Izvinjavam se gospođi Janković, ovo jeste bio amandman vaš, kao i gospođe Nataše Mićić, i taj amandman je u ovom izmenjenom obliku i prihvaćen. Hvala.

Zahvaljujem. Narodni poslanik Meho Omerović.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća, samo jedna dodatna napomena zbog istinitosti i obaveštavanja građana koji nas ovom prilikom gledaju u direktnom TV prenosu.
Dakle, mi smo jutros imali sednicu Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja Narodne skupštine Republike Srbije. Ta sednica je radila u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine Republike Srbije i imala je kvorum. U radu sednice su učestvovali i narodni poslanici koji ne pripadaju vladajućoj koaliciji i, što je jako značajno, u radu Odbora su učestvovali i predlagači pojedinih amandmana, konkretno i kolega Šarović, koji se javio za reč povodom jednog od prethodnih amandmana.
Legitimno je pravo da narodni poslanik može da tvrdi da je jedan amandman dobar ili loš i na to je kolega Šarović više puta ukazivao na samoj sednici Odbora. Naravno da je kompromis nešto što jeste suština politike, mislim da ćemo se tu složiti. Drago mi je što je uvažena koleginica Aleksandra Janković preko svog amandmana i kroz amandmane kolega iz LDP-a u stvari rekla da to jeste suštinska primedba, koja je usvojena. Čuli smo od gospodina ministra, Vlada je prihvatila jednu takvu, kako sam je nazvao, a vi me citirali, kompromisnu varijantu, koju smo mi kao matični odbor Skupštine Republike Srbije predložili, što je Odbor većinom glasova, u stvari jednoglasno, i prihvatio.
Ono što jeste suština, naravno da je taj tekst amandmana podeljen svim članovima Odbora koji su bili na sednici. Posle intervencije kolege Šarovića, iako nije član Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja, bukvalno u roku od trideset sekundi i njemu su dostavljeni ti isti predlozi amandmana koje je kasnije tokom sednice Odbor usvojio.
Naprosto, ne bih da polemišem, mislim da se u potpunosti razumemo. Meni je drago što dolazimo na tačku razumevanja povodom ovih pitanja. Naravno da ćemo razlike po pitanju ugleda i uticaja nevladinog sektora na rad parlamentarnih institucija zadržati svako za sebe, vi ćete misliti jedno, ja ću misliti drugo, i valjda u tome i jeste suština demokratije, da se razlikujemo u mišljenju. Hvala vam na pažnji.

Dva minuta i petnaest sekundi iskorišćeno je od vremena poslaničke grupe.
Narodni poslanik Milisav Petronijević ima reč. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici,  želim više radi javnosti da prenesem stav vezan za amandman Odbora na ovaj član o kome govorimo, odnosno na član 2.
Prvo, ja sam član Odbora. Imao sam predlog, kao i svi članovi Odbora, na sednici Odbora. Drugo, Poslovnik daje mogućnost da između načelne rasprave i rasprave u pojedinostima nadležni odbor može da da amandman. Odbor je to pravo iskoristio. Onog momenta kada je odbor usvojio amandman kao svoj, to je amandman odbora, bez obzira na to ko se sa kim konsultovao, kako, na koji način itd.
Želeo bih, razjašnjavajući ovo, da ne bi bila stvorena pogrešna predstava, da više reči kažem i o značaju ovog amandmana, ali i o ozbiljnosti rada Odbora i resornog ministarstva.
Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu je važan zakon. To smo prošli put u načelnoj raspravi konstatovali i rekli da je najvažnije da država šalje poruku i jasno kaže da je zabranjeno zlostavljanje na radu i istovremeno pokaže spremnost da se merama, a pre svega stvaranjem osnova kroz zakon, upusti u borbu protiv toga.
U čemu vidim ozbiljnost i Odbora i Ministarstva, kada je ovaj amandman, i ne samo ovaj, u pitanju? Samo da podsetim, kada je u pitanju ovaj zakon, Vlada je prihvatila dvanaest amandmana; Odbor za rad je podneo deset amandmana, očekujem da će ih Vlada prihvatiti, to su dvadeset dva amandmana na jedan zakon.
