Zahvaljujem. Gospodine Todoroviću, ne možete dobiti reč niti po osnovu replike, niti po Poslovniku, u vreme trajanja instituta 235. Dakle, 235. je još uvek na snazi.
Pitam da li ima predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa koji žele da iskoriste pravo iz člana 235? (Ne.)
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sednici narodni poslanici Đorđe Milićević, Milan J. Nikolić, Milica Radović, Laslo Varga, Riza Halimi.
Saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, povodom zajedničkog jedinstvenog pretresa tačaka dnevnog reda od 6. do 12, pored predstavnika predlagača dr Diane Dragutinović, ministra finansija, mr Mlađana Dinkića, potpredsednika Vlade i ministra ekonomije i regionalnog razvoja, Božidara Đelića, potpredsednika Vlade i ministra za nauku i tehnološki razvoj, Ivice Dačića, prvog potpredsednika Vlade, zamenika predsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova i Milutina Mrkonjića, ministra za infrastrukturu, pozvala da sednici prisustvuju i: Zoran Ćirović, pomoćnik ministra finansija, Predrag Marić, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova, Pavle Galić, pomoćnik ministra za infrastrukturu, Milorad Todorović, sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova, Snežana Zubić-Petrović, šef Odseka u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, Marko Petrović, savetnik u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, Ljubomir Aksentijević, savetnik u Ministarstvu za nauku i tehnološki razvoj, Branka Totić, direktor Zavoda za intelektualnu svojinu i Mirela Bošković, pomoćnik direktora Zavoda za intelektualnu svojinu.
Prelazimo na zajednički jedinstveni pretres 6 - 12. tačke dnevnog reda – PREDLOZI ZAKONA O POTVRĐIVANjU UGOVORA SA EIB O RAZVOJU U JAVNOM SEKTORU I DONACIJI ZA BEOGRAD IPA 2008, SPORAZUMA O SLOBODNOJ TRGOVINI SA DRŽAVAMA EFTA, KONVENCIJE O PRIZNAVANjU EVROPSKIH PATENATA, SINGAPURSKOG UGOVORA O ŽIGOVNOM PRAVU, MEMORANDUMA ZA PREVENCIJU KATASTROFA U JUGOISTOČNOJ EVROPI I SPORAZUMA SA HRVATSKOM O PLOVNIM PUTEVIMA (nastavak)
Gospodin Dragan Todorović se javlja po Poslovniku. Izvolite.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 104, u vezi s izlaganjem gospođe Nade Kolundžije. Jasno je bilo da je njena insinuacija da sam dobio odgovor na pitanja koja sam postavio, a da to prikrivam, što apsolutno nije tačno. Postoji toliko pitanja, non-stop ih ponavljam ovde, da je prosto bespredmetno postavljati pitanje da li sam dobio odgovore ili ne. Nisam. Čak i kad dobijem odgovor, ja ovde javno iznesem šta su mi napisali kada sam postavio neko pitanje.
Gospođo Kolundžija, znate, mene uopšte ne interesuje u kojoj Vladi je šta i kad pljačkano. Znam da se u ovih deset godina neprekidno pljačka u kontinuitetu. Znam da vi niste bili 2005. godine u Vladi, ali ste bili 2007. godine, i vaši predstavnici. Jedan od tih vaših predstavnika sedi danas ovde, to je gospodin Božidar Đelić. Dobio je sve vezano za Luku Beograd i do dana današnjeg nema nikakvog odgovora.
Nedvosmisleno sve stvari koje stoje, vezano za Luku Beograd, govore da je izvršena neverovatna pljačka. Vi preko toga prelazite. Vama je samo cilj da obmanete građane Srbije kako navodno želite da se stvari otkriju; u suštini, vi želite da se stvari samo prikriju i sve činite kako biste te stvari prikrili.
Zašto nema odgovora koje su firme privatizovale „Novosti“? Šta je sa firmom koja je privatizovala Luku? Odakle pare? To je suština. Kažu – preko banke. Vidite da su te banke u suštini povezane sa svima njima i da one peru novac. Ko može drugi da pere novac nego banke, i to banke koje se nalaze ovde u Srbiji, nijedna nije srpska, navodno su sve inostrane banke. Međutim, ni to nije tačno, taj lanac mora jedanput da se razotkrije. Vi to možete vrlo lako. Ne postoji nijedna novčana transakcija veća od 10.000 evra…
(Predsednik: Vreme.)
… za koju ne može da se utvrdi odakle potiče, a vi ne možete četrdeset miliona da otkrijete.

Gospođa Nada Kolundžija.

Koristim član 101, pravo na repliku. Ono što želim da kažem jeste da sam potpuno sigurna da nadležne institucije u ovoj zemlji rade na utvrđivanju pune istine o svemu što eventualno u sebi nosi elemente nekakvih zloupotreba ili krivičnih dela. Bojim se da se mnogima od vas neće dopasti šta će se sve tom prilikom pronaći, ali sigurna sam da je interes ove vlade da otkloni svaku sumnju i svaku odgovornost, pre svega sa institucija države, da su umešane u neke zloupotrebe kojima su oštećeni građani Srbije.
Očekujem da će se pitanje privatizacije Luke Beograd i „Večernjih novosti“ u punoj meri razjasniti. Ne samo razjasniti, već zaista očekujem, ukoliko se utvrdi da je bilo zloupotrebe ili da je neko iskoristio nekakav politički uticaj u vreme kada je vršena privatizacija i privatizaciju izvršio na nelegalan i nezakonit način, da će svako ko je odgovoran za to zaista i odgovarati.

Gospodo narodni poslanici, htela bih da vas obavestim da će narodni poslanik Zoran Kasalović predstavljati Poslaničku grupu SPS - JS prilikom zajedničkog jedinstvenog pretresa.
Pitam da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? Gospodin Zoran Kasalović ima reč. Izvolite.

Poštovana predsednice, uvaženi potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je objedinjena rasprava o sedam predloga zakona o potvrđivanju finansijskih ugovora, ugovora o donaciji, sporazuma, konvencija i memoranduma. Želeo bih da ukratko, iznoseći stav SPS - JS, prokomentarišem neke od ovih predloga.
