ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 12.05.2010.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

3. dan rada

12.05.2010

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić Dejanović

Sednica je trajala od 10:05 do 18:00

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Već sam obrazložila da nema povrede Poslovnika. Ako niste zadovoljni mojim obrazloženjem, da li želite da se parlament izjasni u danu za glase? Da. U redu. Zahvaljujem.
Zaključujem zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o odlikovanjima Republike Srbije.
Nastavljamo rad u 15.00 časova. Zahvaljujem.
(Posle pauze – 15.05)
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DRŽAVNOJ REVIZORSKOJ INSTITUCIJI (načela)
Primili ste Predlog zakona, koji su podneli narodni poslanici Milan Vučković, Branislav Jovanović, Zoran Kasalović, Branka Ljiljak, Balint Pastor, Žarko Pivac i Mihailo Purić.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.
Primili ste mišljenje Vlade o Predlogu zakona.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupština, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova i raspoređuje se na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe, što znači da Poslanička grupa Za evropsku Srbiju ima jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa G17 plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa Napred Srbijo – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS - JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.
Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore jedanput do tri minuta.
Molim poslanike, ukoliko to već nisu učinili, da podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih predstavljaju: narodni poslanik Zoran Kasalović Poslaničku grupu SPS -JS, narodni poslanik Vlajko Senić Poslaničku grupu G 17 plus, narodni poslanik Dragan Stevanović Poslaničku grupu SRS i narodni poslanik Mihailo Purić Poslaničku grupu Za evropsku Srbiju.
Saglasno članu 142. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.
Da li neko od predstavnika predlagača želi reč? (Ne.)
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li narodni poslanici Vjerica Radeta i Petar Jojić, koji su izdvojili mišljenje na sednici Zakonodavnog odbora, žele reč?
Izvinite, gospodine Mihailo Puriću, vi ste se već prijavili malo unapred? (Da.)
Dobro, samo da vidimo prvo da li neko od gospode koja su izdvojila mišljenje želi reč? (Ne.)
Među predsednicima, odnosno predstavnicima poslaničkih grupa reč najpre želi Balint Pastor. Izvolite.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Balint Pastor

Grupa manjina
Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam jedan od predlagača ovih izmena i dopuna Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji i veoma  mi je drago što je ovaj predlog zakona stigao na dnevni red, zbog toga što se u ovom sazivu samo jednom desilo da predlog zakona čiji predlagač nije Vlada stigne na dnevni red. Ovo je druga takva prilika, kada govorimo o predlozima zakona; bilo je još jedne deklaracija koja je stigla na dnevni red, a čiji predlagač nije bila Vlada.
Mislim da bismo ovakve mogućnosti morali češće koristiti. U regionu nema nijednog parlamenta u kojem su samo u par navrata poslanici bili u mogućnosti da njihovi predlozi zakona stignu na dnevni red parlamenta i očekujem da će se ova praksa nastaviti u budućnosti u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Kada govorimo o Državnoj revizorskoj instituciji, mi smo svesni važnosti nezavisnih regulatornih tela za razvoj demokratije u Republici Srbiji. Sada ne govorim isključivo o Državnoj revizorskoj instituciji nego i o poverenicima, Zaštitniku građana i drugim nezavisnim regulatornim telima, odnosno organima koji postoje i funkcionišu u Republici Srbiji.
Kada govorimo o funkcionisanju i radu Državne revizorske institucije, onda moramo reći to da prethodnih godina, od kada DRI funkcioniše po Ustavu i zakonu, u Republici Srbiji nisu bili stvoreni uslovi za vršenje onih nadležnosti koje spadaju u nadležnost ovog tela. Ovde mislim, pre svega, na poteškoće u radu ove institucije i na nedovoljan broj revizora i nedovoljno dobre uslove rada DRI.
Ove napomene je dala i grupa država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope koja je rekla da je funkcionisanje DRI u punom kapacitetu jedna od njihovih preporuka. Takođe, u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2008. i 2009. godinu su date preporuke. U izveštaju za 2008. godinu je rečeno da zbog nedostatka kapaciteta Državna revizorska institucija još uvek nije u potpunosti operativna, a u izveštaju o napretku Srbije za 2009. godinu je istaknuto da je DRI počela da obavlja svoje prve revizije, ali da zbog manjka ljudskih resursa i revizorskih kapaciteta još uvek nije obezbeđen adekvatan nadzor javnih rashoda i da ovaj veoma značajan organ još uvek nije potpuno operativan, potrebno je da se kadrovski ojača.
Ovde dolazimo do problema na koji ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama želi da da odgovor, a to je dosadašnja nemogućnost zapošljenja kvalitetnog revizorskog kadra. Želeo bih sve vas da podsetim da su po javnom konkursu iz oktobra 2008. godine primljena četiri ovlašćena državna revizora, a po konkursu iz jula 2009. godine svega jedan državni revizor. Razlog za ovo su, naravno, nedovoljno visoke plate, pogotovo kada znamo kakvu odgovornost nose revizori i DRI kao organ, kao institucija.
Prema još uvek važećem zakonu plata državnog revizora sa zvanjem ovlašćenog državnog revizora je oko 63.000 dinara, a plata državnog revizora sa zvanjem državnog revizora je oko 50.000 dinara. Naravno da ove plate nisu adekvatne i da ne možemo očekivati od ljudi koji imaju adekvatno stručno znanje za obavljanje ovih funkcija da se zaposle u DRI kada u privatnom sektoru za možda manje odgovoran rad, za manje odgovorne poslove dobijaju platu koja je možda i dvostruko veća u odnosu na dosadašnju platu revizora u DRI.