U čemu je takođe ozbiljnost? Samo ovaj amandman je obuhvatio četiri amandmana, ne dva, na neki način poštujući svakog ili grupu poslanika koji su ih podneli, a evo, stoji ovde u papirima, to su: Nataša Mićić, Kenan Hajdarević, jedan; to je grupa poslanika Srpske napredne stranke; to je delimično i amandman Milice Vojić-Marković, Donke Banović i Nikole Lazića; to je i amandman, malopre smo čuli, uvažene narodne poslanice Aleksandre Janković. Četiri amandmana su podneta bila na ovaj član Predloga zakona. Mislim da su i Odbor i nadležno ministarstvo pokazali veliku ozbiljnost, ceneći pre svega trud tih ljudi koji su podneli amandman želeći da učine zakon još boljim, primenljivijim itd.
Ovaj amandman koji je Odbor predložio jednostavno je pokupio od sva četiri amandmana ono što je moguće i predložio ga kao jedan celovit, a on je, kako je uvažena narodna poslanica Aleksandra Janković rekla, samo precizirao na koga se sve odnosi, odnosno proširio ono što je već bilo regulisano u tom zakonu.
Bio sam dužan da iznesem ovaj stav i da kažem, da prosto podsetim da je pokazana velika ozbiljnost, velika odgovornost (ne vidim ništa ružno što se Odbor konsultuje sa nadležnim ministarstvom) u okviru rasprave i posle rasprave o ovom zakonu, predlaganjem rešenja koja će sigurno popraviti zakon, učiniti ga boljim i naravno primenljivijim. Toliko. Hvala.

Od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe iskorišćeno je pet minuta i petnaest sekundi.
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Gospodine Petronijeviću i gospodine Omeroviću, vi kažete da Odbor izuzetno ozbiljno radi i ja se slažem, ali mislim da i građani treba da znaju kako u praksi izgleda ta ozbiljnost. Tu je, ja mislim, sada i gospođa Kovač, ona je prisustvovala. Mi smo, između ostalog, utvrdili na samoj sednici Odbora da je 27. oktobra prošle godine organizovano javno slušanje na kome su bili i predstavnici nekih nevladinih organizacija. To je možda neki način na koji može da se komunicira sa predstavnicima nevladinih organizacija, ali ćete priznati da ni gospodin Meho Omerović, niti bilo ko drugi od predsednika skupštinskih odbora ne može imati nekakvu komunikaciju sa predstavnicima nevladinih organizacija van Skupštine, van procedure, van sednica Odbora.
On je rekao, bio sam veoma vredan pa sam zapisivao, između ostalog – objašnjenje sam dobio direktno od Derete da su amandmani prihvatljivi za nevladin sektor.
Da li je ovo, gospođo Kovač, tačno? Ukoliko lažem, evo, vi recite „Nemanja Šarović laže“ i ja se više po ovom zakonu, iako sam ovlašćeni predstavnik, neću javiti ni jedan jedini put.
Gospodin Meho Omerović je rekao još i sledeće, za Odbor: „Ubuduće treba češće da se sastajemo, jer predsednici odbora ne znaju koji će se zakon iz njihovog resora naći na dnevnom redu Skupštine kada Vlada zakaže po hitnom postupku“. Citiram: „Nadam se da je ovo poslednji put da imamo smetnje na vezama“, kaže predsednik Odbora o načinu na koji je tekla komunikacija između njega i Ministarstva. To je ona ozbiljnost o kojoj vi govorite.
Gospođa Elvira Kovač se žalila da gospodin Meho Omerović prilikom glasanja previše brzo čita, pa ga je molila da malo sporije čita jer se za raspravu o amandmanima nije javljao niko od članova Odbora, nego se samo pročita – amandman na član taj i taj, ko je za, protiv, uzdržani. Gospođa Kovač, predstavnik vladajuće koalicije, usprotivila se tome i rekla: „Molim vas, gospodine Omeroviću, čitajte sporije“, pa se onda žalila. Tu se vodila i diskusija između gospodina Omerovića i gospođe Kovač, da on čak prilikom glasanja i ne digne glavu da pogleda kako je ko glasao. Tvrdila je da je njeno pravo, bez obzira na to što ne pripada opoziciji, da glasa za one amandmane koji su dobri, koji su po njenom mišljenju dobri.
