Hvala. Naš amandman predlaže da se u članu 7. koji objašnjava šta je Republička agencija za elektronske komunikacije, briše deo koji kaže – "agencija posluje u skladu sa propisima o javnim agencijama".
Dakle, već je i u načelnoj raspravi bilo govora o tome. To je faktički jedina suštinska zamerka koju mi imamo na ovaj zakon, pa ću pokušati da objasnim. Po našem mišljenju, ovo unosi jednu dozu zabune, da ova agencija za elektronske komunikacije ne spada u rad javnih agencija, kakve su ostale javne agencije koje formira Vlada, već ona po svojoj suštini predstavlja nezavisno regulatorno telo i kao takva, ona mora da posluje u skladu sa svojim odlukama i statutima, a ne prema Zakonu o javnim agencijama.
Naravno, da bih potvrdio ovu tezu, neke od različitosti su u tome što osnivač ove agencije nije Vlada. Vlada ne imenuje Upravni odbor, već ga predlaže, a bira ga Skupština Srbije. Takođe, Vlada ne postavlja direktora, već to čini posle Upravni odbor i, uopšte, cela ideja koja izvire iz ovoga je jasna i ide u pravcu, pošto sada postoji telo koje, mislim da se zove "Ratel", ako se ne varam, da ubuduće tu svrhu obavlja Agencija za elektronske komunikacije. Ona je u svom radu nezavisna od Vlade i, ni na koji način, ne može da radi kao što radi Vlada.
Kažem da postoji zabuna, zato što u Zakonu o javnim agencijama postoji, to je član 1. stav 2. koji kaže – posebnim zakonom mogu se, shodno svrsi javne agencije, pojedina pitanja položaja agencije, utvrditi drugačije nego ovim zakonom. To je upravo slučaj sa ovim zakonom, ali tolike su te različitosti da je očigledno da se radi, suštinski, o drugačijoj vrsti državnog organa ili organa državne uprave, nego što su to ove ostale agencije koje se nalaze pod direktnom upravom Vlade.
Sada, zašto ovo zvuči kao jedna pravna stvar i više, onako, formalno, suštinski postoji razlika. Naše je mišljenje koje smo izgradili, pre svega, razgovarajući sa ljudima koji rade u kompanijama i firmama koje se bave ovom vrstom delatnosti, da je u ovoj oblasti telekomunikacija brzina donošenja odluka jako važna, mnogo je važnija nego u nekim drugim segmentima našeg društva.
Ovo upravo reguliše način donošenja odluka. Zbog toga mislim da je jako važno. Ukoliko bi ova agencija bila definisana kao samostalna organizacija, odnosno prema Zakonu o državnoj upravi, kao kategorija druge organizacije, tada bi njene odluke bile konačne, a iznad nje, pravo na žalbu bi se moglo ostvariti pred sudom. Onda ta procedura ne bi ometala sprovođenje odluke ili nesprovođenje.
U ovom slučaju, ovde postoji drugi stepen. Nisam toliko siguran da li je Ministarstvo ili opet Agencija u drugom stepenu, ali u svakom slučaju dolazi do otezanja izvršenja odluka koje agencija donosi, ili koje su na korist ili na štetu nekoga ko se ovom oblašću bavi, imajući u vidu da je ovde brzina sprovođenja odluka od suštinskog značaja. Jer, telekomunikacije ako imaju neku osobinu koja ih karakteriše, to je brzina u njihovom razvoju i da bi se izbeglo, za šta smo sigurni da nije bila namera predlagača zakona, da se ta oblast dodatno kompromituje ili, kako da kažem, uspori, onda mislimo da bi i radi slobodnijeg tržišta bilo važno da Agencija bude ipak definisana kao nezavisno regulatorno telo.
Izbacivanjem ovog stava 3. u članu 7. to bi se postiglo. Ostala bi jedna formulacija koja nije toliko srećna, ali bi se dalje nekim izmenama ili redakcijskim promenama moglo doći do savršenog rešenja. Ovo kažem, zato što je ovde u Skupštini bilo dosta problema ili, kako da kažem, dosta govora o raznim aferama. Pomenuću samo jednu, a to je ta, sada već čuvena – "Nuba invest", da je dozvoljeno da se obavlja neka vrsta delatnosti, a kasnije je dozvoljeno i svima drugima. Međutim, svi drugi su izgubili interes da se bave tom delatnošću posle toga što je uradila "Nuba invest".