Ovim izmenama i dopunama je predviđeno da će osnovna plata predsednika Saveta te institucije biti u visini osnovne plate ovlašćenog državnog revizora, uvećana za 30%. Ovde ima amandmana opozicije i stranaka koje čine vladajuću većinu da umesto 30% to bude 40% ili 50%. Naravno, o tome možemo i treba da razgovaramo. Što se tiče nas iz SVM, mi smo spremni da podržimo i drugačije predloge ako se stvori dogovor u vezi s platom predsednika Saveta DRI.
Veoma je bitna činjenica da među amandmanima nema amandmana tipa „briše se“, što znači da se sve parlamentarne stranke slažu da treba povećati plate u DRI, i sve parlamentarne stranke su postigle saglasnost o važnosti Državne revizorske institucije.
Takođe, ovim izmenama i dopunama je predviđeno da potpredsednik i članovi Saveta imaju pravo na osnovnu platu od 90% od osnovne plate predsednika Saveta DRI. Treba reći da su plate do sada bile tako niske u DRI zbog toga što su bile vezane za platu predsednika i potpredsednika Skupštine Republike Srbije i da, s obzirom na to, one nisu mogle biti menjane dok se ne promeni plata predsednika i potpredsednika parlamenta. Znamo da naše plate više od pet godina nisu povećavane. To nije dovoljan razlog za to da ne povećamo plate u DRI.
Predloženim izmenama se stvaraju mogućnosti da se DRI kadrovski ojača, kako bi u potpunosti mogla da odgovori Ustavom i zakonom određenim obavezama. Državna revizorska institucija trenutno ima pet državnih revizora i dva vrhovna državna revizora i oni su za sada ti koji mogu vršiti reviziju u 2010. godini. Taj broj je apsolutno nedovoljan.
Predloženim rešenjima je predviđeno da se broj državnih revizora određuje aktom institucije, da državni revizor radni odnos zasniva nakon sprovedenog javnog konkursa, a da odluku o imenovanju državnog revizora donosi predsednik DRI. Izmenama zakona bi se stvorile mogućnosti za prijem revizorskog kadra, a u 2009. godini je planirano da se u toj instituciji zaposle još tri vrhovna revizora i 27 državnih revizora. Za to će u budžetu Republike Srbije iz budžetskih rezervi biti obezbeđeno 25.000.000 dinara, što bi trebalo da bude dovoljno.
Smatramo da će usvajanjem ovih izmena i dopuna Državna revizorska institucija moći kadrovski da ojača, da bude nezavisna i samostalna u svom radu i zbog toga ćemo podržati ove izmene i dopune. Kada DRI ojača onda očekujemo da izvrši i reviziju budžeta onih korisnika državnog budžeta čije poslovanje nije bila u mogućnosti da kontroliše. Pre svega mislim na kontrolu toga da li AP Vojvodina zaista, u skladu sa članom 184. Ustava Republike Srbije, dobija 7% od republičkog budžeta. Znamo da to nije tako, ali to treba da kaže institucija koja ima nadležnost da o tome vodi računa. Za sada nije bila u mogućnosti zbog nepostojanja kadrovskih i drugih uslova, ali će biti u mogućnosti nakon usvajanja ovih izmena i dopuna.
Znači, mi ćemo glasati za predlog ovih izmena i očekujem da Narodna skupština velikom većinom izglasa ove izmene zakona u danu za glasanje.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Zoran Kasalović.
...
Socijalistička partija Srbije

Zoran Kasalović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija
Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, kontrola novčanih tokova budžetskih sredstava mora da bude redovna, jer je to jedini put i način da se uspostavi potpuna odgovornost za zakonito i namensko trošenje svakog dinara građana Republike Srbije. Poslanici SPS i JS izražavaju zadovoljstvo i daju podršku zato što je taj proces otvoren i što je ovo prva vlada koja je jasno izrazila spremnost da javne finansije Republike Srbije učini modernim, transparentnim, što je, između ostalog, jedan od preduslova za punopravno članstvo Republike Srbije u EU.
Ne želim da naredni izveštaj o završnom računu budžeta Republike Srbije i drugih korisnika, direktnih i indirektnih, sredstava budžeta bude nepotpun, odnosno krnji, kao i ovaj koji je glasio da se ne izražava mišljenje. Naprotiv, želimo da bude potpun, da obuhvati celinu, jer javnost Republike Srbije s pravom to očekuje.
Državne revizorske institucije u mnogim zemljama organizovane su različito institucionalno i postoje više desetina godina; u tom periodu su se menjale i organizaciono i po obimu ovlašćenja. Ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji je upravo na tragu takvog puta i on pre svega predstavlja izraz podrške poslanika članova Odbora za finansije, koji su u jednom trenutku izrazili jednoglasnu podršku radu Državne revizorske institucije, da bi na kraju i ovaj konkretan Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o DRI rezultirao predlogom delom poslanika članova Odbora za finansije. On, po mom ubeđenju, pre svega predstavlja uvod u jednu permanentnu raspravu u pravcu organizacionog i kadrovskog jačanja DRI u budućnosti.
Shodno tome, kao što su se stvari odvijale u državnim revizorskim institucijama u mnogim zemljama EU, dešavale su se promene i mi smo u ovom trenutku imali i drugih predloga na tom planu.
Između ostalog, činilo se da bi mogao biti prihvatljiv predlog da se članovi Saveta DRI biraju na period duži od mandata narodnih poslanika i Vlade, što bi dodatno pojačalo nezavisnost u radu DRI, što ujedno i predstavlja i neka iskustva u EU. Međutim, na osnovu dosadašnje prakse procena Odbora za finansije i većine poslanika je bila da je prevashodni cilj u ovom trenutku da se pospeši materijalni i radnopravni status zaposlenih u DRI, a da je praksa ta koja će pokazati pravu meru nekih budućih rešenja, pa možda i ovog. To kažem zato što se u raspravi često taj argument potezao, o dodatnom pojačanju nezavisnosti u radu DRI.
