Hvala, gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, DSS je podnela amandman na član 25. na stav 5, gde smo hteli da preciziramo ko daje saglasnost na finansijski plan Agencije i na osnovu čijeg mišljenja.
Naravno, želeli smo da popravimo jasnost i preciznost ovog zakona u članu 25. Niste prihvatili naš amandman i obrazložili ste to činjenicom da vi jasno razumete šta govori ovaj stav. Prosto, ono što se čoveku može nametnuti kao jedino racionalno mišljenje jeste da ni jasnost ni preciznost ne stanuje u ovom zakonu, kao ni u ovoj Vladi, očigledno.
Uzgred, moram da prokomentarišem, kada je jasnost i preciznost u pitanju, a ja se ispred moje poslaničke grupe zalažem da se i u zakonu koristi takav jasan i precizan jezik, onda, kada mi danas ovde čujemo od gospođe Kolundžije, koja brani ovaj zakon, kako je kolega konstatovao, više od predstavnika, bar zvaničnih predstavnika tog zakona, kada ona kaže –''razarajući režim do 2000. godine'', mi koji kolokvijalno govorimo tim jezikom, koji razume Srbija, to podrazumevamo da ona mislim na svog koalicionog partnera koji sedi ovde u sali, na SPS, ali nije politički korektno da se to kaže tako jasno i glasno, pa onda ona kaže: ''razarajući režim do 2000. godine''.
Zaista, možda to lepše zvuči, naročito lepše zvuči onima koji danas sede ovde u ime te stranke?!
Zatim, kada se kaže da je neko ''nepristojno bogat'', onda mi koji kolokvijalno govorimo to razumemo kao da su ti bogataši oni koji su napravili ovu Vladu, koji su zaista enormno bogati. To su oni bogataši koji su i doveli predsednika Srbije na vlast. To su oni bogataši koji, bogami, danas neće da stanu uz njega, nego ga kritikuju, pa onda to treba da zvuči, kao – vi ste nepristojno bogati, a u stvari to su moji partneri, odnosno partneri i vladajuće stranke i gospodina Tadića.
Kad se kaže ''tajkunski most'', naravno ne misli se na neki drugi most, nego za ''reket'' koji treba ti nepristojno bogati ljudi da plate kako bi danas i predsednik Tadić i ova Vlada ostali na vlasti, a kako bi oni zadržali svoje bogatstvo.
Danas neprekidno čujemo da se ne radi o prisluškivanju, nego da se radi o presretanju, i neprekidno čujemo da se radi o nekim zadržanim podacima. U više navrata sam danas govorila o tome da evropski standardi govore da su zadržani podaci integralni deo komunikacije, podjednako važan kao i sadržina. Pozivam vas da pogledate dokumenta, to su evropski standardi zaštite ljudskih prava.
Dakle, mi danas govorimo o tom prisluškivanju, mi, koji kažete govorimo kolokvijalno prisluškivanje, iako ne mislimo na prisluškivanje, nego na to da se radi o presretanju podataka, a ja, prosto, kolokvijalno, kad neko prisluškuje s kim pričam, koliko dugo traje taj razgovor, odakle se javljam ja, odakle on, koju vezu koristimo, prosto, podrazumevam da se radi o prisluškivanju i sigurna sam da to i građani Srbije tako isto mogu da razumeju.
Dakle, čudo je taj politički korektan jezik, mada ga ja zaista sada koristim vrlo pežorativno, to, politički ''korektnost'', jer danas, recimo, neću da kažem kada budem prisluškivana – prisluškuju me, nego ću da kažem: ''presreću'' me. To možda nekome lepše zvuči, ali podjednako je zastrašujuće i podjednako je daleko od demokratije. Hvala vam.

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je minut i 55 sekundi.
Narodna poslanica Nada Kolundžija ima reč.

Poštovana predsedavajuća, uvažena gospođo ministarka, možete vi da podrazumevate šta god hoćete, ali ono što vam daje za pravo ili vam ne daje za pravo jeste da li govorite istinu ili ne.
Činjenica je da ovde ne branim zakon, branim poziciju poslanika koji braneći činjenice i istinu argumentuju sopstvenu poziciju u odnosu na ovaj zakon. Vi imate puno pravo da osporavate ovaj zakon i svaki drugi, i svaku njegovu odredbu, ali nemate pravo da obmanjujete iznoseći neistine o tome šta ovaj zakon jeste i šta je njegov sadržaj.
Mogu da razumem da vi ne pravite razliku između presretanja informacija i zadržavanja informacija, ali onda se raspitajte, a ne tvrdite da znate šta je to. Proverite šta je razlika između jedne i druge reči.
Dakle, presretan jeste ono što se kolokvijalno zove prisluškivanje i u tom smislu ovaj zakon ni na koji način ne dopušta prisluškivanje ili presretanje informacija bez odluke suda. Samo se o tome radi.
Ako vi ne znate ko je doveo predsednika Borisa Tadića, onda ću vam reći da su to milioni građana ove zemlje. Ako ne znate ko je doveo ovu Vladu, onda ću vam reći da su to, takođe, milioni građana ove zemlje koji su je izabrali i ti isti koji su birali stranke koje sada čine Vladu na svakim ponovljenim izborima još veću podršku daju istim strankama koje čine ovu Vladu.
Mislim da je nekorektno, u najmanju ruku, a o političkoj korektnosti mislim da nema ni reči, da neko tvrdi da je ovu Vladu bilo ko doveo na vlast osim građana Srbije.