Tako da mislimo da je vreme u ovoj oblasti od suštinskog značaja i vreme donošenje odluka. Da li će se sada vreme dodatno ograničiti u samom radu Agencije, pa će se i drugostepene odluke donositi brzo i sprovoditi brzo, ili ćete prihvatiti, po našem mišljenju, nešto što je mnogo životnije rešenje, u smislu, da ova agencije ipak bude nezavisno regulatorno telo, a ne agencija same Vlade. To su, prosto, dva koncepta, i u tom smislu ide naš amandman. Kako god da se ta situacija razjasni, mislimo da je dobro. Mislimo da su i u načelnoj raspravi, kolege iz drugih poslaničkih grupa, bez neke razmene mišljenja između nas i njih, došle do istog zaključka.
Ime buni, ime sada kako stoji, znači kao da je reč o javnoj agenciji. Suštinski, to nije javna agencija. To ima vrlo veliki uticaj na život u toj oblasti, dakle, nije stvar samo o formalnoj odluci. Molim vas da prihvatite ovaj amandman. Hvala.

Od vremena ovlašćenog predstavnika ili poslaničke grupe iskorišćeno je tri minuta i 30 sekundi?
(Poslanik Ivan Andrić, sa mesta: Od ovlašćenog predstavnika.)
Od vremena ovlašćenog predstavnika.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić Marković i Nikola Lazić. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Milan Dimitrijević.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Ovim amandmanom smo predvideli, s obzirom na to da predstoji usvajanje statuta Agencije za elektronsku komunikaciju, da se u stavu 7. iza reči "Vlada", briše tačka i dodaju reči "a na predlog ministarstva", dakle, nadležnog ministarstva koji se bavi komunikacijom.
Vi ste u ovom obrazloženju odgovorili to što ste odgovorili. Shvatili smo vaše obrazloženje, ali mislimo da ovaj amandman, jednostavno, poboljšava zakon i da ga precizira.
Sada bih, koristeći vreme u okviru poslaničke grupe, rekao nekoliko reči o XVII poglavlju, o tajnosti elektronskih komunikacija, zakonitom presretanju i zakonitom zadržavanju podataka.
Vidite, gospođo ministar, na ovim prostorima ovom narodu su u nekim prošlim vremenima bile nametnute neke stvari. Tih pedesetih godina se govorilo – UDBA, kao ''sudba''. Pa je onda bila – OZNA, da sve ''dozna''. Sada se prepoznaju takve stvari u nekim pojavnim oblicima. To je nešto od čega se užasavala i bežala većina ljudi, tadašnji građana Srbije. Pa, zbog takvih stvari, poverenje nije imao brat u rođenog brata, otac u sina, kum u kuma.
A, ovim novim pojavnim oblicima otvarate tu jednu mogućnost, da se te stvari vrate. Čini mi se, gospođo ministar, da se Ministarstvo ovakvom postavkom zakona pretvorilo u jedan novi pojavni oblik, kakav smo imali u nedavnoj prošlosti. To je vladin Biro za komunikacije. To smo već imali. Imali smo tu priču i šta se dešavalo. Sada se to ponavlja u novom pojavnom obliku – od ''ćoravih kutija'', preko ''presretanja informacija'' i takvih stvari. Samo što je, tada, direktor tog vladinog biroa bio jedan čuveni konobar u jednom elitnog restorana. Verovatno će to sada biti neki muzičar, pa ćemo videti u kom će pravcu sve to ići.
To je sudbina ovog zakona, sa ovakvom postavkom i sa ovakvom odrednicom. I to moraju da znaju građani Srbije, da se vraća vreme kada ćemo opet izgubiti poverenje. Opet će biti u modi ''slonovske uši'', ''presretanja komunikacija bez ikakvog kriterijuma''.
Da vidimo kako to stoji sa vašom pričom o ulasku u Evropu. Ima li to, negde, u Evropi?! Pa, nema.
Umesto da idemo napred, ovo je 21 vek, vraćamo se na početak druge polovine dvadesetog veka.
E, to je priča i to je politika koju vodi ova vlada. Doći će vreme pa će neko javno reći – u cara Trojana kozje uši. Toliko.