U ovom trenutku želim da podsetim da su predstavnici i sam predsednik DRI više puta ponovili da je u radu povodom izveštaja o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2008. godinu bila obezbeđena potpuna nezavisnost državnih revizora i u ovim uslovima, što samo govori da ovaj faktor nije dominantan i preovlađujući, onaj koji može da obezbedi potpunu nezavisnost, već da ona i u ovim uslovima može da se obezbedi, ukoliko se kvalitetno radi.
Zašto je ovaj prvi izveštaj o reviziji završnog računa budžeta Republike Srbije za 2008. godinu bio nepotpun, odnosno imao za rezultat nemogućnost da se izrazi mišljenje o stanju budžeta, odnosno završnom računu Republike Srbije za 2008. godinu? Obavljeno je oko 25, 27% novčanih tokova u kontroli, izvršena je revizija samog budžeta Republike Srbije. Postojeća ograničenja su navedena u samom izveštaju i ona su se sastojala u nedostatku broja revizora koji je trebalo da vrše kontrolu, odnosno reviziju završnog računa.
Reviziju može da radi kadar koji je vrhunski obučen, sa specifičnim veštinama. Praksa je pokazala, a i rezultati više sprovedenih javnih konkursa za izbor revizora, da je nedovoljna zarada, odnosno nepotpuno definisan radnopravni status državnih revizora bio prvo ograničenje da bi se u potpunosti primio potreban broj državnih revizora. Shodno tome, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o DRI ide ka tom cilju da se preciznije definiše radnopravni status i da se povećaju zarade državnih revizora, ovlašćenih državnih revizora, čija je zarada parametar za druge zarade, i da se na taj način DRI dodatno kadrovski ojača prijemom novih državnih revizora.
Videli smo da ovaj zakon predviđa da se državni revizori i ovlašćeni državni revizori upodobe sa zaradom državnih službenika u prvom i drugom naplatnom redu, sa koeficijentima 8 i 9, što bi u ovom trenutku iznosilo oko 128.000 za državnog revizora, a za ovlašćenog državnog revizora oko 144.000 dinara, što prema podacima komercijalnih revizorskih kuća na tržištu Republike Srbije govori da u ovom trenutku ta zarada postaja konkurentna i da sa ovakvom zaradom DRI može da popuni svoje redove i obezbedi potrebne kvalitetne kadrove. Dodatnim preciziranjem radnopravnog statusa državnih revizora, kroz mogućnost institucionalnog dodatka od 30% na složenost poslova u pojedinim trenucima, pojačava se taj kvalitet za prijem novih radnika.
Zaista cenimo da će na ovaj način DRI početi da radi u punom kapacitetu. Želimo da se ona, sem izveštaja o reviziji koji radi, potpuno uključi u rešavanje i uklanjanje ovih ograničenja koja su postojala povodom ovog prvog izveštaja. Mislim da je potrebno da se DRI aktivno uključi u stvaranje sistema interne kontrole i interne revizije, jer je to sistem koji je preduslov da se javne finansije dovedu u red i da se preduprede mnoge greške koje su ustanovljene već u ovom prvom izveštaju, kako se u budućnosti ne bi ponavljale.
Podsetiću da interna kontrola predstavlja jedan sistem procedura i odgovornosti svih pojedinaca koji su uključeni u finansijske tokove. Kroz proveru primene zakona, pravila i propisa obezbeđuje se i pouzdanost informacija. Naravno da bi se dobrom internom kontrolom, sistemom interne kontrole, već preventivno delovalo i da bi se ovaj najčešći nalaz o utvrđenoj nepravilnosti, odnosno o dokumentaciji, postojanju dokumentacije na osnovu koje se nije moglo na pouzdan način utvrditi da je trošak nastao u svrhu posla i poslovne saradnje, svakako isključio. To bi bio prvi efekat.
S druge strane, ukoliko bi zaista postojala prava interna revizija kroz koju bi se vršila provera primene zakona, sistema i procedura interne kontrole, a koja bi imala i obavezu da uspostavi saradnju sa eksternom revizijom, dodatno bi se dobio novi kvalitet da DRI već povodom neke naredne revizije budžeta direktnih i indirektnih korisnika može da odradi taj posao u novom kvalitativnom obliku.
Želim da kažem ovde na plenarnom zasedanju, a koristio sam i priliku na sednicama Odbora za finansije, da DRI treba da se uključi u taj postupak, ali da se teži ka uspostavljanju suštinskog sistema interne kontrole i interne revizije, koja bi mogla da odgovori svim ovim zahtevima, a ne da se ide u postupak uspostavljanja samo formalnog postojanja interne kontrole i interne revizije, gde ne bi bio suštinski rezultat i ne bi se u tom smislu postigao značajan efekat.
Mislim da će u tim uslovima u trenutku kada se postigne pun kapacitet rada Državne revizorske institucije ona moći da se posveti i svojim drugim obavezama predviđenim Zakonom o DRI, a pre svega onim koje su predviđene u članu 5. koji kaže da DRI može da daje savete korisnicima javnih sredstava, može da pruža stručnu pomoć, a iznad svega bi bilo potrebno da učestvuje i daje primedbe na radne nacrte, predloge zakonskih tekstova iz oblasti javnih finansija i da na taj način dodatno doprinese uređenju javnih finansija.
Kroz takav rad doći ćemo sigurno i do trenutka kada će Državna revizorska institucija, sem onoga što je cenila u ovom izveštaju, ceniti i svrsishodnost raspolaganja javnim sredstvima, i u celosti i u određenom delu. Iznad svega, poslanici SPS i JS nadaju se da će u nekoj narednoj reviziji DRI imati program revizije predviđen članom 35, koji kaže da se obavezno svake godine obuhvata budžet Republike Srbije, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, odgovarajući broj jedinica lokalne samouprave, poslovanje NBS koje se odnosi na korišćenje javnih sredstava i jedan broj javnih preduzeća i privrednih društava. To ovog puta nije bio slučaj zbog ograničenja koja su navedena u ovom izveštaju, koja sam delom i spomenuo.