U elektronskom sistemu su prijavljeni narodna poslanica Milica Vojić Marković i narodni poslanik Milan Lapčević. Poslanička grupa DSS iskoristila je svoje vreme koje joj je na raspolaganju za raspravu u pojedinostima.
(Narodni poslanik Milica Vojić Marković, s mesta: Imam pravo na repliku.)
Nemate pravo na repliku. Narodni poslanik Milan Lapčević ima sedam minuta. Izvolite.

Ova država je prethodnih godina pokušavala, i dan-danas verovatno to čini, da sprovede određene reforme i one bi trebalo da donesu, pored opšte demokratizacije društva i boljeg standarda građana, efikasniju i moderniju državu. Kad se kaže efikasniju i moderniju, podrazumeva se obavezno i da bude ta država jeftinija, u smislu birokratije, ali je finija za njene građane.
Evo kako kroz uvođenje ovakvih institucija i davanjem javnih ovlašćena država u stvari ne da postaje efikasnija i jeftinija, i za građane i sama po sebi, već svaki put uvodi neke nove namete.
Davanjem javnih ovlašćenja, ovde konkretno u zakonu Agenciji za elektronske komunikacije, a u drugim zakonima, na primer Agenciji za lekove, agenciji ili strukovnim udruženjima, inženjerskim komorama, lekarskim komorama, farmaceutskim komorama, određenim udruženjima ili agencijama bukvalno se pljačkaju građani Srbije.
Da li znate da kroz davanje javnih ovlašćenja i donošenje određenih zakona ne može niko od inženjera da projektuje u Srbiji ukoliko nema licencu, a tu licencu može da dobije od inženjerske komore, preneto ovlašćenja od strane države, a da niko ne kontroliše koliki su troškovi za dobijanje te inženjerske licence i gde se te pare slivaju i kao se troše.
To se isto dešava i za licence za lekare. Svake godine lekar, stomatolog, mora da sakupi određeni broj bodova kroz određena predavanja, stručna usavršavanja, takozvana, da bi mogao tu svoju licencu produži da radi svoj posao. Te bodove će dobiti na određenim predavanjima koja obavezno koštaju i to ne malo. Ne postoji nijedno predavanje na kojima se dobijaju takozvani bodovi za licencu, koje je ispod 30-40 evra, a to rade ljudi koji su obično sa univerziteta, sa nekakvim predavanjima ili, bolje rečeno, prepisanim predavanjima, skupe po 500, 1.000, 1.500 ljudi, zavisno od interesovanja i cene određenog seminara, da bi se dobili određeni bodovi, a ti ljudi koji to rade skupljaju ogroman novac i dele među sobom.
Isto se dešava i sa dosadašnjom Agencijom za telekomunikacije, budućom agencijom za elektronske komunikacije, sa Agencijom za radio-difuziju, gde se skupljaju ogromna sredstva koja dolaze na osnovu javnih ovlašćenja koja država predaje, a da ne postoji kontrola troškova tih sredstava ili, barem, ne prava transparentna kontrola utroška sredstava koja se slivaju u Agenciju, kako je to slučaj sa drugim državnim organima. Praktično, određeni paradržavni organi, kako reče neko od prethodnih izlagača, uzimaju ogroman novac, dele enormne plate, enormne naknade za članove upravnih odbora, a da to javnost ne zna, da to država ne želi da kontroliše, pa imamo silne afere od primanja u JAT-u, ''Aerodromu'', u ''Agenciji za kontrolu leta'', u RRA, u RATEL-u i tako dalje. Ni dan-danas se ne zna kolika su primanja zaposlenih ili članova upravnih odbora u određenim agencijama.
Ovo je postao poligon koji je država institucionalizovala da na sivom tržištu ''legalno uzima novac i deli među sobom''. I na taj način ogromne pare sliva u sopstvene džepove.
Država mora da bude efikasna, moderna i jeftina, da kontroliše sve svoje resurse i da sve što može slije u sopstveni budžet, kako bi građani mogli kroz nezavisne institucije i organe da kontrolišu gde se te pare troše, a ne da se zaobilaznim putevima pare slivaju u agencije, a tamo da im se gubi svaki trag ili da odlaze, u skladu sa statutima ili aktima agencija, legalno u privatne džepove onih koji upravljaju njima.

