Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite na početku da vas upoznam sa suštinom našeg problema i da vas podsetim na jedan član Poslovnika, za koji sam siguran da se niko od poslanika i ne seća više, a to je član 140. Poslovnika Skupštine, koji kaže, da se, predlog zakona, pripremljen u skladu sa odredbama ovog poslovnika, može uvrstiti u dnevni red u roku ne kraćem od 15 dana i ne dužem od 60 dana.
Pitam vas, koji je zakon koji je Skupština usvojila, ove godine ili prošle godine, bio u skupštinskoj proceduri duže od 15 dana? Tvrdim vam, nijedan! A to da li je nešto evropski standard ili ne, to bismo najlakše znali da ovaj zakon nije došao u proceduru po hitnom postupku, pa da smo svi imali duže od jednog vikenda da se konsultujemo sa nekim i da vidimo da li su njegove odredbe u skladu sa tim ili ne.
Da je postojala radna grupa, to je tačno, ali je verzije zakona koja je predložena drugačija od svih onih na kojima je radna grupa radila i u tome je suština problema. Dakle, ova verzija zakona koja se nalazi pred nama nije ona koju je utvrdila radna grupa. Da Ombudsman, odnosno Zaštitnik građana, dozvolite da tako zovem, ne bi mogao da podnese amandman – taj zakon je dostavljen u proceduru u petak popodne i došao je na dnevni red u ponedeljak.
Pa, kako, onda, da očekujemo da je moguće da se podnese amandman – tako što će ići na Odbor za saobraćaj i veze, pa vladajuća većina neće dati kvorum, koliko puta, jednom, dvaput? Jedino kad je javno mnjenje nateralo vladajuću većinu da kvorum da.
Sada, šta mi imamo? Mi imamo reč BIA, sa jedne strane, i reč nekog ako se zove Zaštitnik građana, sa druge strane. Pa, kako očekujete da se opredelimo? Da se BIA pita ne bi postojao nijedan zakon u ovoj zemlji. Bili bi sa svakim od nas 24 sata dnevno, pošto je to jedini način da spreče trgovinu heroinom, terorizam ili čime se već bave.
I, tako je uvek od kada ta institucija postoji, mi im to ne zameramo, ali to uzimamo u obzir. Kada se već država odlučila da ovim zakonom reguliše nešto što nije tema ovog zakona, tu se sada mešaju dve stvari. Prvo jeste evropski standard i tu se potpuno slažemo, da kompanije koje se bave telekomunikacijom moraju da zadržavaju podatke. To nije sporno. To se radi u svim zemljama Evropske unije.
Dakle, ovde je pitanje načina kako su ti zadržani podaci dostupni službama, policiji i tako dalje? To je pitanje. Na to se odnosi zamerka Zaštitnika građana, funkcije koja se zove Zaštitnik građana. On kaže – mi sumnjamo da se time narušava privatnost. Nismo mogli da reagujemo zato što je zakon bio u proceduri 72 sata pre nego što je došao na dnevni red, a ne između 15 i 60 dana, koliko reguliše naš poslovnik.
Pogledao sam i zašto se ovaj zakon donosi po hitnom postupku. Zakon se donosi po hitnom postupku, neverovatno je, zato što je važno da se ostvari digitalno emitovanje televizijskih signala do 4. aprila 2012. godine. Zbog toga ovaj zakon nije mogao da bude 15 dana u proceduri, nego je morao da bude dva dana u proceduri. Pa, to je stvarno bezobrazluk.
Ako govorimo o evropskom standardu, ovo je suština povrede tog evropskog standarda i to piše u svakom izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije, od 2000. do danas. U svakom izveštaju piše – super je što Skupština radi brzo, ali ne sme raditi brzo na uštrb demokratskih pravila. To je suština.
Svega ovoga ne bi bilo da je taj zakon bio sedam ili deset dana duže u proceduri. Mi bismo se konsultovali, kolege iz opozicije bi se konsultovale, Zaštitnik građana bi podelio te dileme sa, ne znam, Odborom, sa svakim od nas posebno, podneo bi normalno amandman, možda bi neka poslanička grupa podnela amandman, amandman bi bio prihvaćen – da ili ne.
Ovako, šta se uradilo? Jedna institucija, kakva je parlament Srbije, ušla je u otvoreni rat sa Zaštitnikom građana, braneći BIA i objašnjavajući da je to evropski standard. Šta mene briga za BIA? BIA je rekla pre osam godina da ne može da otvori dosijea, da ne može da se usvoji zakon o otvaranju dosijea zato što se plaši dilera u Novom Pazaru.
To je bio njihov razlog. Kakve to veze ima? Ovaj zakon nije ni smeo da reguliše ovo! Postoje zakoni o policiji, BIA, o čemu sve. Time se bavi Odbor za bezbednost.
Sada, umesto jednog zakona koji je u 90% ostalih odredbi moderan, normalan zakon, kakav imaju druge zemlje, ovo se zbog bahatosti vladajuće koalicije pretvorilo u raspravu da li nekog prisluškuju ili ne. Kakve to veze ima? Šta će ovaj zakon promeniti?
Pa, svako od nas ovde dobro zna da mogu da prisluškuju koga hoće i kako hoće!