Mislim da je u kontekstu Predloga zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora (Istraživanje i razvoj u javnom sektoru) između Republike Srbije i Evropske investicione banke potrebno reći da je Srbija u poslednjih dvadesetak godina prošla kroz jedan buran period promena u političkom i ekonomskom sistemu, dakle, da je praktično došlo do promene društveno-ekonomskog sistema. Srbija prolazi kroz jedan težak proces tranzicije, koji je veoma bolan, koji proizvodi mnoge probleme, među kojima su pre svega slaba konkurentnost naše proizvodnje na svetskom tržištu i porast nezaposlenosti i siromaštva. U takvoj situaciji, nažalost, najproduktivniji deo naše nacije ne može da se zaposli, ali možda je još veći problem to što visokoobrazovani odlaze iz zemlje.
Naravno, ukoliko bi se ovakav proces produžio, pretila bi realna opasnost da uđemo u još veći problem u odnosu na okruženje, postanemo možda i potpuno nezainteresovan ili, što je najgore, usporimo naš put ulaska u EU.
Evropska investiciona banka je finansijska institucija koja odobrava kredite po najpovoljnijim mogućim uslovima, pre svega za unapređenje i modernizaciju saobraćajne infrastrukture, zatim energetske infrastrukture, kao i razvoj malih i srednjih preduzeća. Vlada Republike Srbije je ušla u pregovore sa ovom bankom radi zaključenja ugovora o kreditu za više projekata.
Mislim da je posebno važan Finansijski ugovor (Istraživanje i razvoj u javnom sektoru), koji je zaključen u Beogradu 4. marta ove godine. Ugovorom je predviđena realizacija projekta i aktivnosti revitalizacije i modernizacije istraživačkih centara, osnivanje novog naučnoistraživačkog centra, izgradnja smeštajnih kapaciteta za studente i mlade naučne radnike i modernizacija univerzitetske računarske mreže. Ukupna vrednost projekta iznosi 420.000.000 evra, od čega je planirano da se iznos od 200.000.000 evra obezbedi putem kredita banke, dok će preostali deo sredstava obezbediti Republika Srbija iz sopstvenih sredstava ili iz drugih aranžmana.
Plan je da se kredit potroši za adaptaciju postojećih zgrada i laboratorija u Srbiji; za Istraživačku stanicu „Petnica“ i kampus Matematičke gimnazije; za program ljudskih resursa, sa ciljem da se privuče oko 1400 srpskih naučnika koji trenutno rade u inostranstvu; za Centar za promociju nauke u Beogradu; za nove stambene zgrade za mlade istraživače u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu i za izgradnju tehnoloških parkova u ovim gradovima.
Kredit je pod povoljnim uslovima, sa grejs periodom od šest godina.
Ono što je bitno, suštinskom realizacijom ovog projekta očekujemo brži razvoj nauke u oblasti modernizacije proizvodnje, čime bi svakako bila povećana konkurentnost naše robe za plasman na svetskom tržištu. Na ovaj način, očekujemo stvaranje nove proizvodnje i veći stepen iskorišćavanja postojećih kapaciteta, što bi iziskivalo mogućnost zapošljavanja novih kadrova, pre svega mladih ljudi. Mislimo da će se otvaranjem novih laboratorija, istraživačkih centara, modernizacijom računarske opreme stvoriti preduslovi da jedan broj naših visokoobrazovanih kadrova koji su trenutno u svetu i rasejanju nađe interes da se vrati u RS i da pun doprinos izvlačenju iz ove zaostalosti, u nekom smislu, i siromaštva koje je izazvano trenutnom ekonomskom krizom.
Kada je u pitanju finansijski ugovor o donaciji, vezano za olakšice za infrastrukturne projekte za lokalni okvir, u okviru IPA 2008 programa između Evropske investicione banke, Republike Srbije i grada Beograda, počinje realizacija koncepta Evropske zajednice i cilja uravnoteženog i skladnog razvoja zajedničkog tržišta, posebno u delovima tržišta koji su nedovoljno razvijeni, u zemljama koje imaju perspektivu ulaska u Evropsku zajednicu.
Evropska zajednica preko Evropske investicione banke daje zajmove i garancije na neprofitnoj osnovi i takođe plasira sredstva koja se pribavljaju na tržištu kapitala po najpovoljnijim mogućim uslovima, odnosno vrši finansiranje investicionih programa uz učešće strukturnih fondova i drugih finansijskih instrumenata EU. Radi se o svojevrsnom pretpristupnom fondu radi pripreme zemlje za ulazak u EU.
Konkretnim finansijskim ugovorom predviđeno je da nam Evropska investiciona banka odobri kredit u iznosu od devedeset miliona evra radi sprovođenja programa rekonstrukcije tramvajskih šina i mreže glavnih saobraćajnica u Beogradu, kao i modernizacije daljinskog sistema upravljanja saobraćajem i obnove tramvajskih vozila. Od ukupnog iznosa sredstava iznos od šest miliona evra stavlja se na raspolaganje gradu Beogradu kao korisniku sredstava donacije.
Ovaj ugovor je zaključen 3. marta 2010. godine, s tim što je precizirano da se donacija realizuje do kraja 2015. godine. Iz ugovora se može videti da je jasna procedura i način korišćenja ove donacije i potpuno je jasno da ulazimo u fazu kada ćemo sve više koristiti sredstva iz pretpristupnih fondova EU i gde će se svako korišćenje rigorozno kontrolisati.
Smatram da je veoma važno naglasiti da je potrebno da država sačini organizaciju potpunog praćenja kontrole i utrošaka ovako dobijenih sredstava.
Pregovori u okviru Svetske trgovinske organizacije, potpisivanje SSP-a sa Evropskom unijom stvorili su i nameću potrebu za potpisivanjem ugovora o ekonomskoj saradnji Republike Srbije i država članica EFTA. S obzirom na to da su države članice EFTA, a to su Norveška, Švajcarska, Island i Lihtenštajn, na teritoriji Evrope, a očekujemo ulazak u EU, potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa državama EFTA ima ogroman ekonomski i politički značaj za Srbiju. Time bismo zonu slobodne trgovine Srbije proširili na celu Evropu.