Pet minuta i 30 sekundi.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Ako ne, na član 26. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Reč ima narodni poslanik Mićo Rogović.

Član 26. Predloga zakona odnosi se na sredstva za rad Agencije i kaže da se sredstva za rad Agencije obezbeđuju iz prihoda koje Agencija ostvari od naknade za korišćenje numeracije, naknade za korišćenje radio-frekvencija, naknade za obavljanje delatnosti  elektronskih komunikacija, kao i prihoda koje Agencija ostvari pružanjem usluga iz svoje nadležnosti, koje se plaćaju u skladu sa ovim zakonom.
Naš predlog je da se u članu 26. reči – "naknade za korišćenje numeracije, naknade za korišćenje radio-frekvencija, naknade za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija," brišu i da se posle stava 1. doda stav 2, koji glasi: ''Nedostajuća sredstva za vršenje poverenih poslova državne uprave na osnovu ovog zakona obezbeđuju se iz budžeta Republike.''
Agencija ne može u svoju korist naplaćivati naknade za korišćenje numeracije, za korišćenje radio-frekvencija, kao i za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija, jer su to klasični fiskalni prihodi države, odnosno dažbine, koje se plaćaju za korišćenje javnih ograničenih resursa, kojima raspolaže i njihovo korišćenje uređuje i obezbeđuje isključivo država.
Ta naknada se plaća srazmerno ekonomskoj snazi obveznika, a prema definiciji iz člana 91. Ustav Republike Srbije ta naknada spada u kategoriju dažbina, koja je prema ovom članu i prema Ustavu, isključivo prihod budžeta.
Samim tim, njihova naplata i utvrđivanje visine, kao i način plaćanja po Ustavu se ne može poveravati nosiocima javnih ovlašćenja, u ovom slučaju to je Agencija, time se ne može ni propisivanje visine i načina plaćanja poveriti agenciji, a najmanje se ti prihodi od strane države mogu ustupiti agenciji.
Prema članu 97. stav 6. Ustava Republike Srbije obezbeđuje se: jedinstveno tržište; pravni položaj privrednih subjekata; sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti, u koje svakako spada i obezbeđenje prava na nesmetano korišćenje numeracija, radio-frekvencija i obavljanje delatnosti iz oblasti elektronskih komunikacija, kao isključiva nadležnost i odgovornost Republike.
Istovremeno, članom 92. Ustava propisano je da se u budžetu Republike Srbije moraju iskazati svi prihodi i rashodi kojima se finansiraju njene nadležnosti. U skladu sa pomenutim odredbama Ustava, naknade za korišćenje numeracija, radio-frekvencija i obavljanje delatnosti iz oblasti elektronskih komunikacija po Ustavu moraju biti isključivo prihod Republike, odnosno budžeta Republike Srbije.
Neprihvatljivo je da se fiskalni prihodi daju na raspolaganje bilo kakvim agencijama, pa i ovim, a najmanje ima smisla da iste propisuju, način, visinu i uslove plaćanja, jer te agencije ne obezbeđuju uslove za obavljanje privrednih aktivnosti, već uslove za obavljanje privrednih aktivnosti obezbeđuje država.
Nažalost, kod nas je ovo već odavno postalo praksa, i primenjuje se u praksi, nezavisno od činjenice da je budžet Republike Srbije poslednjih godina u sve većem deficitu i da taj deficit sve više utiče na funkcionisanje, pa je, samim tim, Vlada primorana da se stalno zadužuje, dok se istovremeno šakom i kapom dele budžetski prihodi mnogobrojnim agencijama koje kontrolišu pojedine stranke.
Moram vas podsetiti da je nedavno ministarka finansija iznela podatak da je čak 20% javnih prihoda van kontrole budžeta Republike Srbije. I bez obzira na tu činjenicu Vlada i dalje nastavlja sa ovakvom politikom, osnivajući nove agencije i ne samo što ih osniva, nego im poklanja i svoje budžetske prihode.
Moram da vas podsetim, a danas je u raspravi nebrojeno puta pomenut primer nekih agencija, ovoga puta Agencije za kontrolu letenja i Direktorat civilnog vazduhoplovstva, koji u svoje ime i za svoj račun godinama naplaćuju naknadu za korišćenje vazduhoplovnog prostora Republike Srbije, iako je Zakonom o budžetskom sistemu utvrđeno da je ta naknada javni prihod, istovremeno je Republika odgovorna za bezbednost i kontrolu vazdušnog prostora, koji poslove finansiraju iz budžeta, štedeći na svima nama.
Pomenute dve organizacije su bez ikakve kontrole države za nekoliko poslednjih godina potrošile svoje prihode u iznosu od 600.000 evra, na svoje ime i za svoj račun, a pri tom su uspele i da zaduže Republiku Srbiju za skromnih 100 miliona evra, pored svojih prihoda koje su potrošili.
Izgleda da svima nama i Vladi ne znači dovoljno činjenica, odnosno informacija, da je Ustavni sud utvrdio da je neustavan propis koji im to omogućava, a to se isto odnosi i na sve ove pomenute sporne odredbe, odnosno članove zakona.
Zbog toga ovoliko i pričamo na temu – odredbe članova koji se odnose na poslovanje Agencije za elektronske komunikacije.
Zahvaljujući ovakvim ponašanjima, prvenstveno, ljudi koji vode ovu državu, dolazimo u situacije da pomenute agencije imaju enormna finansijska sredstva, da dele veoma velike, da ne kažem, astronomske plate, a inače, njihovi zaposleni, pri tome, ne obavljaju nikakve posebne poslove, koji se razlikuju od drugih bitnih poslova, koje obavljaju ostali državni službenici.
Zaista je krajnje vreme da država počne poštovati princip da se za iste poslove mora dobijati slična, odnosno ista plata, kada su u pitanju zaposleni kojima je ona poslodavac. Umesto toga, jednima se smanjuju plate, u ministarstvu smo, gospođo ministre, nedavno izvršili otpust 60% ljudi koji su se bavili inspekcijskim nadzorom. Ovim zakonom sada uvodite ponovo tu službu koja je bila dugi niz godina, a koja je ukinuta iz već nabrojanih razloga, koje su prethodni govornici pomenuli, pa dolazimo u situaciju da se primenjuju raznorazni aršini i standardi na zaposlene u državnoj administraciji, a da drugi zaposleni u nekim agencijama, mogu da sa svojim upravnim odborima i sa drugim organima iz oblasti svog delokruga odlučuju o visini svojih plata i nadoknada za usluge iz oblasti kojima se oni bave.
Ustavom i zakonom o državnoj upravi jasno je propisano da se za obavljanje poslova iz nadležnosti Republike sredstva obezbeđuju u budžetu, pa tako i za obavljanje poverenih poslova, zbog toga smo i predložili, da se u članu 26. posle stava 1. doda stav 2. gde se za nedostajuća sredstva, za vršenje poverenih poslova državne uprave, na osnovu ovog zakona, obezbeđuju iz budžeta Republike. Zahvaljujem.

