Gospođo Kolundžija, bio bih sklon da vam potpuno verujem da me stvarnost nije demantovala u prethodnom periodu. Dakle, ako kažete da želite da gradite sistem u kome će postojati nezavisna tela na koja neće izvršna vlast imati pretežni uticaj, to bi moglo da pije vodu, da ste, recimo, u ovom zakonu napisali da se postupak izbora članova Upravnog odbora Agencije kao nezavisnog regulatornog tela, Agencije za elektronsku komunikaciju, kao i neke bilo koje druge nezavisne institucije, sprovodi na jedan drugačiji način. Napisali ste da Upravni odbor agencije, na osnovu konkursa, bira Narodna skupština, na predlog Vlade. Konkurs raspisuje Ministarstvo, prijave se podnose Ministarstvu, a Vlada predlaže kandidate koje bira Narodna skupština. Pa, šta je to nego politizacija?
Da taj konkurs sprovodi i predlaže Skupštini neka nezavisna komisija sastavljena od ljudi koji su predloženi iz strukovnih udruženja mogli bismo da razumemo da je tu manjak politizacije, ali ovo je, bukvalno, politizacija, jer koga će predložiti skupštinska većina, odnosno Vlada, sem one ljude koji su bliski vladajućoj koaliciji. Nisam sklon da verujem da će to biti drugačije.
Šta je o reformama koje vi sprovodite rekla Evropa? Rekla je jako dobro i za reforme koje ste sprovodili u sudstvu. Jako je dobro ocenila Zakon o medijima, kojim ste stavili potpuno pod kontrolu medije. Poslala vam je poruku i o Zakonu o kulturi. Dolazi još jedan zakon kojim će se verovatno evropske institucije pozabaviti i dati svoje mišljenje o tome.
Ako želite, zaista, dobronamerno da napravite sistem koji neće biti otuđen od građana i koji neće biti neprijatelj građana, onda mora da se stvori poverenje u te institucije. Ali, poverenje se gradi tako što se na jedan nepristrasan način dolazi do rukovodstva tih nezavisnih tela, a ne na način kojim se želi potpuno staviti pod kontrolu određene službe na jedan perfidan način. Na taj način ste doneli Zakon o medijima. Medije ste stavili u podređen položaj, a šta ćete veću kontrolu u demokratskom društvu od nezavisnih medija? Ako ste to uspeli da progurate na, mala vrata, i da medije stavite u podređen položaj kako ne biste bili kontrolisani, kako možemo da vam verujemo i za druge zakone. Vršite reformu pravosuđa tako što sprovodite onako kako ste zamislili, a evropske institucije su vam rekle šta o tome misle.
Prema tome, jasno je da i ovim zakonom želite da Republičku agenciju za telekomunikacije stavite potpuno pod kontrolu, a prenošenjem nadležnosti da sama Agencija donosi podzakonske akte, zaista, se vrši jedan opasan presedan, gde će ta agencija, pored resursa kojima upravlja, moći da radi šta god hoće, a s obzirom na to da će u toj agenciji, u rukovodećim telima biti oni koje vi predložite onda nam ne daje nadu da će se ta agencija baviti na stručan i nepristrastan način poslovima koji su joj podareni.

Od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe iskorišćeno je tri minuta i 55 sekundi.
Reč ima Nada Kolundžija. Izvolite.

Birali smo Zaštitnika građana, a vi se zaklinjete danas u njega i to potvrđuje da smo nepristrasno i politički neutralno birali čoveka. Birali smo Poverenika za informacije. Vi se danas zaklinjete u njega, što znači da smo mi nepristrasno i politički neutralno predlagali ljude koji će zaista raditi. To istovremeno znači da nismo vršili nikakav pritisak na njih. Naprotiv, da smo maksimalno podržali nezavisne institucije i dalje ih podržavamo, jer razumemo njihovu ulogu i razumemo važnost onoga što oni rade. Zato verujem da će Narodna skupština, takođe, nepristrasno i politički neutralno birati članove Upravnog odbora Agencije i ukoliko oni ne budu radili dobro posao moći ćemo da postavimo pitanje njihove odgovornosti.
Sada se opet vraćamo na jedno pitanje koje pokazuje kako je ovde, zapravo, neophodno samo kritikovati, zaboravljajući o čemu smo pričali u nekim drugim prilikama. Naime, bezbroj puta nam je opozicija prigovarala na postupak izbora koji nije konkurs. Dakle, podsetiću vas, samo, bezbroj puta kad god smo imali neke izborne procese u ovoj skupštini osnovni prigovor je bio – zašto se to ne bira konkursom, zašto to predlaže nekakav odbor, pa neka većina, pa neki ovi, pa neki oni?
Sada imamo konkurs. Sada to, opet, nije dovoljno. Naravno, ono što je za nas najbitnije jeste da postoje jasni kriterijumi. Možemo da vidimo da li su ti kriterijumi dovoljno jasni i dovoljno strogi ili ne. Ne postoji mogućnost da neko ko ne ispunjava te kriterijume bude izabran.
Ono što jeste tema i o čemu bismo voleli da razgovaramo jeste – da li su ovi kriterijumi jasni i da li su ovi kriterijumi dovoljno strogi da mi na konkursu imamo mogućnost da biramo najbolje? Hvala.