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je dva minuta i 30 sekundi.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, a pre svega građani Srbije, pred građanima Srbije je da se opredele, a uglavnom to opredeljenje čine na izborima, da li će glasati za one koji probaju svaki zakon da vulgarizuju i da ih plaše, da unose paniku, nemir, nespokojstvo, brigu, zabrinutost i zebnju u srce građana ili će glasati za one koji umeju da donose zakon, a zakon sprovode.
Zakon je vrlo egzaktan, pogotovo kada ga urade na ovako kvalitetan način, u skladu sa evropskim preporukama i iskustvima evropskih država. Ovo nije zakon o BIA, to smo više puta naglasili u prepodnevnom delu izlaganja, ovo je zakon koji reguliše elektronske komunikacije, zakon koji predviđa postojanje Agencija za elektronske komunikacije. Nigde se u zakonom propisanim ovlašćenjima Republičke agencije za elektronske komunikacije ne pominje da će se ta agencija baviti prisluškivanjem telefona.
Znam da azbuka nije komplikovana, ima samo 30 slova, možda je nekima teško da pročitaju ono što piše u zakonu, pa vole da izmišljaju i to je njihovo legitimno pravo da na takav način brane zakon. Neki su vrlo brzo posle 5. oktobra ''legalizam'' zamenili ''legijalizmom'', pa su čuvali na vlasti Radeta Markovića i hteli da od Službe državne bezbednosti naprave ono što nisu uspeli. Danas Služba državne bezbednosti ne postoji, postoji BIA. Nigde u ovom zakonu ne piše da će BIA ili bilo koja služba bezbednosti prisluškivati telefonske razgovore. To je pokušaj manipulacije ne zakonom, već tumačenjem zakona.
Ovde se jasno kaže da će operator biti u obavezi da prati i utvrđuje izvor komunikacije, odredište komunikacije, utvrđivanje početka trajanja i završetka komunikacije, identifikaciju terminalne opreme korisnika, utvrđivanje lokacije mobilne opreme korisnika, ali nigde se ne kaže da će neko nekoga prisluškivati i slušati.
Ovde postoji termin – zabranjeno je zadržavanje podataka koji otkrivaju sadržaj komunikacije. Sadržaj komunikacije ostaje tajna.
Gospodine Krasiću, ne ''sveta tajna'', ostaje tajna u skladu sa jednom drugom svetinjom za DS, a to je Ustav Republike Srbije. Nadam se da je i za vas Ustav Republike Srbije svetinja i da je za sve učesnike u ovoj raspravi, kao i za sve poslaničke grupe Ustav Republike Srbije svetinja i da se prema toj svetinji ophode onako kako to rade političke stranke u drugim državama.
Član 41. Ustava Republike Srbije kaže: ''Tajnost pisama i drugih sredstava komunikacija je nepovrediva.'' Odstupanja su dozvoljena samo na određeno vreme i na osnovu odluke suda, ako su neophodna radi vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonom. Zakon o krivičnom postupku Republike Srbije predviđa da se jedino uz odluku suda može ulaziti u sadržaj komunikacije.
Dakle, nemojte plašiti građane da je ovo zakon koji će ukinuti određene slobode i određena prava. To je obmanjivane. To je unošenje nemira i straha među građane i to je dokaz političke nemoći, jer onaj ko nema argumente, argumente mora da izmišlja. Kako će snositi konsekvence zbog toga? Pa, na izborima. To su isti oni koji su kazali – ostaćemo bez dela teritorije Srbije, ako pristanemo na beli šengen. To su isti oni koji su kazali – ako donesete Zakon o posebnim nadležnostima Vojvodine, tamo će za godinu dana biti proglašena republika.
Da li neko u Vojvodinu ide sa pasošem iz ove sale? Meni to nije poznato. To ste tvrdili prošle godine kada smo donosili Zakon o posebnim nadležnostima Vojvodine.
Kada ste govorili o nekim drugim zakonima, opet ste govorili da Srbija ispunjava ne znam kakve zahteve iz sveta. Niko se u Briselu, Parizu, Londonu, Berlinu, Moskvi i Vašingtonu ne budi sa jednom jedinom željom, kakav ću nov težak zahtev danas da postavim pred građane Srbije. Tamo se ljudi bude sa željom da sarađuju sa Srbijom, a mi se budimo sa željom da svakoga dana unapredimo kvalitet života u Republici Srbiji.
