Članom 29. se reguliše u kojim slučajevima i za koje vrste ovlašćenja se plaća naknada, u skladu sa ovim zakonom, pa se kaže da se naknada plaća za: korišćenje numeracije, za korišćenje radio-frekvencija, za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija i pružanje usluge u nadležnosti Agencije, da visinu naknada određuje upravni odbor Agencije, a da saglasnost na visinu ovih naknada daje Vlada.
Dopunio sam, pored toga što saglasnost na ove cene, odnosno naknade koje plaćaju subjekti na koje se ovaj zakon odnosi – da Vlada određuje procentualnu raspodelu sredstava ostvarenih po ovom osnovu između budžeta lokalnih samouprava i budžeta Republike Srbije, gde procenat koji pripada lokalnim samoupravama ne može biti manji od 30% ukupnih sredstava.
Smatram da je ovo vrlo svrsishodno i vrlo logično da bude prihvaćeno kao amandman, iz prostog razloga, što se sva sredstva koja se sliju po ovom osnovu, slivaju u budžet Republike Srbije.
Po ovom osnovu se naplaćuje korišćenje numeracije radio-frekvencija na državnom nivou, ali i na lokalnom nivou. Na primer, naknada koju ubira Agencija dolazi od plaćanja frekvencije za nacionalne televizije, za regionalne televizije, ali i za lokalne televizije.
Po kojoj logici bi trebalo sva sredstva da se sliju u budžet Republike Srbije ako se naplaćuje, na primer, od lokalne televizije, to je na godišnjem nivou, koliko se sećam, oko, 5.000 evra, recimo, u Nišu. Zašto bi sve to išlo u budžet Republike Srbije? Zašto bi išlo 100.000 evra u budžet Republike Srbije naknade za jednu regionalnu televiziju koja se vidi na prostoru jugoistočne Srbije, ako ta televizija tamo postoji, zapošljava 50 do 100 ljudi, prihode ostvaruje na tom tržištu, dakle, od subjekata koji žive na teritoriji jugoistočne Srbije, dakle, zašto bi svi prihodi išli u centralni budžet?
Zašto ne bi deo sredstava ostajao u budžetima lokalnih samouprava, odnosno zašto se ne bi ta sredstva vraćala budžetima lokalnih samouprava, baš zato što subjekti koji plaćaju tu naknadu posluju na tom terenu, ostvaruju prihode od preduzeća putem reklame koji žive na toj teritoriji i nema nikakve logike da sva sredstva idu u centralni budžet. Time bi se ojačali budžeti lokalnih samouprava i bila bi pravednija raspodela sredstava, a ne ovako, centralizovati sve kao što je sve centralizovano u ovoj državi, pa imamo situaciju da je prosečna plata u Beogradu 400 evra, a u Beloj Palanci 150.
Dakle, ako neko zaista želi da dobronamerno shvati ovu moju nameru, mislim da nema ni jedan jedini argument da ovako nešto ne prihvati. Isto se odnosi i na druge naknade koje se ostvaruju u Agenciji i mislim da bi jednom trebalo konačno da stavimo tačku na to da sve što se dešava u ovoj državi dešava se u Beogradu. Svi prihodi koji se ubiraju odlaze u Beograd, a da lokalne samouprave ne mogu da sastave kraj sa krajem.
I, samo još jednu rečenicu. Danas je puno reči bilo o tome ko govori laž a ko govori istinu, kome treba narod Srbije da veruje. Pretpostavljam da oni koji zagovaraju tu činjenicu, da oni koji govore laži njima ne treba niko da veruje, da su upravo mislili na one koji su obećavali 200.000 novih radnih mesta, koji su obećavali bolji život preko noći, koji su obećavali da je Kosovo ''uvek i svagda'' sastavni deo Srbije, iako ih svakog dana po jedan novi ambasador demantuje, pa ih direktno proziva i kaže – nema ništa od EU dok ne uspostavite dobrosusedske odnose sa Kosovom, odnosno ne priznate Kosovo. I, svakog dana demantuju raznim izveštajima o reformi koja je u Srbiji, koje tapkaju u mestu, odnosno zarobljavaju građane Srbije i prave jednu guberniju kojom vlada DS i Boris Tadić.