Od vremena ovlašćena predstavnice iskorišćeno je dva minuta i 10 sekundi.
Narodni poslanik Milan Lapčević. Sada bi trebalo da dobije reč narodna poslanica Marina Raguš, ali, izvolite, vi, pa će, onda, Marina.

Kratko ću. Način izbora je problematičan i oko njega se sporimo. Dakle, nije sporno da Narodna skupština i nekakva većina moraju da izaberu i te ljude koji će biti u nezavisnim regulatornim telima. Ali, kada hoćete to da radite na krajnje korektan način, onda to možete da uradite da konkurs koji se sprovodi, da ga, sprovodi nekakva nezavisna komisija koja nije direktno postavljena od izvršne vlasti.
Ovaj konkurs za Upravni odbor Republičke agencije za elektronske komunikacije, kao i za mnoge druge, sprovodi Vlada. Vlada sprovodi i Vlada predlaže Narodnoj skupštini. Dakle, vladajuća većina, direktan uticaj izvršne vlasti.
Ako ste želeli da postavite ljude koji neće biti kontrolisani od politike, od izvršne vlasti, mogli ste da kažete da će taj konkurs tehnički sprovesti i predložiti Narodnoj skupštini bilo odbor nadležan za poslove telekomunikacija, bilo nezavisna komisija u koju će ući članovi koje će predložiti nezavisna strukovna udruženja sa Ekonomskog fakulteta, sa Fakulteta za elektroniku, neka druga udruženja, Udruženje inženjera i tehničara.
Dakle, postoje načini kako može da se dođe do predloga ljudi na koje neće izvršna vlast imati direktan uticaj. Jedino se tako može doći do najboljih rešenja. Ovako, ako direktno izvršna vlast predlaže te članove, zaista, konkurs nije dovoljna garancija da će to biti nepristrasno i na pravi način urađeno.

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je minut i 50 sekundi.
Trebalo je da reč dobije narodna poslanica Marina Raguš još pre narodnog poslanika Milana Lapčevića, ali se dijalog odvijao o jednoj temi, te ću ponovo dati reč Nadi Kolundžiji i onda narodna poslanica Marina Raguš dobija reč, bez obzira na vaše međusobne zahteve.

Poštovana predsedavajuća, hajde samo da se držimo onoga što u zakonu piše i kako zakon šta reguliše, da ne tumačimo uopšte.
Dakle, u jednom drugom članu kaže da Vlada u roku od 30 dana od dana isteka roka iz stava 4, ovog člana, utvrđuje predlog kandidata za predsednika, zamenika predsednika i članove Upravnog odbora koji ispunjavaju kriterijume za izbor.
Ovde je uloga Vlada da utvrđuje na osnovu kriterijuma da li je neko ispunio kriterijume ili ne i prosledi to Narodnoj skupštini. Vlada ne utvrđuje predlog u smislu kandidovanja članova, ona samo ima jasnu proceduru, jasne kriterijume i ona kaže – ovi kandidati ispunjavaju uslove, a Narodna skupština hoće ili neće da ih bira.
Samo, istine radi, volela bih da se držimo onoga što zakon piše. Hvala.

Od vremena ovlašćene predstavnice iskorišćeno je 55 sekundi.
Narodna poslanica Marina Raguš ima reč.