S obzirom na to da ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji upravo ide u pravcu uspostavljanja potpunog kapaciteta rada DRI, poslanici SPS i JS u načelu će podržati ovaj predlog zakona. Nemamo amandmane na izmene ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o DRI, no ceneći raspravu koja će biti u pojedinostima spremni smo da razmotrimo sve amandmane koji će ići u prilog tome da se možda ovaj predlog pospeši i učini boljim. Zahvaljujem.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem poslaniku Kasaloviću. Reč ima narodni poslanik gospođa Jorgovanka Tabaković.
...
Srpska napredna stranka

Jorgovanka Tabaković

Napred Srbijo
Zahvaljujem. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji je, po SNS i stavu koji o tome ima, otvorio mnogo krupnije pitanje od samog povećanja plate i stvaranja uslova za rad u ovoj instituciji.
Jeste Državna revizorska institucija specifična po tome što je u jednom organu, instituciji, ako hoćete, savetu i predsedniku te institucije, objedinjena i zakonodavna, i izvršna i sudska vlast, pa i regulatorna na određen način. Kako? Ako u ime ukupnog državnog sistema DRI u ime parlamenta u stvari sprovodi kontrolu rada državnih organa i svih onih koji rade sa državnim organima i ako u toj kontroli i iz te kontrole treba da proizađu uputstva kako da se izbegnu već uočene nepravilnosti, jasno je da iz njihovog rada treba da proisteknu neka nova pravila u kontnom planu, u zakonima koji regulišu trošenje, kontrolu i tokove novca.
Znači, u DRI mi imamo jedan embrion, jedan koren zakona koji treba da se usvajaju u ovom domu. Ono što se uoči kao nepravilnost u radu DRI treba da bude sankcionisano u postupku koji, za razliku od drugih zemalja, nema u okviru DRI obračunski sud, već u redovnom postupku, postupku pred sudskim organima treba da imaju dovoljno dobro obrazložene prijave bilo koje vrste da bi ono što je uočeno kao nepravilnost moglo da bude izvedeno u nekoj formi rešenja, presude ili izvesne kazne za nezakonito trošenje novca.
Zaista je očigledno da je odgovornost Državne revizorske institucije izuzetno velika, da je potrebna i stručnost u radu i da su potrebna vrlo specifična znanja. Kada kažem da je potrebna stručnost, pod tim se podrazumeva kao ono kada imate dobrog internog revizora, pominjao je kolega maločas, a to ne može da bude neko ko je juče izašao sa fakulteta. To mora da bude neko ko zna kako se poslovne promene dešavaju u preduzeću ili državnom organu, kako se evidentiraju, kako se male rupe u zakonu mogu pretvarati u prostore za malverzacije, zloupotrebe i nezakonito trošenje. Onda treba da budete u stanju da te i takve očigledne i manje očigledne i prikrivene zloupotrebe otkrijete i sprečite.
Iz ovih specifičnosti i odgovornosti koje su na Državnoj revizorskoj instituciji pokušavam da obrazložim potrebu da u DRI imaju plate koje ih stimulišu da taj posao rade na najkvalitetniji način. Ali, ako oni to rade u ime parlamenta, reći ću jednu jeres – odakle meni kao poslaniku pravo da glasam za platu državnog revizora, predsednika Saveta DRI ili vrhovnog revizora, koja je veća od plate predsednika parlamenta? Na to nemam pravo.
Za mene je predsednik parlamenta, kao zakonodavnog organa, neko prema kome treba da se ravnaju svi ostali. Za mene nije pitanje ovde da li je na ovom mestu prof. dr Slavica Đukić-Dejanović ili je u DRI gospodin Radoslav Sretenović ili je predsednik države gospodin Boris Tadić. To u ovom trenutku uopšte nije pitanje ličnosti. Ovo je pitanje poštovanja funkcija predstavničkih tela, kontrolnih organa i poštovanja zakonodavne, izvršne, sudske i ove regulatorno-kontrolne funkcije koju ima DRI.
Najiskrenije da vam kažem, meni je zaista teško da razgovaram o pravljenju sistema na ovom komadu države koji se naziva DRI, koliko god je ja smatrala značajnom, ali javnost mora da zna da mi menjamo Zakon o DRI zato što predsedniku institucije i vrhovnim revizorima ne odgovara da se ravnaju prema poslanicima i prema onima koji se biraju u postupku izbora, na koje se može pljuvati, psovati, koji treba da budu na stubu srama, na zidu plača, da se bave poslovima zabavljača, estrade itd.
Svako od onih koji se imenuju i biraju u redovnim postupcima izbora ima dokazivanje unutar svoje stranke, dokazivanje pred javnošću, pred građanima Srbije. Samim tim, oni moraju da odgovore na ono što obećavaju u kampanjama, u izbornim programima i da se tako ponašaju, svakodnevno se ozbiljno pripremajući i radeći na zakonima, odnosno svojim predizbornim i izbornim programima.
Da li sada onaj ko donosi zakone može da sebe stavi u podređenu ulogu i da se iskreno zalaže za nešto što znači – vi ćete me kontrolisati, ja ću vas platiti dobro; vi ste se preračunali u trenutku kada su vam određivane plate pa ste hteli da budete kao ti koji se teško biraju, a lako pljunu, ali vam sada ne odgovara njihova plata jer se pet godina nije promenila, nego vam odgovara da se ravnate prema platama javnih službenika, pa sad parlament, što reče moj kolega Rade Obradović maločas u našem razgovoru, citiram ga, treba da platu sekretarice u jednom preduzeću, znači, nekog javnog službenika, uzima kao reper za određivanje plate direktora koji donosi poslove?