Što se tiče ozbiljnosti, mislim da je tu dovoljno rečeno, a imam ovde još neke citate, pa ukoliko mislite, gospodine Omeroviću, da se dalje upuštate u ovu raspravu i da tvrdite kako je sve divno i krasno, onda ću iznositi i dalje. Vi veoma dobro znate da su se članovi Odbora i predstavnici Ministarstva jedva suzdržavali da ne puknu od smeha, koliko je sednica Odbora bila ozbiljna.
Gospodin Petronijević kaže – postali su amandmani Odbora. Jeste, to je tačno, onog trenutka kada su usvojeni. Gospodine Petronijeviću, onog trenutka kada su vam ti amandmani podeljeni nije moglo stajati „predlog Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja“, nego je moglo stajati „predlog Meha Omerovića“ ili „predlog Miljenka Derete“. Tako je jedino moglo da uđe u materijal.
Gospođa Kovač je protestovala zbog činjenice da je predala određene amandmane, ali da ti amandmani nisu umnoženi i podeljeni ostalim članovima Odbora. To je ono što je istina. Neko je unapred odlučio koji su amandmani adekvatni i koji će da prođu.
Čak je bilo, evo, i to da vam ispričam, od četiri amandmana... Pošto je Odbor jedno vreme radio bez kvoruma, pa je utvrđeno da Odbor nema kvorum, jer je u međuvremenu gospođa Kovač na trenutak izašla, pa je predsednik Odbora Meho Omerović rekao – predlažem (kada se vratila gospođa Kovač) da za prethodna četiri amandmana glasamo u paketu. Toliko je ozbiljan rad na Odboru bio. Glasano je u paketu. Proverite, i to je činjenica. Gospođo Čomić, znate da to nije moguće. Ukoliko želite da se držite Poslovnika, izrecite opomenu gospodinu Omeroviću za očigledno kršenje procedure.
Onda sam dao predlog, proceduralni, da se o svim ostalim amandmanima (a to je bilo na početku rada) na zakon o sprečavanju zlostavljanja, koje ne prihvata Vlada, jer to je jedino što je merodavno, glasa u paketu. Znate li šta su odgovorili? Rekli su – to je dobar predlog, hajde da uradimo tako. Javio sam se ponovo i rekao – gospodine Omeroviću, to nije bio ozbiljan predlog, na taj način sam hteo da izvrgnem ruglu na koji način je do tog trenutka Odbor radio. Kaže – ne može, mi smo to već prihvatili. Kažem – ne možete prihvatiti, postoji Poslovnik. Onda su nevoljno prešli na to da glasaju o jednom po jednom amandmanu. To je ono što je činjenica i što je istina.
Gospođo Čomić, verujem da ste sada shvatili šta sam želeo da kažem. Vidite sada da ni trunke zlonamernosti ili neistine nije bilo u onome što sam izneo. Verujem da ste prenaglili. Možda je i vama čak sada žao što ste mi izrekli opomenu. Nije?
Gospođo Čomić, znam da ćete, kao „stub demokratije“, bar jednom smoći snage u ovom sazivu da kažete da ste pogrešili. Budite sigurni da će vam tu činjenicu da ste pogrešili ovoga puta potvrditi svi koji su prisustvovali sednici Odbora.
Gospodine Omeroviću, imam ovde još vaših citata. Ovo nisu bili amandmani Ministarstva, već Miljenka Derete. To je način rada i komunikacija koja je apsolutno neprihvatljiva.
Kakva je uloga Narodne skupštine? Da li je neko od vas skoro pročitao Ustav Republike Srbije? Da li ste pročitali Zakon o Skupštini? Da li ste pročitali Poslovnik o radu? Vlast u Srbiji je podeljena na tri grane: izvršnu, zakonodavnu i sudsku. Potčinjavanjem i ponižavanjem Skupštine i narodnih poslanika kao najviših predstavnika građana, izabranih, činite mini državni udar svaki put kada to radite, a onda pokušavate da svoju nesposobnost i neozbiljnost pokrijete time što ćete izricati predstavnicima opozicije opomenu.