S druge strane, sa mnogim državama članicama EFTA Srbija razvija spoljnotrgovinsku delatnost. Države članice EFTA, posebno Švajcarska i Norveška, uveliko investiraju u Srbiju, tako da je Norveška treći investitor u Srbiji jer je otkupila „Mobtel“ za 1,5 milijardi evra.
Pored toga, još nekoliko velikih firmi su realizovale investicije u Srbiji u oblasti proizvodnje opreme i mašina, kao i kartonske ambalaže. Švajcarska zauzima takođe visoko mesto na listi najvećih investitora u Srbiji kupovinom cementare u Popovcu, kupovinom većinskog paketa akcija leskovačkog „Zdravlja“ i drugih, a sigurno je da će potpisivanjem sporazuma doći do proširenja saradnje.
Potpisani sporazumi o slobodnoj trgovini su po uslovima izjednačeni sa sporazumima sa EU, tako da je dosta pojednostavljena procedura u dokumentacionom delu, uz potpuno carinsko oslobađanje robe koju Srbija izvozi i postepeno skidanje carina (po godinama) robi koju Srbija iz mnogih zemalja uvozi.
Predlogom zakona o potvrđivanju Konvencije o priznavanju evropskih patenata regulisan je nadnacionalni sistem normi i postupak priznavanja evropskih patenata. Patenti priznati od strane Evropskog zavoda za patente važe na teritoriji svih zemalja potpisnica Konvencije o evropskom patentu. Do ovog trenutka Konvenciju je potpisalo 36 evropskih zemalja.
Potvrđivanjem Konvencije o evropskom patentu Srbija ispunjava obavezu proisteklu iz SSP, kao i obavezu iz CEFTA sporazuma. Predlog zakona dosta transparentno reguliše postupak prijave patenata na nacionalnom i evropskom nivou, njihovo odobravanje, odnosno priznavanje i uslove pod kojima se patent realizuje. Do detalja je regulisana procedura rešavanja sporova, uplata taksi, jezik prijavljivanja patenata i organizacija komisije i Zavoda za patente.
Svojim internim zakonodavstvom RS ima veoma dobro razrađen sistem suštinskog ispitivanja tokom kojeg se ustanovljava da li je pronalazak nov i da li poseduje sve karakteristike za industrijsku primenu, što olakšava brži pristup Evropskom zavodu za patente.
Jedinstvenom procedurom prijavljivanja i priznavanja patenata obezbeđuje se efikasan sistem zaštite prava intelektualne svojine, pojednostavljuje se procedura za brže priznavanje predmetnog patenta na teritorijama svih članica potpisnica Konvencije o evropskom patentu i omogućava se brza industrijska primena i inovacija odobrena od Evropskog zavoda za patente.
Veoma su slični razlozi za usvajanje zakona o potvrđivanju Singapurskog sporazuma o žigovnom pravu.
Kada je reč o Predlogu zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju o institucionalnom okviru Inicijative za prevenciju i spremnost u slučaju katastrofa za region jugoistočne Evrope, želim da podsetim da je Memorandum o saradnji i delovanju u slučaju katastrofa potpisan u Sarajevu aprila 2009. godine, tako da je Srbija jedanaesta članica, pored svih zemalja u okruženju.
Osnovna intencija Predloga zakona je da ojača kapacitet organizacije koja se bavi upravljanjem u slučaju katastrofa, da se aktivnosti organizacije zakonski uokvire kako bi se unapredila bilateralna i multilateralna saradnja zemalja u regionu, posebno u razmeni informacija. Predlog zakona takođe predviđa dinamiku održavanja sastanaka, način finansiranja i razmenu informacija.
Sporazum između Vlade Republike Srbije i Republike Hrvatske potpisan je u Beogradu u oktobru 2009. godine. Srbija raspolaže značajnim plovnim putevima na rekama Savi, Dunavu, Tisi, Velikoj Moravi i kanalu Dunav - Tisa - Dunav. Zapravo, kroz Srbiju prolazi veoma značajan Koridor 7, koji može da donese značajne prihode u transportu. Neregulisani odnosi u ovoj oblasti, posebno u delu carinskih formalnosti, naplate taksi i održavanja plovnih vozila, činili su ozbiljnu smetnju u obavljanju efikasnog prevoza. Naravno, sporazumom su sva sporna pitanja regulisana u skladu sa međunarodnim pravilima.
Dame i gospodo, u skladu sa navedenim, Poslanička grupa SPS - JS će u načelu podržati sve predloge zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Kasaloviću. Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, danas je sedam tačaka na dnevnom redu, a jedna od tačaka je i ovaj kredit koji predstavlja gospodin Đelić.
Naravno da je ključno pitanje u ovom trenutku za Srbiju – na koji način će se Srbija narednih godina razvijati, na koji način rešiti krizu i na koji način ćemo obezbediti kontinuirani rast u godinama koje su pred nama? Što se tiče Demokratske stranke Srbije, stanovišta smo da su nauka, odnosno obrazovanje jedan od osnovnih elemenata na osnovu kojih možemo da pokušamo da obezbedimo siguran rast.
Što se tiče ovog kredita o kome se raspravlja, kada se pogleda obrazloženje i za šta su sve predviđena sredstva, ne tako mala, preko 400.000.000 (od toga, dvesta miliona kreditnih sredstava i dobar deo sredstava će se obezbediti iz budžeta), predviđeno je da se adaptiraju zgrade i objekti, da se poprave uslovi u kojima ljudi koji se bave naukom rade, istraživačka stanica, kampus Matematičke gimnazije, oprema za istraživanje, Centar za promociju nauke, stambene zgrade za mlade istraživače, stanovi i uopšte infrastruktura za Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj.