Ono što je sporno jeste klima koju pravi ovaj predlog zakona. Ukoliko zaista mislite da mi nismo za jake institucije ovog sistema, varate se, naravno da jesmo, na kraju, redovno i pričamo o tome. Ukoliko mislite da ova država ne treba da ima svoj suverenitet i da ga sprovodi na celokupnoj teritoriji, tako bismo možda mogli i da počnemo ovu priču sa sledećim pitanjem – hoće li se ovaj predlog zakona, pošto bude usvojen, primenjivati na teritoriji KiM? Neće. Dakle, toliko o tome, za početak.
Druga stvar, dozvolite, možda grešim, ali mi nekako u kontinuitetu već izvesno vreme vidimo izuzetno jak upliv izvršne vlasti u ono što su osnovna ljudska prava i nameru da se mnoge stvari kontrolišu. Da li je možda izjava predsednika vaše stranke i predsednika države izazvala ovakvu našu dilemu, u smislu da neki od njega traže uvođenje prosvećenog apsolutizma? Ne znam, ali situacija u državi je sasvim drugačija.
Šta je dokaz za ovo? Beogradski centar za ljudska prava je 2008. godine reagovao na nešto što je sad ozakonjeno ovim predlogom zakona. Iskreno se nadam da se to nikada neće sprovesti. Već 2008. godine Beogradski centar za ljudska prava osudio je donošenje akta Republičke agencije za telekomunikacije, poznatije kao RATEL, od 11. jula 2008. godine, kojim je ovo regulatorno telo propisalo obavezujuće tehničke uslove za pružaoce internet usluga, radi ostvarivanja elektronskog nadzora nad komunikacijama stanovnika Srbije, preko globalne informatičke mreže.
Između ostalog, RATEL je tada obavezao internet provajdere da državnim organima nadležnim za elektronski nadzor, pre svega BIA, pazite, omoguće pristup i periodično dostavljaju baze podataka o svojim korisnicima, koje, pored svih njihovih ličnih podataka, treba da sadrže i njihove identifikacione internet adrese. Drugo, da omoguće pristup bazama podataka o korisnicima elektronske pošte. Treće, da omoguće potpuno autonomni pasivni monitoring internet aktivnosti svakog pretplatnika, kao i preusmeravanje njegovih ili njenih komunikacija. Četvrto, da omoguće presretanje elektronske pošte: audio, video, instant mesidži i pir tu pir komunikacija.
RATEL je tada, takođe, 2008. godine, obavezao internet provajdere da sve navedene tehničke usluge, uključujući i link prema BIA i, posebno, potrebnu opremu, obezbede o sopstvenom trošku.
Nekoliko godina kasnije mi imamo Predlog zakona o elektronskim komunikacijama. Preciznosti i javnosti radi, u jednom od članova (član 130) govori o zaštiti zadržanih podataka, a o terminu ''zadržan podatak'' možemo da diskutujemo – šta znači zadržan podatak? Da li je to ono što šef direktora BIA kaže, da je to samo informacija o tome da vi i ja ostvarujemo neku komunikaciju ili je to i sadržina te komunikacije?
Ono što je bila moja nedoumica, pa sam pozvala gospodina Šabića, jeste šta Evropa kaže na to? Gospodin Šabić ovako kaže – to jeste veliki i širok spektar tumačenja, može da se dešava i Evropa ima delimično takvu praksu, ali Evropa kaže da to i jeste sadržina informacija.
Međutim, da se osvrnem na ovaj član koji potvrđuje ono protiv čega, ne samo da je bila SRS, nego je bio i Beogradski centar za ljudska prava. Složićete se svi da on baš nema nikakve veze sa SRS. Oni ipak pripadaju drugoj Srbiji, a ne ovoj koju obeležavamo mi. U tom članu – o zaštiti zadržanih podataka, između ostalog: ''Operater je dužan da, u pogledu zaštite zadržanih podataka, naročito, obezbedi: 1) da su zadržani podaci istog kvaliteta i podvrgnuti istim merama bezbednosti i zaštite kao i podaci u elektronskoj komunikacionoj mreži operatora; 2) da su zadržani podaci zaštićeni na podesan način od slučajnog ili nedopuštenog uništenja, slučajnog gubitka ili izmene, neovlašćenog ili nezakonitog čuvanja, obrade, pristupa ili otkrivanja…; 3) da se pristup zadržanim podacima na podesan način ograniči samo na ovlašćena lica organa koji ostvaruju pristup zadržanim podacima…; 4) da se zadržani podaci unište po isteku roka iz člana...'' dobro. I, kaže: ''Operator je dužan da, radi ostvarivanja obaveza iz stava 1. ovog člana, o svom trošku obezbedi neophodne tehničke i organizacione uslove, kao i da dokaze o tome dostavi Agenciji, u skladu sa odredbama ovog zakona.''
