Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je pet minuta.
Troje narodnih poslanika je prijavljeno u elektronskom sistemu. Ako ste saglasni da za ovo troje koji su u elektronskom sistemu nastavimo rad, pa da onda bude data pauza. Narodni poslanik Srđan Milivojević, pa narodna poslanica Milica Vojić Marković, pa narodni poslanik Zoran Krasić, koriste vreme poslaničke grupe.

Svakako ću koristiti vreme poslaničke grupe.
Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, da ne znam da je Franc Kafka umro 1927. godine mislio bi da je čovek vaskrsao, da sedi u ovoj sali i sprema materijal za neki nov ''proces''.
Ali, građani Srbije, još jedanput podvlačim, ne dozvolite da vas plaše, da vas zbunjuju! Ovo nije zakon o prisluškivanju. Ovo je zakon koji u jednoj svojoj tački striktno zabranjuje neovlašćeno prisluškivanje i neće biti nikakvog prisluškivanja telefona, i niko nema potrebe da bilo koga prisluškuje.
Neću, gospodo radikali, polemisati sa vama, niti sa vašim liderom u Hagu. Nadam se da će nekada doći, pa će sesti u ovu salu, ako ne ode kod Tome Nikolića biće tu kod vas, pa ću mu onda kazati sve što znam o neobjavljenim stenogramima, o onome što je zaboravio da objavi u svojim stenogramima u ova četiri toma. Počeću od šifre "magistar", pa nadalje, ali neću polemisati sa vama. Sačuvaću repliku kada dođe ovde.
Hoću da vas još jedanput zamolim, kada pričamo o institucijama države Srbije, ako su vam već puna usta poštovanja državnih organa, kao narodni poslanik poštujem sve državne organe, sve institucije. Parlament je institucija, predsednik Republike je institucija. Predsednik Republike Srbije nikada nije nikoga prisluškivao, niti je imao potrebe da to radi. On izađe na crtu, pobedi svoje političke protivnike, uđe ovde u salu, vi ustanete sa mesta, čestitate mu, on položi zakletvu i nema potrebe da se služi bilo čim drugim sem onim što mu je najbolje, da vas pobeđuje, a to je poverenje građana Srbije koje uživa na izborima. Hvala. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je dva minuta i 15 sekundi.
Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković.

Tražim pravo na repliku… Onda se pozivam na Poslovnik, član 104, dostojanstvo Skupštine.
Poslanik je obmanuo javnost da nisam rekla istinu kada sam govorila o presudi Ustavnog suda. Imam je ovde kod sebe, pa bih volela da pročitam šta piše u njoj, u jednom delu – Ustavni sud je ustanovio da sporna odredba, to je član 55, omogućava i bez naloga suda aktivnosti korišćenja uređaja kojim se ugrožava ili narušava privatnost, ili poverljivost pisma i poruka koje se prenose telekomunikacionom mrežom. Prema oceni suda time se narušava ustavno pravo na tajnost pisma, to je član 41, i drugih sredstava komunikacije i zato je zaključio da osporavana odredbe nije u skladu sa vrhovnim aktom zemlje Srbije.
Dakle, ono što sam rekla kada sam govorila o tome da imamo proglašen neustavnim član 55. važećeg Zakona o telekomunikacijama, bila sam potpuno u pravu, a iz ovoga što sam pročitala to možete da vidite. Hvala.

Nije povređen član 104, osim u vašem slučaju, jer je nedopustivo i uvredljivo predomišljati se iz sekunde u sekund na koji način hoćete da zloupotrebite Poslovnik Narodne skupštine.
Sav tok sednice je vođen vrlo pažljivo i starajući se da svako dobije pravo na svoje mišljenje, ali to ne podrazumeva da je tolerancija da se dozvoli da se misli da se može kršiti Poslovnik zato što je to u vašem interesu. Ne može.
O Poslovniku i poštovanju Poslovnika nema pregovora i o tome da se Poslovnik mora poštovati, takođe, nema pregovora. Nedostojno je ophođenje koje je propisano Poslovnikom da se čine takve stvari.
Narodni poslanik Zoran Krasić.