Da li se to nekome čini normalnim? Ne govorimo o DRI, nego o principu ustanovljavanja hijerarhije u jednoj državi. Ako je novac mera vrednosti, u smislu – merimo se da li smo razvijeni, koliki nam je BDP, bogatstvo jedne zemlje se prema tome određuje... Gospodin Đelić kaže – ko je pametan, svoju pamet mora da dokaže bogatstvom. Doduše, on je to dokazivao u Srbiji, ne u Francuskoj.
Ali, ako je stimulisanje da se svoj posao radi na najbolji način razumno, ono ne može da se odnosi samo na DRI i ne može savetnik predsednika parlamenta da ima veću platu od predsednika parlamenta; ne može načelnik generalnog sekretara da ima veću platu od sekretara i ne može sekretar odbora u Skupštini da ima veću platu od poslanika, jer to jeste izvitoperen sistem vrednosti kojim šaljemo poruku koliko poštujemo one koje biramo i one od kojih očekujemo da rade u našem interesu.
Nisam spremna da učestvujem u sveopštem sistemu ponižavanja parlamentarnog sistema time što danas priznajemo da plata onih koji su u ovom parlamentu, od prve među jednakima do poslanika, nije ono na šta se treba ugledati. Zaista izražavam svoje nezadovoljstvo time što je danas bolje biti onaj iza zavese, u drugom rangu ili trećem redu, nekog sekretara ili čak načelnika u Vladi, sekretara u parlamentu, i ne biti izložen ni odgovornosti, ni javnosti u toj meri kako jesu svi oni za koje se zalažem (ni za jedno ime pojedinačno, nego za institucije u ovoj državi). Želim da na ovom primeru počnemo vraćanje ugleda institucijama koje su i zaslugom onih koji ih predstavljaju u dobroj meri uništene.
Međutim, ne poput poslanika vladajuće pozicije koji su se bojali primedaba da nisu za kontrolu, ali i zbog toga što treba da postoji kontrola svakog dinara, pristajem da tu obnovu sistema počnemo baš od Državne revizorske institucije. Ali ne dajući pravo jednom čoveku, predsedniku Saveta, da odlučuje ko će biti stimulisan institucionalnim dodatkom od 30%, da taj, jedan jedini, sam utvrđuje koji će to biti kriterijumi za procenu izuzetno teškog posla, specifičnih znanja itd.
Kao što kažem, ne može se budžet praviti od krova i od zahteva onih koji troše budžet, već od privrede koja ga stvara. Isto tako, tvrdim da u ovom zakonu jedino možemo da se složimo da u skladu sa planom poslova za određenu godinu i u skladu sa obimom posla koji planira da uradi Državna revizorska institucija možemo da razgovaramo i o obimu sredstava koja se namenjuju za te institucionalne dodatke, a ne da se jedan čovek pita jer onda nema objektivnost koju ima čitav Savet. Čak je i zakonom regulisano da se Savet pita o tim stvarima, da donosi godišnji plan, plan rada, ali i finansijski plan ove institucije.
Znači, u nekom, rekla bih lažnom, odnosu, gde želimo da budemo kontrolisani, ne smemo preterivati dodvoravajući se instituciji čiji predmet kontrole treba da budemo. Jednostavnim rečima, ako vam dođe finansijska inspekcija, ništa vam ne vredi ljubaznost ako vam papiri nisu uredni i ako niste poslovali kako treba, ili bi po definiciji tako trebalo da bude.
Znači, defekt koji imamo, da Savet Državne revizorske institucije predlažu političke stranke, a da oni budu nezavisni, ne može lako da bude ispravljen, i nije samo naša specifičnost taj problem. Zaista ne možemo reći da postoji nezavisan čovek koji neće prema nekome imati blagonaklon, a prema nekome malo krući ili grublji odnos. Međutim, to ne sme da se svede na različitost odnosa predsednika Saveta, ni u samoj Državnoj revizorskoj instituciji, ali ni prema organima koji se kontrolišu.
Onako kako je zakon predložen, to nije obezbeđeno. Zato smo mi kao Srpska napredna stranka svojim amandmanima predložili da tamo gde je predviđeno da se pita taj jedan može biti njegov predlog, ali mora da se pita čitav Savet, jer četvoro ili petoro ljudi zna više od jednog i ima veću širinu sagledavanja.
Kao što ne želim da se ovde u parlamentu gde radimo svakodnevno iko ponaša kao neostvareni upravnik zatvora, kao krotitelj u nekom zoološkom vrtu (koliko god to delovalo grubo, ali ponekad ima i takvih strasti), isto tako ne mislim da državni revizor treba da se ponaša neko ko lovi greške. Njegova uloga treba da bude objektivna, savetodavna. To zakon omogućava u onim sastancima usaglašavanja, koji, čini mi se, zbog neozbiljnosti vlasti nisu dovoljno dobro shvaćeni i zato je prvi izveštaj naišao na nedovoljno dobar prijem.
Ja sam, ne sklona hiperbolisanju i preterivanju, rekla da od tog državnog revizorskog izveštaja zaista ništa više ne sme biti isto u ovoj zemlji, računajući da će se kvalitet interne revizije poboljšati. Ali, kolega Kasaloviću, ne onako kako smo ovde usvojili internu reviziju za samu Skupštinu kao organ, gde vam jedan te isti čovek daje nalog, njemu podnosite izveštaj, od njega primate platu, on vam potpisuje stimulaciju, a vi ćete da budete toliko objektivni i da njegove greške evidentirate i upozoravate ga. Ne, to nije moguće. Ako je interna revizija u bilo kom preduzeću uređena tako, pa i državnom organu, bilo gde... Onaj ko treba da kaže da se neke stvari ne rade u skladu sa zakonom ne sme da ima strah da će zbog toga biti dočekan na prvoj krivini, na prvom zakašnjenju i dobiti otkaz.