Što se nas tiče, kada neko ima mirnu savest, baš ga briga da li ga prisluškuju ili ne. Suština je da je u odbrani evropskih standarda napadnuta jedna od najdemokratskijih institucija koju ova zemlja ima, a to je Zaštitnik građana. Ukoliko je on loš i nema pravo, pa, smenite ga, nemojte ga vređati javno, nemojte govoriti ono što nije istina. Nije mogao da podnese amandman, nije mogao u toku rada radne grupe da iznosi mišljenje zato što ova verzija nije verzija radne grupe.
Ova verzija je drugačija od one koju je radna grupa imala, podmetnuta u Skupštinu tajno, u petak popodne, u nedelji kada Skupština nije radila, sa očekivanjem od nas da posle vikenda svi dođemo naoružani znanjem o ovim specifičnim oblastima, kao da se 40 godina bavimo time.
I, šta je rezultat svega ovoga? Rezultat je da će ministarka da prisluškuje svakog od nas, iako to sa njom nema nikakve veze, da BIA želi da brani zemlju od terorizma, kao što, verovatno, želi, to ne znam, i rezultat je da smo mi sada u otvorenom ratu i da kažemo Zaštitniku građana – okej, ako ti se, baš, ne sviđa, ovo, što se mi ovako ponašamo, podnesi žalbu Ustavnom sudu. Pa, šta je rezultat toga? Šta ćemo ako Ustavni sud kaže da je on u pravu? Ko će snositi odgovornost za to?
Ovde ulažemo prigovor na to što se svaki zakon, Zakon o Narodnoj banci je usvojen po hitnoj proceduri. Četiri meseca smo ga čekali, onda nismo mogli da sačekamo da bude 15 dana, nego, 'ajde, odmah; tu se malo menjaju ovlašćenja Saveta Narodne banke, malo menjamo guvernera, nije ništa važno, jedna nezavisna institucija.
Druga nezavisna institucija, koja je važna za demokratizaciju našeg društva, Zaštitnik građana – šta on ima da misli, što nije uporedio na vreme? Kad?! Dakle, on je kriv što nije u petak u 12 noću čitao zakon, a nismo mi krivi što ne možemo da sačekamo dve nedelje da zakon stoji ovde, sa obrazloženjem da do 4. aprila 2012. godine mora da se digitalizuje televizija?
Kada je već reč o digitalizaciji televizije, zašto Vlada ne imenuje direktora javnog preduzeća koje će se baviti transmisionom tehnikom? Da li to ima veze sa digitalizacijom televizije? Ima. A, zašto ga Vlada ne imenuje? Kako tu nema hitne procedure? To možda nema direktne veze sa ovim zakonom. Suštinski ima, ima sa drugim tajnim izborom koji teče sve vreme paralelno, pa danas "Blic" saznaje – ima osam kandidata za direktora ''Javnog servisa'', ali ne smeju da kažu ko je, pošto, ne znam ni ja šta će da se desi.
To je sistematsko narušavanje institucija koje se opravdava brzinom, koja jeste važno, ali pitanje je dokle će ta brzina da bude važnija od građenja institucija za koje smo mi glasali. Za Zaštitnika građana mislim da su glasale sve stranke koje sede ovde, ne za njega lično, nego za zakon.
Kako ga podržavamo? Tako što on da jednu izjavu, mi drugu, ovi treću, ovi četvrtu i dovedete svakog od nas u poziciju da biramo između njega i BIA.
Ako moram da biram, znam koga biram, ali da li to znači da sam u pravu? Nisam siguran! Nisam siguran zato što mi kao narodnom poslaniku nije omogućeno da na normalan način vidim proceduru, da učestvujem u proceduri i da znam ko je u pravu i zašto: koji su argumenti BIA, koji su argumenti Zaštitnika građana. Je l' postoji nadležni odbor, je l' mogao da raspravlja o tome, deset dana, 15 dana; ako ima nejasnoća da se vrati zakon, da učestvuje ministarka, radna grupa, da se čuje mišljenje? Ništa se od toga nije desilo, zato što smo žurili da onda ne bismo radili sedam dana, kao i svaki put do sada.
I, to jeste duboko antievropski! Ništa ovo drugo možda i nije važno. Ko živi normalno, taj nema razloga se plaši ni policije ni BIA, ali, ovo jeste duboko antievropski i nema kraja!
Ako će Vlada da određuje kurs, ako neće vladajuća većina slušati Ombudsmana, menjati zakone u toku jednog vikenda, tome kraja nema. To nije ničija namera i to znam, ali namera tu dođe na kraju.
Molim vas, sve ostale predstavnike poslaničkih grupa, da u svojim izlaganjima više vode računa o institucijama, ne samo o ovoj, nego i o instituciji Zaštitnika građana, da se dalje ne sukobljavamo sa njim. Situacija je, sad, takva-kakva je i sumnjam da će se zakon povući iz procedure. Što je najgore, to smo i rekli, ovaj zakon je jako dobar, u delovima koji se ne odnose na ovo, i stvarno je šteta što će ostati obeležen ovim, kako ste rekli, delom javnog mnjenja koga više zanima privatnost ili sloboda, nego hitna procedura, stvarno je šteta, ali mislim da tu odgovornost ne leži ni na kome nego na vladajućoj koaliciji. Hvala. (Aplauz)