271 prijavljen slučaj zlostavljanja na radu; od tog broja, ukupno 552 muškarca i 729 žena.
Prema istraživanju rađenom u zemljama EU, vezanom za zlostavljanje na radu, došlo se do sledećih podataka: oko 8% radnika u Evropi, što je dvanaest miliona ljudi, tvrdi da je bilo predmet zlostavljanja na radnom mestu, 4% kaže da je bilo predmet fizičkog nasilja, a 2% seksualnog uznemiravanja.
Rezultat ove studije u članicama EU pokazuje da su žene u većem obimu predmet maltretiranja od muškaraca, 9% u odnosu na 7%, da radnici koji rade po ugovoru o povremenim poslovima imaju više izgleda da budu predmet maltretiranja od onih sa stalnim zaposlenjem. Studija takođe pokazuje da je po delatnostima učestalost zlostavljanja na radu najveća u javnoj upravi – 13%, u sektoru trgovine, prodaje usluga – 12% i bankarstvu 10%.
Zakon se zasniva, pre svega, na prevenciji ponašanja koje je definisano kao zlostavljanje na radu kroz razne vidove informisanja zaposlenih, obuke, a pre svega kroz obavezu poslodavca da zaposlenima obezbedi zdravu radnu okolinu. Zakonom je predviđena i zaštita od zlostavljanja kod poslodavca kroz postupak posredovanja, učešća trećeg neutralnog lica sa ciljem da posreduje među stranama da sporazumno reše sporna pitanja, koji, ukoliko ne uspe, otvara mogućnost zaštite u postupku utvrđivanja odgovornosti kod poslodavca zbog kršenja radne discipline, kao i pred nadležnim sudom u parničnom postupku, koji ima karakter radnog spora. Postupak pred sudom je u tim slučajevima hitan.
Nadzor nad primenom zakona vrši upravna inspekcija za zaposlene u državnim organima, organima autonomnih pokrajina, lokalnih samouprava, kao i inspekcija rada za zaposlene u preduzećima, ustanovama i kod drugih poslodavaca.
Zakonom je predviđena prekršajna odgovornost za poslodavca i odgovorno lice kod poslodavca za nepoštovanje odredaba zakona.
Novina u zakonu je uvođenje postupka medijacije, odnosno posredovanja. Ovim neformalnim postupkom mogu se rešiti sporna pitanja bez većih troškova za poslodavca, i to iz razloga što medijator može biti izabran iz redova zaposlenih kod poslodavca ili sa liste koja se obrazuje kolektivnim ugovorom ili aktom Socijalno-ekonomskog saveta, o čemu se sporazumno dogovaraju strane u sporu i poslodavac.
Donošenjem ovog zakona brže i lakše će se rešavati slučajevi zlostavljanja na radu i smanjiće se broj sudskih sporova zbog zlostavljanja na radu, jer zakon predviđa mogućnost rešavanja spornih pitanja kod samog poslodavca kroz postupak posredovanja i mirenja, koji ne traje duže od osam radnih dana, odnosno disciplinski postupak. Tek ako postupak kod poslodavca ne uspe, zaposleni se može obratiti sudu i u ovom slučaju sudski postupak je, kao što smo rekli, hitan.
Ovaj zakon je pripremila radna grupa u čijem sastavu su bili zastupljeni predstavnici socijalnih partnera, eminentni stručnjaci u oblasti radnog prava, odnosno profesori pravnog fakulteta. U toku pripreme zakona ostvarena je saradnja sa predstavnicima udruženja, kao što ste čuli, kao što su Viktimološko društvo Srbije i udruženje „Stop mobing“, pri čemu su njihova iskustva, ali i sugestije bile od dragocene koristi za izradu Predloga ovog zakona. Mnoge sugestije koje smo dobili od predstavnika nevladinog sektora tokom javne rasprave, koja je trajala nekoliko meseci, uvrštene su u konačnu verziju Predloga zakona.
(Predsednik: Zahvaljujem, gospodine ministre. A, hoćete da ... Izvolite.)
Što se tiče Predloga zakona o volontiranju, naš pravni sistem ne poznaje volontiranje kao dobrovoljno pružanje usluga za opšte dobro ili dobro drugog lica bez naknade, iako su drugi zakoni, Zakon o radu, Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Zakon o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana, govorili o volontiranju, koje podrazumeva, istina, stručno osposobljavanje i usavršavanje radi obavljanja pripravničkog staža i polaganja stručnog ispita, odnosno radi obavljanja specijalizacije u određenim profesijama.