U državnim organima se po pravilu kreativnost ne ceni. U državnim organima se ne vidi baš dobro koliko dobro rade oni koji su u daljim kancelarijama od one koja je bliža vašoj. Narod je imao običaj da kaže za to – ko je pored vatre, on se najbolje ogreje; ko je ispod kruške jede krušku. To je samo drugačije definisan stav za ovo o čemu pričamo.
Sagledavanje šefova koliko dobro rade, na primer, službenici u ovoj skupštini, koliko i kako rade, kome pišu rezolucije, koliko odgovornosti nose na sebi neki mladi i vredni ljudi, koliko neki kažu „nisam plaćen da mislim, neka radi moj šef jer je on za to plaćen“ – to šefovi službi i načelnici moraju da znaju i moraju o tome da obaveštavaju svoje nadređene.
Na isti takav način mora da funkcioniše i Državna revizorska institucija. Na takav način moraju da funkcionišu i državni organi, ne po principu poslušnosti, već lojalnosti svojoj državi, zakonima na osnovu kojih radimo, ali i lojalnosti onima koji predstavljaju državu u tom trenutku između dva izbora, redovna, vanredna uopšte nije važno.
Principijelno, uvek ću se zalagati za to da onaj ko ima objektivan stav, nedefinisan ličnom pozicijom, bez ikakvog udvorništva u organu u kome vrši kontrolu, danas u ovoj državi treba da bude nagrađen za hrabrost zato što se inicijativa i poštovanje zakona ne cene.
Ali, mi ne smemo da se mirimo sa time i kažemo – mi tu ne možemo da promenimo ništa. Možemo da promenimo mnogo ako nam izveštaj DRI ne završava u žutoj štampi, bilo kojoj drugoj štampi, u talk show emisijama, TV emisijama koje mere gledanost po tome koliko ljudi govori u istom trenutku, pa se međusobno i ne čuju, već tako, gospođo predsednice, što ćemo o državnom revizorskom izveštaju razgovarati, u skladu sa Poslovnikom koji treba da nam to omogući, ovde gde je mesto, a ne da dajemo nadležnosti Odboru za finansije koje on nema mogućnosti da izvede jer Poslovnik ih ne omogućava.
Za mene je, verujte, iskrenije to što se najavljuje inicijativa za izmenu načina izbora guvernera, pa će onaj ko realno odlučuje o predlogu to biti i faktički, i formalno, i po zakonu, a ne da glumi Odbor za finansije kompletno zakonodavno telo, ako se ovde delimo na opoziciju ili na vlast, dozvoljavajući sebi da parlament ne bude parlament, nego da bude vladajuća većina i opozicija.
Ali, mi moramo ovde da ustanovimo, i to je naš posao, jeste ovaj prvi da im omogućimo rad time što će imati bolju platu, makar sličnu onoj koju imaju privatni revizori, ali moramo da se izborimo i za to da se o izveštajima revizora ovde govori.
Mislim da je trenutak da još nešto kažem. Da li neko od nas očekuje da imamo kvalitetne revizore ako na sajtu Agencije za privredne registre vidite da revizorske institucije, revizorske kuće koje se bave revizijom ostalih subjekata imaju ogromne poslove, svi znamo da vrlo visoko naplaćuju svoj rad, ali ne prikazuju realnu dobit, ni blizu onome što zaista zarade na ovom tržištu i od ovih preduzeća?
Čiji će biti posao da ustanovi takav knjigovodstveni sistem da imamo ispravnu evidenciju prihoda, realan prikaz dobiti? Jer, iz te oporezive dobiti se finansira i parlament, ali i trudnica, đak, vojnik, profesor, policajac, svi ostali.
Volela bih da se uskoro jedna takva inicijativa nađe ovde, da pre svega knjigovodstveni obuhvat, znači, ono što prikažemo da radimo i da smo zaradili u Skupštini, Vladi, ministarstvima, javnim preduzećima, agencijama, pa i revizorskim institucijama, bude što je moguće više realno prikazan i samim tim da svako dobije ono što je njegovo – i država i oni koji su na državnim jaslama.
Ponavljam, želim da ovo bude samo početak, a ne izuzetak gde će se jednoj instituciji davanjem finansijskih mogućnosti za rad ustanoviti i priznati pravo na objektivnost, a da svi ostali čekaju neko drugo vreme. Hvala vam.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Hvala. Gospodin Radojko Obradović ima reč.

Radojko Obradović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu je zakon o izmeni i dopuni Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji. Na samom početku nekoliko dobrih stvari, vezano za ove izmene i dopune Zakona. Prva posebno važna stvar je da Predlog zakona nije došao od Vlade nego od poslanika. Koliko god to bilo simbolično, važno je da na nezavisne institucije koje kontroliše Vlada nema nikakav direktan uticaj. Zato je dobro što su to uradili poslanici, kao što su poslanici pre nekoliko godina predložili tekst Zakona.
Druga dobra stvar je, kao i kod prve dobre stvari, to što su to uradili poslanici. Većina zakona u našem parlamentu dolazi od strane Vlade. Mislim da gospodin Pastor nije u pravu. Nisam siguran, ali čini mi se da je još jedan zakon koji su predložili poslanici bio u ovom sazivu. Čini mi se da su to uradili poslanici LSV i da je njihov predlog zakona već bio u proceduri. Nije dobra stvar to što u proceduri ima bar dvadesetak zakona koje su predložili opozicioni poslanici a koji očigledno nikada neće doći na dnevni red. Nije dobra stvar, pošto očigledno parlament više nema problema sa vremenom, to što poslanici opozicije nemaju prilike da svoje političke programe izraze u ovoj sali.