Koristim vreme poslaničke grupe, jer ovo drugo ne biste mi ni dali, naravno. Ne bih da polemišem sa onima koji vežbaju ispred ogledala i kada se jave sami sa sobom pričaju. Nema Vlatka Ratkovića. Pobeže.
Glava XVII baš priča o presretnutim razgovorima. O tome sam i pričao, da se jednim delom ovaj zakon dotiče i tog dela koji se odnosi na mogućnosti kako da se ograniči pravo pojedinca u opravdanim slučajevima ili kada postoji osnovana sumnja. Ali, to je sve u domenu pretkrivičnom postupka, da se razumemo, i naravno da je potrebna odluka suda. Nikada to nisam sporio. To je jedini mogući način da se legalno nešto uradi, jer opasnost po demokratsko društvo zbog nedozvoljenih aktivnosti nekog pojedinca predstavlja opravdani razlog zašto može privremeno da se i ograniči i neko pravo pojedinca da bi se predupredila ili sprečila ta velika šteta.
Međutim, ne znam šta je ova državna bezbednost spasila u ovoj zemlji, jer je sada neko u priču ubacio i BIA. Nije sprečila trgovinu narkoticima. Hvale se da je milijardi i 350 miliona neki Darko Šarić oprao kroz platni sistem Republike Srbije. Nemamo nijednu informaciju šta rade naši neprijatelji. Nikada nismo bili bliži, za 15 minuta, u odnosu na naše neprijatelje, da se organizujemo. Ne znam šta radi ta služba, da vam kažem iskreno. Znam da obezbeđuje ove velike političare. Doduše, kako ih obezbeđuju, bolje da se sami krećete nego da vas policija obezbeđuje, jer onda ste meta. Nezaštićeni ste.
Ne vređam nijednu državnu službu. Najviše poštujem državu, molim vas. Ali, svaki državni organ mora da opravda svoje postojanje. Ne može državni organ da se hvali velikom akcijom, a brod se nasukao. Znate, ne mogu neke stvari tako da se predstave.
Drugo nešto, pa, najviše sam u mom govoru tražio da se zaustave ovi koji nelegalno i nezakonito prisluškuju. I, sada, Ratković meni imputira, kao mi sad nešto podržavamo. Ništa ja ne podržavam, nego tražim da se primeni zakon. Onda sam uzeo vrlo interesantne primere na osnovu kojih ste mogli da vidite da državni organi ne funkcionišu.
Izvinite, molim vas, jedan državni organ kaže da je milijardu i 350 miliona oprano para narko-mafije, pa, gde je onda Uprava za sprečavanje pranja novca?! Još ste nam, možda, navukli i sumnju za terorizam, jer gde se peru velike pare tu je ili organizovani kriminal ili terorizam. Pa, onda, izađe jedan ministar i kaže – mi razvijamo vojnu industriju i prodajemo pištolje, metke i tako dalje.
Znate šta, čovek koji nema vozačku dozvolu a vozi autobus, to je opasnost. Mi smo u ovoj državi izloženi velikoj opasnosti, državu vode ljudi koji nemaju dozvolu za vožnju. Kod nas je sve nesigurno, gde god se okrenete.
Eto, sad sam ja kriv za struju…

Narodni poslanici dobacuju – ništa nas ne sme iznenaditi. Mene i ne može.
Nestanak struje sprečio je narodnog poslanika Zorana Krasića da završi svoje izlaganje. Slobodan je, naravno, da nastavi, ukoliko želi. Dužina vremena koje je koristio jeste dva minuta i 30 sekundi, sa izvinjenjem, od moje strane, zbog tehničkih problema, odnosno nestanka električne energije koja je uzrokovala i nasilan prekid izlaganja narodnog poslanika Zorana Krasića.
Potpuno je slučajno što je nestanak struje, bez obzira na ideju narodnog poslanika Zorana Krasića koju je podelio sa svima nama ovde, zašto je nestala struja dok je on govorio. To se dešava struji.
Narodna poslanica Milica Vojić Marković bila je zabeležena u elektronskom sistemu na panelu, želi da koristi vreme poslaničke grupe.
Želite da govorite po povredi Poslovnika? (Da) Izvolite.

Danas sam ceo dan ovde na sednici i vrlo pažljivo pratim šta se dešava, naročito, pažljivo pratim one delove koji se odnose na moje izlaganje, tako da sam zaključila da na osnovu člana 101. imam pravo da…

Narodna poslanice, član 101. ne može biti povređen tokom sednice. Član 101. definiše nadležnosti predsedavajućeg.

Pozvala sam se na član 104.