Što se nas tiče, to apsolutno nije i ne može da bude sporna stvar. Ono što nedostaje u ovom tekstu, ako govorimo o konkretnom predlogu, i ono što nedostaje u obrazloženju (a to je inače obaveza po Zakonu o javnom dugu) jeste kako ovaj kredit utiče na opštu sliku Srbije.
Političke stranke Vlade, svi mi pojedinačno razlikujemo se upravo u načinu na koji biramo prioritete. Često govorimo o tome u ovoj sali. Tu je gospodin Čolaković, ako pitamo PUPS šta je prioritet, prioritet je poboljšanje, to je njihova programska odrednica, poboljšanje uslova u kojima žive penzioneri, koji nisu loši. Na početku ove sednice sam govorio, između ostalog, o tome. Kada dođe ministar Dragin on govori o tome kako treba poboljšati poljoprivredu. Juče smo čuli da je poljoprivreda jedna od razvojnih šansi. To uopšte nije sporno.
U zemlji u kojoj ima onoliko problema koliko ih Srbija ima danas apsolutno je sve prioritet, ali je potpuno jasno da sredstava nema za sve i potpuno je jasno da moramo da imamo kompletnu sliku kada odlučujemo o određenim parametrima.
Mi ne osporavamo da je ovo važno, ne osporavamo da bez ovoga nema razvoja, ali siguran sam da mi nećemo doći u situaciju u kojoj se nalazi Grčka. Grčka danas ima potpuno drugačije prioritete. Ako dođete u situaciju da vam je dug toliko veliki i ako dođete u situaciju da ne možete da servisirate dug, onda prioritet postaje nešto drugo.
Ono što nedostaje u ovom predlogu zakona i ono što nedostaje u većini naših zakona, to je ukupno stanje i ukupna održivost našeg duga. Govoriću o tome. Uopšte ne sporim ovaj deo, ali hajde da vidimo u kakvoj se situaciji nalazi Srbija danas, kolika je održivost javnog duga i kako će se situacija menjati u odnosu na godine koje dolaze. Naravno, dug raste do nekog trenutka, troškovi servisiranja tog duga takođe rastu, ali u nekom trenutku morate da vraćate, jer namet postane toliko veliki da više ne možete da izdržite.
Dugo se u Srbiji govorilo da je odnos javnog duga ili održivost javnog duga 60% bruto društvenog proizvoda, odnosno kriterijum koji je postavljen u Mastrihtu, kriterijum koji važi za zemlje EU. Pri tom se često zaboravljalo da za nas ne mogu da važe pravila koja važe u EU. Prvo, nemamo taj stepen zaštite. Drugo, imamo veliku neizvesnost oko toga koliki će biti rast bruto društvenog proizvoda narednih godina i koliki ćemo deo duga moći da servisiramo.
Veliki dug garantuje velike rate, a to opet može da se servisira samo iz javnih prihoda, koji nisu neograničeni. Nas očekuje još puno poslova koje treba da uradimo, koji moraju da se finansiraju iz javnih sredstava. Recimo, jedan od zakona koje moramo da donesemo što pre, koji nažalost još uvek nismo doneli, to je zakon o denacionalizaciji. Postoje različite procene koliko će taj zakon opteretiti Srbiju. Neke procene su umereno optimistične, da je to oko dve milijarde evra.
Koje visine je javni dug danas? Kako će svaki od ovih novih kredita da se odražava na stanje javnog duga i kako uopšte evidentiramo i da li uopšte imamo sliku kako se ta situacija menja iz dana u dan? Recimo, imamo interesantan primer. Mi smo pre više od dva meseca doneli zakon po hitnom postupku kojim je obezbeđen kredit za likvidnost „Srbijagasa“; Banka Inteza, dva kredita, jedan 170, drugi, čini mi se, 150 miliona. Kada pogledate tabelu, da li su ta sredstva povučena tri meseca kasnije, u tabeli javnog duga toga još uvek nema. Postavlja se pitanje – ako su oni imali kredit za likvidnost, to znači da im je to trebalo hitno, ako su već sklopili ugovor, zašto nisu povukli ta sredstva?
Kada pogledate tabelu u kojoj... Javni dug se, inače, u Srbiji evidentira na dva različita mesta: jedno je u Ministarstvu finansija, jedno u Narodnoj banci. Kada pogledate tabelu Ministarstva finansija, tamo je naš spoljni javni dug sedam i po milijardi, a kada pogledate tabelu Republike Srbije, Ministarstva finansija, tamo je naš spoljni javni dug četiri milijarde i sedamsto. Razlika je dve milijarde i sedamsto miliona evra. Dve milijarde i sedamsto miliona evra je 9% bruto društvenog proizvoda, pa onda naš javni dug nije 31,5%, kako kaže Ministarstvo finansije, nego je preko 40%.
Da li je ono što se zadužuje Narodna banka obaveza Srbije? Mislim da jeste, jer svake godine zbog raznih problema koje Narodna banka ima deo sredstava iz budžeta Republike Srbije ide na izmirivanje dugova koje napravi Narodna banka.
Drugo pitanje – da li je ovaj aranžman sa MMF-om javni dug? Kaže, ne računa se javni dug zato što se zaduživala Narodna banka. Čekajte, Narodna banka je samo juče prodala devedeset miliona evra pokušavajući da ublaži pad evra u Srbiji. Na ta sredstva se plaćaju kamate. Ta sredstva moraju jednog dana se vrate. Zovite ga vi sada kredit ili ga zovite podrškom, nađite ime koje god hoćete, ali to je nešto što će opteretiti sve građane Srbije. Osnovno je pitanje kolika je stopa održivosti javnog duga u Srbiji? Da li je to onih 60% ili je manje?
Žao mi je što danas nije sa nama i ministarka finansija gospođa Dragutinović. Razumem da ona ima obaveze u pregovorima sa MMF-om. Drago mi je što je tu gospodin Đelić, da me pogrešno ne shvati, ali osnovno pitanje danas je kolika je stopa održivosti javnog duga u Srbiji? Da li je to tih 60% ili manje? Mene je to pitanje posebno zainteresovalo.