Gospođo Čomić, izrekli ste mi opomenu bez osnova. Nikoga nisam uvredio, možemo konsultovati stenogram. Izneo sam svoje mišljenje. Imam pravo da ga iznosim, koliko god da je različito od vašeg, do onog trenutka dok ne počnem da lažem, klevećem ili bilo šta drugo. Niste imali osnova da mi izreknete opomenu.
Znam, gospođo Čomić, da sam vam simpatičan i da vam je to bilo teško, ali vi se, valjda, malo promenite. Ne znam da li je problem u toj stolici; veoma ste ljubazni kada se sretnemo u hodniku. Ne znam koga ste uopšte pokušali da zaštitite takvim nastupom. Krajnje prijateljski sam se susreo i popričao i sa gospodinom Omerovićem i sa gospodinom Rasimom Ljajićem i sa gospođom Lakićević-Stojačić, ali to ne znači da ne mogu izneti politički drugačije mišljenje. Vi ste izricanjem opomene meni upravo to pokušali da onemogućite.
To, gospođo Čomić, nije dobro, pogotovo zato što govorimo o zakonu o sprečavanju zlostavljanja na radu. Pogledajte, gospođo Čomić, da li ću ja kada ovaj zakon bude usvojen moći da se obratim sudu i da tražim zaštitu od vas, jer ste vi, gospođo Čomić, ne samo psihički mene ugnjetavali, ne samo pokušali da i mene i srpsku javnost ubedite u nešto što ne može, nego vaša kazna znači ujedno i novčanu kaznu, jednu, drugu, treću, petu. Takvih kazni je naplaćeno na desetine ili stotine u prethodnom periodu.
Siguran sam da niko od ovih ljudi koji su ovde u sali nije spreman da ustane i kaže – Nemanja Šarović je za nešto kriv. Siguran sam da se ni predstavnici Ministarstva sa vama ne bi saglasili. Amandmani koje smo napisali su bili izuzetno dobri. Pokušali smo da popravimo ovaj zakon. Pričaćemo dosta danas o obrazloženjima za naše amandmane, koja su krajnje neadekvatna i koja ne znače ništa.
Molim vas, gospođo Čomić, u hrišćanskom duhu ću vam oprostiti, na vas se ne ljutim. Možda je to deo vaše prirode koji prevagne u nekom trenutku. Zaista se ne ljutim na vas …

Narodni poslaniče, ne možete iznositi nikakva saznanja o bilo kojim detaljima iz privatnog života drugih lica. To je kršenje člana 104. Poslovnika Narodne skupštine. Ne možete da iznosite nikakve tvrdnje ni o mojoj prirodi, ni o bilo čijoj drugoj prirodi, svih učesnika na sednici. Upozoravam vas na poštovanje odredaba Poslovnika.

Molim vas, gospođo Čomić, da u narednom delu rasprave ipak imate malo više strpljenja i da se ova diskusija ipak odvija više u pravcu zakona, a manje u pravcu povrede Poslovnika. Hvala.

Narodni poslanik Nemanja Šarović iskoristio je ukupno vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe i dva minuta od vremena poslaničke grupe.
U skladu sa članom 27, starajući se o dnevnom redu, obaveštavam vas da uvidom u stenogram možete videti da je nepopularna, i meni mnogo neprijatnija nego vama, mera opomene izrečena zbog činjenice da ste tvrdili da Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja obmanjuje javnost.
Ukoliko učesnik u sednici ne zna razliku između slobode govora i popularizacije neistina i laganja, onda je predsedavajući u obavezi da ga na to podseti, sa željom da zajedno učestvujemo u primeni Poslovnika. Sve drugo, osim nedostatka informacija koje se odnose na vas, odnosno na status narodnog poslanika... Narodni poslanici nisu zaposlena lica. Narodni poslanici ne zaključuju ugovor o kolektivnom radu. Narodni poslanici nemaju prava iz Zakona o radu. Narodni poslanici koji tako biraju su na stalnom radu, i to je problem koji imamo i zahvalna sam vam što ste spomenuli, pošto može biti tema rada i razrade određenih delova Zakona o Narodnoj skupštini.
Da li još neko želi reč? Narodni poslanik Meho Omerović.