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je pet minuta i 45 sekundi.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 27. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić Marković i Nikola Lazić. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković.

Hvala, gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici i gospođo ministar, zaista mislim da nema više ni vremena ni načina da obrazlažem amandmane, kada se ovako i na ovaj način o njima govori. Jednostavno, više nema potrebe da obrazlažemo nešto što smo napisali, a odbijeno je. Tako da, nema potrebe da se takav amandman obrazlaže, sve je jasno.
Spadam u one narodne poslanike koji se prilično ozbiljno spremaju za sednice, pa sam se prilično ozbiljno spremila i za ovu tačku o kojoj danas govorimo, ali sam uvek zahvalna onima koji žele da me pouče, pa mi održe mali kratki seminar iz oblasti bezbednosti. Vrlo sam im zahvalna na tome, zato što ne smatram sebe ekspertom za tu oblast i to mi je vrlo potrebno.
To što ne razumem neke stvari vezane za ovaj zakon, bio bi mali problem, ali to ne razumeju ni oni koji su vrlo stručni za ovu oblast, kao što je Poverenik za informacije od javnog značaja, kao što je Zaštitnik građana. To su ipak instituti koje jedno demokratsko društvo napravi upravo zato da štiti građanska prava i slobode. Uz to, nevladin sektor, koji je uvek bio na strani i podržavao zakone koji su evropskog karaktera, isto se tako vrlo uzbudio zbog ovoga. Novinarska udruženja komentarišu ovo. Najmanji sam problem ja. Ne razumem, ne razumem. To spada u, nekakav, nivo moje mogućnosti da stvari razumem.
Ovde ima mnogo onih koji zaista govore vrlo kompetentno o ovim stvarima, pa kažu isto ono što i ja. To je zabrinjavajuće. To treba da vas brine, a ne ja.
Dalje, možda, zaista, ne razumem da ova Vlada vodi proevropsku politiku, u kojoj danas svaki građanin ima 100 evra manju platu, nego kada je ova Vlada došla na čelo Srbije. Zaista se tu radi o tome, da neke stvari posmatram, verovatno, drugačije.
Usput, da kažem, otprilike je 3.000 evra zaduženje za svakog Srbina, bez obzira na njegove godine i pol, zahvaljujući ovoj Vladi. Ne treba dalje da komentarišem, dva minuta je, a moja poslanička grupa više nema vremena. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Da)
Narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.