Čitao sam sve zvanične dokumente Vlade, ali sam postavio i poslaničko pitanje pre više od dva meseca. Postavio sam pitanje ministarki finansija da li Vlada ima procenu koliko je dugoročno održiv odnos javnog duga prema bruto društvenom proizvodu? Postavio sam pitanje petnaestog marta 2010. godine i još uvek nisam dobio odgovor na to pitanje.
Vrlo je interesantno da nisam dobio odgovor na to pitanje, a ministarka u intervjuu za „Politiku“ 28. aprila, nakon razgovora u Vašingtonu sa MMF-om, kaže da je to 40% BDP. Zašto je to tajna za narodnog poslanika i zašto se ne odgovara narodnom poslaniku i rutinski se daje odgovor „Politici“? To nije pitanje za mene, to je pitanje za ministarku finansija.
Očigledno je da baratamo cifrom od 40% BDP. Pitanje je da li je to realno, ako je po zvaničnim podacima Ministarstva finansija javni dug danas 31,5% BDP-a? Ali, ako se uzme podatak Narodne banke, koji je za 2,7 milijardi veći, onda mi već danas imamo 40% BDP-a.
Uveliko se najavljuje zakon o fiskalnoj odgovornosti koji treba da utvrdi te parametre. Treba posebno istaći da je to jako važan zakon, da taj zakon postoji u velikom broju zemalja, da je taj zakon prvo donet u Nemačkoj i u Japanu, u vrlo razvijenim zemljama. Donele su ga brojne zemlje u razvoju, ali ga ima i veliki broj nerazvijenih zemalja.
Osnovno je pitanje šta će nam zakon ako već danas vidimo da je potpuno neostvarivo to što u zakonu piše, ako već danas imamo tih 40%, ako hoćemo pošteno da saberemo? Onda Ministarstvo finansija kaže – da, ali deo duga (lokalne samouprave, dug Narodne banke, dugovi nekih agencija) nije javni dug.
Isto je pitanje i sa onim garancijama. Vi znate, gospodine Đeliću, vi ste nekada bili ministar finansija, znate koliko javnih preduzeća se zadužuje, a da sve dugove izmiruje Vlada Republike Srbije.
Prema tome, osnovno pitanje danas za nas je kako na najbolji način da iskoristimo ta sredstva? Vi i ja smo nekada davno pričali o tome kako je potrebno napraviti Upravu za javni dug, koja danas postoji, ali koja će analizirati svako ulaganje. To je jedan od zadataka državne revizije, da vidimo kako će se ta zaduživanja koristiti na najbolji mogući način i kako ćemo povećati BDP time što ćemo se zadužiti. To je osnovno pitanje za nas.
Ako posmatramo pojedinačno svaki taj segment, uvek ćemo vam reći – da, to treba; nikada od nas nećete čuti – hajde da vidimo. Jer, posao je Vlade da nam kaže na koji način bira prioritete. Vi znate, kada dobijete platu, ne možete platom da kupite sve što vam treba, morate da izaberete prioritet. Tako je i sa državom. Moramo da vidimo šta je prioritet. Moramo da znamo koji je to put da se ova zemlja razvija i da vidimo kako ćemo te kredite na najbolji mogući način iskoristiti.
Postoji mnogo razlika između nas i Grčke, ali postoji i dosta sličnosti. Naš problem, koji Grčka nema, jeste to što je izvoz mali, što prestrukturiranje privrede ne ide brzo i što ćemo imati problem trgovinskog deficita u godinama koje dolaze. Trgovinski deficit smo nadoknađivali godinama iz privatizacije, a vidite kakva je situacija sa „Galenikom“ i „Telekomom“. Ta situacija nije baš tako sjajna kako što je na prvi pogled izgledala. Prema tome, ako i dalje imamo trgovinski deficit, njega možemo da nadoknadimo samo iz zaduživanja, kao što je jedan od načina kako zatvaramo budžetske manjkove zaduživanje.
Prema tome, o tome treba da razgovaramo, da vidimo koja je to granica održivosti, jer sve dok pojedinačno razgovaramo o svakoj stvari... Imali smo pre dva meseca dug od 330.000.000 za „Srbijagas“, to je 1% društvenog bruto proizvoda. Treba im za likvidnost, treba im za podzemno skladište, za sve one stvari koje im zaista trebaju. To nije sporno, ali isto nam tako treba i za puteve i za sve ostalo.
I, ono na šta nemamo odgovor, to je u stvari šta su realno prioriteti? Koliko svaka od tih stvari pomaže razvoju bruto društvenog proizvoda i kako ćemo sve to servisirati u godinama koje dolaze? Da li imamo iole visok stepen garancije da ćemo uspeti u godinama koje su pred nama da te dugove vratimo? Već prošle godine su mnogi povoljni krediti koje smo povlačili od 2001. godine pa nadalje prošli one periode kada su kamatne stope bile male, te stope su sve veće i veće. Sada se pregovara o reformama u penzionom sistemu, ali ozbiljnih reformi u zdravstvu i obrazovanju još uvek nema. To su sve problemi koji će nas opterećivati u godinama koje dolaze.
Što se nas tiče, da kažem na kraju ovog prvog dela izlaganja, krediti za nauku imaju svoje puno opravdanje. Bez razvoja nauke teško da možemo da govorimo o ozbiljnom razvoju države. Postoje primeri zemalja u svetu koje su značajnim ulaganjima upravo u nauku, u naučnu strukturu, u godinama... Pri tom treba imati na umu da su to dugoročna ulaganja, da su to ulaganja koja ne daju rezultate na kratke staze, ali samo zemlje koje su imale visok stepen ulaganja u obrazovanje i nauku su imale dugoročno dobre rezultate. Što se nas tiče, investicije u nauku podržavamo, ali, kažem, brinemo o tome što ne postoje ozbiljne analize ukupnog paketa i izvesnosti, vezano za održivost našeg duga.