Konstatovali smo da je neophodno da parlament da punu podršku Državnoj revizorskoj instituciji. Nijedna državna revizija u svetu ne funkcioniše dobro bez parlamenta. Državna revizorska institucija nije telo koje treba da zameni rad drugih organa. Tužilaštvo, sudovi i policija treba da rade svoje posao. Ovo telo treba da radi neku drugu stvar i, koliko god zakon bio dobar i koliko god sve te norme zakona bile dobre, koliko god revizori bili jaki, ako nemaju podršku parlamenta oni nigde u svetu ne daju maksimalne rezultate.
Koliki je značaj državne revizije? Sa žaljenjem moram da konstatujem da smo poslednja zemlja u svetu koja je dobila ovu instituciju, ali koliko je važna stvar i koliko je važna DRI govori podatak da su javni prihodi Srbije oko 43% BDP-a i da DRI treba da kontroliše kako se ta sredstva troše. To je otprilike 12-14 milijardi evra svake godine. Ako se naprave procenti uštede, videćete i sami koliko je to sredstava.
Ako se podsetimo samo prvog izveštaja koji je Državna revizorska institucija napravila, vidimo koliko postoji sistemskih problema koje treba otkloniti da bi trošenje državnih para, para svih građana ove zemlje bilo mnogo kvalitetnije i efikasnije.
Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji, čije su izmene na dnevnom redu (svega nekoliko članova se menja), daje mogućnost državnoj reviziji da kontroliše sve direktne i indirektne budžetske korisnike; daje mogućnost da kontroliše čak i privatne firme u segmentu kada one posluju sa državom, jer je to jedini način da utvrdite da li postoji neka nepravilnost. Ako imate preduzeća koja grade puteve i ako uočite nepravilnosti u „Putevima Srbije“, jedini način da nepravilnost isterate do kraja je da odete i da kontrolišete i te privredne subjekte koji su potpuno privatni, a koji su u nekom segmentu radili sa državom.
Državna revizorska institucija je jedino telo koje se bavi svrsishodnošću ulaganja. Neko može da asfaltira puteve samo u svojoj opštini, neko može da se bavi nabavkom automobila, kompjutera, osvetljavanjem fasade Narodne skupštine, šta god, ali DRI ima zadatak da utvrdi da li je to trebalo da se radi baš u tom trenutku. To je jedino telo u sistemu kakav je naš koje se bavi tim poslom.
Kada pogledamo šta su problemi u dosadašnjem radu, za to su odgovorne brojne vlade, ne samo jedna; kada pogledamo izveštaj koji su nam dostavili pre nekoliko meseci, krajem prošle godine, oni u svom izveštaju to i kažu – kažu da nemaju potreban broj revizora, da nemaju adekvatne uslove, da nemaju pun kapacitet da rade svoj posao, kažu da čak nisu mogli da vrše reviziju prethodnih godina i da su morali da uzmu improvizovanu bazu za svoj proračun, da je to bila 2008. godina. Iz svih tih razloga ne izražavaju mišljenje o nacrtu zakona o završnom računu. Neizražavanje mišljenja je jedna od kategorija u reviziji. Državna revizija nije bila u stanju da se tačno odredi prema završnom računu.
Sada je polovina maja 2010. godine. Koliko je meni poznato, nijedan od problema koje su imali pre šest meseci ili godinu dana, kada su ovaj posao počeli da rade, nije otklonjen. To znači da će 2010. godine, kada na dnevnom redu bude predlog izveštaja o završnom računu, problemi biti isti. To znači da ni 2010. godine nećemo imati pojma šta se dešava u javnim preduzećima, šta se dešava u agencijama, šta se dešava u brojnim državnim telima.
Kada pogledamo izveštaj revizije, za svega nekoliko procenta revidovanih subjekata, na delu poslovanja i ministarstva, da je to izveštaj od nekoliko desetina strana sa taksativno navedenim propustima, možemo da zamislimo šta će biti kada krene ozbiljna revizija fondova javnih preduzeća i velikih lokalnih samouprava.
Da bi se to desilo, oni moraju da dobiju potrebne uslove za svoj rad. Stalno govorimo u opisnim kategorijama – treba stvoriti potrebne uslove. Potreban uslov je stvar koja je relativnog značenja. To što je relativan uslov danas ovde u Srbiji možda je u Americi nešto malo drugačije, a u Africi nešto malo drugačije.
Dolazimo do toga kolika treba da bude plata državnog revizora. Ovaj zakon menja nekoliko članova koji u stvari menjaju platu državnog revizora. Kada se pažljivo pročita taj zakon, zakon samo prepisuje jedan član iz Zakona o platama državnih službenika, jer Zakon o platama državnih službenika posebno definiše koeficijent i plate državnih službenika i njih nije moguće menjati direktno ovim zakonom. To je već utvrđeno nekim drugim zakonom. Koeficijenti za državne službenike su utvrđeni Zakonom o budžetu. Ovaj zakon, u stvari, samo prepisuje odredbu Zakona o platama državnih službenika.
Dolazimo do plate Saveta, organa koji rukovodi revizijom i koji rukovodi ovom institucijom. Njihove plate su bile definisane u odnosu na predsednicu Narodne skupštine. To je potpuno logično jer predsednica Skupštine i Skupština, koji biraju državnu reviziju, sigurno imaju bar malo veću odgovornost nego svi oni koje ova skupština bira. Došli smo u paradoksalnu situaciju da DRI ne može da radi svoj posao zato što je njihova plata vezana za platu predsednice Skupštine. Predsednik Skupštine očigledno može da radi svoj posao, ona ne prima platu ovde nego na fakultetu. To je ta paradoksalna situacija.
Kada pogledate amandmane kolega poslanika... Zakonom je predloženo da plata državnih revizora članova Saveta, odnosno predsednika bude 30% viša od plate ovlašćenog državnog revizora. Kolege su predlagale da bude 40%. Neki drugi su predlagali da bude 50%. Zašto 30%? Zašto 40%? Zašto 50%?