Značaj zakona o volontiranju koji je danas pred vama ogleda se prevashodno u tome da se u pravni sistem uvede oblik volontiranja kao pružanje usluga za opšte dobro ili dobro drugog lica, dobrovoljno, bez naknade, čime bi se izvršilo njegovo jasno razlikovanje od radnog angažovanja lica na osnovu ugovora o radu i rada van radnog odnosa.
Donošenjem zakona o volontiranju obezbediće se pravna zaštita volontera, kao i zaštita korisnika njihovih usluga od eventualne štete koja bi od te aktivnosti mogla da nastane.
Volontiranje propisano tim zakonom zasniva se na principima utvrđenim ratifikovanim međunarodnim konvencijama u ovoj oblasti, kao što su Opšta deklaracija UN o ljudskim pravima, Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima i Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.
U državama sa razvijenom tradicijom volontiranja primećen je značajan ekonomski doprinos koji volonteri svojim aktivnostima daju lokalnoj, regionalnoj i nacionalnoj ekonomiji. U našoj zemlji, iako u određenim oblastima postoji dobro organizovano volontiranje, ono još nije razvijeno u dovoljnoj meri. Prema podacima kojima raspolažemo, kao primer dobre prakse u oblasti volontiranja možemo navesti učešće 10.000 volontera koji su bili angažovani prilikom organizacije Univerzijade u Beogradu, 600 studenata volontera koji su bili organizovani i uključeni u rad Narodne kancelarije predsednika Republike.
Značaj volonterske aktivnosti je višestruk, kako za samog volontera, tako i za društvo u celini. Volontiranje podrazumeva učenje, razmenu iskustava i pomaganje drugima, te se volontiranjem stiču nova iskustva i razvijaju profesionalne veštine i znanja volontera, razvija se solidarnost i vrši aktivno uključivanje građana u društvene procese, što doprinosi razvoju humanijeg i ravnopravnijeg društva.
Organizator volontiranja u Predlogu zakona može biti pravno lice čiji osnovni cilj nije sticanje dobiti (obično su to nevladine organizacije), zatim državni organ, organi autonomnih pokrajina i jedinice lokalne samouprave.
Zakonom su propisani posebni uslovi za organizovanje volontiranja od strane privrednih društava ili javnog preduzeća, s obzirom na to da je neophodno sprečiti da se zloupotrebom besplatnog volonterskog rada povećava konkurentnost privrednih subjekata. Stoga ova pravna lica mogu da organizuju volontiranje pod uslovom da se radi o aktivnostima za opšte dobro, odnosno dobro drugog lica, i to na poslovima van njihove delatnosti, da se obavljanjem volonterskih usluga i aktivnosti ne stiče dobit, kao i da se volontiranjem ne zamenjuje rad zaposlenih i drugih radno angažovanih lica.
Organizovanje volontiranja se vrši uz pribavljanje prethodne saglasnosti ministarstva nadležnog za rad na program volontiranja.
Predlogom zakona utvrđena su sledeća pitanja: načelo volontiranja, uslovi za volontiranje, uslovi za privredna društva i javna preduzeća za organizovanje volontiranja, ugovor o volontiranju, prava i obaveze volontera i obaveze organizatora volontiranja, vođenje evidencije i dostavljanje izveštaja o volontiranju i nadzor nad primenom zakona.
U našim uslovima, smatramo da volonterski rad treba podsticati i unapređivati, naročito u oblastima socijalne i zdravstvene zaštite, kao što su pružanje usluga starima, bolesnima i licima kojima je potrebna pomoć, u oblastima obrazovanja, očuvanja životne sredine, sportskim aktivnostima dece i omladine.
Predlog zakona o volontiranju pripremila je radna grupa u čijem sastavu su bili zastupljeni predstavnici socijalnih partnera, stručnjaci u oblasti radnog prava, nevladine organizacije, kao i druga strukovna udruženja.
Nastojali smo da što veći broj primedaba ugradimo u tekst ovog zakona. Nažalost, postoje odredbe zakona oko kojih nije bilo saglasnosti, ali smo spremni da tokom ove debate i načelne rasprave, a posebno rasprave o amandmanima, prihvatimo sve predloge i amandmane koji će poboljšati tekst Predloga zakona.