Gospodin Dragan Stevanović ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako bismo mi kao narodni poslanici zauzimali stav prema ovim sporazumima kakav je zauzela Vlada, s obzirom na to da je čekamo četiri dana da dođe u Skupštinu, pa i kad se pojavi ćuti i nema nameru da razgovara sa poslanicima, verovatno bismo i mi danas ćutali. Ali, naravno, kakav god da je naš aspekt u odnosu na ove sporazume, kritički ili aspekt podrške, njih zaista treba prokomentarisati i reći nekoliko reči, naravno ne o svima. Neke kolege moje iz SRS će se svakako pozabaviti određenim sporazumima, ali, evo, ja ću sebi, u okviru ovog vremena ovlašćenog predstavnika, dati za pravo da prokomentarišem par sporazuma i da kroz te komentare izrazim kakav je vaš odnos i šta građani Srbije, šta Srbija može da očekuje od ovih sporazuma, koliko su oni za nas suštinski važni i koliko je bitno da o njima danas, u vremenu u kom se nalazimo, raspravljamo.
Samo je u Srbiji moguće da u okviru jedne tačke dnevnog reda raspravljate o Istraživačkoj stanici u Petnici, tramvajskim šinama, katastrofama, zaduživanjima po nekom drugom osnovu, plovnim putevima itd. Dakle, to je samo u Srbiji moguće. Onda Vlada od nas očekuje ozbiljnu i racionalnu diskusiju, a građani naravno očekuju od ove skupštine da im ponudi nešto što će zaista rešavati njihove probleme.
U gomili ovih sporazuma nalazi se Memorandum o razumevanju o institucionalnom okviru Inicijative za prevenciju i spremnost u slučaju katastrofa za region jugoistočne Evrope. Pretpostavljam da bi naš zadatak trebalo da bude danas, odnosno vaš, gospodine ministre, da ubedite one nesrećne ljude na jugu Srbije da im je samo ovaj memorandum trebao, pa da im se ne dogodi ono što im se pre deset dana dogodilo u Jablaničkom okrugu, odnosno ono što se u subotu desilo u Trgovištu.
Moramo da prestanemo da obmanjujemo građane Srbije. Ono što se u subotu desilo u Trgovištu zaista jeste katastrofa i ne postoji neko ko bi mogao prirodu i nevreme da zaustavi, ali se ovde postavlja pitanje kakva je bila reakcija institucija, od prvih do poslednjih? Kako je reagovala, pre svega, lokalna samouprava na sve to? Kako da reaguje lokalna samouprava, koju činite upravo vi? Vlast u toj opštini činite vi koji ste i ovde vlast, a koji se dole, u jednoj maloj i nesrećnoj opštini, ponašate kao rogovi u vreći i koji u to malo sirotinje, sa četiri ili pet hiljada građana, ne možete između sebe da podelite funkcije i ne možete da nađete meru da se za tri meseca sastanete i održite redovnu sednicu Skupštine opštine.
Sad građani Trgovišta i svi mi zajedno treba da očekujemo adekvatnu reakciju države, a vi koji je predstavljate dole ne možete da podelite direktorska i predsednička mesta. Sada ćemo da prodajemo maglu da nam treba memorandum za slučaj katastrofa i to će da rešava probleme u Trgovištu, Leskovcu ili gde god.
Neću da eksploatišemo ovu temu. Sticajem okolnosti, u subotu sam bio dole, ne zbog ovoga, i dole se desila tragedija, ima ljudskih žrtava. Eksploatisati tu temu na ovaj način, mislim da nije ukusno. To ostavljam onima koji su se juče i koji će se danas slikati na tom području.
Ovde treba svakako prokomentarisati i reći nekoliko reči u vezi sa zaduživanjima o kojima je govorio gospodin Obradović – istraživanje i razvoj u javnom sektoru. Gospodine Đeliću, pre nekoliko nedelje ili meseci na jedan pompezan način ste predstavili ovaj kredit od 200.000.000 koji ćete povući za ulaganja u nauku i obrazovanje. Sa malo više rezerve o njemu je govorila gospođa Diana Dragutinović, s obzirom na to da zna kakav dodatni balast stavljamo na teret građanima, odnosno svima onima koji će ovaj novac da vraćaju. Naravno, njen stav nije bio zvaničan, ali čini mi se da je racionalnost tu provejavala, za razliku od vas koji ste to predstavili ne znam kako.
Želim da vas pitam, gospodine Đeliću, da li ste imali priliku da čitate, pre nekoliko dana je objavljeno jedno istraživanje u kojem se kaže da dve trećine svršenih studenata hoće da napusti ovu državu? Za koga povlačite ove pare? Ne sumnjam da je isti broj studenata bio na vašoj strani 2000. godine i da vas je energija tih studenata smestila u fotelje u kojima sedite. Dajte nam ovde odgovor šta ste učinili za te studente. Ako je za odlazak studenata do 2000. godine bio kriv „diktator“ i neki režim, pitam vas ko je danas kriv za to? Da li Srbija i danas ima diktatora ili ima režim kakav je imala i pre 2000. godine?
Za koga povlačite ovaj novac? Šta ste učinili da te ljude obavežete da svoje znanje, kvalitete i vrednosti ulažu i daju Srbiji? Niste učinili ništa, ali ste spremni da u ime generacije koja ovaj novac neće trošiti, nego će ovaj novac vraćati, povlačite nova sredstva. Naravno, moje kolege će malo više o ovom sporazumu govoriti.
Zadržaću se danas na sporazumu sa državama EFTA, ali pre toga ću komentarisati sporazum kroz koji ćete trošiti sredstva pretpristupnih fondova. Lepo je to što će Beograd da rekonstruiše tramvajske šine, ali Srbija nije samo Beograd. Nemam ništa protiv toga, niti dovodim u pitanje potrebu da Beograd liči na metropolu, jer je na neki način on lice države Srbije, ali ono što hoću da vas pitam je – kada ćete ostatak Srbije da spremite da troši sredstva iz pretpristupnih fondova? Deset godina ste na vlasti. Otkako ste došli na vlast, od pet komponenata trošimo samo dve. Zašto? Zato što niste bili sposobni da državu spremite i da trošite novac koji objektivno možda i možete da trošite?