Kada pogledamo kolike su plate po državnim institucijama, raznim agencijama, vidite da nema dve agencije koje imaju istu platu. To znači samo da ne postoji nijedan propis koji na jedinstven način definiše plate. Onda ćemo pitati da li je ta cifra, 30, 40 ili 50% i koja je to prava mera da se omogući njihov rad i njihova nezavisnost.
Mi ćemo podržati sve amandmane, koje su podnosili različiti narodni poslanici. Naravno da smo za to da se Državnoj revizorskoj instituciji omogući da radi svoj posao, ali plata državnog revizora će samo stvoriti još jedan potreban uslov da oni rade svoj posao. Neophodan uslov je da imaju podršku u parlamentu. Ta podrška ne sme da bude deklarativna, ta podrška mora da bude suštinska.
Da bi dobili podršku, parlament mora da razgovara o tome šta DRI radi. Čini mi se da je Zakon o državnoj reviziji tu potpuno jasan. Član 55. zakona nedvosmisleno kaže sledeću stvar: „Nadležno radno telo Skupštine nakon razmatranja izveštaja Institucije“, misli se na Odbor za finansije, „svoje stavove i preporuke u vidu izveštaja dostavlja Skupštini. Na osnovu bitnih činjenica i okolnosti na koje je ukazano u izveštajima Skupština odlučuje o predloženim preporukama, merama i rokovima za njihovo sprovođenje. Skupština može da zahteva od Institucije dodatno pojašnjenje pojedinih činjenica i okolnosti“.
Znači, stav 2. člana nedvosmisleno kaže da kad Odbor za finansije analizira ove izveštaje, uputi preporuke, ne izveštaje, o izveštaju nezavisnog tela ovakvog tipa se ne raspravlja i to nije predmet odlučivanja... Ne može Skupština da prihvati i odbije izveštaj tako nezavisnog tela, ali može da raspravlja o preporukama da bi se neke stvari popravile. Koliko je meni poznato, tu je gospodin Krasić, Odbor za finansije je zasedao i usvojio preporuke. Znači, tema sednice Skupštine ne može da bude izveštaj nezavisnog tela, ali mogu da budu preporuke. O tim preporukama se ne raspravlja. Iako je bilo predloga da se to uvrsti u dnevni red, o tome se ne raspravlja.
S jedne strane kažemo – potreban uslov su plate. Da, potreban uslov su plate, ali da bi državna revizija radila svoj posao mi moramo da raspravljamo o tome šta su oni radili i šta su zaključili u svom radu. To ne mora da bude samo lična odgovornost. Kad pogledate ovaj izveštaj ima lične odgovornosti, o tome pišu novine, neću trošiti reči na to, ali ovde ima i ozbiljnih stvari koje ukazuju na sistemske nedostatke.
Naš problem i naš zadatak je da otklanjamo te sistemske nedostatke da se ne bi dešavali u periodu koji dolazi. Naš zadatak je da raspravljamo o izveštajima i o završnim računima pre donošenja budžeta da bi ti izveštaji i ti završni računi iz godine u godinu bili bolji. Prava podrška Državnoj revizorskoj instituciji od strane parlamenta je upravo to – da im se omoguće materijalni uslovi, da im se omoguće dobri zakoni, ali da raspravljamo o svim njihovim zaključcima, ko god da je kriv ili ko god da je odgovoran.
Koliko je meni poznato, u onim prozvanim ministrima su ministri iz različitih stranaka. Prema tome, povodom takvih stvari ne treba da bude stranačka obojenost. Mi treba da zaključimo da li postoje sistemski nedostaci i zadatak parlamenta je da u najkraćem mogućem roku otklonite nedostatke. To što ćemo zatvoriti oči neće rešiti problem. To što ćemo se praviti da problem ne postoji može da taj problem napravi mnogo većim nego što jeste. Upravo će se na takav način stvoriti uslovi za rad u DRI.
To što ćemo licitirati da li je to 30%, 40% ili 50%, to će sigurno popraviti njihov status, ali će nas kao parlament navesti na potpuno pogrešan put, jer ćemo onda svaki sledeći put da merimo, pošto nemamo jedinstveni propis, da li je važniji direktor Centralnog registra hartija od vrednosti ili guverner Narodne banke, da li je važniji predsednik Saveta DRI ili predsednik Ustavnog suda. Odnos parlamenta se definiše i u odnosu na plate, a parlament izglasava sve te odluke, u odnosu na plate svih tih funkcionera. Onda ćemo doći u situaciju da u stvari utvrđujemo relativne odnose pojedinih plata.
Nama je u interesu da u državnoj upravi rade vrlo kvalitetni kadrovi. Onda će kvalitetni kadrovi da se sele iz institucije u instituciju, u zavisnosti od toga gde budu imali veću platu. Problem DRI sa kadrovima je bio što su odlazili u neke druge institucije. Nažalost, kvalitetnih kadrova nema dovoljno da se zaposle u svim državnim organima. Onda ćemo stalno imati problem koji nas vraća na početak.
Mi ćemo u raspravi u pojedinostima raspravljati o predloženim amandmanima. Još jednom da ponovim, apsolutno podržavamo izmene zakona kojima se stvaraju materijalni uslovi, ali mislim da još uvek postoji prostor da izađemo jedinstveni sa stavom kolike plate treba da budu i da izađemo jedinstveni oko podrške Državnoj revizorskoj instituciji, jer postoje i poslovničke mogućnosti za to. Time ćemo sigurno uraditi mnogo veći posao, nego preglasavanjem oko procenta povećanja plate državnog revizora i članova Saveta. To je sigurno mnogo bolji put i put koji garantuje da će ova institucija mnogo bolje raditi svoj posao.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Gospodin Vlajko Senić ima reč. Izvolite, gospodine poslaniče.