Ono što još izaziva sumnju, možda mi grešimo, ali, evo, demantovaćete nas, jeste da nadzor nad izvršenjem obaveza operatora iz stava 1. ovog člana vrši organ nadležan za zaštitu podataka ličnosti, odnosno organ nadležan za zaštitu tajnih podataka kada se radi o podacima koji su sačuvani i dostavljeni u skladu sa članom 128. stav 5. ovog zakona. Voleli bismo da čujemo od predlagača koji je to organ koji je zakon predvideo prvi ili ovaj odnosni organ.
Dakle, podsetila sam vas na uputstva RATEL, to je naše iskustvo, ono kaže da je nekom čudovišnom umu u današnjoj demokratskoj Srbiji palo na pamet da uspostavi direktan link sa Bezbednosnom agencijom, tako što će pre nego što vama dođe mejl doći BIA. Ako izvedete do kraja da to jeste zaštita prava na privatnost, svaka čast, javno ću reći – ja grešim!
Zbog takve klime, za nas ovaj predlog zakona zaista odslikava pretenziju izvršne vlasti, ne sasvim sigurno opozicije, da izvede i uvede direktnu kontrolu nad svim komunikacijama. To je osnovana sumnja. To je prepoznao Beogradski centar za ljudska prava i verujte da su neki od nas tada bili u dobrim razgovorima sa ljudima koji se razumeju u ono što bi trebalo da bude dalja namera i dalji sled događaja. Da nam je neko tada pričao da će nastati ovakav predlog zakona, verujte, ne bismo poverovali.
Na kraju ili na početku, mi imamo haško iskustvo. Najčešće se ljutite kada pominjemo haško iskustvo, ali ono nas uči, s obzirom na to da smo mi tada imali posla, i sticajem okolnosti smo upoznali ženu koja odgovara za IT bezbednost celog Haškog tribunala, zato što je neko zloupotrebio službeni kompjuter u ovoj skupštini – poslao mejl Haškom tribunalu, postoji taj trag, i doveo u pitanje odbranu, ajde, to je sad na drugu stranu, ali mi znamo šta znači presretanje komunikacije. To znači da je neko uhvatio vašu komunikaciju i ima direktan uvod i uvid u ono što ste vi pričali, ali isto tako znamo da ako to ne sprovedete zakonski vi to ne možete da koristite kao dokaz, i ako je privilegovana komunikacija u pitanju, dakle, da, slušaju, jer je to u interesu svih obaveštajnih službi, ali ne mogu da iskoriste protiv vas na sudu
Ono što je naša dilema je osnovana sumnja ovim zakonom, koji možda nudi tehničke pretpostavke za uvod u kontrolisano društvo, jeste da se danas, sutra presretnute komunikacije i te kako koriste kao dokazi na sudu. A, onda dolazimo do sledećeg osnovnog pitanja, možda ću sad da krenem u najširi mogući zaključak, ali, gospođo Kolundžija, vi ste toliko daleko od EU, da se kod nas stvara utisak da vi nemate ni nameru da uvedete Srbiju u EU.
Dokaz toga, Izmene i dopune Zakona o javnom informisanju. Skandalozno, sada bih prozvala kolegu Ostojića, ali znam da zbog partijske discipline neće stati na moju stranu, jer ruši slobode izražavanje i daje ogroman prostor izvršnoj vlasti, tajkunima. Drugo, opšti izbor sudija, treće, ovaj zakon.
O ovome će se Evropa izjašnjavati, budite sigurni. I nemojte da vas iznenadi ukoliko SRS bude zatražila da se oni koji su nadležni u međunarodnoj zajednici izjasne i daju pravovremeno tumačenje da li ovo zadire u osnovna prava građana Srbije.
Kada imate te tri tačke oslonca, koje su vrlo značajne za slobode i nezavisnosti institucija, ne da smo daleko od Evropa, nego to što jeste vaša koalicija, zaista, nema ni želju, ni volju, očigledno, da Srbiju zaista uvede u EU. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je devet minuta.  
(Narodni poslanik Zoran Ostojić, sa mesta: Replika.)
Narodni poslanik Zoran Ostojić dobacuje – replika, nemate pravo na repliku.
Zaista vas molim da vodimo računa o poštovanju ove institucije i da se ne rugamo odredbama Poslovnika koje podrazumevaju pravo na repliku i pravo na dobijanje reči za povredu Poslovnika.
Samo mi, niko sem nas ne može da pokaže koliko ozbiljno shvatamo te dve institucije koje podrazumevaju pravo na slobodnu reč, bez ruganja tim institutima o Poslovniku Narodne skupštine.
Narodni poslanik Milan Lapčević je tražio reč, pa narodna poslanica Nada Kolundžija.
Izvinite, narodni poslaniče, za prekid vašeg govora.
Narodni poslanik Zoran Ostojić želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.