Pitam vas otvoreno, da li ste u stanju da do kraja 2011. godine ispunite obaveze i zadatke koje ste sami pred sebe postavili? Da li će vam taj decentralizovani sistem upravljanja fondovima biti akreditovan do kraja 2011. godine? Hoće, sutra malo, jer kada otvorite stranice, pa kada vidite šta se od vas očekuje da ispunite... Deset godina vam nije bilo dovoljno da ispunite, sada ćete za godinu, godinu i po dana to da uradite.
Koliko opština na teritoriji Republike Srbije ima kapacitete da se snalazi sa ovim izazovima? Šta ste u obavezi da uradite? Da podignete administrativne kapacitete, da imate optimalan broj zaposlenih u javnom sektoru. Da li ste posle usvajanja onog zakona o maksimalnom broju zaposlenih preuzeli sve ono na šta ste se obavezali? Jeste, sutra malo.
Treba da imate adekvatan i kompetentan stručni kadar u javnoj administraciji, od lokalne, pa do državne. Imate li? Sutra malo. Ti ljudi treba da umeju da pišu projekte, a projekti koji treba da dobiju pozitivnu ocenu u tim fondovima treba da se finansiraju iz budžetskih sredstava Republike Srbije.
Kada govorimo o projektima, recite nam, i nama i javnosti, koliko nepovučenih sredstava stoji u Evropskoj investicionoj banci, u Evropskoj banci za obnovu i razvoj, u Svetskoj banci ili bilo kojoj drugoj banci? Ova vlada pošalje u Skupštinu, ovi vaši poslanici to ratifikuju, a vi ne možete da povučete jer nemate projektnu dokumentaciju. Ko je kriv zbog toga, opozicija ili vi koji deset godina sedite u tim foteljama?
Izađete pred nas i ubeđujete nas da ovo treba i Srbija ide dalje. Činite prve korake na putu podizanja standarda u ovoj državi. To je licemerje sa kojim ne možemo da se složimo i ne možemo da nađemo nijednu reč razumevanja za takav stav i za takav odnos.
Naravno, ono čemu ću se u okviru svog vremena najviše posvetiti jeste ovaj sporazum. On je najopširniji i po težini i po obimu, najopširniji, ali je suštinski najmanje značio u ovoj državi. Iz ovog ministarstva iz kog je došao uglavnom nam takvi dokumenti dolaze, koji puno pišu, a u suštini ništa ne napišu.
Krenuću od obrazloženja koje je ova vlada ponudila poslanicima u našoj skupštini. Šta na jednom mestu piše? Kaže: „Posmatrano iz ekonomskog ugla, postoji jasan interes za nastup država EFTA na srpskom tržištu“, to ne dovodimo u pitanje, što će i kasnije cifre koje ste nam ponudili u ovom obrazloženju da dokažu i potvrde, „što se ogleda kroz njihova ulaganja u našu privredu i prisustvo njihovih preduzeća. Zaključivanjem sporazuma sa EFTA Republika Srbija postaje privlačnija za strane investitore i stvaraju se uslovi za nove investicije u domaću privredu.“
Sve ste u Srbiji spremili, samo još ovaj sporazum da potpišete i Srbija će postati investiciona Meka. Gde je pravna sigurnost? Nema je. Gde je finansijska sigurnost? Nema je. Gde je konzistentan poreski sistem? Nema ga. Šta je sa likvidnošću, solventnošću itd., da se ne vraćam?
Sada nam ovde prodajete maglu – ako potpišemo ovaj sporazum, Srbija će u investicionom smislu biti bolje rangirana. To nije tačno. Ovaj sporazum bi imao smisla da je Srbija ekonomski potentnija, da u Srbiji izvoz ne učestvuje sa svega 20% u ukupnom BDP. U državama sa kojima ulazite u sporazum izvoz nije ispod 40 - 50%. U pravu ste, podižemo liberalizaciju trgovine sa državama kojima smo u 2009, kako ovde kod vas piše, izvezli za 55.000.000, a za isti period uvezli od njih robe u vrednosti od 110.000.000 evra.
Kome činimo uslugu, njima ili nama? Da ste za deset godina stvorili drugačiji ekonomski ambijent, možda bismo imali koristi da ovo radimo. U ovom trenutku, biću korektan, neću reći da će Srbija imati štetu, ali će korist imati oni koji su na drugoj strani ovog sporazuma i pre će biti da ovo radite zbog njih, nego zbog nas.
Idete dalje i opravdavate ovaj sporazum činjenicom da je Norveška, odnosno „Telenor“, treća po investiciji u državi Srbiji. Pre nego što uđemo u strukturu investicija, kako je moguće da je Norveška sa „Telenorom“ treći po redu investitor u Srbiji, a nismo imali ovaj sporazum? Nije nam ovaj sporazum bio potreban da bismo investiciono bili prihvatljivi za Norvešku. Ali, znate, kada ne birate čime ćete se služiti da opravdate neke svoje postupke, onda dođete u ovakve kontradiktorne situacije. Onda se vratimo na prirodu te investicije i na strukturu. Zašto je najveća? Zato što se kreće u sferi u kojoj nam se dominantno svih ovih deset godina kreću te velike strane investicije, u sferi usluga i trgovine.
Šta to pravi „Telenor“, šta to prodajemo na osnovu onoga što stvara „Telenor“? Prodaje apstrakciju, i to plaćamo svi ovde. Šta to izvozimo zahvaljujući „Telenoru“, pa da ostvarujemo prihode kojima ćemo vraćati dugove koje nam namećete na vrat, između ostalog, kroz nekoliko sporazuma koje ovde imamo? Ne proizvodi ništa. Ne dovodimo u pitanje investiciju, neka su došli. Da li smo osetili milijardu i po evra koje su nam ponudili, dali za „Telenor“? Nismo, jer ste ih potrošili u vašu nerazumnu javnu potrošnju i krpljenje budžetskih rupa i budžetskog deficita. Tu je suština problema.
Ne možete da krečite ono što je trulo, a vi sada to radite – državu koja nema ekonomski supstrat kitite, ulepšavate je. U toj fikciji ne možete večito da živite, ali nam je žao što ćemo cehove svi zajedno da plaćamo, ne samo vi. To je veliki problem ove države.
