Skoro da nema člana na oblast koja se odnosi na Agenciju za elektronske komunikacije, kao što i primećujete, a da amandmane nisu podnele neke od opozicionih stranaka, što još jednom govori da bi ovo Treće poglavlje trebalo preispitati malo ozbiljnije, pa se nadam da će ministarka na kraju današnjeg, odnosno sutrašnjeg rada, vezano za ovu tačku dnevnog reda, dati neke svoje komentare.
Nije suština priče da li ćete usvojiti amandmane ili nećete. To nama ništa puno ne znači u kontekstu politike, ali u kontekstu života i u kontekstu primene zakona koji donosimo vrlo je bitno, pa, ako jedan od predstavnika vladajuće koalicije kaže da se donose zakoni koji važe i za nas, dakle, za ceo sistem, i za vladajući i za opozicione partije, onda tako treba i da se ponašamo i prema svim amandmanima koje smo danas i komentarisali i čuli, ne samo mi, nego i svi prethodni govornici. Zato treba ozbiljno da shvatimo sve namere i predloge koji su izneti ovde, jer primena pojedinih članova ovog zakona zaista može da nanese vrlo velike štetne i dugoročne posledice.
Član 23. ovog zakona govori o pravilnicima, odlukama i drugim opštim aktima Agencije. Naš predlog je da se kompletno briše pomenuti član 23, a iz razloga što je prvenstveno navedeno da upravni odbor donosi pravilnike, odluke i druge akte kojima se na opšti način uređuju pitanja iz nadležnosti Agencije. Ovo je totalno jedna nejasna formulacija, nedefinisana formulacija, koja se može na vrlo dvosmislen način tumačiti. Da li je predlagač, odnosno Vlada mislila na podzakonska akta iz člana 8. ovog zakona ili na neka akta kojima se uređuje unutrašnja organizacija Agencije, to se ne može shvatiti ni iz stava 1. člana 23. Verovatno je ovde reč o podzakonskim aktima, jer je upotrebljeni izraz ''pitanja iz nadležnosti Agencije'' vrlo neprecizan, ali on jasno, onako, usmerava na pomenuti termin.
Predloženo rešenje nije u skladu sa članom 137. Ustava Republike Srbije, kojim je propisano da se mogu poveriti pojedina ovlašćenja, ali pojedina ovlašćenja, a ne kompletna ovlašćenja iz cele oblasti, za donošenje propisa. Ne mogu se ovako i na ovakav način poveravati uopštenim odredbama, već se moraju tačno navesti pojedinačni akti čije se donošenje poverava određenom organu.
Ne bih ovde hteo da ponavljam ono što su govorili moji prethodnici, kolege iz SNS, vezano za članove 5. i 8, ali moram još jednom da podvučem – Agencija ne može biti istovremeno ovlašćena za donošenje propisa i njihovu primenu, jer je to u suprotnosti sa načelom podela vlasti i zabrane sukoba interesa, što je podnosilac ovog amandmana detaljno obrazložio u već pomenutim amandmanima za čl. 5. i 8. Zakona o elektronskim komunikacijama.
Moram ovde da skrenem pažnju ministarki i svima vama da će, ukoliko ovi amandmani ne budu prihvaćeni, SNS biti primorana da pokrene postupak ocene ustavnosti ovih odredbi pomenutih članova, kako bi se sprečio nastanak štetnih posledica usled primena pomenutih članova Predloga zakona o elektronskim komunikacijama.

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je dva minuta.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 25. amandman je podnela narodna poslanica Lidija Dimitrijević. Da li neko želi reč? (Da) Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Samo bih vas zamolila, ako možete da mi kažete koliko je vremena ostalo Poslaničkom klubu SRS za diskusiju po ovoj tački dnevnog reda?

Ovlašćeni predstavnik ima na raspolaganju još šest minuta, a poslanička grupa četiri minuta.

Zahvaljujem.

 Ovo vam ne računam, dakle, svoja dva minuta za amandman.