Ovim podižemo nivo bezbednosti. Ovim unapređujemo nivo elektronskih komunikacije i ovim zakonima ne remetimo Ustav i ne zadiremo u osnovna ljudska i građanska prava. Zahvaljujem. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je pet minuta i 20 sekundi.
Reč ima narodni poslanik Milan Dimitrijević. Koristi vreme poslaničke grupe.

Zahvaljujem, gospođo predsednice. Vidim da je moja diskusija pogodila cilj. Gospodine Milivojeviću, o evropskim zakonima kakav je bio reforma pravosuđa, svoj sud je rekla Evropa. O evropskim potezima, odnosno o onim obećanjima reći će narod. O dvesta hiljada novih radnih mesta, o 1.000 evra besplatnih akcija reći će narod kada dođe vreme. O koridorima, o poprečnim autoputevima reći će kada dođe vreme.
Vrlo je interesantno da ste vi taj dežurni branilac zakona, ovakvih kakvi se daju Skupštini Republike Srbije na usvajanje. Ne sumnjam da će ovaj zakon biti usvojen. Tu nemam nikakvu dilemu. Ali, dođe vreme kada prođe vlast i kada se snosi odgovornost. U svojoj diskusiji ste rekli šta ćete raditi sa ovim zakonom. Čuli ste i šta vam Evropa kaže. I, uopšte, što je branilac građanskih prava digao glas?! Je li je on neki čudak? Je l' on ne zna šta piše u ovom zakonu ili to samo znaju pojedini poslanici? Što li on ima primedbe na ovaj zakon?
A, uskoro ćemo videti i šta će reći Evropa na ovaj zakon o komunikacijama. E, suština zakona nije put u Evropu, ovo je vraćanje Srbije u pedesete godine prošlog veka!

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je dva minuta.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.

Bez namere da repliciram, uvaženom kolegi Dimitrijeviću, ali uz nameru da, istine radi, poručim građanima Srbije šta Evropa misli o našim naporima i našim nastojanjima ka priključenju u EU, imali ste prilike prekjuče da čujete i vidite.
Znam da ste duboko nesrećni zbog toga, iako tajite da već dugo niste na evropskom putu. Ne znam na kome ste vi putu, ali sam siguran da taj put koji nudite jeste sigurno put na kome ne možete da zalutate, jer on nigde ne vodi.
Put kojim ide Srbija je, očigledno, dobar put i to je kazala Evropa prekjuče. Znam da vama to ne odgovara i znam da vas to boli, i znam da svaki evropski zakon koji donesemo u ovoj zemlji, i svaka stepenica koju osvojimo na tom trnovitom putu ka Evropi nije samo uspeh Demokratske stranke ili koalicije Za evropsku Srbiju – već čitave Srbije.
A, što se tiče zakona i kvaliteta zakona, mi zakone donosimo tako, jer sam se kao član ''Otpora'' zalagao ne samo za ljudska prava i slobode, već i da vlast bude promenjiva kategorija, pa kada vlast postane promenjiva kategorija i da tada upravljanje zemljom, takođe, bude promenjiva kategorija. Moram da vas podsetim, DS ne vlada ovom zemljom, DS je preuzela odgovornost na osnovu poverenja građana, da sprovode reforme u ovoj zemlji.
Kada jednog dana budemo u opoziciji, mi ćemo poštovati ovaj zakon, jer mi zakone donosimo tako da nam budu dobri i kad smo na vlasti i kad smo u opoziciji. Mi se ne plašimo kvaliteta i primene zakona. I, ako me pitate čega se ja plašim, ja kao član "Otpora" i kao član DS jako dobro znam šta je to strah. Strah je ono što vidim u očima naših političkih protivnika kad neko najavi da će se u ovoj zemlji raspisati izbori, a on nije u stanju da prođe na izborima u Vrnjačkoj Banji, Aranđelovcu i nekim drugim mestima Srbije. E, to je strah, ono što vidim u očima svojih političkih protivnika kad stanemo na crtu. Hvala.

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je dva minuta i 20 sekundi.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 8. amandman u istovetnom tekstu podneli su: grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo i zajedno narodni poslanici Milan Lapčević i Aleksandar Pejčić. Da li se neko javlja za reč? (Da) Ima reč narodni poslanik Predrag Mijatović.