Gospodine Đeliću, koliko mi vreme dozvoli, vratiću se na preambulu ovog dokumenta. Ovde ima jako interesantnih stvari za komentar, pa ako ne zamerite, u okviru svog vremena ću da pitam nešto. Kažete u preambuli: „Potvrđujući svoje opredeljenje za demokratiju, ljudska prava i osnovne slobode, kao i za političke i ekonomske slobode, u skladu sa svojim obavezama prema međunarodnom pravu, uključujući Povelju UN i Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima“.
Pitam vas, koliko država iz EFTA poštuje međunarodno pravo i koliko njih je u skladu sa međunarodnim pravom ili suprotno međunarodnom pravu priznalo nezavisnost Kosova i Metohije? Moje pitanje je da li će se ovaj sporazum odnositi na državu Srbiju u međunarodno priznatim granicama ili u granicama koje nam oni nameću? To je prvo pitanje.
Drugo pitanje je da li će ove države posebno ovakav sporazum sklapati, potpisivati ili ratifikovati sa kosovskim tzv. institucijama? To je prvo pitanje o kome očigledno niste vodili računa kada ste projektovali ovakav aranžman sa ovim državama.
Pazite, ovo je gradacija licemerja, pazite sada ovo – potvrđujući svoje opredeljenje, između ostalog, za poštovanje osnovnih prava radnika. Pozivate se na konvencije Međunarodne organizacije rada, vi iz ove vlade, u kojoj radnici seku prste, ne zato što traže posao, nego da im se plati ono što im država duguje, odnosno što poslodavac duguje, a država promoviše potpunu slabost da se suoči sa tim i takvim pojedincima; u državi u kojoj prvo potpišete sporazumni raskid radnog odnosa, pa tek onda ugovor o radu, u državi u kojoj posao ne možete da dobijete ako planirate da budete majka. Vi ovde poštujete osnovna ljudska prava? Zamislite, kakvo licemerje! Mogli ste bar toga da nas poštedite, vi koji sedite nasuprot tajkuna koji izađu i kažu – kome je lakše ili kome je teže, nama što se sekiramo svaki dan ili njima koji pet godina ne rade i štrajkuju svaki dan?
Sa takvim ljudima sedite i krojite ekonomsku politiku, socijalnu politiku. Oni uređuju standarde po kojima će radnici u ovoj državi da žive i ostvaruju svoja prava, a vi nam u preambuli stavite da poštujete prava radnika, u skladu sa međunarodnim pravom. Pitam vas, da li prava radnika imaju isti status, naši radnici u Srbiji i radnici u Norveškoj? Dovedite nam to u vezu i napravite paralelu, pa ćemo da prihvatimo da je ova preambula racionalna i razumna.
Time ću priču privesti kraju. Ovo je vrhunac u toj, da kažem, gradaciji, pazite: „Konstatujući značaj odgovornog korporativnog ponašanja i njegovog doprinosa održivom ekonomskom razvoju...“. Vi iz ove vlade govorite o korporativnom ponašanju?! Da li neko od vas koji sedite tu može da nam kaže šta je strategija korporativizacije u Srbiji? Ko vam je branio deset godina da sprovedete promenu pravne forme preduzeća u Srbiji? Vi ste se odrekli mandata. Pričate deset dana priču kako stranke neće da kontrolišu mandate. Zašto stranke ne popuste javna preduzeća koja kontrolišete? Nemate nameru da se odreknete benefita koji crpite u javnim preduzećima.
Probleme koje ste napravili u javnim preduzećima ostavili ste svima nama u nasleđe. Deset godina. Obećali ste korporativizaciju na lokalnom nivou do 2008. godine. Dokle ste stigli? Da li znate šta hoćete? Znate li šta treba da bude privatizovano, šta ne treba da bude privatizovano? Šta treba da bude u većinskom vlasništvu, a šta ne treba da bude u većinskom vlasništvu države? Tu je trebalo da promovišete korporativno ponašanje, toliko i možete.
Postoje kompanije koje se ponašaju korporativno u Srbiji, ali sa svim svojim znanjima ne mogu da izađu na kraj sa ekonomskim ambijentom koji vi stvarate. Ili ćemo utisak o korporativnom ponašanju vas i vaše vlade da stičemo na osnovu „Jata“ i „Telekoma“? Je l' model privatizacije „Telekoma“ model odgovornog korporativnog ponašanja, gde ćete za 40% akcija nekom omogućiti da bude većinski vlasnik te firme? Samo mi imamo interes da prodamo nešto što je profitabilno, što puni budžet i vraća dugove koje nam vi stavljate na vrat.
Ili možda „Jat“? Na telefonskoj sednici, gospodine Đeliću, dogovorili ste da formirate novu firmu. Jedino se još oko imena niste dogovorili. Tražite kuma. Četiristo hiljada dolara je osnivački ulog nove firme. Šta ćete da uradite? Pa ćete sve što vredi iz „Jata“ da prebacite u novu firmu, optimalan broj zaposlenih, slotove, ugovore, kapital, a muku i pljačku i neodgovornost ćete ostaviti u staroj firmi, pa ćemo svi mi zajedno da vraćamo dugove stare firme, a vi ćete kao veliki korporativni stručnjaci da tražite strateškog partnera za „Jat“, koji ima dobre ugovore, nema dugove, nema slotove i svakako ima optimalan broj zaposlenih.
Ko nije dovoljno pametan da bude strateški partner jednoj takvoj firmi? Ali, pitamo vas šta je sa dugovima i nesrećom koju su vaši nesposobni menadžeri, direktori, rukovodstvo ostavili? Ostavili Vladi Republike Srbije, budžetu Republike Srbije, ovoj skupštini i na lokalnom nivou, lokalnim organima vlasti.
Zato ne možemo da prihvatimo ovo što nam nudite, zato smatramo da je ovo farsa. Srbija, ako neće imate štete, nikakve koristi ni od jednog dokumenta koji ste nam ponudili neće imati. Zahvaljujem.