Povod da Poslanički klub SRS podnese ovaj amandman na član 25. stav 2. bilo je nešto o čemu smo već dosta govorili, a to su enormno visoke plate rukovodioca javnih preduzeća i agencija. Svrha podnošenja ovog amandmana je da elementi za određivanje troškova zarada kao obavezni elementi finansijskog plana ne mogu biti određeni onako kako odluči Agencija, već bi trebalo da se pridržavaju kriterijuma koji važe u ostalim državnim organima. Kada agencijama date mogućnost da same o tome odlučuju, imali smo prilike da vidimo kako to izgleda.
Inače, kada su agencije u pitanju stav SRS je poznat i opet ću ponoviti da su to izmišljene službe, paralelne regularnim državnim organima koje je definisao Ustav Republike Srbije. Poslovi koji se obavljaju u ovim mnogobrojnim agencijama mogu se bez ikakvih problema obavljati u okviru pojedinih sektora ministarstava, međutim, kada bi to bilo tako onda bi bio jedan rukovodilac sektora i određen broj zaposlenih. Ne bi bilo direktora, zamenika direktora, upravnog odbora i broj zaposlenih onoliki koliko zaslužnih kadrova treba zbrinuti. Sve to puno košta. Svih ovih godina SRS upozorava da se ne osnivaju neprekidno agencije.
Međutim, vlast se oglušuje o sva ta naša upozorenja i neprekidno zapošljava ljude u ovim službama i telima. To je dovelo do prevelikog broja zaposlenih u državnoj administraciji i to je problem sa kojim se sada suočava ova Vlada, jer je smanjenje broja zaposlenih uslov, tj. obaveza nametnuta od MMF, a godine su ekonomske krize. Usvojen je Zakon o smanjenju broja zaposlenih kako na republičkom tako i na lokalnom nivou. SRS se protivila donošenju tog zakona govoreći da je potrebno da se zaustave nova nepotrebna zapošljavanja u izmišljenim službama. Sada se suočavate sa problemom primene tog zakona, jer je preveliki broj ljudi koje treba otpustiti, a to nije baš tako jednostavno, jer je mali broj onih koji su pred penzijom i koji sami žele da odu, ostali imaju određena prava garantovana zakonom, pa je pokrenut veliki broj tužbi pred sudom po ovom osnovu.
Sada u rukama imam tabelu o realizaciji obaveza iz zaključka Vlade 05 broj 121-1198/2009, od 26. februara 2009. godine. Na insistiranje SRS, kada je javnosti otkrivena istina o neshvatljivo visokim primanjima Bojana Krišta i menadžmenta na Aerodromu "Nikola Tesla", Vlada je na svom sajtu objavila zarade rukovodioca javnih preduzeća i javnih agencija. Ova tabela odnosi se na javne agencije. Tu su pobrojane zarade od najviše u Centralnom registru, generalni direktor je imao platu 355.205 dinara, pa do najniže 71.703 dinara, direktora Zavoda za zaštitu prirode Srbije.
Zanimljivo je da na ovom spisku ima svega 25 javnih službi i nema podataka o visini plata u Republičkoj agenciji za telekomunikacije, koju sada ovim predlogom zakona preimenujete u Republičku agenciju za elektronske komunikacije.
S obzirom na to da nadzor nad zakonitošću i svrsishodnošću rada Agencije za telekomunikacije u vršenju poverenih poslova vrši Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo, koristim priliku da pitam ministra – zbog čega Agencija za telekomunikacije nije postupila po zaključku Vlade i nije stavila na uvid javnosti podatke o visini zarade rukovodioca u februaru mesecu prošle 2009. godine? Ovo možete shvatiti i kao poslaničko pitanje.
Ukoliko u predviđenom roku ne bude stigao odgovor ja ću sačekati sednicu na kojoj narodni poslanici postavljaju pitanja predstavnicima Vlade pa ću opet zatražiti odgovor na pitanje da se objasni –otkud pravo pojedincima da ne postupe po zaključku Vlade? Zahvaljujem. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je dva minuta i 30 sekundi.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, dalo bi se zaključiti da je ovaj predlog zakona podneo određeni broj narodnih poslanika. Više su oni obrazlagali pojedine odredbe ovog zakona, nego što je gospođa ministar bila spremna da se upusti u analizu pojedinih odredaba.
Podneo sam amandman na član 25. Zakona o elektronskim komunikacijama, koji se odnosi na Agenciju za elektronske komunikacije. Ova agencija ostvaruje prihode i rashode, pa u članu 25. stav 3. kaže: ''Ukupni rashodi Agencije obuhvaćen finansijskim planom ne mogu biti veći od troškova potrebnih za uspešno ostvarivanje nadležnosti agencije'', iza ove zapete sledi određen nastavak, ''dok nepredviđeni izdaci ne mogu biti veći od 2% planiranih rashoda.''
Predložili smo da se brišu ove reči "dok nepredviđeni izdaci ne mogu biti veći od 2% od planiranih rashoda".
Međutim, Vlada nije bila spremna da prihvati taj amandman, navodeći da to nije precizirano na 2%, nego, do 2% od ukupnih troškova.
Da bi oni bili potpuno jasni i precizni, dalje kažu u nastavku svog obrazloženja zbog čega se amandman ne prihvata, da postoji dvostruka kontrola utrošenih sredstava, jedna je da će to kontrolisati Vlada, a druga je da će Državna revizorska institucija vršiti kontrolu, pa kažu da je mogućnost zloupotrebe veoma mala.
Mi u SRS pokušavamo da ni u jednom momentu, ni u jednom segmentu raspolažući društvenim sredstvima, odnosno sredstvima koja su sredstva građana Srbije, ne dozvolimo nijednoj državnoj instituciji, pa ni Agenciji za elektronske komunikacije, da može neplanirano da koristi ta sredstva. Uzalud je bio pokušaj da vi objasnite da u ovom zakonu ne piše to na šta su poslanici SRS ukazivali, i to, sasvim argumentovano.
Voleo bih da povodom ovog amandmana prokomentarišete i da navedete svoje razloge zbog čega ovaj amandman nije prihvaćen. Hvala. (Aplauz)

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 25. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković, Donka Banović i Nikola Lazić. Da li neko želi reč? (Da) Narodna poslanica Milica Vojić Marković.